| Dijaspora li�no |
Miodrag Kreculj |
Kao polazna osnova u nala�enju optimalnog, a pre svega trajnog re�enja, mogla bi da poslu�e iskustva drugih zemalja sa zna�ajnom dijasporom, po�ev od Italije, Gr�ke, Izraela, Poljske
Pojednostavljena predstava o
gastarbajterima redukovana na neuke i nagizdane razmetljivce, formirana davno u
vreme odlaska prvih pe�albarskih e�elona nakon propale privredne reforme,
evoluirala je u me�uvremenu do pojma dijaspore, koji u prvom redu asocira u
matici na "marketin�ke rodoljube" sklone medijskoj promociji svega korisnog �to
�ine i neopravdano nezadovoljne potra�ioce ekskluzivnih prava i
privilegija.
S druge strane, zanemarena
i nezadovoljna dijaspora su�eljava se, izme�u ostalog, sa problemom jasne i
jedinstvene formulacije svojih realno utemeljenih zahteva, zbog hroni�ne
konfuzije u kojoj se nalazi, o �emu svedo�e mnogobrojna udru�enja, savezi,
kongresi, ve�a, asocijacije, forumi, sabori, saveti i ne manji broj "lidera"
uvek spremnih da govore u njeno ime.
Da
je postoje�e stanje ozbiljno i �tetno po obe strane, potvr�uje i najnoviji
zamr�eni poduhvat SMIP-a (direkcije za dijasporu) kojem u potpunosti ne mo�emo
da negiramo dobru nameru. Ali, deficit promi�ljenosti samo nas svojom formom,
sadr�ajem i nedosledno��u udaljava od �eljenog cilja. Izabrani privremeni Savet
dijaspore (paralelno postoji i stari savet) nalazi se u fazi pripreme skup�tina
dijaspore, �iji bi predstavnici formirali generalnu skup�tinu, sa zadatkom da iz
svojih redova konstitui�e stalni savet dijaspore sa dvogodi�njim mandatom i
obavezom dvosmerne transmisije problema (re�enja) i pravom predloga re�enja
dr�avnim organima.
Kao polazna osnova u
nala�enju optimalnog, a pre svega trajnog re�enja, mogla bi da poslu�e iskustva
drugih zemalja sa zna�ajnom dijasporom, po�ev od Italije, Gr�ke, Izraela,
Poljske i drugih. Italija i Gr�ka su zemlje sa najbolje ure�enim odnosom prema
dijaspori o kojem se staraju ministarstva za iseljeni�tvo uvek spremna da se
na�u pri ruci iseljenicima te je u tom smislu uputno njihovu organizacionu
strukturu i rad detaljnije prou�iti. Prosto preuzimanje tu�ih re�enja zbog
razlika u mentalitetu, istorijskom nasle�u, navikama, a pre svega kulturi, te�ko
da bi dalo o�ekivane rezultate. Ali, moglo bi da poslu�i kao putokaz u traganju
za re�enjima primerenim na�im uslovima, osobenostima i
potrebama.
Institucionalizacija
me�usobnog odnosa matice i dijaspore bazirana na postulatima dr�avne politike,
�to podrazumeva u prvom redu izradu valjanog koncepta koji bi regulisao sva
gra�anska i politi�ka prava rasejanja (vojni rok, dvojno dr�avljanstvo, dopunske
�kole, upra�njavanje bira�kog prava, participaciju u Skup�tini Srbije,
ministarstvo za rasejanje itd.), trebalo bi da bude pored upotrebljivih
iskustava drugih, okosnica na�eg re�enja. Prvi korak u tom zama�nom poslu bilo
bi formiranje radnih grupa kombinovanog sastava po nazna�enim temama pod
patronatom Vlade Srbije zbog neizvesne sudbine odumiru�e savezne dr�ave. Radne
grupe jasno bi definisale probleme i ponudile re�enja koja bi vlada prihvatila u
skladu sa postoje�om zakonskom regulativom ili u slu�aju dobrih re�enja
neuskla�enih sa postoje�im zakonima Skup�tina bi izglasavanjem odgovaraju�ih ta
re�enja legalizovala.
Ustavom dato i
garantovano bira�ko pravo (zabluda je zahtevati to postoje�e pravo) teoretski
omogu�ava gra�anima u dijaspori da biraju i budu birani i pod jednakim uslovima
u�estvuju u politi�kom �ivotu. Pravdati i ubudu�e nedostatak spremnosti da na
predstoje�im izborima dijaspora odabere svoje politi�ke favorite i na
parlamentarnim izborima svoje predstavnike u republi�koj skup�tini
administrativno tehni�kim razlozima (glasa�ki spiskovi, prostor, komisije,
tro�kovi itd.) u vreme apsolutne dominacije medijskih i komunikacionih sistema,
vi�e je nego licemerno.
Dodamo li ovom
jo� dve klasi�ne opcije sa olovkom u ruci, dakle pismom i u konzulatima
(Hrvatska, Slovenija), dobi�emo predstavu koliko nam u slu�aju interesa i dobre
volje mogu�nosti stoji na raspolaganju. Organizovati sve to nije ni mali ni
jednostavan posao, ali jednom se od ne�eg promi�ljenog i produktivnog mora
po�eti umesto dosada�njih kozmeti�kih i pogre�nih poku�aja propra�enih
propagandisti�kom retorikom.
