GDE JE KRAJ BALKANIZACIJE

[Miroslav Antic]

Title: Message

GDE JE KRAJ BALKANIZACIJE Granice za podele U svesti ovda�njih ljudi granice se tradicionalno do�ivljavaju kao za�tita "nas" od "njih", ka�e dr Mirko Gr�i�, profesor politi�ke geografije Geografi bi mogli napisati knjigu o tome kakve sve granice na Balkanu trenutno postoje. Ministri �eli� i Ivani�evi� su pre nekoliko dana pred novinarima govorili o jednom tipu tih granica, o carinskim, koja �e izme�u Srbije i Crne Gore postojati najmanje tri godine. Granice na Balkanu bi se, me�utim, mogle razvrstati na dr�avne i unutardr�avne, s tim �to i jedne i druge imaju svoje "podvrste". Jer, postoje stare i nove dr�avne granice. Stare su iz vremena SFRJ, nove su iz 1991–’92. godine. Razlikuju se i "tvrde" i "meke" dr�avne granice. Tvrde su izme�u Hrvatske i SRJ, za �iji su prelaz potrebne vize, na koje se dugo �eka, a meke su izme�u Jugoslavije i Republike Srpske, jer se prelaze uz li�nu kartu. Postoje i nesporne i sporne granice. Sporne su kod Prevlake, ili u jednom delu izme�u Kosmeta i Makedonije, bar prema nekim vi�enjima. Unutardr�avne granice su jo� �arolikije. Postoje me�u njima me�unarodno verifikovane i i neverifikovane unutra�nje granice. Verifikovana je entitetska granica izme�u Republike Srpske i Federacije BiH, dok je linija razdeobe izme�u Srbije i Crne Gore me�unarodno neregistrovana. Postoje i me�unarodno kontrolisane unutra�nje granice, kao �to je slu�aj sa zami�ljenom linijom izme�u Kosmeta i ostalog dela Jugoslavije. Mo�e se re�i da postoje i neobele�ene ali fakti�ke unutra�nje granice, naro�ito u vreme me�unacionalnih ratova, kao �to je bio slu�aj du� podele Krajine i Hrvatske ili tokom oru�anih sukoba u zapadnim delovima Makedonije i na jugu Srbije. U vreme SFRJ du�ina dr�avne granice je ina�e bila 2.969 kilometara, dok su danas sve granice na prostoru biv�e dr�ave ukupno desetak puta du�e. Gube na zna�aju Profesor politi�ke geografije na Geografskom fakultetu u Beogradu dr Mirko Gr�i�, autor ve�eg broja nau�nih radova o granicama i grani�nim regionima, ka�e da se koncept granice, zbog integracionih procesa u svetu, a naro�ito u Evropi, danas menja. U tradicionalnoj geopolitici granice i teritorije su bile veoma va�ne (primer Nema�ke izme�u dva svetska rata), dok je sada na sceni deteritorijalizacija kao posledica globalne ekonomije. Dr�avne granice gube na zna�aju, a u pojedinim regionima (EU) one se transformi�u od nekada�njih "barijernih" i "filtriraju�ih" ka "integracionim". Na Balkanu se, me�utim, s tim u vezi odvijaju dva naizgled suprotna procesa. Jedan je usitnjavanje ili "balkanizacija" granica, a drugi je ekonomsko i politi�ko integrisanje regiona. Gr�i� zatim navodi da na poluostrvu imamo "�itav spektar granica, razli�itih po hijerarhiji i funkcijama". Po hijerarhiji, postoje "velike" i "male" granice. Velike su izme�u "interesnih sfera" i "civilizacijskih krugova". Takve su bile: rimski "Limes", Vojna Krajina i "Gvozdena zavesa". Male granice su, nasuprot tome, uspostavljene izme�u lokalnih geopoliti�kih jedinica, dr�ava i entiteta, a nastale su u procesu "balkanizacije". Ni jedna od tih malih granica