|
OBAVE�TAJNI RAT U DOS-u – Ko je kome Veliki brat Prislu�ni centar u zgradi Vlade Srbije Predsednik Ko�tunica, ma koliko bio po�ten, ne mo�e sam da odlu�uje o vojsci. Naro�ito ako se Vojna slu�ba bezbednosti, godinama “tla�ena” od strane DB-a, oseti dovoljno jakom da po�eli da sama upravlja vojskom Ekipa 'Reportera' | |
|
Uskoro �e tako postati jasno da i Resor dr�avne bezbednosti prislu�kuje kabinet predsednika Jugoslavije, ali i da Vojna slu�ba bezbednosti na isti na�in pa�ljivo prati komunikaciju republi�kog premijera i ministara. PC: Prema informacijama do kojih je do�ao Reporter, u zgradi Jugopetrola u Ulici kralja Milana (Srpskih vladara) u Beogradu, gde se danas nalaze kancelarije Ministarstva energetike i rudarstva, Biroa za komunikacije i Agencije za unapre�enje dr�avne uprave zaista je postojao prislu�ni centar (u obave�tajnom �argonu PC). Ovo ne treba da �udi kad se zna da ispod cele leve strane Ulice kneza Milo�a prolazi glavni opti�ki kabl koji je srce telefonskih komunikacija u Beogradu i koji je od zgrade Jugopetrola udaljen svega nekoliko metara. Ko je odavde koga i po �ijem nalogu prislu�kivao, trebalo bi �to pre razjasniti, jer se, po svemu sude�i, radi o tome da je neko prislu�kivanje vr�io na svoju ruku, bez primene propisa. Naime, prema propisima kojih bi trebalo da se pridr�avaju dve glavne tajne slu�be u Srbiji, prilikom primene “TKT” (“tajne kontrole telefona”) pristup telefonskom razdelniku imaju ovla��eni radnik Telekoma, slu�benik RDB-a i pripadnik Vojne slu�be bezbednosti – u isto vreme. Nakon obavljene operacije, ulazna vratanca razdelnika se plombiraju, a evidencija o vremenu dolaska ekipe i razlozima za taj dolazak vodi se kod sve tri institucije (Telekom, RDB, VSB). Me�utim, na� izvor upoznat sa obave�tajnim radom tvrdi da je zajedni�ki rad MUP-a i VJ u obave�tajno-bezbednosnim poslovima tek formalne prirode. Nema razmene informacija, ne odr�avaju se radni sastanci, a �esto jedni drugima plasiraju dezinformacije �to, budu�i da ne postoji savezna slu�ba bezbednosti, otvara mogu�nost za lo�e procene, �to dalje vodi do nepreduzimanja adekvatnih mera na suzbijanju bilo kojeg oblika delatnosti opasnih po dr�avu. Ovakvo stanje je posebno izra�eno od po�etka sukoba na Kosovu, odnosno od sastanka najvi�eg dr�avnog vrha kad je ministar policije Vlajko Stojiljkovi� odbio da jedinice MUP-a na Kosovu pot�ini vojsci. Ko je ko u KOS-u: Propadanje pak Vojne slu�be bezbednosti po�elo je mnogo ranije. Odlaskom generala Aleksandra Vasiljevi�a sa du�nosti na�elnika Uprave bezbednosti VJ 1992, kad ga je zamenio iz penzije dovedeni pukovnik Nedeljko Ne�o Bo�kovi�, osipanjem najkvalitetnijih kadrova, poznatim aferama “Opera” i “Labrador”, zatim hap�enjem generala Vasiljevi�a, otu�ivanjem velikog dela strogo poverljivog materijala iz Centra za dokumentaciju UB SSNO od strane tada ve� generala Ne�e Bo�kovi�a, po�inje verovatno osmi�ljeni raspad Vojne slu�be bezbednosti. Kao bliski saradnik i prijatelj nekada�njeg republi�kog ministra unutra�njih poslova Srbije Radmila Bogdanovi�a, Bo�kovi�ev naslednik general Aleksandar Dimitrijevi� bio je vi�e zauzet politi�kim nego funkcionalnim obavezama. Zbog toga verovatno i nije stigao da registruje formiranje i delatnost OVK na Kosovu, zbog �ega je smenjen. Nakon Dimitrijevi�a, posle petnaestak godina rada van SB, du�nost na�elnika Uprave