RUSIJA - NATO: NOVE REALNOSTI I STARI MITOVI 12.7.2002.
13:20
RUSIJA - NATO: NOVE REALNOSTI I STARI MITOVI Odluke koje NATO donosi su
90 procenata, u stvari, odluke Vasingtona, a tek 9 procenata Pariza,
Berlina i Londona. To znaci da vecina zemalja-clanica alijanse prakticno
ne ucestvuje u izradi odluka, niti ima bilo kakvog uticaja na njihovo
donosenje. (Moskva, RIA "Novosti" za DANAS)
Potpisana u maju Rimska deklaracija o novom kvalitetu odnosa izmedju
Rusije i NATO predstavlja plodno tle za mnoge optimisticke porognoze
koje se ticu saradnje Moskve i Severnoatlantske alijanse. I mada postoje
odredjene pretpostavke za optimizam, zapadati u preteranu euforiju
povodom svega sto se desilo u mestasscu Pratika-di-Mare kod Rima, po
svoj prilici, ne treba. Kako je to pravilno istakao tih majskih dana
predsednik Rusije Valdimir Putin, izgradnja principijelno novih odnosa
izmedju Moskve i Brisela tek pocinje. Rimska deklaracija, u sustini, tek
je ccisti list papira, koji vremenom moze postati istorija istinskog i
cvrstog prijateljstva, ali isto tako moze ostati neispisan. Tako
smatraju mnogi ruski eksperti, pored ostalih i predsdenik Fonda
"Poliitka", doktor istorijskih nauka Vjacceslav Nikonov. Po misljenju
ovog ruskog politikologa, uloga NATO kao vojno-poliitcke organizacije u
celini opada i njegova buducnost nije najjasnija. Po misljenju Nikonova,
odluke koje NATO donosi su 90 procenata, u stvari, odluke Vasingtona, a
tek 9 procenata Pariza, Berlina i Londona. To znaci da vecina
zemalja-clanica alijanse prakticno ne ucestvuje u izradi odluka, niti
ima bilo kakvog uticaja na njihovo donosenje. Nikonov smatra, da
ozbiljan problem u odnoisma izmedju Rusije i NATO i dalje ostaje problem
sirenja Severnoatlantske alijanse, njegovo pomeranje na Istok,
priblizavanje granicama Rusije. On je nazvao pogresnom i koncepciju
sirenja i s tim u vezi na nedavnoj konferenciji za stampu u RIA
"Novosti" izjavio, da Moskva nema ama bas nikakvih osnova da podrzava tu
koncepciju koja u Evropi stvara linije podele i polazi od toga da Rusija
nije deo evropskog sistema bezbednosti. Kao sto je poznato, vec ove
godine 10 istocnoevropskih zemalja, pored opstalog i Balticke zemlje
koje su u nedavnoj proslosti bile u sastavu SSSR, planiraju da postanu
clanice NATO. Severnoatlantska alijansa aktivno radi i u drugim bivsim
sovjetskim republikama, na primer, na Ukrajini, sa ciljem da ih sto je
moguce dublje uvuce u sferu sopstvenog uticaja. Uporedo s time, Nikonov
skepticki ocenjuje mogucnost sto skorijeg ulaska Ukrajine u NATO. Po
njegovom misljenju, letvica rusko-natovskog partnerstva nalazi se na
znatno visem nivou u odnosu na ukrajinsko-natovsko. Cak ako se uzmu u
obzir dogovori koji su postignuti u toku nedavnog putovanja u Kijev
Generalnog sekretara NATO Dzordza Robertsona, perspektiva ukljucivanja
Ukrajine u alijansu, po Nikonovu, veoma je daleko mada, smatra on,
ukrajinsko rukovodstvo, izgleda, namerava da aktivno poradi u tom
pravcu, zeleci da poboljsa poliitcke i ekonomske odnose sa Zapadom.
Direktor ruskog Instituta za strateska istrazivanja Jevgenij Kozzokin,
govoreci o ulozi NATO u sistemu evropske bezbednosti naglasava, da se
Evropa danas nalazi pred ozbiljnim izazovima u oblasti bezbednosti.
Medjutim, NATO, koji pretenduje na ulogu glavnog garanta evropske
bezbednosti, ne moze da odgovori na te izazove, a jedan od razloga za
to, po misljneju Kozzokina, jeste arhaicnost Severnoatlantske alijanse
koja se menja veoma tromo, bez obzira na pokusaje da modernizuje svoje
strukture. Direktor ruskog Instituta za strateska istrazivanja podvlaci
postojece razlike izmedju SAD i njihovih saveznika, koje oznacavaju
tendenciju u pravcu vasingtonskog odustajanja od oslanjanja na strukture
NATO u svom delovanju, pored ostalog u svom delovanju u Jugolsaviji i
Avganistanu. U kriznim situacijama, kazao je Kozzokin, SAD prednost daju
samostalnom delovanju, uz oslanjanje samo na one njene saveznike koji su
im najlojalniji, na primer, Englesku. Po misljenju ruskog eksperta, SAD
su, pokrenuvsi ideju o globalnoj bezbednosti, postavile alijansu pred
slozen problem. Ocigledna je protivurecnost izmedju oznacenih prilikom
stvaranja alijanse ciljeva, kojima se ogranicava zona njene
odgovornosti, i danasnje situacije, skopcane sa zeljom Vasingtona da tu
zonu ucini prakticno bezgranicnom, obezbedivsi mogucnost mesanja u
dogadjaje u svakom regionu planete. Osvrnuvsi se nas problem sirenja
NATO, Kozzokin je istakao da to za Rusiju nije ozbiljniji izazov,
imajuci u vidu aktuelni karakter odnosa Moskve I Brisela. Pa ipak,
Rusija ne moze da pozdravi sirenje alijanse na one istocnoevropske
zemlje koje se u svojoj poliitci ne oslanjaju na realnost, vec na
istorijsko secanje i mitologiju u odnosu prema Rusiji, pa ce ta
ideologija neminovno biti transponovana i u natovske strukture. Sirenje
NATO putem ukljucivanja u alijansu slabih u vojno-ekonomskom pogledu
zemalja nece pojacati severnoatlantski blok, smatra Kozzokin, ali ce za
izvesni period uticati na njegov opstanak kao birokratskle organizacije.
Rezimirajuci sve gore izneto, direktor Instituta za strateske procene
Sergej Oznobissccev je kazao, da je "nova uloga NATO zasad pod sumnjom,
a stari fantomi, na zalost, i dalje opstaju". Moskva, 12. jula Valerij
ASRIJAN, RIA "Novosti"
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
