Izlaganje Živadina Jovanovića, bivšeg
MIP- a SRJ na Beogradskom forumu na temu "Izbelice i
proterani sa KiM" odrzanom 24 maja 2002. godine
Beograd, 29. maj
2002. godine
-Odnos najuticajnijih medjunarodnih faktora prema problemu
izbeglica i raseljenih lica je najvernije ogledalo njihove strategije prema
Jugoslaviji, odnosno Srbiji i srpskom narodu. -Na rečima i u dokumentima
izjašnjavanje za bezbedan, slobodan i dostojanstven povratak svih izbeglica i
raseljenih lica u njihove domove. Za multietnički, multikulturni,
multikonfesionalni karakter delova prethodne Jugoslavije (SFRJ), za isti takav
karakter Kosova i Metohije.
-U praksi nema garancije ni fizičke, ni
imovinske sigurnosti, ne postoji sloboda kretanja, natavljaju se pritisci,
diskriminacija, pretnje, sve do ugrožavanja života i terorizma (na Kosmetu).
U odnosu na Srbe izbeglice i raseljena lica nastavlja se politika dvostrukih
standarda. Dok su problemi vraćanja izbeglica i raseljenih lica - pripadnika
drugih naroda rešavani relativno efikasno i, u manjoj ili većoj meri rešeni, ili
sanirani - dotle se u slučaju izbeglica Srba i raseljenih lica naglasak stavlja
na teške probleme i prepreke, koji ugrožavaju, ili čak onemogućavaju
povratak
-Šta znači prenaglašeno insistiranje medjunarodnih, a i nekih
domaćih faktora odgovornih da obezbede uslove za slobodan i bezbedan povratak
proteranih Srba i drugih nealbanaca na Kosovo i Metohiju - na teškoćama,
realizmu i preprekama? Ako se posle tri godine od raspordj|ivanja UNMIK-a i KFOR
od 350 hiljada proteranih Srba i drugih nealbanaca, na Kosovo i Metohiju vratilo
svega 120 lica - insistiranje na realizumu, teškoćama i preprekama više zvuči
kao traženje alibija za odsustvo bilo kakvih rezultata, kupovina vremena, nego
kao uverljivo opravdanje.
U protekle tri godine nema rezultata, UNMIK sada
traži još tri godine za neke rezultate! -Medjunarodni faktori sve više ističu
kako je problem vraćanja izbeglica i prognanika materijalne prirode, odnosno da
nema sredstava za obnovu kuća, domaćinstava i slično. Ovih dana objavljeno je da
bi za vraćanje prognanika na Kosovo i Metohiju bilo potrebno, ni manje ni više,
nego deset milijardi dolara. Pošto je jasno da tolika sredstva ne mogu da se
obezbede, ostaje javnosti, a i izbeglicama poruka - da se ne nadaju previše da
će se skorije vratiti.
- Pravi problem je u odsustvu političke volje, problem
koji je u slučaju srpskih izbeglica i prognanika, na primer sa Kosova i
Metohije, daleko izraženiji, nego u bilo kom drugom slučaju. O čemu to govori,
nije li, ipak reč o predubedjenjima?
-Sredstva za pomoć izbeglicama i
proteranim licima iz me|djnarodnih izvora, preko UNHCR, MKCK, donatorskih
konferencija i iz drugih izvora rapidno se smanjuju. Zašto? Nedostaje delotvorni
pritisak na odgovorne u sredinama u koje Srbi treba da se vrate da izvršavaju
svoje obaveze, nema adekvatnog reagovanja na narušavanje bezbednosnih i drugih
uslova za slobodan i bezbedan povratak. Naprotiv.
-Svedoci smo ne samo
tolerisanja zastrašivanja povratnika i odvraćanja izbeglica, već i aktivnosti
čiji je cilj okončanje etničkog čiđćenja. Koliko je uopšte okrivljenih za
zločine protiv srpskog naroda, koliko je pozvanih na odgovornost zbog ubistva i
kidnapovanja preko četiri hiljade ljudi u Pokrajini Kosovo i Metohija u toku
poslednje četiri godine? Kako objasniti toliku nemoć KFOR-a i UNMIK-a od preko
50.000 pripadnika rasporedjenih na Kosovu i Metohiji?
