Nikola Janic, clan Saveta dijaspore, osnivac, glavni i odgovorni urednik lista "Koreni":
ZAPAD NE VOLI POLTRONE,
DIJASPORA UZ KOSTUNICU SVE
DOK SE BORI ZA INTERES SRPSTVA
@ Olivera MILIVOJCEVIC
Srbi, oni rasejani po svetu, iako zive u tudjini, tvrde, nisu izgubili osecaj za
zemlju i narod iz koga su ponikli. Pomogli bi, kazu, i materijalno i borbom za
iznosenje prave slike o srpskim stradanjima, sto su mnogi cinili i u najtezim
vremenima, tokom NATO rata. Ali, nedostaje im podrska Srbije i saradnja s
Beogradom. Ovih dana odrzali su treci sastanak Saveta dijaspore u Beogradu i
zatrazili da im se, pre svega, da mogucnost i ispostuje ustavno pravo da na
sledecim izborima i oni glasaju.
Jedan
od onih koji interese naroda iz matice zastupa u dalekom svetu je i Nikola
Janic, clan Saveta dijaspore, predsednik Saveza Srba u Svedskoj, clan Saveta
svedske vlade, osnivac, glavni i odgovorni urednik lista "Koreni". Janic vise od
35 godina zivi u Svedskoj.
- Govorim u
licno, ali i u ime vecine nasih ljudi rasejanih po svetu - kaze Nikola Janic. -
Uglavnom smo u kontaktu, pratimo sta se dogadja u matici. Slusamo reakcije sveta
na desavanja kod nas. Odmah moram da kazem da sam iznenadjen postupkom generala
Nebojse Pavkovica. Premijer Srbije Zoran Djindjic izjavio je da je smena
Pavkovica stetna za bezbednost zemlje. U svim demokratskim zemljama mnogo je
stetnije ako se otkrije da sefa drzave prisluskuju. Djindjic takodje nema
kredibilitet da to kaze, jer ne radi u interesu srpskog naroda i ne postuje
zakone zemlje u kojoj zivi. Licno je, i pored mogucnosti izbijanja nereda u
zemlji, isporucio Milosevica Haskom tribunalu, protivno odluci Ustavnog suda
SRJ. Nasi ljudi u svetu se pitaju sta premijer Djindjic uopste stigne da uradi,
ako ga po ceo dan ima na svim televizijama i u medijima, u posetama fabrikama,
skolama... Princip Zapada je da oni koji mnogo privredjuju nemaju vremena za
cesta davanje izjava. Predsednika Kostunice uglavnom nema u medijima, on se
obraca samo u bitnim situacijama za zemlju, za koju je mnogo bezbednije da se po
novinama ne provlaci sta se u njegovom kabinetu prica. I ne bih voleo da se
zaboravi da je Momcilo Perisic, osumnjicen za spijunazu, bio potpredsednik Vlade
Srbije. Time je poljuljan ugled Srbije u svetu, jer bi se u svim demokratskim
zemljama drugacije reagovalo.
Svedok:
Dolazite iz inostranstva. Ovde se stice utisak da Srbija sada "iskajava grehe"
prethodnog rezima i da mora da klekne i ponizi se za najsitniju pomoc? Kakav je
odnos stranaca prema nama?
Nikola Janic:
Ovde mediji i pojedini politicari namecu stav poniznosti, pa cak, i potrebe da
se stide sto su Srbi. Kostunicu su proglasili za srpskog nacionalistu. U jednoj
debati na svedskoj TV pitao sam u cemu je razlika izmedju predsednika Svedske i
predsednika SRJ u zastupanju nacionalnih interesa. I jedan i drugi gledaju
prvenstveno interes svog naroda, postujuci sve druge. Svedjani na krompir i
paradajz stavljaju markicu da su svedski i kupuju uglavnom svoje proizvode, iako
su cesto losijeg kvaliteta od uvoznih i neuporedivo skuplji. I po cemu su Srbi
veci nacionalisti od njih? Kostunica nije negativan, vec zdrav nacionalista,
koji ume da zastupa interese svoje zemlje i da se bori za dobrobit naroda.
Nemojte da zivite u zabludi koja vam je nametnuta preko (ne)slobodnih medija. Ni
Zapad ne voli poslusnike. Brzo ih izgustira. Stav dijaspore je da je Kostunica
covek koji pokusava da se izbori za Srbe i srpski narod i on ima nasu podrsku.
S: Kakvi su, posle promene vlasti,
kontakti dijaspore i matice i koliko je Savet dijaspore sposoban da doprinese
istini o Srbiji i plodnijoj saradnji SRJ sa
svetom?
