http://www.pcnen.cg.yu/novi/drugi/11.htm
Prve crnogorske nezavisne elektronske novine(PCNEN)
29. maj, 2002.
Drugi pisu:
SRBIJA PRED SLOMOM
Tajni pakt Kostunice i Seselja: Unistiti Djindjica!
Nedeljni Telegraf je ovakav scenario najavio jos sredinom
aprila. U tekstu pod naslovom "Kostunicini spremaju za
maj udar na Djindjica..." otkrili smo i da je DS u
logisticku pripremu akcije "svi na Djindjica" ukljucio i vrh
Srpske radikalne stranke. Ovih dana pokazuje se da je
na tajnim susretima "ljudi za komunikaciju" ove dve
partije napravljen precizan plan i podela posla kako
urusiti zakonodavnu i izvrsnu vlast u Srbiji, dovesti do
haosa u zemlji i iz toga partijski (i, naravno, licno)
profitirati.
Spremni novi udari
Samo naivni nece primetiti da je zdruzena akcija
DSS-SRS izvedena kao po komandi: radikali, koji su se
do sada zadovoljavali individualnim aktima bunta i
vandalizma, odjednom su, ocito ne spontano, grupno
krenuli u pravljenje nereda u Skupstini, a DSS-ovci su
svoj deo posla odradjivali demonstrativnim nedolaskom
na sednice - znali su da bez njih nema kvoruma, ni
odluka, ni novih zakona... Tako je svako uzeo svoj udeo
u opstrukciji vlasti u Srbiji.
Ovo je, medjutim, tek prva faza u pokusaju slamanja
DJindjica. Po zamisli u centrali Kostunicinog staba za
borbu protiv premijera, sledecih nedelja treba na svoj
deo fronta, u svoj blok, privuci jos partija i licnosti, i,
paralelno sa tim, otvoriti nove tacke udara na DOS i
Vladu Srbije.
U omasovljavanju svog tabora Kostunicini nece imati
problema. Radikali su vec tu, SPO i SPS javno se nude (a
tajno vec i trguju - dace, obecavaju, podrsku Kostunici u
izborima za predsednika Srbije ako on njima obeca deo
vlasti kada sedne na tron), tu je i Stranka srpskog
jedinstva...
Novi udari planiraju se simultano na ulicama i kroz
politicke aktivnosti DSS-ove vlade u senci. Medijska
priprema za "veliki start" vladara iz senke vec je pocela.
Bice to, kako tvrde upuceni, operativni stab za dizanje
Srbije na noge, jedna vrsta "politickog krila" ulicne
pobune.
Iz njega ce se vuci i konci (teledirigovanje) protesta
najavljenih za kraj juna - po instrukcijama iz ove
centrale, partije navikle na ulicnu politiku pokusace da
nered iz Skupstine prebace na otvoreno. U zavisnosti od
masovnosti i istrajnosti demonstranata (i, naravno,
stepena do kojeg ce biti moguce radikalizovati masu -
idealno bi bilo, misljenja su oni koji osmisljavaju
proteste, isprovocirati makar i najmanju intervenciju
policije) planirace se i dalji koraci. Ako se do tada izvrsi
dobra "priprema terena", dovoljno podgreje vec prisutno
nezadovoljstvo u narodu zbog skupog zivota a malih ili
nikakvih plata, i ako politicka akcija za izglasavanje
nepoverenja DJindjicevom kabinetu (planirana bas za
kraj juna, pred 28.) ne uspe, ici ce se na resenje "po
receptu 5. oktobra" - blokiranje gradova, osvajanje
Skupstine i bager-revolucija. To je ono sto su i SPO-ovci
trazili na Ravnoj gori ("Ustanak!"), ali i ono sto u
podtekstu govore celnici DSS kada pominju diktaturu i
tiraniju u Srbiji (a protiv diktature se, naravno, ne moze
boriti u parlamentu).
Ovakav, krvavi rasplet politicke krize koja Srbiju potresa
vec mesecima, ima, po stratezima iz Kostunicinog
okruzenja, svoje prednosti nad parlamentarnim, mirnim.
Jednostavno, da bi vlada bila oborena nije dovoljno da
ne postoji vecina za donosenje odluka (sto je otprilike
sada slucaj). Premijer mora biti razresen vecinom
glasova - a tu bi morali da se saberu glasovi i DSS, i
SRS, i SPS, i SSJ... Kostunicine demokrate ne zele da
tako otvoreno udju u glasacku koaliciju tog tipa (javni
savez sa radikalima i socijalistima zestoko ih moze
kostati na buducim izborima), pa su pre za skrivena
saveznistva u kojima je revolucionarno osvajanje vlasti
("bunt naroda") idealno za pokrivanje svih dogovora
ispod zita. Bez obzira koliko bi takvo vladanje posle bilo
krhko (sto, uostalom, pokazuje i slucaj sa DOS).
DOS sprema odgovor
U DJindjicevom okruzenju vise predosecaju nego sto
znaju za ovakve planove. Pokusavaju da im pariraju sa
velikim zakasnjenjem, bez dovoljno odlucnosti i bez
sposobnosti da isplaniraju korak vise od protivnika. Kriva
je za to i heterogena struktura DOS, u kojoj svaki lidercic
i svaka partija imaju svoj interes. Zato nije ni prosao
predlog da se svi poslanici DSS u Skupstini Srbije
zamene, vec se sve okoncalo kompromisom u vidu
zamene neaktivnih iz svih stranaka sa DOS-ove liste.
DJindjic to tesko priznaje, ali je tim koji je on okupio oko
sebe inferioran u odnosu na Kostunicin. Slabo
analiziraju, jos slabije osmisljavaju strateske poteze.
Premijer i u sopstvenoj partiji ima neku vrstu
opstrukcije. Politicke stavove stranke zastupa i brani tek
nekoliko ljudi iz vrha DS (Jovanovic, Zivkovic, Vesic i
Tadic), ostali se ili drze po strani ili izbegavaju bilo koja
skakljivija pitanja. Kostunicini saradnici su neuporedivo
agilniji u zalaganju za "partijsku stvar".
Ako predlog DOS o novom rasporedu karata (poslanickih
mesta) prodje u Administrativnom odboru Skupstine,
ova grupacija imace 141 poslanika. Medju njima ce biti i
njih sedam iz Nove Srbije. Promeni li, kojim slucajem,
Velimir Ilic stranu, DOS-u ostaju samo 134 poslanika (za
kvorum je neophodno 126). Dakle, vrlo tanka vecina i,
prakticno, samo tri poslanika vise nego sto ih je imao do
sada. Mnogo toga zato zavisi bas od samog prvog coveka
Cacka.
- Za sada smo uz vladu i to je nesporno. Mada, videcemo
kako cemo glasati oko rekonstrukcije. U vladu necemo
uci, ali alternative DOS-ovoj vlasti u ovom trenutku
nema. Kada se javi bolja alternativa, onda ce ova vlast
da padne i da bude izabrana nova - dvosmislen je Marko
Petrovic, sef poslanicke grupe Nove Srbije.
- Konacan cilj bojkota parlamenta jesu vanredni
parlamentarni izbori. To cemo isterati samo ukoliko DSS
bude istrajala u blokadi i ako nam se pridruze poslanici
Velimira Ilica. A izgleda da je on opet, po ko zna koji
put, promenio misljenje - nepoverljiv je Borislav Pelevic,
lider Stranke srpskog jedinstva.
U politickim krugovima se prica da je Ilic istovremeno
obecao pomoc i DJindjicu i Kostunici. Od pragmaticnog
Ilica nista cudno, ali zato ni jedni ni drugi ne mogu na
njega sa sigurnoscu da racunaju.
Zato u DOS-u vec razmisljaju o potezima "kao da Ilica
nema":
1 Uticajni deo DOS-ovog mehanizma zalaze se za
zabranu rada Srpske radikalne stranke. Obrazlozenje:
citav niz radikalskih akata nasilja u Skupstini Srbije
obezvredjuje ovu instituciju i demokratiju kao takvu, pa
ih je nuzno sankcionisati.
