B I L T E N V E S T I
28. JUL 2002.
sR JUGOSLAVIJA
EU-SRJ: Zavrsetak ustavne povelje polovinom avgusta
BRISEL, 26. jula 2002. (Beta) - U Evropskoj komisiji i Savetu
ministara EU u Briselu se ocenjuje da "vidan napredak" u usaglasavanju
trzista i ekonomija pokazuje da "nista nije nemoguce" i da lideri u
Beogradu i Podgorici mogu prebroditi razlike oko izrade ustavne povelje
za
drzavu SrbijaCrna Gora.
To je zakljucak s kojim je juce iz Beograda otisao i visoki
predstavnik EU Havijer Solana.
Kako su agenciji Beta rekli zvanicnici EU, cinjenica da su
ekonomska pitanja blizu resenja, a sve je govorilo da ce to biti
"najteza
stavka" u utvrdjivanju temelja i ustanova nove drzavne zajednice,
pokazuje
da i ustavna povelja moze biti brzo utanacena.
Veoma je vazno nadoknaditi zaostatak i, po recima funkcionera
EU,
politicki vodji SRJ, Srbije i Crne Gore su Solani "pruzili cvrsta
uveravanja" da bi ustavna povelja, "kao prvenstveni cilj", trebalo da
bude
zavrsena polovinom avgusta.
"Odgovorni rukovodioci u Beogradu i Podgorici su Solani preneli
svoju odlucnu spremnost i rekli da su puni pouzdanja u to da ce
nadoknatiti
zaostatke u politickom delu dogovora". Ali je predoceno i da to ne moze
biti ucinjeno pre polovine avgusta.
Solana je, receno je, istakao da ce "pomno pratiti" te napore i
naglasio je spremnost Evropske unije da, "ako to bude potrebno", pruzi
pravnu i svaku drugu strucnu pomoc.
Zvanicnici u Briselu ocenjuju da "nije nista tragicno" ako se
rok
izrade ustavne povelje pomera s kraja jula do polovine avgusta. Podvukli
su, medjutim, da bi u drugoj polovini avgusta, a najkasnije pocetkom
septembra, morao poceti postupak usvajanja tog temeljnog dokumenta u
parlamentima.
Smatra se, medjutim, da to otvara vrlo vazno pitanja prijema
SRJ u
Savet Evrope, sto bi trebalo da se dogodi, pod uslovom, koji je
postavila
ova evropska institucija u Strazburu, da Srbija i Crna Gora dotle dobiju
novi ustav.
SRJ-PREDSEDNIK: Kostunica primio delegaciju Madridskog kluba
BEOGRAD, 26. jula 2002. (Beta) - Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica
primio je danas u Palati federacije delegaciju Madridskog kluba na celu
sa
predsednicom Kim Kembel, bivsim kandaskim premijerom, saopstio je
Kabinet
predsednika.
Tokom razgovora razmenjena su misljenja o reformskim procesima
u
SRJ i mogucnostima za prevazilazenje problema karakteristicnih za zemlje
u
tranziciji, navodi se u saopstenju.
Kako se navodi u saopstenju, Kostunica je naglasio potrebu sto
skorijeg okoncanja procesa ustavnog preuredjenja u cilju sto uspesnijeg
nastavka zapocetih reformi i ostvarenja nastojanja za blize povezivanje
sa
Evropskom unijom i ukljucivanje u ostale evropske integrativne procese.
BUGARSKA-SRJ: Svilanovic zadovoljan posetom Bugarskoj
RILA, 26. jula 2002. (Beta) - Sef jugoslovenske diplomatije
Goran
Svilanovic ocenio je danas dvodnevnu posetu Bugarskoj kao veoma uspesnu.
U izjavi jugoslovenskim novinarima u porti Rilskog manastira na
kraju posete Bugarskoj, Svilanovic je rekao da su u razgovorima glavne
bile
ekonomske teme.
"Ja sam vrlo zadovoljan susretima koje sam imao i razgovorima
koje
sam vodio sa predsednikom Republike Bugarske, sa potpredsednikom njihove
vlade, ministrom ekonomije, inostranih poslova, predsednikom parlamenta
i,
naravno, sa predstavnicima poslanicke grupe prijateljstvo
JugoslavijaBugarska", rekao je Svilanovic.
Prema njegovim recima, glavne teme bili su uslovi o slobodnoj
trgovini koje treba zavrsiti i zajednicka nastojanja da se nadju
sredstva
da se zapocne izgradnja puta NisSofija. On je izrazio nadu da bi uskoro
mogao da bude potpisan sporazum o slobodnoj trgovini, tokom posete
bugarskog predsednika Georgija Parvanova Beogradu do kraja godine.