-Dosadašnja ponašanja
medjunarodnih činilaca vode minimiziranju i razvodnjavanju problema srpskih i
nealbanskih izbeglica i prognanika i obeshrabrivanju njihovog povratka u njihove
domove. To pak, sa svoje strane, upućuje na zaključak da je na delu politka
dvostrukih standarda, odnosno svršenih činova. Nenormalno i opasno stanje, korak
po korak se pretvara u trajno. Jasno se uočavaju trendovi potiskivanja delova
srpskog naroda sa zapadnih delova Balkana ka centralnim i sa juga prema severu,
ali ne preko Save i Dunava.
-O čemu govori izjava, Ombudsmana na Kosovu i
Metohiji, gospodina Marka Novickog, data nedavno u Kraljevu da je zaprepašćen
teškim uslovima života proteranih Srba u centrima za kolektivni smeštaj, njegova
oštra kritika sa zaključkom da se u Srbiji ne čini dovoljno na uslovima za život
proteranih? Ti uslovi sigurno nisu dobri, kao što je potpuno jasno da duboka
ekonomska i socijalna kriza najviše i najdirektnije pogadja upravo najslabije, a
to su izbeglice i raseljena lica. Pravo je pitanje zašto Ombudsman izbegava da
objasni zašto još nema uslova za iole ozbiljnije vraćanje prognanika na Kosovo i
Metohiju! Zašto kritiku ne uputi tamo gde ona logično stoji - na UNMIK, KFOR, na
albanske političke lidere na Kosovu i Metohiji?
-Šta za one prognanike koji,
zaista, žele da se vrate na svoja vekovna ognjišta znači odluka - Deklaracija
albanskog dela skupštine u Prištini "o zaštiti suvereniteta i teritorijalnog
integriteta Kosova i Metohije", o nepriznavanju sporazuma o granici izmedju SR
Jugoslavije i Makedonije, na potezu prema Kosovu i Metohiji?! Ostavljajući po
strani druge implikacije tog separatističkog akta, za prognane Srbe time se
Kosovo i Metohija proglašava za inostranstvo, za stranu državu . Da li oni žele
i smeju da se vrate tamo gde se ovakvim kršenjem rezolucije Saveta bezbednosti
1244, bezobzirno kidaju veze sa Srbijom, onemogućava svaki uticaj i svaka
zaštita Srba od strane države Srbije, na teritoriji koja po slovu Rezolucije SB
UN 12 44 (1999) predstavlja integralni deo SR Jugoslavije i Srbije?!
-[ta
znače javna priznanja i pohvale gospodinu Štajneru od strane srpskih vlasti i
predstavnika koalicije "Povratak" zato što je par sati nakon usvajanja tog
dokumenta isti proglasio nevažećim! Da li je gospodin Štajner znao za pripremu
ovakvog dokumenta, i pošto je jasno da je znao, zašto nije preduzeo mere da
spreči usvajanje dokumenta koji znači šamar Savetu bezbednosti UN? Da li mogu}e
da gospodin Štajner, odnosno medjunarodna zajednica nisu imali instrumenata niti
argumenata da to spreče? Trenutno Štajner, SB UN i još neki faktori zauzeli su
formalan stav da usvojena deklaracija ne važi, a oni koji su je usvojili,
politički lideri Albanaca - da je to za njih legitiman, važeći dokument. Koliko
tako prividno dvojstvo može da traje? Ne jednom dosad smo bili suočeni sa faznim
legalizovanjem antisrpskih stavova i dokumenata. Proalbanski lobiji u SAD-u,
Nemačkoj i drugim centrima moći nastavljaće sa svojim aktivnostima pothranjujući
predubedjenje i stereotipe o srpskoj "krivici" .
-Problem je strateškog
karaktera, njegovo rešavanje zahteva strateški prilaz.
-Deset odsto ukupnog
stanovništva Srbije, odnosno SRJ su izbeglice i raseljena lica. Preko četiri
hiqade Srba i nealbanaca je ubijeno ili kidnapovano na Kosovu i Metohiji u
poslednje četiri godine. To je više ljudskih žrtava nego tokom oružane agresije
NATO-a na SR Jugoslaviju!
