http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02070501.shtml
Glas javnosti, 6.juli, 2002.
tema:
GLAS prenosi
Bugarska, godinu dana posle izbora
Cudo nikako da dode
Bugarska ocekuje ispunjavanje predizbornih obecanja
bivseg kralja Simeona
Drugog. Popravljen imidz, ali narod ceka bolje dane
(Specijalni
servis Tanjuga)
SOFIJA - Godinu dana po preuzimanju vlasti na izborima u
Bugarskoj, bivsi
bugarski kralj Simeon Drugi i njegova vlada popravili su
imidz Bugarske na Zapadu,
ali nisu uspeli da ispune visoka ocekivanja sopstvenog
naroda da ga izvuku iz bede.
Administracija bivseg kralja, danas premijera Simeona
Sakskoburggotskog,
promenila je sliku Bugarske, pa se zemlja nekada
smatrana "nazadnom" i "do srzi
korumpiranom", sada priblizila "zapadnoj orbiti"...
Kod kuce, bivsi kralj Simeon je pre godinu dana, kad se
vratio iz egzila, dozivljavan
kao "spasilac nacije". Ali, danas, Bugari su razocarani,
posto su "suvise bukvalno"
shvatili predizborno obecanje iz juna 2001. - da ce
bolje ziveti posle 800 dana.
"Ljudi su se nadali cudu, a sada se suocavaju s talasom
razocarenja", kaze Kolio
Kolev, sef jedne bugarske agencije za ispitivanje javnog
mnjenja.
Medutim, jedini bivsi monarh koji je, u neku ruku, uspeo
da povrati vlast u
post-komunistickoj istocnoj Evropi, tvrdi da "nije bas
tako" obecao:
"Ljudi kazu - obecali ste da cete sve dovesti u red za
800 dana. Nikad nisam rekao
nista slicno. Samo sam rekao da ce stvari krenuti
nabolje za 800 dana", kaze
premijer.
Simeonova vlada, koju cine mladi reformisti skolovani na
Zapadu, postigla je
ubrzavanje pregovora o ulasku Bugarske u EU i dovela
zemlju do samih vrata
NATO-a. Ali, plata prosecnog Bugarina od 130 dolara je
jos medu najnizim u Evropi.
Poverenje javnosti u Simeonovu vladu je sa 52 odsto
avgusta 2001, palo na 24
odsto u maju 2002. Poskupljenja energenata i grejanja,
do kojeg su doveli zapadni
finansijeri, vecina penzionera ne moze da plati.
"Uveli smo dosta nepopularnih mera, ali one su bile
neophodne i narod ce to,
postepeno, shvatati", komentarise za Rojters zamenik
predsednika vlade Nikolaj
Vasiljev.
Vasiljev je, kako kaze, uveren da ce javnost podrzati
napore vlade u Sofiji da
Bugarsku pretvori u "modernu i civilizovanu zemlju", bez
obzira na "kratkorocne
bolove".
Komentatori, medutim, isticu da Simeona na vlasti drzi
samo cinjenica da,
jednostavno, nema alternative. Bugari, naime, prethodne
kabinete socijalista i
partije desnog centra UDF krive za ekonomsku bedu koja
za osam miliona
stanovnika ne prestaje od pada komunizma 1989.
Male su sanse da ce opozicione snage slomiti vladu uoci
novembarskog samita
NATO u Pragu jer se Bugari nadaju da ce upravo tada biti
pozvani u clanstvo
Zapadne alijanse.
"Pomoci ce nam ako nas pozovu da udemo u NATO. Velike
investicije su i u
Madarsku, Poljsku i Cesku dosle tek posle clanstva u
NATO", kaze Simeon.
Medutim, politicki analiticar Ivan Krastev upozorava da
ce se "pritisak na vladu
verovatno povecati tek posle novembra - kad ljudi shvate
da pozivnica u NATO ne
utice na svakodnevni
zivot".
MAJA
RADOVANOVIC
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