Sef jugoslovenske diplomatije rekao je da mozda i pre toga
treba
da bude potpisan i sporazum o socijalnom osiguranju.
"Mislim da postoji prostor da stvarno imamo stabilne i dobre
odnose i da unapredimo ekomonsku saradnju", rekao je Svilanovic,
dodajuci
da je u ovom trenutku sveukupan obim razmene dosta skroman i
neuravnotezen.
Svilanovic je naglasio vaznost sutrasnjeg sastanka srpskih i
bugarskih ministara u Nisu, koji ce moci konkretnije da razgovaraju o
temama koje je on razmatrao sa bugarskim zvanicnicima u Sofiji.
On je izrazio nadu da ce se u narednoj godini stvarno videti
rezulatati i na planu ekonomije.
SRJ-TRIBUNAL-smip: Od Tribunala zatrazen obzir pri svedocenju Lilica
BEOGRAD, 26. jula 2002. (Beta) - Savezno ministarstvo
inostranih
poslova zatrazilo je od Haskog tribunala da informacije koje bi bivsi
jugoslovenski predsednik Zoran Lilic eventualno dao o sukobima u BiH i
Hrvatskoj "budu izdvojene", kako ne bi mogle biti iskoriscne protiv SRJ.
Izvor agencije u jugoslovenskoj administraciji rekao je
agenciji
Beta da je zahtev SMIPa, pre svega, motivisan strahovanjem da bi takve
informacije mogle iskoristiti Hrvatska i BiH koje, pred Medjunarodnim
sudom
pravde u Hagu, od SRJ traze ratnu odstetu.
Zato je od Haskog tribunala zatrazeno da informacije o sukobima
u
BiH i Hrvatskoj koje bi Lilic mogao dati o ratnim dogadjajima u BiH i
Hrvatskoj prakticno zadrzi samo za internu upotrebu. To bi podrazumevalo
i
potrebu da Lilicevo svedocenje ne bude otvoreno za javnost.
Iako je zasad oslobodjen samo obaveze cuvanja drzavne i vojne
tajne o dogadjajima vezanim za sukobe na Kosovu i Metohiji, u saveznoj
administraciji se strahuje da bi Lilic u ovoj fazi sudjenja Milosevicu
ipak
mogao reci nesto sto bi se posredno odnosilo i na dogadjaje u Hrvatskoj
i
BiH.
"Sve je to povezano, na primer pitanje sta je radila ova ili
ona
specijalna jedinica u Bosni, Hrvatskoj ili Kosovu. Ta tri segmenta
optuznice ne mogu se tako jasno odvojiti", rekao je Betin izvor.
Zvanicnik SMIPa Vladimir Djeric boravio je juce u Hagu kako bi
Medjunarodnom krivicnom sudu za bivsu Jugoslaviju obrazlozio zahtev
vlasti
SRJ. On se u Beograd vratio danas, ali je agenciji Beta izjavio da ne
moze
da iznosi informacije o rezultatima te posete.
SRJ-USTAVNI SUD: Usvojena zalba DSS-a povodom oduzimanja mandata
BEOGRAD, 26. jula 2002. (Beta) - Savezni ustavni sud usvojio je
danas ustavnu zalbu Demokratske stranke Srbije na odluke republickih
organa
kojima je toj stranci oduzet jedan broj mandata u Skupstini Srbije.
Na danasnjoj sednici, taj sud doneo je tu odluku jednoglasno.
Sednici, kojom je predsedavao sudija Momcilo Grubac, prisustvovalo je
pet
sudija SUSa.
Grubac je nakon sednice rekao novinarima da ta odluka znaci da
narodni poslanici DSSa imaju pravo da se vrate u Skupstinu Srbije.
"Ostalo nije predmet odlucivanja ovog suda. Nasa odluka se, na
eventualna druga pitanja koja bi se mogla postaviti u vezi sa slucajem,
ne
odnosi", rekao je Grubac.
Odluka stupa na snagu na dan objavljivanja u Sluzbenom listu
SRJ,
odnosno, kako je rekao Grubac, za nekoliko dana.
Upitan sta ce se desiti ako Amdinistrativni odbor Skupstine
Srbije
ne prihvati odluku, on je kazao da su "odluke izvrsne i
opsteobavezujuce" i
"trebalo bi da ih postuju svi".
Kostunica pozdravio odluku Saveznog ustavnog suda
BEOGRAD, 26. jula 2002. (Beta) - Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica
pozdravio je danas odluku Saveznog ustavnog suda, po kojoj su nezakonite
odluke Skupstine Srbije o oduzimanju mandata Demokratskoj stranci
Srbije,
ciji je lider, i izrazio uverenje da ce ta odluka suda biti sprovedena.
"Ovakvim odlukama, po mnogo cemu istorijskim, uspostavlja se
pravna drzava", rekao je Kostunica na konferenciji za novinare u Palati
federacije. On je rekao da ce se danasnja odluka Saveznog ustavnog suda
primenjivati nakon sto bude objavljena u Sluzbenom listu i da se tada
"poslanici DSa kojima je oduzet mandat vracaju u Skupstinu Srbije".
"Svako suprotstavljanje ovome tumacice se kao nasilje", rekao
je
Kostunica i dodao da ce DS "na nasilje drugih odgovarati nenasiljem".
Kostunica je ocenio i da je oduzimanje poslanickih mandata,
mimo
volje biraca, "sramota" i dodao da je i bivsi predsednik SRJ Slobodan
Milosevic pribegavao tom metodu, ali "nikada u ovako drasticnim
razmerama".
Kostunica je najavio i da ce u roku od dve nedelje odluciti da
li
ce se kandidovati na predsednickim izborima u Srbiji, zakazanim za 29.
septembar.
"Zakonsko ogranicenje za moje ucesce na tim izborima ne
postoji.
Odluku koju nameravam da u naredne dve nedelje donesem donecu rukovodeci
se
iskljucivo svojim razlozima i kakva god da bude necu odustati ni od
jednog
zapocetog posla", izjavio je Kostunica.
On je ponovio da su predsednicki izbori raspisani "kad im vreme
nije" i porucio da je potpuno otporan ukoliko je razlog za takvu odluku
bilo njegovo sprecavanje da na njima ucestvuje.
"Ovako kako su raspisani, preuranjeno i bezglavo, bez valjanih
pravila i utvrdjenih uslova i, sto je najgore, po postojecem
retrogradnom
ustavu Srbije, predsednicki izbori ne samo da koce rad na preutemeljenju
zajednicke drzave, nego dovode do toga da se objektivno gubi vreme za
izradu novog ustava Srbije", rekao je Kostunica i dodao da bi novi ustav
pomogao brzi razvoj Srbije i njeno ukljucivanje u Evropu, zajedno sa
Crnom
Gorom.
Kostunica je rekao i da predsednicki izbori koce rad na
preutemeljenju zajednicke drzave.
"Intencija je da se po svaku cenu izbegnu republicki
(parlamentarni) izbori. Ova Skupstina (Srbije) apsolutno ne odrazava
pravo
raspolozenje javnosti. Ovde postoji jedan panican strah od izbora. Bojim
se
da ce izbegavanjem izbora oni koji to cine dovesti sebe u los polozaj,
mozda nazalost i zemlju", rekao je Kostunica.
Govoreci o radu na Ustavnoj povelji, Kostunica je rekao da je
"na
ekonomskom planu postignut nesumnjiv napredak", dok na politickom ili
institucionalnom planu kao da postoje dve povelje, ali je ocenio da se
tu
suprotstavljeni stavovi ticu nekih manje vaznih pitanja koja su lako
resiva.
Jugoslovenski predsednik je jos rekao da takozvana "afera
Pavkovic" ne postoji, a za iskaze cetvorice penzionisanih generala VJ o
tom
slucaju rekao je da su "neusaglasene, nemuste izjave o tome da je neko
planirao nekakakv upad".
"Bilo je indicija o prisluskivanju, anketna komisija na
saveznom
nivou, naravno, moze time da se pozabavi i njeno osnivanje smo podrzali
jer
je jedino ona nadlezna. Svi moji saradnici su dali izjave policiji u
predistraznom postupku, nisu od toga bezali, a izjave nenadleznoj
komisiji
Skupstini Srbije nece davati jer bi to bio udarac na ustavni poredak",
rekao je Kostunica.
DSS iskljucen iz vladajuce koalicije
NOVI SAD, 27. jula 2002. (Beta) - Predsednistvo DOSa odlucilo
je
na vecerasnjoj sednici u Novom Sadu da se Demokratska stranka Srbije
(DSS)
iskljuci iz vladajuce koalicije.
Novinarima je posle sastanka predsednistva DOSa tu odluku
saopstio
predsednik Skupstine Vojvodine i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine
(LSV) Nenad Canak.
On je naveo da je poslanicka grupa DOSa u Skupstini Srbije
"duzna
da sprovede odluku predsednistva DOSa o iskljucenju DSSa".
Sef poslanicke grupe DOSa u Skupstini Srbije Cedomir Jovanovic
rekao je da ce ova poslanicka grupa pocetkom naredne nedelje dostaviti
incijativu Administrativnom odboru Republickog parlamenta, koji po
njegovim
recima "treba da sprovede odluku Predsednistva DOSa na osnovu clana 88.
stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika".
On je naveo da je jos 24. maja doneta odluka o iskljucenju
DSSa,
ali je Predsednistvo DOSa tada odlucilo da se sa objavljivanjem odluke
saceka.
"DSS je davno napustio nasu koaliciju, prestali su da
prisustvuju
sastancima Predsednistva i da sprovode odluke DOSa, tako da smo danas
zapravo aktivirali odluku donetu u maju", kazao je Jovanovic.
On je rekao da ce odnos DOSa prema predsedniku SRJ Vojislavu
Kostunici zavisiti pre svega, od "odluka koje bude donosio savezni
predsednik, odnosno od cinjenice da li su u skladu sa programom DOSa".
"Ocekujemo da se nakon danasnje odluke politicke prilike u
Srbiji
stabilizuju, jer su nasi odnosi sada rascisceni", zakljucio je
Jovanovic.
Canak je rekao da je za odluku o iskljucenju DSSa glasalo 13
stranaka iz DOSa, dve su bile protiv a jedna uzdrzana. On nije zeleo da
precizira ko je bio protiv iskljucenja DSSa.
Canak je jos rekao da se veceras nije raspravljalo o
predsednickim
izborima u Srbiji, odnosno o tome da li ce DOS istaci jednog ili vise
kandidata za tu funkciju.
"Utvrdili smo princip da nije neophodno da bude jedan kandidat
DOSa na predsednickim izborima, niti je neophodno da kandidati nastupaju
zajedno. Samo je potrebno da postuju odredjeni ferplej", izjavio je
Nenad
Canak.
Predsednistvo DOSa podrzalo je rad Anketne komisije skupstine
Srbije i izrazilo ocekivanje da ce sva lica koja je ta komisija pozvala,
bez obzira na funkcije koje obavljaju, dati izjave pred njom.
"Neprihvatljivo je osporavanje nadleznosti Skupstine Srbije od
strane DSSa, s obzirom da je to jedina institucija koja javnosti moze
ponuditi istinu", rekao je Nenad Canak.
On je dodao da je Anketna komisija duzna da sva svoja saznanja
stavi na raspolaganje organima Srbije i SRJ.
Vecerasnjem sastanku nisu prisustvovali predstavnici Nove
Srbije,
G17 plus i DSS.
DSS: Odluka DOS je partijski drzavni udar
BEOGRAD, 27. jula 2002. (Beta) - Demokratska stranka Srbije
saopstila je danas da je odluka "Politbiroa ostatka DOSa" kojom se DSS
iskljucuje iz DOS zapravo "partijski drzavni udar" i "napad na najvise
instituciije drzave i pravnog sistema".
"Odluka predsednistva krnjeg DOSa o iskljucenju DSS iz te
koalicije nije nista drugo do mahinacija i kradja kojom se nastoji da
se,
oduzimanjem poslanickih mandata DSS, ucvrsti sopstvena vlast, koja je
izgubila svaki legitimitet i legalitet", navodi se u saopstenju.
U saopstenju se, takodje, navodi da "kada neko bahato saopsti
da
ne priznaje odluku najvisih sudskih instanci, on se neminovno
poistovecuje
sa bosovima kolumbijskih mafijaskih kartela i bezocno krsi volju naroda
iskazanu na izborima".
DSS navodi da ce se boriti svim legitimnim sredstvima protiv
"uzurpacije birackog prava i postizborne kradje glasova".
"Ustuknuti pred tim izazovom znacilo bi ozvanicenje mafijaskih
metoda u politici i stvaranje mafijaske, umesto pravne drzave", navodi
DSS.
republika srbija
SRBIJA-SAD-MICIC : Predstoji norlmalizacija trgovinskih odnosa
VASINGTON, 26. jula (Tanjug) - Predsednica Skupstine
Srbije Natasa Micic, koja je predvodila delegaciju Skupstine u
zvanicnoj
poseti Vasingtonu od 22. do 26. jula, na poziv americke agencije za
medjunarodni razvoj (USAID), izjavila je danas Tanjugu da je veoma
zadovoljna posetom i najavila normalizaciju trgovinskih odnosa dve
zemlje.
"Nasa parlamentarna delegacija je imala priliku da se sastane
sa
nekoliko kongresmena i visokim predstavnicima Stejt departmenta i
razgovarali smo pre svega o tome koliko smo mi u nasoj zemlji uradili
na
reformama", rekla je Miciceva.
Ona je istakla da je posebno razgovrano o
normalizaciji trgovinskih odnosa SAD i Jugoslavije, koja ce omoguciti
americkom kapitalu da udje u zemlju i da, istovremeno, da dobar signal
ostalim stranim partnerima.
Natasa Micic je rekla da je bilo reci i o odmrzavanju nasih
sredstava u americkom bankama, ocenivsi da je "to sada vise tehnicka
stvar" na kojoj se vec radi. "Razgovarali smo i o mogucnostima
poboljsanja
uslova rada u parlamentu, pre svega mislim na tehniku, tako da cemo
verovatno dobiti neku tehnicku pomoc od SAD", rekal je Miciceva,
dodajuci da su "razmenjena parlamentarna iskustva koja su nasem
parlamenarnom zivotu, koji je tek u izgradnji, veoma dragocena".
Predstavnici Vlada Srbije i Bugarske razgovarali o saradnji
NIS, 27. jula 2002. (Beta) - Delegacije srpske i bugarske Vlade
danas su u Nisu zapocele razgovore o ekonomskoj saradnji i o
"zajednickim
mogucnostima za angazovanje stranih investitora na podrucju Balkana".
Delegaciju srpske Vlade cine ministar finansija Bozidar Djelic,
ministar energetike Kori Udovicki i ministar trgovine Slobodan
Milosavljevic, kao i zamenici ministara za ekonomske veze sa
inostranstvom,
za saobracaj i veze i predstavnici Agencije za privatizaciju.
Bugarsku delegaciju predvodi potpredsednik Vlade Bugarske
Nikolaj
Vasilev i ministar energetike Milko Kovacev.
Djelic: Do kraja godine sporazum sa Bugarskom o trgovini
NIS, 27. jula 2002. (Beta) - Srpski ministar finansija Bozidar
Djelic najavio je da ce do kraja 2002. godine sa Bugarskom biti potpisan
ugovor o slobodnoj trgovini.
"Nivo razmene izmedju Srbije i Bugarske nije dovoljan, a
postoji i
jak debalans, pa smo odlucili da do kraja godine zavrsimo posao o
zakljucivanju ugovora o slobodnoj trgovini, kao i da se taj iznos za dve
do
tri godine duplira", rekao je Djelic na konferenciji za novinare u Nisu.
Delegacije srpske i bugarske vlade danas su u Nisu razgovorale
o
ekonomskoj saradnji i o zajednickim mogucnostima za angazovanje stranih
investitora na podrucju Balkana.
Djelic je rekao da je od bugarske delegacije zatrazio da
razmotri
mogucnost ukidanja frisopova na bugarskoj strani granice jer oni
predstavljaju, kako je rekao, "izvor sverca akcizne robe".
"Odlucili smo da projekat izgradnje auto puta NisSofija
zajednicki
kandidujemo celoj medjunarodnoj zajednici kao najvazniji projekat",
rekao
je Djelic i dodao da ce to biti test za medjunarodnu zajednicu koja
tvrdi
da zeli da podrzi regionalnu saradnju.
Potpredsednik bugarske vlade Nikolaj Vasilev rekao je da je ne
postoje prepreke za potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini i da je
jos
potrebno da "eksperti definisu osetljive proizvode i da zastite svoje
interese".
On je ocenio i da je izgradnja auto puta NisSofija izuzetno
vazna
za obe zemlje zbog toga sto "prolazi kroz region koji je i u Srbiji i u
Bugarskoj zaostao".
SKUPSTINA-Djindjic: Nismo prisluskivali Kostunicu
BEOGRAD, 27. jula 2002. (Beta) - Srpski premijer Zoran Djindjic
izjavio je danas da Vlada Srbije nikada nije prisluskivala predsednika
SR
Jugoslavije Vojislava Kostunicu.
On je to rekao pred Anketnom komisijom Skupstine Srbije koja se
bavi ispitivanjem tvrdnji o prisluskivanju predsednika SRJ i navodnom
planu
za upad vojske u Biro za komunikacije Vlade Srbije, pocetkom juna prosle
godine.
Djindjic je opovrgao tvrdnje da je Biro za komunikacije, ili
bilo
koja druga vladina institucija, ikada prisluskivao predsednika SRJ,
ocenivsi da su takve tvrdnje u funkciji diskreditacije Vlade Srbije.
Premijer Srbije je naglasio da clan Kostunicine Demokratske
stranke Srbije (DSS) i tadasnji potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar
Pravdic nikada nije trazio od njega da se provere navodi o eventualnom
prisluskivanju predsednika SRJ.
"On je uvek mogao da zatrazi da se izvrsi inspekcija prostorija
za
koje je smatrao da predstavljaju mesto odakle se neko prisluskuje, ali
ni
on ni DSS to pitanje nikada na Vladi Srbije ili sastancima predsednistva
DOSa to nisu pokrenuli", kazao je Djindjic, dodavsi da ga ni Kostunica
nikadanije obavestio o takvim sumnjama.
Srpski premijer je rekao i da je "prilicno amaterska" pomisao
da
ce neko iz vladinih kancelarija sprovoditi prisluskivanje. On je kazao i
da
prema njegovim saznanjima samo Resor drzavne bezbednosti Srbije i sluzba
bezbednosti Vojske Jugoslavije imaju opremu za prisluskivanje.
On je kazao i da je prethodnih meseci cuo pricu da je prosle
godine planiran upad u Biro, ali je to smatrao za "los vic". "Tek
kasnije
sam shvatio da se neki ljudi iz VJ veoma bave Vladom Srbije", dodao je
Djindjic.
Predsednik Vlade Srbije je kazao i da je DOS jos odmah posle 5.
oktobra 2000. trazio smenjivanje nacelnika Generalstaba VJ Nebojse
Pavkovica, ali se tome protivio Kostunica.
Povodom tvrdnji predsednika SRJ da su podaci sa sastanaka
Predsednistva DOSa "oticali" u javnost, Djindjic je rekao da to nisu
bili
nikakvi tajni ili zatvoreni sastanci. "Umesto sto je odmah pomislio da
se
radi o prisluskivanju, trebalo je da pita ko je od ucesnika sastanka
razgovarao sa novinarima, i bilo bi mu saopsteno", dodao je srpski
premijer.
On je rekao i da je o svom sastanku "u cetiri oka" sa
Kostunicom
pred izrucenje Milosevica Haskom tribunalu za ratne zlocine, obavestio
Kolegijum Vlade Srbije, tako da se ni u tom slucaju ne radi o
prisluskivanju.
Djinjdic je naglasio da je hajka na Biro za komunikacije Vlade
Srbije poceo onda kada je on "poceo da smeta onima koji su umesto price
o
reformama, zeleli pricu o aferama".
"Uspeh reformi zavisi od poverenja ljudi u Vladu, i nas je cilj
da
ljudima objasnimo da je to sto radimo u njihovom interesu. Interes
protivnika reformi je da pokazu da Vlada ucestvuje u necem tajnom",
rekao
je Djindjic.
On je kazao da "ne veruje" da bi bilo zrtava da je do upada u
Biro
Vlade doslo, ali je ocenio da bi to doprinelo povecanju nepoverenja u
zemlji i njenoj politickoj nestabilnosti.
SRBIJA-SKUPSTINA-Petrovic: RDB nije prisluskivao Kostunicu
BEOGRAD, 27. jula 2002. (Beta) - Bivsi nacelnik Resora drzavne
bezbednosti (RDB) MUPa Srbije Goran Petrovic izjavio je danas pred
anketnim
odborom Skupstine Srbije da sluzba koju je vodio nikada nije
prisluskivala
niti pratila predsednika SRJ Vojislava Kostunicu, njegove savetnike,
pripadnike Vojske Jugoslavije ili politicare.
Petrovic je za navode o prisluskivanju jugoslovenskog
predsednika
rekao da su "nesretne i zlonamerne interpretacije" i dodao da o tim
navodima nije bio obavesten ni sluzbeno ni privatno, vec da je za njih
saznao nedavno kada je o tome javno govorio smenjeni nacelnik
Generalstaba
Vojske Jugoslavije Nebojsa Pavkovic.
On je naglasio da je tehnicki nemoguce da se neka osoba
prisluskuje, bez zajednickog prisustva radnika RDBa i pripadnika sluzbe
vojne bezbednosti.
Petrovic je kazao da je za meru prisluskivanja u RDBa Srbije
potrebno da to potpisu operativci RDB, nacelnik RDB i ministar policije
Srbije.
On je dodao i da pripadnici RDB fizicki ne obezbedjuju objekat
u
kome se nalazi Pres biro Vlade Srbije.
Goran Petrovic, koji je na celu RDBa bio do novembra prosle
godine, rekao je da bi o eventualnom prisluskivanju morao da bude
obavesten, posto je sam nadlezan za odobravanje takve aktivnosti.
Anketna komisija Skupstine Srbije utvrdjuje cinjenice u vezi sa
navodima da su postojale indicije da je predsednik SRJ Kostunica
prisluskivan, kao i tvrdnje da je tim povodom vojsci nalozen upad u
prostorije Biroa za komunikacije Vlade Srbije.
Pred komisijom bi danas trebalo da se pojavi i predsednik Vlade
Srbije Zoran Djindjic, direktor Telekoma Srbija Drasko Petrovic,
rukovodioci u tom preduzecu Milan Zdravkovic i Sasa Stamenkovic i
direktor
Euneta Mirjana Rosic. Predsednik SRJ Vojislav Kostunica, koji je takodje
pozvan, juce je saopstio da se nece pojaviti pred Komisijom.
Goran Petrovic je u iskazu pred Komisijom precizirao da Vlada
Srbije, mimo RDB, ne raspolaze opremom za prisluskivanje.
On je jos rekao da RDB i sluzba vojne bezbednosti nisu imali
nikave sukobe i da su dobro su saradjivali dok je bio nacelnik sluzbe.
SRBIJA-VLADA-Djindjic: Prioritet reforma zdravstva
ZLATIBOR, 26. jula 2002. (Beta) - Premijer Srbije Zoran
Djindjic
izjavio je na Zlatiboru da reforma zdravstva predstavlja prioritet Vlade
Srbije i izneo ocekivanje da ce se napredak u ovoj oblasti osetiti do
kraja
godine.
Premijer je dodao da ovaj vazan zivotni servis za proteklih
godinu
i po dana nije pretrpeo reforme poput sektora saobracaja, skolstva,
finansija, zbog toga sto zdravstvo nije imalo ministra i sto se u njemu
nisu desavali znacajni potezi. Na novinarsko pitanje o sudskoj odluci
i
vracanju poslanickih mandata DSu u republickom parlamentu, Djindjic je
odgovorio da takvu odluku ne komentarise jer se vise bavi problemom
zdravstva, jer je to za gradjane vaznije.
Premijer nije zeleo da ulazi u ocenjivanje kompetentnosti ljudi
koji su, kako je rekao, dva puta do sada u dva ista slucaja utvrdili da
su
nenadlezni, a u pomentom da su nadlezni i ocenio da sudije Ustavnog suda
u
principu nisu sigurni za sta su nadlezni.
"Mislim da gradjane to ne interesuje, vec ono sta se dogadja u
njihovom zivotu. Zdravlje i zivot su najvece vrednosti i u proteklih
godinu
i po dana nismo postigli napredak u zastiti tih vrednosti, jer je dosta
propusteno u preventivi", ocenio je srpski premijer navodeci primer
pusaca
i troskova koje u ovom slucaju trpimo zbog izostanka preventive.
Djindjic je dodao da preventiva u zdravstvu predstavlja
ozbiljan
problem u odnosu na to da li ce "cetiri generala ili cetvorica sudija
neke
noci, doneti neku odluku".
"Oni koji imaju vremena za nocne sastanke i zavere neka se time
bave ja im zelim sve najbolje", dodao je premijer povrdivsi novinarima
da
ce se sutra pojaviti pred skupstinskom anketnom komisijom koja istrazuje
pozadinu slucaja "Pavkovic".
Ucestvujuci na dvodnevnom skupu o reformi zdravstvenog sistema
koji se odrzava na Zlatiboru, premijer je rekao da ce Srbija iz budzeta
ove
godine zdravstvo finansirati sa 5,5 milijardi dinara sto je, prema
njegovoj
oceni, prilicno u odnosu na raspoloziva sredstva.
Kosovo metohija
UN-KOSOVO-Anan: Kosovska Mitrovica i dalje izazov za UNMIK
NJUJORK, 27. jula 2002. (BetaAFP) - Situacija na Kosovu se
poboljsava ali situacija u Kosovskoj Mitrovici, na severu pokrajine, i
dalje predstavlja "izazov" za UNMIK, ocenio je generalni sekretar UN
Kofi
Anan.
U sinoc objavljenom izvestaju za Savet bezbednosti, koji u
utorak
treba da odrzi debatu o Misiji UN na Kosovu, generalni sekretar naveo je
da
postoji "opsta ohrabrujuca tendencija" kada je u pitanju bezbednost na
Kosovu.
"Od sustinskog je znacaja da UNMIK ima istu nadleznost na celom
Kosovu", podvukao je generalni sekretar i dodao da njegov predstavnik na
Kosovu Mihael Stajner "trazi trenutna i dugorocna resenja za neizdrzivu
situaciju u Kosovskoj Mitrovici".
"Trazim od jugoslovenskih vlasti da iskoriste svoj uticaj kako
bi
se raspustile paralelne strukture koje i dalje postoje na Kosovu, kao i
da
javno pruze podrsku UNMIKu na severu Kosova", naveo je Anan u izvestaju.
U severnom delu Kosovske Mitrovice, koju deli reka Ibar, zive
Srbi, a u juznom Albanci.
