Izlaganje �ivadina Jovanovi�a, biv�eg
MIP- a SRJ na Beogradskom forumu na temu "Izbelice i
proterani sa KiM" odrzanom 24 maja 2002. godine
Beograd, 29. maj
2002. godine
-Odnos najuticajnijih medjunarodnih faktora prema problemu
izbeglica i raseljenih lica je najvernije ogledalo njihove strategije prema
Jugoslaviji, odnosno Srbiji i srpskom narodu. -Na re�ima i u dokumentima
izja�njavanje za bezbedan, slobodan i dostojanstven povratak svih izbeglica i
raseljenih lica u njihove domove. Za multietni�ki, multikulturni,
multikonfesionalni karakter delova prethodne Jugoslavije (SFRJ), za isti takav
karakter Kosova i Metohije.
-U praksi nema garancije ni fizi�ke, ni
imovinske sigurnosti, ne postoji sloboda kretanja, natavljaju se pritisci,
diskriminacija, pretnje, sve do ugro�avanja �ivota i terorizma (na Kosmetu).
U odnosu na Srbe izbeglice i raseljena lica nastavlja se politika dvostrukih
standarda. Dok su problemi vra�anja izbeglica i raseljenih lica - pripadnika
drugih naroda re�avani relativno efikasno i, u manjoj ili ve�oj meri re�eni, ili
sanirani - dotle se u slu�aju izbeglica Srba i raseljenih lica naglasak stavlja
na te�ke probleme i prepreke, koji ugro�avaju, ili �ak onemogu�avaju
povratak
-�ta zna�i prenagla�eno insistiranje medjunarodnih, a i nekih
doma�ih faktora odgovornih da obezbede uslove za slobodan i bezbedan povratak
proteranih Srba i drugih nealbanaca na Kosovo i Metohiju - na te�ko�ama,
realizmu i preprekama? Ako se posle tri godine od raspordj|ivanja UNMIK-a i KFOR
od 350 hiljada proteranih Srba i drugih nealbanaca, na Kosovo i Metohiju vratilo
svega 120 lica - insistiranje na realizumu, te�ko�ama i preprekama vi�e zvu�i
kao tra�enje alibija za odsustvo bilo kakvih rezultata, kupovina vremena, nego
kao uverljivo opravdanje.
U protekle tri godine nema rezultata, UNMIK sada
tra�i jo� tri godine za neke rezultate! -Medjunarodni faktori sve vi�e isti�u
kako je problem vra�anja izbeglica i prognanika materijalne prirode, odnosno da
nema sredstava za obnovu ku�a, doma�instava i sli�no. Ovih dana objavljeno je da
bi za vra�anje prognanika na Kosovo i Metohiju bilo potrebno, ni manje ni vi�e,
nego deset milijardi dolara. Po�to je jasno da tolika sredstva ne mogu da se
obezbede, ostaje javnosti, a i izbeglicama poruka - da se ne nadaju previ�e da
�e se skorije vratiti.
- Pravi problem je u odsustvu politi�ke volje, problem
koji je u slu�aju srpskih izbeglica i prognanika, na primer sa Kosova i
Metohije, daleko izra�eniji, nego u bilo kom drugom slu�aju. O �emu to govori,
nije li, ipak re� o predubedjenjima?
-Sredstva za pomo� izbeglicama i
proteranim licima iz me|djnarodnih izvora, preko UNHCR, MKCK, donatorskih
konferencija i iz drugih izvora rapidno se smanjuju. Za�to? Nedostaje delotvorni
pritisak na odgovorne u sredinama u koje Srbi treba da se vrate da izvr�avaju
svoje obaveze, nema adekvatnog reagovanja na naru�avanje bezbednosnih i drugih
uslova za slobodan i bezbedan povratak. Naprotiv.
-Svedoci smo ne samo
tolerisanja zastra�ivanja povratnika i odvra�anja izbeglica, ve� i aktivnosti
�iji je cilj okon�anje etni�kog �i��enja. Koliko je uop�te okrivljenih za
zlo�ine protiv srpskog naroda, koliko je pozvanih na odgovornost zbog ubistva i
kidnapovanja preko �etiri hiljade ljudi u Pokrajini Kosovo i Metohija u toku
poslednje �etiri godine? Kako objasniti toliku nemo� KFOR-a i UNMIK-a od preko
50.000 pripadnika rasporedjenih na Kosovu i Metohiji?