preuzima 24. marta 1999. general Geza Farka�, koji je posle poznatog para�inskog slu�aja, kada je kosovski regrut Aziz Keljmendi ubio �etiri vojnika, kao na�elnik bezbednosti Tre�e (Ni�ke) armije, 1987. sklonjen iz vojne SB. Posle kra�eg vremena, 2000. godine, du�nost na�elnika UB, po izboru Neboj�e Pavkovi�a i uz saglasnost predsednika Milo�evi�a, preuzima general Milan �akovi�. On je u UB zatekao generala Aleksandra Vasiljevi�a na nepostoje�oj funkciji savetnika na�elnika UB, na koju je postavljen jo� u Farka�evo vreme. �akovi�, sa skromnim iskustvom u radu organa bezbednosti i pauzom od dvadesetak godina u radu na poslovima bezbednosti, te sa sada�njim na�elnikom UB generalom Acom Tomi�em, kao jednim od najbli�ih saradnika, poku�ava da postavi Slu�bu na noge. Kao navodnog zagovornika ekstremne upotrebe Vojske Jugoslavije 5. oktobra 2000. godine, na njega po�inju kontinuirani pritisci i on sa ove du�nosti biva smenjen marta 2001, kada na njegovo mesto predsednik Ko�tunica postavlja generala Tomi�a. Lazarevi�: Sukob Tomi�a i Pavkovi�a kulminirao je u martu ove godine, kad je na�elnik General�taba zaobi�en prilikom davanja nare�enja za hap�enje biv�eg prvog �oveka Vojske Jugoslavije, generala Mom�ila Peri�i�a. Na kraju, �to zbog pritiska Zapada, �to zbog pritiska Tomi�a, Neboj�a Pavkovi� je zavr�io u penziji. Ovaj potez je, me�utim, do�ekan s nelagodom u vrhu vojske. Visoki oficiri VJ uglavnom smatraju da je neprihvatljivo da na�elnik General�taba bude general-potpukovnik (Krga), a da njegov pomo�nik bude general Lazarevi�, koji ima �in general-pukovnika, tim pre �to general Krga od po�etka ratnih sukoba na prostoru biv�e Jugoslavije nije imao nijedan dan ratnog iskustva, a najvi�a komandna du�nost mu je bila mesto komandira izvi�a�ke �ete, za razliku od drugih generala koji su sve �inove stekli na komandnim du�nostima. Me�u oficirima u General�tabu ve� se pri�a da �e general-pukovnik Lazarevi� biti penzionisan do kraja godine, a mnogi od njih se boje da �e i sami uskoro ostati bez uhlebljenja, te da �e Vojska Jugoslavije i po broju i po kvalitetu ljudstva drasti�no osiroma�iti. Tako�e, nekima se nije svidela atmosfera na sastanku pro�irenog sastava na�elnika General�taba za koju ka�u da je bila kao da se usvajala Rezolucija Informbiroa. Postavljeno pitanje nije glasilo ko podr�ava smenu Pavkovi�a, ve� ko je protiv nje. Jasno je da �e transformacije Vojske Jugoslavije biti dug proces i da �e mnogobrojni (privilegovani) visoki oficiri imati �ta da ka�u protiv tog procesa. Jasno je tako�e da je za ovo potreban konsenzus u dru�tvu i da predsednik Ko�tunica, ma koliko bio po�ten, ne mo�e sam da odlu�uje o vojsci. Naro�ito ako se Vojna slu�ba bezbednosti, godinama “tla�ena” od strane DB-a, oseti dovoljno jakom da po�eli da sama upravlja vojskom. Branko Krga: On je od strane generalskog kora dobio isklju�ivo deklarativnu podr�ku. Re� je o stare�ini koji je ceo radni vek proveo na poslovima Druge uprave VJ, koji je dva puta slu�bovao u inostranstvu (Prag, Moskva) i na taj na�in materijalnom solidno obezbedio sebe i svoju porodicu. Iako hvaljen zbog uspe�nog rada, general Krga je imao i te kako velikih propusta u svom resoru: u vojnim izaslanstvima u Kairu, Atini, Rimu, Be�u, Ankari, Nju Delhiju... Javna je tajna da su kadrovi Druge uprave birani bez bezbednosne provere, koja je neophodna kod