|
Misterija Nikola Tesla: Ima li �uda u muzeju na Vra�aru Zlatna medalja, pepeo i monogrami Ako bi se neko ozbiljno poduhvatio da pi�e o slavnom nau�niku, morao bi da pregleda 160.000 stranica raznih dokumenata, ka�u u ustanovi koja ve� �etrdeset sedam godina �uva njegovu zaostav�tinu. To jo� niko nije uradio, a �ak i zbog jednog zaturenog klju�a do jesenas nije bio otvoren ni njegov sef. A u njemu je bilo pravo iznena�enje
- Ono �to muzej poseduje je najve�im delom zaostav�tina koja se nalazila u Teslinom dvosobnom apartmanu u hotelu "NJujorker" u Njujorku. Posle Tesline smrti, 7. januara 1943. godine, kao jedini zainteresovani, ameri�kom Apelacionom sudu se prijavio Sava Kosanovi�, Nikolin ro�ak, i nasledio sve �to se nalazilo u apartmanu. Sava je bio sin Tesline najomiljenije sestre Marice, koja je, sude�i po pismima, najvi�e brinula o njemu i bila mu vrlo posve�ena. Gospodin Kosanovi� je 1943. godine postao prvi ambasador Demokratske Federativne Jugoslavije u Sjedinjenim Dr�avama - pri�a Marija �e�i�, direktorka muzeja. - Kada je posle rata Sava Kosanovi� preneo Teslinu zaostav�tinu u Beograd, pokrenuta je akcija za osnivanje muzeja. Zvani�no, muzej je osnovan 5. decembra 1952. godine, a akt o formiranju Komisije za osnivanje potpisao je Rodoljub �olakovi�, tada�nji ministar prosvete i kulture i Josip Broz, predsednik tada�nje FNRJ. Gotovo pune tri godine je ra�eno na postavci i muzej je sve�ano otvoren 20. oktobra 1955. Katalozima protiv izmi�ljotina Za 1955. godinu to je bila neverovatno avangardna izlo�ba. Arhitekta Slobodan Vasiljevi� je ceo posao uradio sa minimumom sredstava, izvanredno ve�to i promi�ljeno. Muzej je verovatno jedan od prvih na svetu koji je imao interaktivne eksponate a oni i dan-danas rade.
Muzejsku gra�u �ine arhiv sa oko 160.000 dokumenata, deset zbirki predmeta, njih je gotovo 1.200, i bibliote�ka gra�a sa 2.315 naslova. Ure�aja i sprava je malo i oni su izlo�eni u prizemlju. Iako je re� o veoma starim unikatima, nisu muzeolo�ki obra�eni. - Muzeolo�ka neobra�enost je jedna od slabosti ovog muzeja. Kad sam do�la na ovo mesto decembra 2000. godine, prethodnom direktoru Aleksandru Mari�i�u je istekao mandat, zatekla sam samo 25 kartona od ukupno 1.200 predmeta - ka�e Marija �e�i�. - Zato sam se sa zaposlenima dogovorila da se obrade zbirke, izdaju njihovi katalozi i jednom za svagda objavi �ta u ovom muzeju postoji. Da vi�e ne bi bilo izmi�ljotina, fantaziranja i pravljenja od Tesle Ba�-�elika ili Kasandre u nekoj vrlo ru�noj konotaciji. A takva tendencija je postojala i jo� postoji. Prvi katalog koji je ura�en posve�en je odlikovanjima �to ih je Tesla dobio za �ivota. Pisan je dvojezi�no, na srpskom i engleskom, jer broj doma�ih i stranih posetilaca muzeja je gotovo isti. Iz kataloga se vidi da je Tesla primio dvanaest odlikovanja: jedno crnogorsko (Orden Danila Prvog za nezavisnost Crne Gore drugog stepena), tri Kraljevine Srbije (ordeni Belog orla prvog stepena, Svetog Save drugog stepena i isti Orden prvog stepena), dva Kraljevine Jugoslavije (Orden jugoslovenske krune prvog stepena i Akademski znak srpske Kraljevske Akademije), potom Orden Belog lava prvog stepena Republike �ehoslova�ke i pet medalja (zlatne Eliota Kresona i Tomasa Edisona, D�ona Skota, Univerziteta u Parizu i Univerziteta Sveti Kliment Ohridski u Sofiji). Katalo�ki je obra�en i Krst za zasluge prvog stepena Franje Josifa Prvog koji je dodeljivan za vernu i osvedo�enu odanost vladaju�oj ku�i i dr�avnoj slu�bi, a njim je car