-Dosada�nja pona�anja
medjunarodnih �inilaca vode minimiziranju i razvodnjavanju problema srpskih i
nealbanskih izbeglica i prognanika i obeshrabrivanju njihovog povratka u njihove
domove. To pak, sa svoje strane, upu�uje na zaklju�ak da je na delu politka
dvostrukih standarda, odnosno svr�enih �inova. Nenormalno i opasno stanje, korak
po korak se pretvara u trajno. Jasno se uo�avaju trendovi potiskivanja delova
srpskog naroda sa zapadnih delova Balkana ka centralnim i sa juga prema severu,
ali ne preko Save i Dunava.
-O �emu govori izjava, Ombudsmana na Kosovu i
Metohiji, gospodina Marka Novickog, data nedavno u Kraljevu da je zaprepa��en
te�kim uslovima �ivota proteranih Srba u centrima za kolektivni sme�taj, njegova
o�tra kritika sa zaklju�kom da se u Srbiji ne �ini dovoljno na uslovima za �ivot
proteranih? Ti uslovi sigurno nisu dobri, kao �to je potpuno jasno da duboka
ekonomska i socijalna kriza najvi�e i najdirektnije pogadja upravo najslabije, a
to su izbeglice i raseljena lica. Pravo je pitanje za�to Ombudsman izbegava da
objasni za�to jo� nema uslova za iole ozbiljnije vra�anje prognanika na Kosovo i
Metohiju! Za�to kritiku ne uputi tamo gde ona logi�no stoji - na UNMIK, KFOR, na
albanske politi�ke lidere na Kosovu i Metohiji?
-�ta za one prognanike koji,
zaista, �ele da se vrate na svoja vekovna ognji�ta zna�i odluka - Deklaracija
albanskog dela skup�tine u Pri�tini "o za�titi suvereniteta i teritorijalnog
integriteta Kosova i Metohije", o nepriznavanju sporazuma o granici izmedju SR
Jugoslavije i Makedonije, na potezu prema Kosovu i Metohiji?! Ostavljaju�i po
strani druge implikacije tog separatisti�kog akta, za prognane Srbe time se
Kosovo i Metohija progla�ava za inostranstvo, za stranu dr�avu . Da li oni �ele
i smeju da se vrate tamo gde se ovakvim kr�enjem rezolucije Saveta bezbednosti
1244, bezobzirno kidaju veze sa Srbijom, onemogu�ava svaki uticaj i svaka
za�tita Srba od strane dr�ave Srbije, na teritoriji koja po slovu Rezolucije SB
UN 12 44 (1999) predstavlja integralni deo SR Jugoslavije i Srbije?!
-[ta
zna�e javna priznanja i pohvale gospodinu �tajneru od strane srpskih vlasti i
predstavnika koalicije "Povratak" zato �to je par sati nakon usvajanja tog
dokumenta isti proglasio neva�e�im! Da li je gospodin �tajner znao za pripremu
ovakvog dokumenta, i po�to je jasno da je znao, za�to nije preduzeo mere da
spre�i usvajanje dokumenta koji zna�i �amar Savetu bezbednosti UN? Da li mogu}e
da gospodin �tajner, odnosno medjunarodna zajednica nisu imali instrumenata niti
argumenata da to spre�e? Trenutno �tajner, SB UN i jo� neki faktori zauzeli su
formalan stav da usvojena deklaracija ne va�i, a oni koji su je usvojili,
politi�ki lideri Albanaca - da je to za njih legitiman, va�e�i dokument. Koliko
tako prividno dvojstvo mo�e da traje? Ne jednom dosad smo bili suo�eni sa faznim
legalizovanjem antisrpskih stavova i dokumenata. Proalbanski lobiji u SAD-u,
Nema�koj i drugim centrima mo�i nastavlja�e sa svojim aktivnostima pothranjuju�i
predubedjenje i stereotipe o srpskoj "krivici" .
-Problem je strate�kog
karaktera, njegovo re�avanje zahteva strate�ki prilaz.
-Deset odsto ukupnog
stanovni�tva Srbije, odnosno SRJ su izbeglice i raseljena lica. Preko �etiri
hiqade Srba i nealbanaca je ubijeno ili kidnapovano na Kosovu i Metohiji u
poslednje �etiri godine. To je vi�e ljudskih �rtava nego tokom oru�ane agresije
NATO-a na SR Jugoslaviju!