N.J: Zavisi od institucije s
kojom kontaktiramo. Imamo korektnu saradnju s predsednikom SRJ, koji je pokazao
visok stepen volje za dijalog i razmenu misljenja, kao i ministrom inostranih
poslova, Goranom Svilanovicem. Ali kada nasi ljudi dodju i pokusaju da uspostave
kontakte sa sluzbenicima ministarstva, onda nastaju problemi, postoji velika
arogantnost kod nekih cinovnika. Neki vladini predstavnici su pokazali da bi da
nametnu Savetu dijaspore kako da savetuje vladu. Delili su titule, smenjivali
clanove komisija Saveta dijaspore... Nismo na to pristali, smatramo da bi Savet
trebalo da bude slobodno savetodavno telo. Morao sam da razgovaram sa
Svilanovicem, koji nas je podrzao u nezavisnosti. Nasim ljudima, koji zive u
inostranstvu, ne svidja se ni ova rasprodaja zemlje. Svesni smo da ce neke
naredne generacije doci u situaciju da kupuju za skupe pare ono sto je nakada
bilo nase, sto su njihovi dedovi i ocevi prodavali za male pare. Dijaspora nije
uzela ucesce u tenderima, jer medju nasima nije postojalo interesovanje za tako
nesto.
S: Koliki je sada uticaj
dijaspore na politicki zivot u matici?
N.J: Formalno, mi imamo pravo glasa, ali materijalno to je tesko sprovesti, jer
mozemo da glasamo samo u zemlji. Nekom opet ne odgovara da nam omoguci glasanje
pri konzulatima i ambasadama SRJ ili putem poste. Svesni su da bi to bitno
uticalo na odnos snaga u srpskoj politici. Ovde i dalje veci deo vlasti nema
kontakt s narodom, oni koji bi morali da imaju stav, nemaju ga, vec cekaju da im
neko kaze sta da iznesu pred gradjane. Lazna su i predstavljanja da dijaspora
pomaze meticu u velikoj meri.
S: Gde je
problem: u vama tamo, ili u nasim
vlastima?
N.J: Mislio sam doskora da je
problam u nasim ljudima u svetu i losoj saradnji medju nama. Ali sam sve vise
siguran da je problem u matici, jer ovde postoji nezainteresovanost vaznih
ministarstava i vaznih ljudi sa saradnju s dijasporom. Ovde sektore za saradnju
s nama vode nestrucni ljudi. Oni hoce da uce nas, koji godinama zivimo u svetu,
kako se tamo radi. Neki smatraju da bismo mi savetima morali da potvrdimo
njihovo misljenje i zelje. Nikada nije uradjen inventar dijaspre, sto je
neophodno. Mora da se zna koliko nasih ljudi ima tacno u svetu i ko kako moze da
pomogne matici. Ovde se nista sustinski nije promenilo, dijaspora ne oseca da se
u zemlji stanje poboljsalo, da je doslo do demokratizacije. Sve partije odavde,
izuzev DSS, rovare po dijaspori i traze ljude. Iznenadjen sam da se Kostunica
vise ne angazuje po tom pitanju, ali s druge strane ga i razumem, s obzirom na
situacijiju u zemlji, jer on mora da misli o listi prioriteta u resavanju
problema. Politicari u zemlji su svesni moci dijaspore i morali bi vise s nama
da saradjuju.
"KORENI"
SE BORE ZA ISTINU
S: Urednik ste casopisa
"Koreni", to je list nasih ljudi u
dijaspori.
N.J: "Koreni" su izvor
informacija nasih ljudi po svetu. Trudimo se da pratimo aktuelnosti u
zemlji, ali i u svetu, ukljucujuci i sudjenje bivsem predsedniku SRJ
Slobodanu Milosevicu. Znam da je to ovde sada fraza i svi kazu da su bili
protiv Milosevica, ali tektovi u "Korenima" su dokaz kakav je bio stav
dijaspore prema njemu. Pri jednom nasem susretu otvoreno sam mu rekao da
bi trebalo da se povuce za dobro SRJ. Nije to ucinio. Stav dijaspore je da
nije trebalo da se nadje pred tim sudom za Srbe. A cinjenica je da je to
tribunal pred kojim se uglavnom sudi samo nasem narodu. Slusali smo
srpskog ministra pravde Vladana Batica, koji vec mesecima obecava da ce se
i Hasim Taci naci pred licem svetske pravde, pa od toga nista. Milosevicu
je trebalo suditi u zemlji.
PODELE SE
DIKTIRAJU IZ MATICE
S: Kao da govorite u ime
jedinstvene dijaspore. Medjutim, kazu da i tamo postoje struje i
podele.
N.J: Neki ljudi odavde
salju glasnike koji bi trebalo da podele dijasporu. Medjutim, mi tamo smo
svesni da je nasoj zemlji neophodna pomoc i da je istina o nasem narodu
potrebna. U Svedskoj smo se izborili da se iz skole povuce udzbenik u kome
su Srbi predstavljani kao narod koji kolje i ubija, sece usi i noseve
drugim narodima. Neko, ipak, ispred interesa ove zemlje i naroda stavlja
svoj licni i pokusava da napravi podele. Ali, iskreno mogu da vam kazem da
je dijaspora, po mnogim vaznim pitanjima, jedinstvena i voljna da pomogne
matici. Tamo smo sve vise svesni da smo jedan narod. Prihvatamo i cetnike,
i vernike, i komuniste, i rojaliste. Nedostaje nam jedna velika partija
koja bi se zvala ujedinjena dijaspora i mogla bi da uzme ozbiljno ucesce u
politickom zivotu Srbije. Svi su izgledi, da ce vrlo brzo i to biti
stvarnost.
