Ni posle stotinu svedoka i vi�e od pet meseci su�enja, Tu�ila�tvo jo� nije pru�ilo dokaze o tome da je Slobodan Milo�evi� "planirao, podsticao, naredio, po�inio ili na drugi na�in pomagao i podr�avao" zlo�ine protiv �ove�nosti na Kosovu
(Od specijalnog izve�ta�a iz
Haga)
Javna je tajna u Hagu da sudije ne
misle da se Tu�ila�tvo dosad preterano proslavilo svedocima protiv Slobodana
Milo�evi�a. Ri�ard Mej se pre mesec i po nije libio da ka�e kako ne vidi �emu je
dobar broj svedoka uop�te trebao. Zato su ovog utorka mnogi u sudnici pomislili
da sudija Patrik Robinson blago ironi�e kada je Dirku Rajneveldu sa osmehom
rekao: "Ovo je kamen me�a� za Tu�ila�tvo: idu�i svedok vam je stoti po redu."
Tu�ilac Rajneveld je na tren zbunjeno zastao, mo�da i zato �to od Robinsona nije
navikao na sitne znake ljubaznosti i
pa�nje.
Stoti svedok bio je Bo�ko
Radojkovi�, i odmah se pokazalo da nema mesta nikakvoj ironiji: Radojkovi� je za
Tu�ila�tvo bio pun pogodak. Ovaj policijski tehni�ar iz Kladova polako je i
razgovetno, sa pedantno��u savesnog dr�avnog slu�benika, ispri�ao svoj deo pri�e
o 86 le�eva koji su u aprilu 1999. godine prona�eni u hladnja�i u Dunavu, u
blizini mesta Tekije kod granice sa Rumunijom. Malo je ko u sudnici posumnjao u
istinitost bilo kog dela njegove pri�e, a ni Slobodanu Milo�evi�u nije po�lo za
rukom da poljulja njegovu verziju doga�aja.
Oprezna policija
Radojkovi� je
bio upravo ubita�an svedok protiv Slobodana Milo�evi�a, iako biv�eg predsednika
nikada ranije verovatno nije ni sreo. Sve �to je Radojkovi� uradio po�to je u
njegov �ivot u�la hladnja�a iz Prizrena, svojevrsna je optu�nica protiv na�ina
na koji se u Srbiji �ivelo pod Milo�evi�em, i na�ina na koji je Milo�evi�eva
dr�ava funkcionisala. Tu nije bila potrebna nikakva zavera sa vrha, nisu trebala
nikakva nare�enja iz Beograda: mala policijska stanica otkrila je hladnja�u sa
le�evima i odmah krenula da deluje u skladu sa svojom bezbednosnom kulturom i
samoza�titnim mehanizmima. Mo�da u hladnja�i i nisu bili le�evi zlo�ina�ki
likvidiranih albanskih civila, ali o Milo�evi�evoj Srbiji svakako mnogo kazuje
to �to su policajci iz Kladova o�igledno u tako ne�to prvo posumnjali, i odmah
krenuli da bri�u i kriju tragove (bilo je bombardovanje, u blizini su bili
rumunski brodovi, mogao je neko da pomisli "ne�to lo�e", pa su srpski policajci
odmah uklonili, to jest prelakirali "Prizren" sa vrata hladnja�e, da ih ne bi
neko za kaznu bombardovao zbog mrtvih Albanaca). Onda su stavljene la�ne
tablice: "malo sam ih o�tetio, olupao �eki�em i ostrugao po betonu", objasnio je
Radojkovi� jednoli�nim tonom. Posle je iskusni policijski operativac, kako je
Radojkovi�a u Hagu nazvao kapetan Dragan Karleu�a, naftom zapalio hladnja�u.
"Nazvao sam na�elnika i rekao: 'Nije dobro'," ispri�ao je u Hagu Radojkovi�
svoju reakciju na paljevinu hladnja�e. "Nije dobro", ne zato �to se time
uklanjaju tragovi zlo�ina i onemogu�ava neka budu�a istraga, ve� "nije dobro"
zato �to "mo�e samo eksplozivom da se uni�ti" kako treba. Pa je onda radio
eksploziv.
Ljuti sudija
Tako je posle
Dragana Karleu�e, koji nije umeo dobro da objasni ni Milo�evi�u ni britanskom
"prijatelju suda" Stivenu Keju kako to da je istraga o albanskim le�evima
munjevito napredovala u nedeljama pre Milo�evi�evog izru�enja Hagu, a odmah
posle izru�enja posustala u tempu, kao ni neke druge nekonzistentnosti u
njegovim iskazima na sudu (trebalo je videti lice sudije Meja kad je, tek drugog
dana Karleu�inog svedo�enja, shvatio da srpska policija ni godinu dana kasnije
nije prona�la le�eve iz hladnja�e), publika u Hagu upoznala jo� jedan izdanak
srpske policije.