-Strate�ki prilaz zna�i da se ubudu�e mora imati
aktiviniji odnos prema re�avanju prava na slobodan i bezbedan povratak izbeglica
i raseljenih lica. Strate�ki cilj i zahtev je upravo - pravo na bezbedan,
slobodan i dostojanstven povratak, uz garantovanje svih ljudskih, gradjanskih,
imovinskih, politi�kih i kulturnih prava povratnika. Srpskim izbeglicama
garantovati u praksi jednaka prava kao i svim drugim izbeglicama. Niko nema
prava da se miri sa taktikom da izbeglice i prognanici ostanu tamo gde su se
politikom etni�kog �i��enja trenutno zatekli. To bi zna�ilo prihvatanje nasilnog
izme�tanja delova srpskog naroda sa vekovnih i njegovo sabijanje na prostor
centralne Srbije.
-Da li su validne ankete o tome ko �eli, a ko ne �eli da
se vrati dok vladaju nesigurnost, nezakonitost, diskriminacija, nasilje, pa �ak
i terorizam, kao �to je jo� uvek slu�aj na Kosovu i Metohiji. Dok se bacaju
bombe, napadaju stani�ta Srba, masovno optu�uju Srbi za navodne ratne zlo�ine -
dotle nikakve ankete o volji za vra�anje nisu validne. Po�to je neprihvatljivo i
ne postoji ekonomska, politi�ka niti bilo kakva druga kompenzacija slobodnom i
bezbednom vra�anju Srba na njihovna vekovna ognji�ta.
-POTREBNO JE:
1.
Problem izbeglica i raseljenih lica dr�ati u vrhu pa�nje doma�e i medjunarodne
javnosti, u svim segmentima spoljne i unutra�nje politike. Tempo i na�in
tretiranja i re�avanja problema ne sme da zavisi od stavova i procena onih koji
su odgovorni za politiku etni�kog �i��enja Srba. Ne sme se povladjivati taktici
razvodnjavanja i odlaganja prava na povratak.
2. Usvojiti strategiju
re�avanja problema izbeglica i prognanika u skup�tinama Jugoslavije, Srbije i
Crne Gore.
3. Pokrenuti zvani�ne, sveobuhvatne inicijative prema
Parlamentarnoj skup�tini Saveta Evrope, Evropskom parlamentu, Paktu za
stabilnost. Principijelno i pravedno re�enje predstavlja jedan od su�tinskih
uslova za trajan mir, bezbednost i razvoj u regionu. Tra�iti da se u praksi, a
ne na re�ima, demonstrira jednak odnos prema srpskim izbeglicama, da se napusti
politka dvostrukih standarda i taktika svr�enih �inova.
4. Pokrenuti
odgovaraju�e inicijative prema organizacijama iz sistema UN od Saveta
bezbednosti na dalje - (UNHCR, EKOSOK, Komisija za ljudska prava i dr).
5.
Inicijative prema UNMIK-u, SFOR-u, OEBS-u, susedima . Analizirati sprovodjenje
Erdutskog sporazuma sa stanovi�ta garantovanih prava srpske nacionalne
zajednice.
6. Inicijative za posebna sredstva za vra�anje izbeglica - od
Svetske banke, Evropske banke i drugih medjunarodnih finansijskih institucija.
7. Energi�no zahtevati efikasnije istrage i konkretizaciju odgovornosti za
preko �etiri hiljade ubijenih, kidnapovanih na Kosovu i Metohiji.
8.
Pove�ati bud�etsku podr�ku za zadovoljavanje osnovnih �ivotnih potreba izbeglica
i proteranih lica u Srbiji za period dok se ne obezbede uslovi za bezbedan i
slobodan povratak u njihove domove.
9. Uraditi poseban program aktivnosti za
bolje razumevanje problema izbeglica i raseljenih lica u doma�oj i svetskoj
javnosti, a posebno u javnostima EU, SAD, Kanade, Australije, zemalja koje imaju
najve�e mogu�nosti da doprinesu pravednom i trajnom re�avanju ovog problema
(ve�ina njih ima i moralne obaveze u tom pogledu).
Upravni odbor Fonda
dijaspore za maticu odobrio je ovih dana iznos od 100. 000 (stohiljada) evra kao
simboli�nu pomo� izbeglicama i prognanicima. Pomo� treba da se realizuje preko
Republi�kog komesarijata za izbeglice Srbije.