pripadnika SB, da je njihov odabir za slanje u inostranstvo u velikom broju slu�ajeva vr�en prekim vezama i da su pojedini na�elnici G� imali velikog uticaja na njihova postavljenja. I ono �to je mo�da najva�nije: od 1990. general Krga nema niti jednog dana u�e��a u svim ratovima koji su vo�eni na ovim prostorima. Do kraja pro�le godine, on je, prema podacima personalne uprave, imao 41 godinu, pet meseci i dva dana radnog sta�a, kada su se mnogo mla�i generali ve� nalazili u penziji. Vojne stare�ine, saznaje Reporter upravo u tim krugovima, sklonije su da na njegovom mestu vide general-pukovnika Vladimira Lazarev�a, mada se on, prema vrlo pouzdanim informacijama, nalazi na ha�koj optu�nici koja jo� nije potpisana a prema zahtevima Natoa ve� je predodre�en da krajem godine bude penzionisan. Sudbina tre�eg prislu�nog ure�aja �2001�: Po�etkom 90-ih godina Jezdimir Vasiljevi� je za potrebe slu�bi bezbednosti iz Izraela uvezao tri najsavremenija sistema pod imenom 2001, za tajno slu�anje telefonskih razgovora. Pouzdano se zna da se jedan od njih nalazio u SDB Saveznog SUP-a, gde ga je 8. oktobra 1992. preuzeo SUP Srbije, prilikom poznatog upada u zgradu Saveznog SUP-a. Sistem 2001 funkcioni�e kompjuterski i mo�e u toku dana da servisira vi�e desetina hiljada telefonskih brojeva. Postojanje ovog sistema u zgradi Vlade RS za njegovu primenu tehni�ki uop�te nije bilo neophodno; mogao se nalaziti i na bilo kojoj drugoj lokaciji, a da se od njega do Glavne po�te u Takovskoj ulici, spoljni put obezbedi prevezivanjem linija na razdelniku PTT-a. Dva preostala ure�aja 2001, prema saznanjima biv�ih visokih rukovodilaca RDB-a, najverovatnije se i dalje nalaze i u posedu VJ, odnosno MUP-a Srbije. Me�utim, ure�aju koji je oktobra '92. uzet iz SSUP-a gubi se svaki trag. Bilo bi vrlo opasno ukoliko se nalazi u nekom otu�enom centru mo�i, i otud je realno da neko od dr�avnih organa, radi smirivanja javnosti, izda saop�tenje gde se, u stvari, on nalazi. Posednik tog ure�aja, sa profesionalcima koji evidentno postoje, mo�e za bilo �ije potrebe, u svakom trenutku, neprekidno 24 sata da bude na izvori�tu svih informacija najvi�eg stepena tajnosti. Njemu nisu potrebne usluge PTT-a, ve� samo tzv. spoljni put. Odnosno: za funkcionalno kori��enje ovog ure�aja dovoljno je da on bude priklju�en na telefonsku instalaciju, kao najobi�niji ku�ni telefonski aparat, kako bi u�ao u sistem PTT-a, i da po izvr�enom programiranju registruje aktiviranje bilo kojeg od programiranih brojeva. Ne postoji na�in da se on otkrije. Njegov upad u PTT sistem se ne registruje. �ta je Pavkovi� mogao da uradi: Mogao je, ka�u Reporterovi vojni izvori, da obavesti Savezni MUP o tome �ta su, navodno, od njega tra�ili u kabinetu predsednika Ko�tunice i kabinetu na�elnika UB Tomi�a. Mogao je i pismeno da se obrati predsedniku Ko�tunici i da od njega - ono �to je tra�eno usmeno a �to sada svako mo�e da porekne - zatra�i u zvani�noj pismenoj formi, te da nakon toga sa svojim kolegijumom donese kona�nu odluku. Isto pitanje se mo�e postaviti i predsedniku Ko�tunici: da li je, na koji na�in i preko kojih institucija spre�io dalje odvijanje ove aktivnosti. U krajnjem slu�aju, Pavkovi� je mogao da se obrati javnosti i saop�ti da podnosi ostavku zvog pritisaka od strane predsednika i njegovih savetnika. | |
Title: Message
http://www.reportermagazin.com/