Upitan �ta danas ose�a
ili misli o tome kako mu je nalo�eno da radi, Radojkovi� je rekao: "O ose�anjima
- tada ih nije bilo. Bio je rat - tako je moralo da se uradi." Tada je bio rat,
a sada je novo vreme u kom mo�da va�i neka nova spoznaja nu�nosti, koja
podrazumeva da se svedo�i u Hagu.
Tu�ila�tvo se spremalo da poslednje sedmice su�enja pred letnju pauzu (traja�e
do 26. avgusta) zada nekoliko sna�nih udaraca Slobodanu Milo�evi�u, ali je i
samo primilo jedan, i to veoma �estok. Ne od okrivljenog, koji se u Hagu, evo,
�esti mesec dosta �ilavo brani od dobro utemeljenih optu�bi da je odgovoran za
zlo�ine po�injene u ratu na Kosovu 1999.godine. Udarac je do�ao od jednog od
trojice sudija Pretresnog ve�a, Patrika Robinsona, koji nije mogao, ili nije
hteo, da u javnom delu su�enja obuzda ljutnju zbog manevra koji je Tu�ila�tvo
izvelo sa svedo�enjem Zorana Lili�a. Robinson se osetio "iskori��enim" a donekle
i obmanutim od Tu�ila�tva, i �eleo je da to sav svet zna, po�ev od tu�ioca
D�efrija Najsa.
Najs je, naime, jo� u
maju najavljivao K-33 (to je privremeni pseudonim pod kojim je svedok Zoran
Lili� vo�en u internom knjigovodstvu Ha�kog suda) kao "veoma va�nog" svedoka
koji �e "pokriti" vi�e od Kosova, "mnogo vi�e od Kosova". Mesec posle, tu�ilac
je privoleo sudije da odobre prinudno dovo�enje ovog va�nog svedoka u Hag, s
obrazlo�enjem da se Lili� predomislio i da ne�e dobrovoljno da svedo�i, iako je
pre toga dobrovoljno davao iskaze tu�iocima. Kada je Sudsko ve�e izdalo "sub
poenu", odnosno prinudnu meru da se Lili� dovede u Hag (uz ogroman publicitet u
svetskoj �tampi, jer ne de�ava se tako �esto da predsednik jedne dr�ave, makar i
biv�i, svedo�i protiv drugog biv�eg predsednika iste dr�ave, i to pred
me�unarodnim sudom kom su obojica silom izru�eni), od svedo�enja opet nije bilo
ni�ta. Lili� se na klupi za svedoke zadr�ao tek toliko dugo da ka�e za�to ne�e
da svedo�i bez dodatnih garancija od jugoslovenskih vlasti, po�ev od predsednika
SRJ Vojislava Ko�tunice. Glavni sudija Ri�ard Mej ponudio je kompromis: neka
Lili� svedo�i, a neka presko�i sve �to smatra da ga mo�e dovesti u nepriliku sa
doma�im zakonodavstvom u Jugoslaviji. Na kraju je ispalo da tu�ilac nikad nije
ni imao nameru da prisili Lili�a da svedo�i, ve� samo da mu omogu�i da li�no u
Hagu ispri�a svoju verziju spora sa jugoslovenskim vlastima o skidanju obaveze
�uvanja vojne tajne.
Rukavice za Lili�a
To je
rasrdilo Patrika Robinsona, koji po svoj prilici pamti, kao i mi ostali, da je
Tu�ila�tvo Ha�kog suda doskora javno zastupalo stav da nikakvi jugoslovenski
zakoni ne mogu da obavezuju u�esnike u ha�kom postupku, i da tvrde jugoslovenske
obaveze prema Ha�kom sudu proizlaze, ne iz jugoslovenskog zakonodavstva, ve� iz
Statuta ovog suda, i rezolucija Saveta bezbednosti UN koji je sud osnovao. U
slu�aju Zorana Lili�a Tu�ila�tvo se ponelo s nekarakteristi�nim razumevanjem za
nekoga ko ne�e da svedo�i, �ak ni kad ga vlasti njegove zemlje na to zvani�no
upu�uju, pa ni kad ga na to obavezuje ha�ka "sub poena". To razumevanje je
vidljivo i iz �injenice da Najs nije tra�io da se Lili�u zapreti optu�bom za
uvredu suda ("contempt of court"). Umesto da preti, Najs je za Lili�a navukao
somotske rukavice, �to je mnoge posmatra�e navelo da pomisle da Tu�ila�tvu
odgovara da na letnju pauzu ode tako �to �e prethodno sve ostaviti u uverenju da
je slu�aj, uz pomo� "veoma va�nog" svedo�enja Zorana Lili�a, mogao biti
ubedljivo re�en i uspe�no dokazan samo da se svojom nekooperativno��u nije
"ume�ao" Vojislav Ko�tunica.