2 Ukinuce se obaveza kvoruma na svakoj sednici
parlamenta. Skupstina ce, po tom predlogu, od sada
cetiri dana u nedelji raspravljati o zakonima (za to nece
biti potreban kvorum), a petog ih izglasavati (bice
potreban kvorum). To je "solomonsko resenje" pozicije u
koju je DOS zapao - i posle zamene neaktivnih
poslanika, bice krajnje tesko obezbediti kvorum.
3 Zatrazice se veca pomoc iz sveta - materijalna (da bi
se sto lakse prebrodila ova, najgora faza tranzicije, kada
mnogi ostaju bez posla, a novih radnih mesta jos nema),
ali i politicka (ne samo demonstracija podrske kakvu je,
na primer, imao DJindjic kada ga je americki drzavni
sekretar Pauel pozvao u Vasington da bas njemu uz
rame objavi kako najveca sila sveta skida embargo sa
pomoci Srbiji, nego i labavljenje "haske omce", jer se
gro aktivnosti vlasti u Srbiji vodi u prinudi, pod
ogromnim pritiskom ultimatuma vezanih za Sud za ratne
zlocine).
Trgovina sa djavolom
Od sposobnosti ova dva, vec jasno diferencirana bloka da
nametnu gradjanima Srbije svoju istinu zavisice i da li
cemo pocetkom leta biti svedoci jos jednog politickog
sloma zemlje, ciju zestinu, naravno, nikakvi vanredni
parlamentarni izbori nece moci da ublaze. Jednostavno, i
igranje sa vatrom i trgovanje sa djavolom imaju svoju
cenu.
Najvecu ce, u svakom slucaju, platiti gradjani Srbije, koji
od politickih nadgornjavanja tesko da mogu imati neke
koristi. I onako spore reforme jos vise ce usporiti, lideri
ce se iscrpljivati u medjusobnim optuzbama, a to niti ce
otvarati nova radna mesta, niti privuci strane investicije
u zemlju. Nece biti nista od ulaska u Partnerstvo za mir i
Savet Evrope, a Amerikanci ce, svakako, odustati od
toga da nasoj zemlji daju status najpovlascenije nacije u
trgovini...
Eventualno, na ulici ili na izborima, mozemo dobiti novu
vlast. Ali, ni tu ne moze biti iznenadjenja. Umece SPS ili
SRS ili SPO da vladaju vec je pokazano, a DSS iz svoje
tanusne kadrovske baze tesko da moze da izvuce
dovoljno sposobnih ljudi za izvlacenje Srbije iz ponora.
Pomracena svest sopstvenih ambicija i surevnjivosti,
medjutim, vec je toliko ojacala da je naivno nadati se da
ce se snage izvornog DOS ponovo okupiti sa samo
jednim ciljem - bolja Srbija. Kao da je sam nagovestaj
mirisa krvi, u istoriji Srba vec previse puta uzalud
prolivene, toliko omamio pojedince da sa poletom hrle u
nove haose i nova razracunavanja. Da li je zaista vec
kasno za politicki kompromis kojim se ovo moze spreciti?
Borislav Pelevic, lider Stranke srpskog jedinstva:
Otkinuo bih ruku svakom poslaniku SJ koji bi glasao za
Djindjica
Oci Djindjica vrlo cesto uprte su u lidera SJ Borislava
Pelevica i njegovih respektabilnih 14 poslanika. Verovalo
se da tu postoji neki dil i da bi Pelevic mogao da pruzi
ruku spasa Djindjicu kada dodje do glasanja o poverenju
njegovoj vladi. Pelevic je, medjutim, u izjavi za nas list
bio vise nego jasan kada je u pitanju podrska DJindjicu:
- SJ bice protiv podrske vladi. To vam garantujem.
Otkinuo bih ruku svakom poslaniku koji bi glasao za
DJindjica!
Marko Petrovic, sef poslanickog kluba Nove Srbije:
Pitanje je dana kada ce neko od radikala da zapuca
usred Skupstine
Fizicki nasrtaji koji mogu da dovedu do ugrozavanja
zivota ljudi u parlamentu ne mogu se vise tolerisati.
Otkricu Vam da smo dosli do sokantnog saznanja da
radikali ulaze u Skupstinu Srbije bez pretresa, cak ne
prolaze ni kroz rendgensku kontrolu. Vrlo lako mogu da
unesu i pistolje i bilo sta sto pozele. Simptomaticno je
sto je najveci broj ljudi iz skupstinskog obezbedjenja
doveden upravo u vreme vlasti socijalista i radikala. Cini
mi se da obezbedjenje ide na ruku radikalskoj
militantnosti. Gotovo da je pitanje dana kada ce neko od
radikala da zapuca usred parlamenta - kaze Marko
Petrovic, sef poslanickog kluba Nove Srbije.
Kostunica predsednicki kandidat DSS i opozicije
Zajednicki kandidat DSS i kompletne opozicije za
predsednika Srbije, kako NT saznaje od izvora iz vrha
SPS, bice Vojislav Kostunica. Koalicija, da bi se
koliko-toliko sacuvao Kostunicin kredibilitet i da bi se
privukao sto veci deo DOS-ovih pristalica, nece biti
javna. Opozicija ce samo pozvati svoje glasace da
zaokruze njegovo ime, a on ce im, zauzvrat, posle izbora,
kada rizika vise ne bude i ako, naravno, pobedi, ponuditi
znacajan udeo u vlasti.
I sudska vlast je blokirana. Dr Zoran Ivosevic,
sudija Vrhovnog suda Srbije, kaze za NT:
Nas pravni sistem je u crnoj rupi i tu ne moze biti
reci o legalitetu na koji se neki pozivaju
Verovatno bi se i politicki problemi u Srbiji brze resavali
da je koliko-toliko sredjeno stanje u pravosudju. Slaze se
sa tim i sudija Vrhovnog suda Srbije dr Zoran Ivosevic.
- Vrhovni sud je nedavno trazio da se razresi jedan
njegov sudija koji je ucestvovao u izbornoj kradji.
Odluceno je da taj sudija ipak moze biti sudija. Rezultat
glasanja bio je porazavajuci - 39 sudija bilo je za njega,
samo 18 protiv - kaze Ivosevic.
Problem svih problema jeste Ustavni sud, ciji je rad
blokiran vec dve godine jer nema kvoruma. Od 9 sudija
imenovano je samo 3, a za bilo kakvu odluku potrebno je
bar 5.
- Ustavni sud je ustavno-pravno-politicki organ. On ne
sudi na osnovu zakona, nego upravo sudi zakonima. Ima
vecu moc nego Skupstina. Skupstina donosi zakone, a
Ustavni sud odlucuje jesu li ustavni. A takvog suda
zapravo nema. I to je znak da nema ocene zakonitosti i
ustavnosti. Kako ozbiljna drzava moze sebi da dozvoli da
dve godine nema Ustavni sud? Ako taj sud formalno
postoji, a ne funkcionise, onda mogu da funkcionisu
razni zakonski i podzakonski akti koji bi mozda mogli da
budu ocenjeni kao neustavni. U javnosti se vec prica da
postoje razne uredbe koje bi trebalo da se nadju pod
opservacijom tog suda, koga nema. To omogucava
politicarima da tumace Ustav kako im se prohte - kaze
Ivosevic, i zakljucuje:
- Nase pravosudje je u haosu i zato sto savezni Ustav
nije u skladu sa samim sobom. Donela ga je okrnjena
skupstina nepostojece drzave. Republicki Ustav nije
usaglasen sa saveznim, 80 odsto saveznih zakona nije
uskladjeno sa Ustavom, a isto toliko republickih zakona
nije usaglaseno sa republickim Ustavom. Kako onda
mozemo govoriti o zakonitosti, redu i legalnosti u drzavi?
U ovom trenutku ne mozemo reci da imamo pravnu
drzavu. Nas pravni sistem je u crnoj rupi i tu ne moze
biti reci o legalitetu na koji se neki pozivaju.