nije starija od sto godina. Prema funkcijama, stru�njaci razvrstavaju granice na zatvorene – "barijerne", polupropusne ili "filtriraju�e" i otvorene ili "kontaktne". U svetu su naj�e��e filtriraju�e, dok su od otvorenih najpoznatije one izme�u zemalja Zapadne Evrope (EU). Stvaranje velikog broja novih granica na Balkanu u poslednjih desetak godina ovaj geograf dovodi u vezu s propa��u komunizma i s ja�anjem potisnutog nacionalizma. Ipak, i na prostoru biv�e Jugoslavije tek stvorene granice po�inju da menjaju svoje funkcije. U svesti ovda�njih ljudi one se, naime, tradicionalno do�ivljavaju kao za�tita "nas" od "njih", ali se u poslednje vreme kao reakcija na ja�anje integracionih procesa u Evropi sve vi�e name�e potreba za njihovim ve�im otvaranjem. Novi putni pravac – Barijerne granice su – ka�e Gr�i� – izraz vekovnih zava�enosti ovda�njih naroda i istorijskog pam�enja, ali i posledica nedavnih ratnih konflikata. Mada i politi�ke krize uti�u na ja�anje barijera. U vreme sukoba sa IB-om takve granice su bile uspostavljene prema Bugarskoj, Rumuniji i Ma�arskoj, �to je negativno uticalo na ekonomski i demografski razvoj isto�nih delova Jugoslavije, pa i na zapostavljanje drumskog i �elezni�kog saobra�aja u ovim podru�jima. Posle ratnih konflikata devedesetih godina barijere se, me�utim, podi�u prema Hrvatskoj, tako da glavna saobra�ajna veza Srbije ka Zapadnoj Evropi vi�e nije putni pravac Zagreb – Ljubljana nego "vija Budimpe�ta". Profesor napominje da je proces "balkanizacije" suprotan evropskim tokovima. Da nevolja bude ve�a, izgleda da proces stvaranja novih granica ovde nije zavr�en, o �emu svedo�e aktuelne te�nje podizanja novih grani�nih barijera unutar Jugoslavije. �to se budu�nosti granica na Balkanu ti�e, Mirko Gr�i� ka�e da postoji "neoliberalni scenario" koji predvi�a njihovu evoluciju od "barijernih" ka "integracionim", koji je na sceni u Zapadnoj Evropi i u Severnoj Americi. Mogu� je i "realisti�ni scenario" koji se zasniva na uverenju da lo�i odnosi me�u susedima mogu postepeno da budu pobolj�ani, a "zamrznute granice" – "odmrznute". Ovaj scenario je realno mogu� ako se proces "balkanizacije" preokrene u pravcu "evropeizacije", zaklju�uje dr Gr�i�. Fragmentacija bez kraja Proces fragmentacije biv�e SFRJ po republi�kim granicama je zavr�en. Sad, me�utim, neki lokalni "baroni" unutar SRJ poku�avaju da postave nove granice i izdele i ovu dr�avu, pokazuju�i tako da proces fragmentacije mo�e da bude doveden do apsurda. Sli�an proces, zbog te�nji onda�njih velika�a, doveo je do katastrofe srednjovekovne srpske dr�ave, podse�a dr Mirko Gr�i�. Prekid migracija Evropa ima transgrani�ne regione. Evropska unija podsti�e razvoj ovih regiona posebnim programima. To su oblasti uz granice dve ili nekoliko dr�ava. Poznat je recimo �enevski transgrani�ni region u koji sti�e hiljade dnevnih migranata. Oni �ive u Francuskoj, a rade u �vajcarskoj. U vreme SFRJ kod nas su dnevne migracije iz republike u republiku, zbog posla i �kolovanja, bile veoma velike, ali su rat i novostvorene granice ovu decenijama uobi�ajenu komunikaciju poremetile. Branislav Radivoj�a

vrati.gif
Description: GIF image