Te�ko je
bilo oteti se utisku da su tu�ilac i svedok izveli malu predstavu �iji im je
ishod u su�tini obojici odgovarao. Jedini problem je bio taj �to se sudiji
Robinsonu nije dopalo da od njega prave budalu, pa je to Najsu javno i
rekao.
Ni posle stotinu svedoka i vi�e
od pet meseci su�enja, Tu�ila�tvo jo� nije pru�ilo dokaze o tome da je Slobodan
Milo�evi� "planirao, podsticao, naredio, po�inio ili na drugi na�in pomagao i
podr�avao" zlo�ine protiv �ove�nosti na Kosovu. �tavi�e, ovaj deo o "planiranju,
podsticanju, nare�ivanju" pao je u zasenak, a Tu�ila�tvo (i gorljivi simpatizeri
ha�kog tu�ila�tva, u koje treba ubrojati ameri�ki Hjuman rajts vo�) uglavnom se
koncentri�e na to da dokazuje da je Slobodan Milo�evi� mogao da zna za zlo�ine
srpskih snaga na Kosovu, i mogao da ih
spre�i.
U zavr�nici dokazivanja
kosovskog dela ha�ke optu�nice protiv Slobodana Milo�evi�a, Tu�ila�tvo je na
klupu za svedoke stavilo biv�eg �efa Slu�be dr�avne bezbednosti Srbije Radomira
Markovi�a. Razumno je pretpostaviti da je Slobodan Milo�evi�, ukoliko je
"planirao, podsticao, nare�ivao" deportaciju sedamsto hiljada Albanaca sa Kosova
za vreme bombardovanja, ostavio mno�tvo tragova za sobom. Razumno je tako�e
pretpostaviti da je njegov �ef Slu�be dr�avne bezbednosti morao da zna za njegov
plan da protera vi�e od pola miliona Albanaca sa Kosova (ukoliko je to stvarno
bio njegov plan), i razumno je pretpostaviti da je on imao neke veze sa tim
planom (ukoliko je postojao). No, ako je Lili�evo kratko pojavljivanje u sudnici
bilo antiklimakti�no, Markovi� �e na�isto upropastiti Tu�ila�tvo ukoliko ne
potvrdi Karleu�inu tvrdnju da je u martu 1999.godine u Milo�evi�evom kabinetu
planirana takva "asanacija terena" koja je podrazumevala da se uklone tragovi
zlo�ina u strahu od Ha�kog tribunala. Ovde u Hagu se pri�a da je Rade Markovi�
dva dana vodio te�ke pregovore sa Tu�ila�tvom, da je spominjana i re�
"imunitet", ali da pregovori na kraju nisu urodili plodom (�to �e re�i
sporazumom izme�u Tu�ila�tva i Markovi�a koji bi Markovi�u garantovao ne samo
imunitet u Hagu ve� i novi �ivot nezavisno od ishoda procesa o ubistvu na
Ibarskoj magistrali). Navodno, na kraju ni�ta od toga nije bilo, ali to �emo
znati tek po zavr�etku Markovi�evog svedo�enja u Hagu.
Poslednja vest iz
Haga glasi da je glavni ha�ki tu�itelj Karla del Ponte najavila da �e po
zavr�etku Milo�evi�evog su�enja, negde 2004, konkurisati za tu�ioca Me�unarodnog
krivi�nog suda �ije je sedi�te tako�e u Hagu. To verovatno zna�i da
ra�una da �e se Milo�evi�evo su�enje po nju slavodobitno zavr�iti. Bilo bi joj
bolje, jer danas sav svet zna da su joj vode�i pravni stru�njaci u Tu�ila�tvu
savetovali da Milo�evi�a ne optu�uje za genocid, �to �e u slu�aju Bosne i
Hrvatske, gde Milo�evi� nije bio glavnokomanduju�i, biti veoma te�ko
dokazati.
LJILJANA SMAJLOVI�
