[www.ANTIC.org] GLAS: Privatizacija na Kosovu i Metohiji pocinje uprkos protivljenju Beograda

[Miroslav Antic]

Title: Message

 

GLAS JANOSTI

6. jul

znaje 

Privatizacija na Kosovu i Metohiji po�inje uprkos protivljenju Beograda

Ujedinjene nacije otimaju Kosmet

Srpske vlasti kasno reagovale. Beograd �e otpla�ivati kredite za vrednosti od oko 1,4 milijarde dolara, koje �e mu, voljom UN, biti pokradene

PRI�TINA (Tanjug) - Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji re�ena je da sprovede privatizaciju u pokrajini U nadi da �e "upaliti nov motor ekonomskog rasta" u uslovima opadanja podr�ke donatora, uprkos tome �to se zvani�nici u Beogradu protive tom planu.

U op�irnom tematskom prilogu koji je ju�e objavljen o prodaji preduze�a na Kosovu, agencija Rojters precizira da je misija UN, koja upravlja ovom jugoslovenskom pokrajinom od okon�anja NATO bombardovanja 1999. godine, pokrenula taj proces pro�log meseca kada je osnovala agenciju za privatizaciju.

		Zulum bez prava na tu�bu Kad smo upitali Milo�a Bugarina, generalnog direktora PKB korporacije, �ta �e preduzeti da sa�uva imovinu svojih firmi na Kosovu, procenjenu na skoro 300 miliona maraka, on je ponovio da im je Unmik uskratio i mogu�nost slanja tu�be nadle�nom me�unarodnom sudu jer nijedan pravni akt o oduzimanju imovine zvani�no nisu dobili! Nakon ju�era�nje izjave Endi Beaparka, rukovodioca UN za ekonomski razvoj Kosova, datoj Rojtersu, da privatizacija 350 dru�tvenih i 65 javnih preduze�a, i pored protivljenja srpske vlade po�inje, usijali su se telefoni i u Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju. Neboj�a Mi�i�, zadu�en u ovoj instituciji za ekonomski razvoj i obnovu Kosova i Metohije, ka�e da su upozorili sve inostrane konsultantske ku�e i advokatske kancelarije da �e im u slu�aju anga�ovanja u privatizaciji srpskih preduze�a na Kosmetu, biti za sva vremena, zatvorena vrata za bilo koji anga�man na podru�ju Srbije. Mi�i� ka�e da Unmik ipak "grize savest" jer je Endi Beapark prihvatio da o ovome problemu razgovora s republi�kim ministrom za privredu i privatizaciju Vlahovi�em. Po�to ni od dosada�njih pregovora s Mihailom �tajnerom, �efom Unmika, kao i dopisivanja sa Rorijem o Salivenom, �efom kancelarije Svetske banke u Beogradu, nije bilo nikakve vajde, izvesno je da �e Srbija morati da otplati 1,4 milijarde dolara spoljnog duga Kosova. Izvesno je i - tu�no - da �e se tu�ba poverioca, srpske dr�ave i na�ih preduze�a, u Vrhovnom sudu Kosova i Metohije vu�i godinama, dok �e rate na ranije uzete inostrane zajmove stizati Srbiji mese�no. �injenica je i da su na�i zvani�nici sporo reagovali jer su se pobunili kad je sve ve� bilo, od Unmika, institucionalno okon�ano. Na zahtev srpskog Ministarstva za privatizaciju da i njihov predstavnik u�estvuje u radu novoformirane agencije, jo� nije stigao odgovor Unmika, ali je �tajner nagovestio da Rezolucija 1244 predvi�a potpunu autonomiju Kosova. U Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju smatraju da Srbija nema nikakve �anse da dobije bar nov�anu naknadu svoje imovine na Kosmetu, sve dok se sedi�te kosovske Agencije za privatizaciju ne izmesti iz Pri�tine u, na primer, �enevu. - Predstavnici Unmika se pla�e negativne reakcije Albanaca, �ime bi bila dovedena u opasnost i njihova bezbednost, i zato �e uraditi samo ono �to je u interesu �iptara - prognozira Neboj�a Mi�i� govore�i o �ansama Srbije i na�ih preduze�a da bar naplate oteto. A oteto je mnogo. Kako je "Glas" ve� pisao, samo ulaganja nekada�njeg federalnog Fonda za razvoj kre�u se oko 17 milijardi dolara. Tome treba dodati, nakon raspada SFRJ, i pare raznih republi�kih fondova. U ovu sumu nisu ura�unate investicije srpskih preduze�a koja su tamo ostavila 1218 objekata, �emu treba pridodati i jo� 140 pogona vojvo�anskih firmi.

Pozivaju�i se na ocene zapadnih zvani�nika na Kosovu, Rojters navodi da su privatne investicije presudne za o�ivljavanje industrijskih preduze�a, opusto�enih tokom godina zanemarivanja i sukoba za vreme vladavine biv�eg predsednika Slobodana Milo�evi�a.

Kosovo, jedno od najsiroma�nijih podru�ja u Evropi u kome stopa nezaposlenosti dosti�e 50 odsto, ne mo�e da priu�ti �ekanje da se vlasni�ka prava i kreditna potra�ivanja sudski poravnaju da bi privatizacija po�ela, insistiraju zapadni zvani�nici.

"Proces privatizacije je krenuo, on te�e", ka�e za Rojters Endi Bearpark, Britanac koji rukovodi odeljenjem za ekonomski razvoj i obnovu u administraciji UN. On procenjuje da se prva prodaja dru�tvenog preduze�a, modela vlasni�tva iz komunisti�ke ere svojstvenog staroj Jugoslaviji, o�ekuje po�etkom 2003.
"Voleo bih da mogu da se nadam da �e to biti krajem ove godine, ali realno gledano, mo�emo govoriti o po�etku slede�e godine", rekao je Bearpark.

Rojters napominje da nije jasno koliko preduze�a od ukupno oko 350 takvih kompanija, me�u kojima je i nekad mo�ni rudarsko-topioni�arski kombinat "Trep�a", mo�e da bude privatizovano, a koliko ih je suo�eno sa likvidacijom.

"Procene variraju, jedni ka�u da najvi�e deset, a drugi da �ak 40 preduze�a mo�e da opstane," navodi Bearpark, izdvajaju�i poljoprivrednu i agroprera�iva�ku industriju, uz pivaru u Pe�i, kao jednu od najsna�nijih grana.

Napominju�i da su eksperti mesecima raspravljali pre odluke o na�inu prodaje kompanija, jer se u mnogim slu�ajevima javljaju i �etiri sukobljena budu�a vlasnika i kreditora, agencija navodi ocenu jednog zapadnog diplomate da je privatizacija dr�avne imovine u jednoj biv�oj komunisti�koj zemlji "slo�ena i u najboljim vremenima".
Kad se tome dodaju suprotstavljena potra�ivanja u post-konfliktnoj situaciji, stvari postaju deset puta u�asnije", ka�e taj diplomata i na primeru dalekovoda pita ko je vlasnik, Beograd ili ljudi na Kosovu?

Novoustanovljena agencija za privatizaciju nadle�na je za preduze�a u dru�tvenom vlasni�tvu, od kojih su mnoga prakti�no propala, kao i javna preduze�a kao �to su elektroprivreda i telekomunikacije, koja jo� nisu, smatraju u misiji UN, spremna za privatizaciju.

Ostavljaju�i da vlasni�ka pitanja budu re�ena kasnije, nova agencija mo�e da privatizuje dru�tvenu firmu prebacivanjem njene imovine na novo preduze�e koje �e biti ponu�eno na prodaju privatnim investitorima, pa i strancima, obja�njava Rojters i dodaje da �e dugovi ostati staroj kompaniji, a da �e sredstva prikupljena prodajom �uvati agencija dok se ne razre�e vlasni�ka prava i potra�ivanja.

Napominju�i da taj proces poravnanja u sudovima mo�e da potraje godinama, britanska agencija navodi Bearparkovu izjavu da se me�u onima koji tvrde da pola�u pravo na kompaniju �esto nalaze sada zaposleni Albanci, biv�i zaposleni Srbi, sedi�te kompanije u Beogradu i strani kreditori.

Ministar za privatizaciju u Vladi Srbije Aleksandar Vlahovi� po�alio se da je plan privatizacije nepravedan za kreditore, imaju�i u vidu spoljni dug Kosova od 1,4 milijarde dolara, navodi Rojters i podse�a na Vlahovi�eva strahovanja da kreditori ne zatra�e naplatu potra�ivanja, jer je Srbija izdala garancije za sve te dugove.
Protive se i kosovski Albanci, izve�tava agencija i navodi ocenu neimenovanog diplomate da bi "svi voleli da se voz zaustavi i potra�ivanja re�e pre nego �to se bilo �ta proda". Napominju�i da �e agencija za privatizaciju "uzeti u obzir sva mi�ljenja", ali da proces privatizacije ne�e stati, Britanac Bearpark otvoreno ka�e da plan "svi kritikuju, ali da niko nije ponudio alternativu ili bolji model".