D.V.
Prve crnogorske nezavisne elektronske novine(PCNEN)
29. maj, 2002.
Drugi pisu:
SRBIJA PRED SLOMOM
Tajni pakt Kostunice i Seselja: Unistiti Djindjica!
Nedeljni Telegraf je ovakav scenario najavio jos sredinom
aprila. U tekstu pod naslovom "Kostunicini spremaju za
maj udar na Djindjica..." otkrili smo i da je DS u
logisticku pripremu akcije "svi na Djindjica" ukljucio i vrh
Srpske radikalne stranke. Ovih dana pokazuje se da je
na tajnim susretima "ljudi za komunikaciju" ove dve
partije napravljen precizan plan i podela posla kako
urusiti zakonodavnu i izvrsnu vlast u Srbiji, dovesti do
haosa u zemlji i iz toga partijski (i, naravno, licno)
profitirati.
Spremni novi udari
Samo naivni nece primetiti da je zdruzena akcija
DSS-SRS izvedena kao po komandi: radikali, koji su se
do sada zadovoljavali individualnim aktima bunta i
vandalizma, odjednom su, ocito ne spontano, grupno
krenuli u pravljenje nereda u Skupstini, a DSS-ovci su
svoj deo posla odradjivali demonstrativnim nedolaskom
na sednice - znali su da bez njih nema kvoruma, ni
odluka, ni novih zakona... Tako je svako uzeo svoj udeo
u opstrukciji vlasti u Srbiji.
Ovo je, medjutim, tek prva faza u pokusaju slamanja
DJindjica. Po zamisli u centrali Kostunicinog staba za
borbu protiv premijera, sledecih nedelja treba na svoj
deo fronta, u svoj blok, privuci jos partija i licnosti, i,
paralelno sa tim, otvoriti nove tacke udara na DOS i
Vladu Srbije.
U omasovljavanju svog tabora Kostunicini nece imati
problema. Radikali su vec tu, SPO i SPS javno se nude (a
tajno vec i trguju - dace, obecavaju, podrsku Kostunici u
izborima za predsednika Srbije ako on njima obeca deo
vlasti kada sedne na tron), tu je i Stranka srpskog
jedinstva...
Novi udari planiraju se simultano na ulicama i kroz
politicke aktivnosti DSS-ove vlade u senci. Medijska
priprema za "veliki start" vladara iz senke vec je pocela.
Bice to, kako tvrde upuceni, operativni stab za dizanje
Srbije na noge, jedna vrsta "politickog krila" ulicne
pobune.
Iz njega ce se vuci i konci (teledirigovanje) protesta
najavljenih za kraj juna - po instrukcijama iz ove
centrale, partije navikle na ulicnu politiku pokusace da
nered iz Skupstine prebace na otvoreno. U zavisnosti od
masovnosti i istrajnosti demonstranata (i, naravno,
stepena do kojeg ce biti moguce radikalizovati masu -
idealno bi bilo, misljenja su oni koji osmisljavaju
proteste, isprovocirati makar i najmanju intervenciju
policije) planirace se i dalji koraci. Ako se do tada izvrsi
dobra "priprema terena", dovoljno podgreje vec prisutno
nezadovoljstvo u narodu zbog skupog zivota a malih ili
nikakvih plata, i ako politicka akcija za izglasavanje
nepoverenja DJindjicevom kabinetu (planirana bas za
kraj juna, pred 28.) ne uspe, ici ce se na resenje "po
receptu 5. oktobra" - blokiranje gradova, osvajanje
Skupstine i bager-revolucija. To je ono sto su i SPO-ovci
trazili na Ravnoj gori ("Ustanak!"), ali i ono sto u
podtekstu govore celnici DSS kada pominju diktaturu i
tiraniju u Srbiji (a protiv diktature se, naravno, ne moze
boriti u parlamentu).
Ovakav, krvavi rasplet politicke krize koja Srbiju potresa
vec mesecima, ima, po stratezima iz Kostunicinog
okruzenja, svoje prednosti nad parlamentarnim, mirnim.
Jednostavno, da bi vlada bila oborena nije dovoljno da
ne postoji vecina za donosenje odluka (sto je otprilike
sada slucaj). Premijer mora biti razresen vecinom
glasova - a tu bi morali da se saberu glasovi i DSS, i
SRS, i SPS, i SSJ... Kostunicine demokrate ne zele da
tako otvoreno udju u glasacku koaliciju tog tipa (javni
savez sa radikalima i socijalistima zestoko ih moze
kostati na buducim izborima), pa su pre za skrivena
saveznistva u kojima je revolucionarno osvajanje vlasti
("bunt naroda") idealno za pokrivanje svih dogovora
ispod zita. Bez obzira koliko bi takvo vladanje posle bilo
krhko (sto, uostalom, pokazuje i slucaj sa DOS).
DOS sprema odgovor
U DJindjicevom okruzenju vise predosecaju nego sto
znaju za ovakve planove. Pokusavaju da im pariraju sa
velikim zakasnjenjem, bez dovoljno odlucnosti i bez
sposobnosti da isplaniraju korak vise od protivnika. Kriva
je za to i heterogena struktura DOS, u kojoj svaki lidercic
i svaka partija imaju svoj interes. Zato nije ni prosao
predlog da se svi poslanici DSS u Skupstini Srbije
zamene, vec se sve okoncalo kompromisom u vidu
zamene neaktivnih iz svih stranaka sa DOS-ove liste.
DJindjic to tesko priznaje, ali je tim koji je on okupio oko
sebe inferioran u odnosu na Kostunicin. Slabo
analiziraju, jos slabije osmisljavaju strateske poteze.
Premijer i u sopstvenoj partiji ima neku vrstu
opstrukcije. Politicke stavove stranke zastupa i brani tek
nekoliko ljudi iz vrha DS (Jovanovic, Zivkovic, Vesic i
Tadic), ostali se ili drze po strani ili izbegavaju bilo koja
skakljivija pitanja. Kostunicini saradnici su neuporedivo
agilniji u zalaganju za "partijsku stvar".
Ako predlog DOS o novom rasporedu karata (poslanickih
mesta) prodje u Administrativnom odboru Skupstine,
ova grupacija imace 141 poslanika. Medju njima ce biti i
njih sedam iz Nove Srbije. Promeni li, kojim slucajem,
Velimir Ilic stranu, DOS-u ostaju samo 134 poslanika (za
kvorum je neophodno 126). Dakle, vrlo tanka vecina i,
prakticno, samo tri poslanika vise nego sto ih je imao do
sada. Mnogo toga zato zavisi bas od samog prvog coveka
Cacka.
- Za sada smo uz vladu i to je nesporno. Mada, videcemo
kako cemo glasati oko rekonstrukcije. U vladu necemo
uci, ali alternative DOS-ovoj vlasti u ovom trenutku
nema. Kada se javi bolja alternativa, onda ce ova vlast
da padne i da bude izabrana nova - dvosmislen je Marko
Petrovic, sef poslanicke grupe Nove Srbije.
- Konacan cilj bojkota parlamenta jesu vanredni
parlamentarni izbori. To cemo isterati samo ukoliko DSS
bude istrajala u blokadi i ako nam se pridruze poslanici
Velimira Ilica. A izgleda da je on opet, po ko zna koji
put, promenio misljenje - nepoverljiv je Borislav Pelevic,
lider Stranke srpskog jedinstva.
U politickim krugovima se prica da je Ilic istovremeno
obecao pomoc i DJindjicu i Kostunici. Od pragmaticnog
Ilica nista cudno, ali zato ni jedni ni drugi ne mogu na
njega sa sigurnoscu da racunaju.
Zato u DOS-u vec razmisljaju o potezima "kao da Ilica
nema":
1 Uticajni deo DOS-ovog mehanizma zalaze se za
zabranu rada Srpske radikalne stranke. Obrazlozenje:
citav niz radikalskih akata nasilja u Skupstini Srbije
obezvredjuje ovu instituciju i demokratiju kao takvu, pa
ih je nuzno sankcionisati.
2 Ukinuce se obaveza kvoruma na svakoj sednici
parlamenta. Skupstina ce, po tom predlogu, od sada
cetiri dana u nedelji raspravljati o zakonima (za to nece
biti potreban kvorum), a petog ih izglasavati (bice
potreban kvorum). To je "solomonsko resenje" pozicije u
koju je DOS zapao - i posle zamene neaktivnih
poslanika, bice krajnje tesko obezbediti kvorum.
3 Zatrazice se veca pomoc iz sveta - materijalna (da bi
se sto lakse prebrodila ova, najgora faza tranzicije, kada
mnogi ostaju bez posla, a novih radnih mesta jos nema),
ali i politicka (ne samo demonstracija podrske kakvu je,
na primer, imao DJindjic kada ga je americki drzavni
sekretar Pauel pozvao u Vasington da bas njemu uz
rame objavi kako najveca sila sveta skida embargo sa
pomoci Srbiji, nego i labavljenje "haske omce", jer se
gro aktivnosti vlasti u Srbiji vodi u prinudi, pod
ogromnim pritiskom ultimatuma vezanih za Sud za ratne
zlocine).
Trgovina sa djavolom
Od sposobnosti ova dva, vec jasno diferencirana bloka da
nametnu gradjanima Srbije svoju istinu zavisice i da li
cemo pocetkom leta biti svedoci jos jednog politickog
sloma zemlje, ciju zestinu, naravno, nikakvi vanredni
parlamentarni izbori nece moci da ublaze. Jednostavno, i
igranje sa vatrom i trgovanje sa djavolom imaju svoju
cenu.
Najvecu ce, u svakom slucaju, platiti gradjani Srbije, koji
od politickih nadgornjavanja tesko da mogu imati neke
koristi. I onako spore reforme jos vise ce usporiti, lideri
ce se iscrpljivati u medjusobnim optuzbama, a to niti ce
otvarati nova radna mesta, niti privuci strane investicije
u zemlju. Nece biti nista od ulaska u Partnerstvo za mir i
Savet Evrope, a Amerikanci ce, svakako, odustati od
toga da nasoj zemlji daju status najpovlascenije nacije u
trgovini...
Eventualno, na ulici ili na izborima, mozemo dobiti novu
vlast. Ali, ni tu ne moze biti iznenadjenja. Umece SPS ili
SRS ili SPO da vladaju vec je pokazano, a DSS iz svoje
tanusne kadrovske baze tesko da moze da izvuce
dovoljno sposobnih ljudi za izvlacenje Srbije iz ponora.
Pomracena svest sopstvenih ambicija i surevnjivosti,
medjutim, vec je toliko ojacala da je naivno nadati se da
ce se snage izvornog DOS ponovo okupiti sa samo
jednim ciljem - bolja Srbija. Kao da je sam nagovestaj
mirisa krvi, u istoriji Srba vec previse puta uzalud
prolivene, toliko omamio pojedince da sa poletom hrle u
nove haose i nova razracunavanja. Da li je zaista vec
kasno za politicki kompromis kojim se ovo moze spreciti?
Borislav Pelevic, lider Stranke srpskog jedinstva:
Otkinuo bih ruku svakom poslaniku SJ koji bi glasao za
Djindjica
Oci Djindjica vrlo cesto uprte su u lidera SJ Borislava
Pelevica i njegovih respektabilnih 14 poslanika. Verovalo
se da tu postoji neki dil i da bi Pelevic mogao da pruzi
ruku spasa Djindjicu kada dodje do glasanja o poverenju
njegovoj vladi. Pelevic je, medjutim, u izjavi za nas list
bio vise nego jasan kada je u pitanju podrska DJindjicu:
- SJ bice protiv podrske vladi. To vam garantujem.
Otkinuo bih ruku svakom poslaniku koji bi glasao za
DJindjica!
Marko Petrovic, sef poslanickog kluba Nove Srbije:
Pitanje je dana kada ce neko od radikala da zapuca
usred Skupstine
Fizicki nasrtaji koji mogu da dovedu do ugrozavanja
zivota ljudi u parlamentu ne mogu se vise tolerisati.
Otkricu Vam da smo dosli do sokantnog saznanja da
radikali ulaze u Skupstinu Srbije bez pretresa, cak ne
prolaze ni kroz rendgensku kontrolu. Vrlo lako mogu da
unesu i pistolje i bilo sta sto pozele. Simptomaticno je
sto je najveci broj ljudi iz skupstinskog obezbedjenja
doveden upravo u vreme vlasti socijalista i radikala. Cini
mi se da obezbedjenje ide na ruku radikalskoj
militantnosti. Gotovo da je pitanje dana kada ce neko od
radikala da zapuca usred parlamenta - kaze Marko
Petrovic, sef poslanickog kluba Nove Srbije.
Kostunica predsednicki kandidat DSS i opozicije
Zajednicki kandidat DSS i kompletne opozicije za
predsednika Srbije, kako NT saznaje od izvora iz vrha
SPS, bice Vojislav Kostunica. Koalicija, da bi se
koliko-toliko sacuvao Kostunicin kredibilitet i da bi se
privukao sto veci deo DOS-ovih pristalica, nece biti
javna. Opozicija ce samo pozvati svoje glasace da
zaokruze njegovo ime, a on ce im, zauzvrat, posle izbora,
kada rizika vise ne bude i ako, naravno, pobedi, ponuditi
znacajan udeo u vlasti.
I sudska vlast je blokirana. Dr Zoran Ivosevic,
sudija Vrhovnog suda Srbije, kaze za NT:
Nas pravni sistem je u crnoj rupi i tu ne moze biti
reci o legalitetu na koji se neki pozivaju
Verovatno bi se i politicki problemi u Srbiji brze resavali
da je koliko-toliko sredjeno stanje u pravosudju. Slaze se
sa tim i sudija Vrhovnog suda Srbije dr Zoran Ivosevic.
- Vrhovni sud je nedavno trazio da se razresi jedan
njegov sudija koji je ucestvovao u izbornoj kradji.
Odluceno je da taj sudija ipak moze biti sudija. Rezultat
glasanja bio je porazavajuci - 39 sudija bilo je za njega,
samo 18 protiv - kaze Ivosevic.
Problem svih problema jeste Ustavni sud, ciji je rad
blokiran vec dve godine jer nema kvoruma. Od 9 sudija
imenovano je samo 3, a za bilo kakvu odluku potrebno je
bar 5.
- Ustavni sud je ustavno-pravno-politicki organ. On ne
sudi na osnovu zakona, nego upravo sudi zakonima. Ima
vecu moc nego Skupstina. Skupstina donosi zakone, a
Ustavni sud odlucuje jesu li ustavni. A takvog suda
zapravo nema. I to je znak da nema ocene zakonitosti i
ustavnosti. Kako ozbiljna drzava moze sebi da dozvoli da
dve godine nema Ustavni sud? Ako taj sud formalno
postoji, a ne funkcionise, onda mogu da funkcionisu
razni zakonski i podzakonski akti koji bi mozda mogli da
budu ocenjeni kao neustavni. U javnosti se vec prica da
postoje razne uredbe koje bi trebalo da se nadju pod
opservacijom tog suda, koga nema. To omogucava
politicarima da tumace Ustav kako im se prohte - kaze
Ivosevic, i zakljucuje:
- Nase pravosudje je u haosu i zato sto savezni Ustav
nije u skladu sa samim sobom. Donela ga je okrnjena
skupstina nepostojece drzave. Republicki Ustav nije
usaglasen sa saveznim, 80 odsto saveznih zakona nije
uskladjeno sa Ustavom, a isto toliko republickih zakona
nije usaglaseno sa republickim Ustavom. Kako onda
mozemo govoriti o zakonitosti, redu i legalnosti u drzavi?
U ovom trenutku ne mozemo reci da imamo pravnu
drzavu. Nas pravni sistem je u crnoj rupi i tu ne moze
biti reci o legalitetu na koji se neki pozivaju.
D.V.
