|
Rat bez nevinih(Od na�eg specijalnog izve�ta�a) Zbog jednog od najve�ih i najstra�nijih masakra na evropskom tlu u julu 1995. u Srebrenici, Holan�ane kao naciju neprekidno mu�i savest. Debata o tome da li su i posle kolektivne ostavke vlade dovoljno preispitali svoju odgovornost jo� traje u zemlji vetrenja�a i lala, koja je iz krvavih i udaljenih doga�aja na Balkanu mogla da se izvu�e nedodirnuta. Mo�da ba� zahvaljuju�i tome �to se u okviru trupa Ujedinjenih nacija
holandski bataljon "plavih �lemova" zatekao u nemogu�oj misiji u
za�ti�enoj zoni Srebrenice, da �uva mir usred rata, svet je dobio
sveobuhvatnu studiju od sedam hiljada stranica sa�injenu na osnovu uvida u
dokumenta obave�tajnih slu�bi mnogih evropskih zemalja i iscrpnih
razgovora sa devet stotina osoba iz celog sveta. Ovo istra�ivanje radili
su po temama �itavi timovi vrhunskih stru�njaka iz amsterdamskog Instituta
za ratnu dokumentaciju, da bi posle �est godina iza�li sa rezultatima koji
su odmah doveli do kolektivne ostavke holandske vlade i vojnog vrha.
Profesora Kisa Vibsa, �ije �e poglavlje o ulozi tajnih slu�bi u
bosanskom konfliktu koje �ini oko pet stotina stranica ovog istra�ivanja,
tek ovih dana u obliku knjige iza�i na engleskom jeziku, zatekli smo u
zgradi muzejske vrednosti, Instituta za ratnu dokumentaciju, sme�tenog u
centru ali u�u�kanog u manje prometnu gospodsku ulicu �ivopisnog
Amsterdama.
On odaje utisak �oveka koji se posvetio egzaktnim naukama, pre hemiji
ili fizici, nego tajnim slu�bama, ratu, dotoku oru�ja, i to na Balkanu. Da
bi u jedan sat, koliko smo imali vremena za razgovor, stala su�tina
njegovog rada, crta �eme i dijagrame, ispisuje formule. Govori o genocidu,
kao da pri�a novu pri�u o atomu, ne dopu�ta i �ini izli�nom bilo kakvu
nacionalnu optere�enost. A ipak nagla�ava neprocenjiv zna�aj ovakvih vrsta
istra�ivanja za nacionalno ozdravljenje: kao da je hirurg, on pa�ljivo
operi�e balkanskim vrletima i laiku, sa kojim govori, poku�ava da sa�me i
objasni neophodne zahvate, kako bi se �itava ova situacija, porazna po
celo �ove�anstvo, spoznala sa svih strana. Nikada do sada nije bio u
ha�kom tribunalu, niti je sa njima imao bilo kakve veze, ni on ni tim sa
kojim radi. To �to sa sudom u Hagu, koji je udobnim brzim prugama od
Amsterdama na pola sata, nije nikad komunicirao, a jo� manje u njemu bio,
smatra svojom predno��u:
– Nije dobro za nauku, da se me�a sa takvim institucijama. Oni su, evo,
tra�ili da im po�aljemo nekoliko primeraka na�e studije, i mi smo naravno
to u�inili. Kako �e i koliko to biti njima od pomo�i, nije na nama da o
tome razmi�ljamo. Svoju studiju smo pravili za potrebe vlade i parlamenta
Holandije, ali naravno ona po svom obimu i dubini mo�e da poslu�i i
drugima, ukoliko im se to u�ini potrebnim. Mi nikom ni�ta ne name�emo.
Za stvari koje se ti�u najnovijih detalja, oko dotoka oru�ja srpskoj
strani, Kis Vibs nam predla�e najnoviju knjigu gr�kog novinara Takisa
Mikasa "Profana alijansa", izdatu u Teksasu u aprilu ove godine koja
govori o "gr�koj pomo�i Milo�evi�u". Odeljak �etiri njegove knjige govori
o dotoku oru�ja bosanskim muslimanima, uz pomo� stranih obave�tajnih
slu�bi. Vibs brzo crta �emu ne�ega �to zove "Hrvatski protok". Na vrhu
trougla je Hrvatska, a Iran i Bosna su u uglovima na bazi jednostranog
trokuta. Oru�je je iz Irana letelo za Hrvatsku, a zatim kamionima za
Bosnu. Pri tom je Hrvatska uzimala 20 do 50 odsto od ovog profita. Drugi
put je vazdu�na ruta iz Turske do Tuzle. U februaru i martu 1995. do�lo je
oko deset ovakvih tovara u Tuzlu. Oru�je je potom helikopterima
prebacivano u �epu, da bi odatle na konjima stizalo u Srebrenicu. Njim su
se u demilitarizovanoj zoni UN naoru�avali bosanski muslimani. Sve se to
radilo uz blagoslov Amerikanaca koji su kontrolisali zonu zabranjenog leta
i embargo Ujedinjenih nacija na isporuku oru�ja.
Ima, po mi�ljenju Kisa Vibsa, dovoljno elemenata da se masakr u
Srebrenici nazove genocidom. Ali, on tako�e ne isklju�uje verovatno�u da
je na prostorima biv�e Jugoslavije u toku desetogodi�njeg sukoba bilo jo�
masakra koji bi po svojim razmerama mogli da ponesu etiketu genocida
poraznu za ljudski rod.
Ono �to je nedvosmisleno utvr�eno jeste da su sve tri strane "�inile
stra�ne zlo�ine, imale logore u kojima su civili ubijani, mu�eni,
zlostavljani, silovani". U ovom ratu, po Vibsu, nema nevinih, niti je
crno-bela slika o lo�im i dobrim, forsirana od samog po�etka, ta�na.
Na na�e ponovljeno pitanje da li je "pravi�no" �to su samo ljudi
najvi�eg ranga srpske nacionalnosti optu�eni pred ha�kim tribunalom, on je
priznao da je o�ekivao da se i neki sa vojnog vrha Bosne i Hrvatske na�u u
�eveningenu. U tom smislu pominje naro�ito masakr u�injen nad Srbima u
Bratuncu, i zlo�ine prilikom operacije "Oluja" u Hrvatskoj.
Nedaleko od ovog instituta je tavan u kome se, za vreme nacizma,
skrivala Ana Frank sa svojom porodicom. Danas je to muzej koji pose�uju
milioni turista iz celog sveta. �inilo se da je tragi�na pri�a o sudbini
Ane Frank ispri�ana. Ali pre neki dan, iz ovog istog instituta objavljene
su dve nove teorije o tome ko bi mogao da bude �ovek koji je Gestapou
dojavio tajno skrovi�te jevrejske familije. Narednih �est meseci,
ekspertski tim amsterdamskog instituta jo� jednom �e prekopati sva
dokumenta i ispitati sve �ive svedoke, kako bi se do�lo do bli�eg
identiteta tog �oveka. Holan�ani smatraju da za ovakva istra�ivanja vredi
izdvojiti pare i trud. I danas, �ezdeset godina posle tragi�ne sudbine ove
devoj�ice koja je u me�uvremenu postala najpoznatija �rtva holokausta.
Sve to da bi pro�lost zaista pro�la i da ne bi postala ni�ija
budu�nost.
Zorana �uvakovi� |
vrati.gif
Description: GIF image
