Republički premijer Zoran Đinđić službenim je helikopterom, zajedno sa suprugom Ružicom, leteo u Vršac da bi u hali "Milenijum" 21. juna prisustvovao koncertu Gorana Bregovića.
Većina medija i demokratska javnost i danas zameraju Slobodanu Miloševiću što je za Vidovdan 1989. godine sleteo helikopterom na proslavu šest vekova Kosovske bitke, ali naša sredstva javnog informisanja nemaju hrabrosti da prozbore koju i o današnjem diktatoru. Đinđić je do Vršca mogao i automobilom, rastojanje nije veliko, svega osamdesetak kilometara. Ipak, gospodar Srbije odlučio se da na privatnu stvar, koncert jednog muzičara, dođe helikopterom Vlade Srbije, čiji let košta više hiljada dolara. Tako proizilazi da građani Srbije plaćaju porez, da bi se premijer provodio slušajući muziku koju voli.
Međutim, da je znao šta će ga u Vršcu snaći, Đinđić sigurno ne bi ni dolazio. Naime, kada su ga u svečanoj loži hale "Milenijum" primetili gledaoci, odjeknuli su zaglušujući zvižduci, koji su umnogome nadjačali aplauze upućene muzičaru Goranu Bregoviću.
ĐINĐIĆ PRODAO "POLITIKU" HDZ-u
"Uvereni da je Politika prodata isključivo nemačkom VAZ-u, Srbi ni danas ne znaju da je četvrtina njihove najveće novinsko-izdavačke kuće postala nedodirljivo vlasništvo Ninoslava Pavića - Hrvata", piše zagrebački list "Nacional".
Prema izvorima u međunarodnim poslovnim krugovima, ovog dobrog obaveštenog lista, Pavić je još u proleće 1999. s nemačkim koncernom VAZ sklopio trajni aranžman, čija osnovna odredba glasi ovako: od svih VAZ-ovih kupoprodajnih ugovora na Balkanu, Paviću pripada 50 posto, pa tako danas uživa suvlasnička prava i na sve ono što je nemačka medijska sila osvojila na teritoriji sadašnje Jugoslavije.
Pavićeva uloga u nemačkom jurišu na "Politiku" prećutana je u Srbiji iz više razloga. Pre svega, novinsko-izdavačko preduzeće prodato je bez javnog konkursa, u takozvanoj neposrednoj i privatnoj pogodbi premijera Srbije Zorana Đinđića i predsednika VAZ-ove uprave Boda Hombaha, dok su, kako piše "Nacional", u jednom beogradskom restoranu u slast degustirali leskovačku mućkalicu.
"Ako je svojim glasačima mogao da objasni da je Nemcima, respektabilnim i bogatim istorijskim neprijateljima Srbije, nacionalni izdavačko-novinski simbol ustupio za dobre pare, Đinđić bi teže mogao opravdati što je istim potezom potpisao kapitualciju pred omrznutim Hrvatima", piše "Nacional".
Srpskoj javnosti nije dovoljno poznato da je Ninoslav Pavić godinama funkcionisao kao medijsko-vlasnički paravan dvojice HDZ-ovih prvaka, deklarisanog desničara Ivića Pašalića i "tajkuna" sumnjive biografije Miroslava Kutlea. Javno priznanje najznačajnijih pojedinosti iz kupoprodajnog ugovora između Đinđića i VAZ-a moglo bi, dakle, isprovocirati još opasnije političke zaključke: da je "Politika", najstarija novinsko-izdavačka kuća na Balkanu, danas u rukama Ivića Pašalića, bivšeg šefa kabineta Franje Tuđmana.
"Politika" je zaista srpski nacionalni simbol, i svi su zgranuti što je prodata na takav način. Međutim, Srbija je zemlja u kojoj je poslednjih desetak godina likvidiran veliki broj opozicionih političara i nezavisnih novinara. A Đinđić se jedva razlikuje od Miloševića. Većinu medija drži pod kontrolom, ponešto uz pomoć Komercijalne banke, ponešto uz pomoć Državne bezbednosti, ponešto uz pomoć privatnih veza svojih najbližih medijskih saradnika. U njegovom kabinetu zaposleno je 80 službenika čiji je jedini zadatak da komuniciraju s urednicima novinskih i televizijskih redakcija. U takvoj atmosferi niko se nije usudio "gurati nos" u Đinđićeve poslove s VAZ-om i istraživati ko je sve umešan u trgovinu", izjavio je za "Nacional" jedan od poznatih srpskih novinara.