-Strateški prilaz znači da se ubuduće mora imati
aktiviniji odnos prema rešavanju prava na slobodan i bezbedan povratak izbeglica
i raseljenih lica. Strateški cilj i zahtev je upravo - pravo na bezbedan,
slobodan i dostojanstven povratak, uz garantovanje svih ljudskih, gradjanskih,
imovinskih, političkih i kulturnih prava povratnika. Srpskim izbeglicama
garantovati u praksi jednaka prava kao i svim drugim izbeglicama. Niko nema
prava da se miri sa taktikom da izbeglice i prognanici ostanu tamo gde su se
politikom etničkog čišćenja trenutno zatekli. To bi značilo prihvatanje nasilnog
izmeštanja delova srpskog naroda sa vekovnih i njegovo sabijanje na prostor
centralne Srbije.
-Da li su validne ankete o tome ko želi, a ko ne želi da
se vrati dok vladaju nesigurnost, nezakonitost, diskriminacija, nasilje, pa čak
i terorizam, kao što je još uvek slučaj na Kosovu i Metohiji. Dok se bacaju
bombe, napadaju staništa Srba, masovno optužuju Srbi za navodne ratne zločine -
dotle nikakve ankete o volji za vraćanje nisu validne. Pošto je neprihvatljivo i
ne postoji ekonomska, politička niti bilo kakva druga kompenzacija slobodnom i
bezbednom vraćanju Srba na njihovna vekovna ognjišta.
-POTREBNO JE:
1.
Problem izbeglica i raseljenih lica držati u vrhu pažnje domaće i medjunarodne
javnosti, u svim segmentima spoljne i unutrašnje politike. Tempo i način
tretiranja i rešavanja problema ne sme da zavisi od stavova i procena onih koji
su odgovorni za politiku etničkog čišćenja Srba. Ne sme se povladjivati taktici
razvodnjavanja i odlaganja prava na povratak.
2. Usvojiti strategiju
rešavanja problema izbeglica i prognanika u skupštinama Jugoslavije, Srbije i
Crne Gore.
3. Pokrenuti zvanične, sveobuhvatne inicijative prema
Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, Evropskom parlamentu, Paktu za
stabilnost. Principijelno i pravedno rešenje predstavlja jedan od suštinskih
uslova za trajan mir, bezbednost i razvoj u regionu. Tražiti da se u praksi, a
ne na rečima, demonstrira jednak odnos prema srpskim izbeglicama, da se napusti
politka dvostrukih standarda i taktika svršenih činova.
4. Pokrenuti
odgovarajuće inicijative prema organizacijama iz sistema UN od Saveta
bezbednosti na dalje - (UNHCR, EKOSOK, Komisija za ljudska prava i dr).
5.
Inicijative prema UNMIK-u, SFOR-u, OEBS-u, susedima . Analizirati sprovodjenje
Erdutskog sporazuma sa stanovišta garantovanih prava srpske nacionalne
zajednice.
6. Inicijative za posebna sredstva za vraćanje izbeglica - od
Svetske banke, Evropske banke i drugih medjunarodnih finansijskih institucija.
7. Energično zahtevati efikasnije istrage i konkretizaciju odgovornosti za
preko četiri hiljade ubijenih, kidnapovanih na Kosovu i Metohiji.
8.
Povećati budžetsku podršku za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba izbeglica
i proteranih lica u Srbiji za period dok se ne obezbede uslovi za bezbedan i
slobodan povratak u njihove domove.
9. Uraditi poseban program aktivnosti za
bolje razumevanje problema izbeglica i raseljenih lica u domaćoj i svetskoj
javnosti, a posebno u javnostima EU, SAD, Kanade, Australije, zemalja koje imaju
najveće mogućnosti da doprinesu pravednom i trajnom rešavanju ovog problema
(većina njih ima i moralne obaveze u tom pogledu).
Upravni odbor Fonda
dijaspore za maticu odobrio je ovih dana iznos od 100. 000 (stohiljada) evra kao
simboličnu pomoć izbeglicama i prognanicima. Pomoć treba da se realizuje preko
Republičkog komesarijata za izbeglice Srbije.
