http://www.patriotmagazin.com/media/011.htm
PATRIOT, broj 21, 1.juli, 2002.
Bogdan Tirnanic, clan biblioteke, u seriji tekstova za Patriot
Spoljni poslovi: Voja i Kiza, dva praseta
Ratne igre
Uvek kada ga predsednik optuzi za pokusaj drzavnog udara, premijer
Dindic trazi dokaze. Sada se situacija obrnula: Dindic pruza dokaze,
ali Voju to ne zabrinjava - jer, drzavni udar je drzavni udar, a kokain
je droga!
Ovo bi moglo da ispadne duza prica. U svakom slucaju, bice
zaobilaznija.
Elem, pred sve one ratove, kojima se ni broja ne zna, jako sam dobro
stajao u Sarajevu. Jer sam u
tom gradu zauvek ostao stranac. No, kao tadasnji kolumnista Oslobodenja
i gost-dramaturg lokalne
televizije, nisam oskudevao; naprotiv.
Jednom smo, tako, u nekoj kafani, mezetili mladu jagnjetinu. Lokal se
nalazio na Bembasi, tacno na
onom istom mestu gde, u najcuvenijem filmu Sibe Krvavca, njemacki
oficir nizeg ranga pita svog
generala da li zna ko je zapravo Valter. Pruski vojskovoda baci s
visine pogled na Sarajevo (kamera
svenkuje) i kaze: "To je Valter!"
Bilo nekad. A onomad smo, od duga vremena, pisali Ustav BiH. Sidran i
Grebo, koji danas
verovatno ne mogu medusobno da se smisle, odmah su se posvadali oko
jezika. Oba su se tada jos
zvala srpskohrvatski. Njima je to bilo normalno. Ali je meni, coveku
koji je ostao stranac u Sarajevu,
bilo sumnjivo. "Samo se vi zezajte, ali dolazi vreme kada ce vas neko
iscepati k'o svinja masnu
Politiku!" Ni sam nisam bio svestan sta govorim. Oni jos manje. Jer ce
se, kao i ranije, opet
dogovoriti. Onda sam se ja digao i otisao. Sutra je poceo rat.
Uloga promincle u bosanskom ratu
Citaocima ovog lista, od kojih su mnogi sigurno zestoko propatili
(vidim da preziveli clanovi
porodice Zec zive u Banjaluci), bice tesko da shvate kako je nama taj
rat, u kome Srbija nikako nije
ucestvovala, bio smesan. Pocevsi od one pucnjave sa krova Holidej ina,
preko placljivih molbi
Gorana Milica i Silvije Luks svom djedi Aliji da spusti loptu, pa sve
tako sledecih nekoliko godina. A
mrtvih na sve strane. Od Hrvata koji su ratovali u Bosni znam generala
Praljka, propalog filmskog
reditelja, mudzahedinski ajatolah Divjak bio je zapravo golubar sa
beogradskog Vozdovca. Nisu me
uopste interesovali. Ono sto me je dovodilo do smeha/bola behu postupci
srpske strane. Mozda je
imao pravo Slobodan Milosevic kada ih je sve oterao u mesto rodenja.
No, i tamo, kada je bilo jasno
da su braca, njihove svade i prepucavanja su se nastavili: Karadzic
izda jednu naredbu Mladicu (da
se, recimo, ocisti sneg), Mladic odmah, na svoju ruku, sve sisuci
prominclu, ocisti Srebrenicu. Ili je
obratno, ko ce ga znati.
Nismo tada ni sanjali da se nesto slicno moze dogoditi i nama. Bilo
kako bilo, u Beogradu se, bas
dok ovo pisem, hiljade ljudi okuplja na jednom trgu, trazeci ponovno
uvodenje bratstva-jedinstva.
Hoce li neko zapucati s krova, tek onako, iz zabave? Situacija koju
(nevesto) opisujem plod je drugih
situacija. Najpre netrpeljivosti izmedu Kostunice i Dindica. Ovaj drugi
je godinu i po dana probijao
usi celom narodu zahtevom da se smeni general Pavkovic, odlican vojnik,
nikakav covek, no onom
prvom to nikako nije bilo po volji. On je, naime, lojalista. Nece da
proba pasulj bez zaprske.
Iznenada je Voja promenio strategiju: poslao je zlosrecnog Pavkovica u
penziju. Ovaj nece ni da cuje
- okupio oficire, ciste puske. Najvecu podrsku dobio je sa strane
odakle je nikako nije ocekivao - od
Zorana Dindica. Premijer se pojavio na "objektivnoj" drzavnoj
televiziji da, tresuci se kao prut, optuzi
svog nekadasnjeg partijskog kolegu za pokusaj drzavnog udara. Utesno je
kada nesto takvo cujes iz
njegovih usta. Kao da se povampirio neko iz grupe Bader-Majnhof, ciji
je clan - prica se - Kiza
svojevremeno bio. U mislima.