ĐINĐIĆEV KUM BODO HOMBAH UMEŠAN U BROJNE FINANSIJSKE SKANDALE
Bodo Hombah, predsednik Upravnog odbora nemačkog medijskog koncerna VAZ i bivši glavni koordinator Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, bio je poslednjih godina glavni akter brojnih kriminalno-finansijskih skandala.
Nemački mediji optužili su 1999. godine Hombaha da je od firme "Veb" dobio kredit za izgradnju vile u gradu Milhajmu, vredan milion i po maraka, na koji nije imao pravo. Iduće godine ponovo se našao na meti optužbi, ali ne nemačkih medija, već dizeldorfskog tužioca. Naima, bio je optužen da je u kompaniji "Trejd", u kojoj je od 1992. do 1998. bio direktor, proneverio preko tri stotine hiljada maraka. Na nemačkoj političkoj sceni ostao je upamćen kao čovek koji je spojio interese Socijaldemokratske partije, čiji je član, i krupnog kapitala, zbog čega je nailazio na veliki otpor u levom krilu vladajuće partije. Krajem 2001. godine Hombah je zbog neuspešnosti smenjen sa mesta koodinatora Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu i od 1. januara ove godine preuzeo je čelno mesto u VAZ-u. Tome su se snažno protivili sindikati kompanije, ali je Hombah, zahvaljujući poslovnim i prijateljskim vezama sa kancelarom Šrederom, ipak zaseo na funkciju predsednika Upravnog odbora.
Premijer Srbije Zoran Đinđić, po principu "sličan sličnom teži", kum je i prijatelj Bode Hombaha. U leto 2001. godine Đinđić je avionom Stanka Subotića Caneta leteo u Nemačku, u Visbaden, da kumuje na svadbi Bode Hombaha, kome je to četvrti brak.
MUKE PO MARKU
Posle "demokratskih promena" 5. oktobra 2000. godine novinaru Marku Jankoviću zabranjeno je da radi. Aktuelni režim ne dozvoljava ovom vrsnom novinaru da nastupa na bilo kojem elektronskom mediju u prestonici. Jedini njegov "greh" je što misli svojom glavom i što ne pristaje da prima naređenja iz zloglasnog štaba za medijske manipulacije, poznatijeg kao Biro za komunikacije Vlade Srbije.
Janković je bio jedan od prvih političkih disidenata u Brozovoj Jugoslaviji, a 1989. godine nalazio se među desetak intelektualaca, osnivača Demokratske stranke.
Ubrzo posle "Petooktobarske revolucije" počinju "muke po Marku". Najpre ga je, tadašnja direktorka Studija B, a sadašnja gradonačelnica Beograda Radmila Hrustanović, suspendovala sa mesta urednika beogradske TV-stanice. Razlog je bio gostovanje novinara Milovana Brkića u Jankovićevoj emisiji, u kojoj je on optužio Đinđića da švercuje šlepere cigareta preko graničnih prelaza.
Jankoviću je zatim zabranjeno da dolazi i na posao, a njegova kancelarija i radni sto su ispražnjeni bez njegovog prisustva i zauzeti od drugih ljudi. Ovaj popularni beogradski novinar je potom dobio ponudu od RTS-a da vodi emisije "Beogradske hronike", ali mu je, posle samo jednog nastupa, zabranjeno da se pojavljuje pred kamerama državne TV, s obrazloženjem da je tako naredio premijer - lično! Marko Janković se nije duže zadržao ni na TV Palma, čiji je vlasnik Miodrag Miki Vujović, posle ozbiljnih pretnji koje su došle od republičkog ministra pravde Vladana Batića, prestao da emituje bilo kakav informativno-politički program i otad se preorijentisao isključivo na muzičke spotove iz naftalina i američke filmove "B" produkcije.
Posle progona sa TV-stanica, Marko Janković je nekoliko meseci vodio najslušaniju radio emisiju u Beogradu "Od doručka na ručka" na Radio Indeksu. U ovoj emisiji gostovali su ljudi koji misle drukčije od Đinđićevog režima, ali ne zadugo. Naime, direktor Radio Indeksa Nenad Cekić naredio je da se raskine saradnja sa Jankovićem, iako je njegova emisija, zbog svoje popularnosti, donosila najveće prihode od oglašivača. Prema pouzdanim informacijama sa samog radija, Cekić nije imao hrabrosti da lično saopšti neprijatnu odluku Jankoviću, već je na razgovor sa njim poslao jednog od svojih saradnika. Naš izvor potvrđuje da je i ovoj odluci kumovao ministar pravde Vladan Batić.
I tako redom...