odlikovao 1893. godine Milutina Teslu, Nikolinog oca, paroha isto�ne gr�ke crkve u Gospi�u. U zaostav�tini Nikole Tesle nalazi se samo diploma o dodeli ovog odlikovanja. Nema ni svih Teslinih odlikovanja jer ih je on, pretpostavlja se, za �ivota zaturio ili jednostavno izgubio. - Zato �to je �ifra bila zaturena, sef Nikole Tesle smo otvorili tek jesenas. I desilo se da smo u njemu prona�li medalju od �istog zlata koju je nau�nik dobio od Franklinovog instituta - pri�a direktorka �e�i�. - Povelja o dodeli ovog odlikovanja je odranije bila u muzeju, ali kako medalje nigde nije bilo, stvorila se fama da ju je Tesla podelio na dva dela i njima platio sekretarice. A jedno od njegovih najvrednijih odlikovanja je bilo tu, pred na�im nosom, samo �to trideset godina za to niko nije znao. Spavanje na lovorikama U arhivu muzeja se nalazi oko 160.000 listova papira, dokumenata, �ija je sadr�ina uglavnom nepoznata jer su signature ra�ene na staromodan na�in. Muzej, dalje, nema ure�aj za klimatizaciju. Sre�om, Tesla je za svoje bele�ke koristio kvalitetan papir. Ali, ima mnogo dokumenata koja su pisana crnim, nepostojanim mastilom, pa se ve� sada rukopis jedva vidi.
Direktorka muzeja se zala�e da oni urade isto kao Carski muzej u Londonu koji je Njutnovu arhivu objavljivao dvadesetak godina hronolo�ki bez komentara, i na taj na�in, s jedne strane, spasao gra�u, a, sa druge, kasnije omogu�io istra�iva�ima da na osnovu nje objavljuju svoje analize. Da li je blago Muzeja Nikole Tesle razvla�eno, direktorka ne zna. Jer, obja�njava, signiranje gra�e je bilo takvo da muzej nema nikakve ozbiljne kataloge na osnovu kojih bi mogli da tvrde da je ne�to gre�kom, slu�ajno ili namerno dato iz zbirke. - Znamo da je prilikom otvaranja Spomen parka u Smiljanu, gde se Nikola rodio, ne�to iz muzeja pozajmljeno. U hrvatskoj �tampi je pisalo da je sadr�aj tog Spomen-doma spasen i da se nalazi u seoskoj po�ti - ka�e Marija �e�i�. - Od upravnika Spomen-doma dr Mladena Kne�evi�a, profesora na Pravnom fakultetu u Zagrebu, saznala sam da je ku�a Teslinih, posle ratnih sukoba u Hrvatskoj, obnovljena, ali da crkva jo� nije. Jedan izbeglica iz Hrvatske je nedavno i�ao u rodni kraj i poslao nam fotografije grobova Teslinih roditelja Milutina i Georgine. Na slikama se vidi da spomenici nisu oskrnavljeni. Kad je re� o grobu Nikole Tesle i pitanju koje se �esto postavlja da li urna sa njegovim posmrtnim ostacima treba da le�i u muzeju, kako je sada, ili negde na otvorenom, direktorka �e�i� odgovara. - Mi nemamo dokumentaciju iz koje bismo zaklju�ili kako je do�lo do kremacije, ko je doneo tu odluku. Mo�da �emo u arhivi Save Kosanovi�a na�i razloge zbog kojih je Tesla kremiran i za�to je njegov sestri� urnu doneo ovamo. Me�ati se u tako jednu li�nu stvar dok se sve to ne utvrdi, najbla�e re�eno, nije korektno. Banalne pri�e Direktorka posebno isti�e da se mnogo gre�i kada se o Tesli zaklju�uje po analogiji. Tako se po tome �to je njegov otac bio sve�tenik pravoslavne vere po automatizmu zaklju�uje da je i sin morao biti privr�en pravoslavnim kanonima te nikako nije mogao zahtevati da se posle smrti kremira. Kao �to se i iz njegove ne�ne romanti�ne pri�e o lepoj beloj golubici izvla�e fantasti�na naga�anja tipa ko je �ena o kojoj nau�nik pi�e. Ili, kad Tesla savetuje Nikolu Trbojevi�a, koji je imao �ir na �elucu, da treba da jede pire od celera a iz toga se isprede pri�a o njegovoj specijalnoj ishrani. Isti je slu�aj i sa navodnim ljubavnim trouglom Tesla - bra�ni par D�onson.