Ubistvo Parlamenta u vidu tranzicije
Posto se - da razjasnim - doticni lord od Surcina za godinu i po dana u
tome veoma izvezbao, kad
god mu se ukaze zgodna prilika, izvrsi drzavni udar, katkada i po
nekoliko u toku samo jednog dana.
Evo primera: posto mu poslanici iz redova DSS-a idu na srcani zivac,
sve ih je izbacio iz Skupstine
kao neradnike. Uskoro ce Ceda tamo ostati sam. Zato je Slobu, od muke,
savladao onaj
koksaki-virus. Tako da se to, sve u svemu, vise ne moze izdrzati.
Ako neko ima duze pamcenje, setice se da je Kostunica bio pobednik na
izborima 2000. godine. Ali
je to, zapravo, bio Dindicev plan; posto je u to vreme jos nesto citao,
on se dosetio da firera iz
Pozarevca moze maknuti samo neko ko je prakticno nepoznat. Opredelio
se, dakle, za Kostunicu.
Sreca sto mu Zarko Korac nije pao na pamet. Odmah je zatrazio da mu se,
u vidu nadoknade,
unapred garantuje mesto premijera Srbije - on je na vlasti prakticno
tri meseca duze nego sto to pise
u istoriji. Sve bi se zavrsilo u najboljem redu da, posle izbora,
popularnost do tada marginalnog
DSS-a nije pocela naglo da raste. Mnogi se socijalisti i julovci
podavise u mutno Dunavo
preplivavajuci na Vojinu stranu.
Dindic se time osetio pogoden, sasvim zaobiden. Poceo je da vlada kao
da mu je Srbija nasledno
dobro. Nista zakoni, samo njegova rec. Sa tim je dobro prolazio u
inostranstvu: gde god da ode,
udele mu neku kintu, on odmah potrosi na sladoled. Zemlja je pocela
rapidno da propada.
Ustogljenom pravniku Voji to je stvaralo glavobolju. Aspirini nista ne
pomazu, Tijanic jos manje. Ne
samo da je, otud, Dindica optuzio za korupciju i sverc cigaretama nego
je i sve sto dolazi sa te strane
ignorisao. Pre svega - sljivovicu. Nije hteo da Slobu posalje u Hag, a
Pavkovica je drzao u
strazarskoj kucici, pravdajuci to cinjenicom kako kolega Zoki pusta
bivseg sefa DB-a Radeta
Markovica da na miru sreduje arhivu tajne policije.
Onda je, kako rekosmo, tikva pukla, tako da je sada u Srbiji
nerascisceno u svim pitanjima. Dindic je
taj koji se poziva na Ustav i zakone, dok ih, po njemu, Kostunica
koristi glede proliva. Eto, sta sam
rekao! - dere se sa balkona Pavkovic. Obijica grdno grese. Duznost je
svakog vojnika da
bespogovorno izvrsi naredenje. Prema tome - Pavkovic je u stanju
pobune. Samo mu fali Bora Jovic
pa da izvedu tenkove.
S druge strane, fascinantno je da se neko kome konstitutivni papiri
nisu znacili nista sada na njih
poziva, ne osecajuci nikakvu nelagodu sto u pogledu toga gresi. Jer,
Kostunicino je neotudivo (i
neograniceno) pravo da smenjuje i postavlja generale. Kao i desetare.
Pozivanje na nekakvu odluku
Saveta odbrane je smesno, buduci da se, u mirnodopskim uslovima, radi
iskljucivo o konsultativnom
telu, ciji su clanovi, uz Voju, dvojica buducih zatvorenika. Njima je,
naglo, Pavkovic postao
neophodan. I on to zna, pa izigrava juznoamerickog generala; promenio
plocicu na vratima, sada se
zove Pinoce. Takode zna da je Dindic shvatio poruku. Tako je taj doktor
za nista, u vecnoj
rekostrukciji svoje vlade, ciji se broj ministara priblizava broju
stanovnika V. Britanije, za novog
ministra energetike postavio zenu rodenu u Juznoj Americi, inace tvrdu
marksistkinju po porodicnom
poreklu; ljubav prema konjima vise je sa Engelsove strane. Ona je odmah
objavila da ce struja
enormno poskupeti. Ko nema da plati, neka proda stan! Uskoro ce sume
oko Beograda biti pune
beskucnika. I Kostunica je jednom dosao odatle. Samo sto oni koji sada
dodu nece biti tako
pristojni.
Ako vam nije smesno, evo mene preko Drine da vas golicam po tabanima!