Nema sumnje da je Tesla bio intrigantna li�nost. Zgodan mu�karac i dendi, ili �to bi narod rekao kico�. Vidi se to po njegovim odelima, obu�i, ko�uljama i �e�irima, svaki odevni predmet ima njegov monogram, koji se �uvaju u jednoj sobi muzeja, nedostupni o�ima posetilaca jer nisu konzervirani. Onako visok, 188 santimetara, obu�en po poslednjoj modi, nije ni �udo �to je njegova pojava izazvala pravo ushi�enje Beogra�ana. - U Beograd je Tesla stigao kao slavni Srbin oko pola jedanaest uve�e 1. juna 1892. godine. Ovde je proveo jedan ceo dan a ve� slede�eg je oti�ao. U prestonicu Kraljevine Jugoslavije je do�ao ve� kao slavan nau�nik ne samo u Americi nego i u Evropi. Tada je bio na proputovanju od Londona preko Pariza, Budimpe�te, Gospi�a, Zagreba i Vara�dina, pa natrag u Pe�tu. Tamo ga je sa�ekala delegacija beogradske op�tine i In�enjerskog dru�tva i pozvala da do�e u Beograd - pri�a Zorica Civri�. Ona je sa kolegom Branislavom Stojiljkovi�em pripremila izlo�bu o Teslinom boravku u Beogradu koja �e biti otvorena 2. juna u Pedago�kom muzeju ba� na 110- godi�njicu tog doga�aja. Tesla je bio prvo primljen kod kralja Aleksandra Obrenovi�a i namesnika i tu je govorio o svojim eksperimentima. Posle je obi�ao Narodni muzej, Kalemegdan, odr�ao predavanje u Velikoj �koli a uve�e je na Vajfertovcu prire�en banket u njegovu �ast. Za svog �ivota Tesla je samo tada, jedan jedini put, bio u Beogradu. Prema novinskim izvorima ta poseta je izazvala op�te odu�evljenje, ushi�enje �ak, pome�ano sa nacionalnim ponosom. Sam Tesla u svojoj autobiografiji ne pominje posetu Beogradu. Da bi se sa sigurno��u bilo �ta pisalo o Tesli, ka�u u muzeju, moralo bi da se pregleda svih onih 160.000 papira. Izra�unali su da, kad bi obradio celokupnu arhivu, jednom arhivisti bi trebalo 25 godina, s tim da radi osam sati dnevno bez pauze. - Ozbiljni istori�ar iz Smitsonija, Vird�inija i sli�nih univerziteta i nau�nih ustanova ne mogu da smeste Nikolu Teslu u kontekst razvoja tehnologije 20. veka jer, prosto nisu bili u prilici da sva dokumenta o njemu prou�e. Ipak, stvari se kre�u sa mrtve ta�ke - ka�e Marija �e�i�, direktor Muzeja Nikola Tesla. - Ministarstvo kulture je dalo novac za mikrofilmovanje i ako mi za dve-tri godine objavimo 700-800 stranica arhive, verujte, uradili smo veliki posao. |
Milica STAMATOVI�
Snimio Zoran GRUJI�
http://www.politika.co.yu/ilustro/
<<3.jpg>>