KOSOVO-SAD: Eksperti instituta za mir predlozili osam resenja za status
PRISTINA, 28. jula 2002. (Beta) - Grupa eksperata vasingtonskog
Instituta za mir iznela je nakon visemesecnih analiza i posmatranja
situacije na Kosovu, u Srbiji i Crnoj Gori, osam mogucih opcija za
resavanje konacnog statusa Kosova.
U "Izvestaju o Kosovu" koji je uradila "Balkanska inicijativa"
Instituta za mir, a koji danas objavljuje pristinski dnevnik "Koha
ditore",
navedene su opcije koje bi, prema oceni americkih eksperata, mogle biti
prakticno resenje za buducnost Kosova, u trenutku kada mogucnost da
sadasnja Jugoslavija postane clanica Evropske unije postaju realne i
kada
je sve neophodniji pragmaticni odnos Pristine i Beograda.
U izvestaju su za sada iskljucene mogucnosti da Kosovo postane
potpuno nezavisna drzava, kao i da vlasti u Srbiji, ma koliko se
demokratizovale, ponovo upravljaju Kosovom.
Eksperti navode da je vazno da Kosovo bude sposobno da raznim
sporazumima regulise odnose sa svojim susedima.
Oni pritom smatraju da se rasprava o konacnom statusu Kosova ne
moze dugo odlagati.
Prva opcija koju navode strucnjaci "Balkanske inicijative"
jeste
da Kosovo ostane stalni medjunarodni protektorat, druga da bude
kantonizovano i decentralizovano, treca je da postane clanica labave
federacije, cetvrta da postane clanica zajednice tipa komonvelta, a peta
da
u odredjenom roku odluku donese grupa predstavnika medjunarodne
zajednice.
Kao sesti predlog navedena je "uslovna nezavisnost", kao sedma
"nezavisnost unutar postojecih granica", a kao osma nezavisnost sa
podelom
Kosova.
"Ni Srbi ni Albanci izgleda nisu spremni da duze vreme
odrzavaju
kolebanja koja postoje oko otvaranja pitanja konacnog statusa Kosova",
smatraju eksperti Instituta za mir.
Oni navode da su mnogi u Beogradu poceli da veruju da Srbija
moze
da se resi Kosova kao "teskog tereta" koji nosi, ili barem dela Kosova
vecinski nastanjenog albanskim stanovnistvom.
U izvestaju se upozorava i da ce pitanje konacnog statusa
uskoro
postati glavna tema, posto Jugoslavija zeli da se do 2004. godine
pridruzi
EU, pise Koha ditore".
Republika crna gora
EU: Uskladiti izborno zakonodavstvo sa evropskim standardima
BRISEL, 27. jula 2002. (Beta) - Evropska unija zatrazila je
veceras "od svih strana u Crnoj Gori" da, pre usvajanja bilo kog zakona
u
parlamentu, "prihvate savete OEBSa i Saveta Evrope sa ciljem da
crnogorsko
izborno i zakonodavstvo o sredstvima informisanja bude usaglaseno sa
evropskim normama".
U "Izjavi Evropske unije o Crnoj Gori", koju je veceras
objavilo
dansko predsednistvo EU, "ponovo se ukazuje na znacaj koji Evropska
unija
pridaje tome da zakoni o izborima i medijima budu u skladu s evropskim
normama".
"EU podseca da usvajanje i sprovodjenje zakona usaglasenih s
evropskim merilima, predstavlja vazan uslov za priblizavanje Evropi i
ulazak u evropske institucije", pise u ovoj izjavi.
Izvori EU u Bridelu su kazali da je Evropska petnaestorica
ocekivala da nove verzije zakona o izbornom postupku, nacinu biranja
poslanika i pravilima delovanja medija u izbornoj kampanji budu usvojene
u
crnogorskoj skupstini.
Novi zakoni bi odrazavali sugestije OEBSa i Saveta Evrope, koje
su
date s ciljem da se crnogorsko zakonodavstvo na tom polju usaglasi s
opstevazecim demokratskim standardima u Evropi.
Cinjenica da je crnogorska skupstina izglasala zakone o
izborima i
medijima koji ne uvazavaju savete ove dve vazne evropske institucije, u
Briselu je primljena kao vrlo neprijatno iznenadjenje.
Crnogorski predsednik kritikuje neizbor sudija Ustavnog suda
PODGORICA, 26. jula 2002. (Beta) - Crnogorski predsednik Milo
Djukanovic ocenio je danas da su se poslanici Skupstine Crne Gore
rukovodili "partijsko politickim motivima" prilikom glasanja o
kandidatima
za predsednika i sudije Ustavnog suda.
Djukanovic je razgovarao sa ministrom pravde Zeljkom
Sturanovicem,
vrsiocem duznosti predsednika Ustavnog suda Crne Gore Bozidarom
Martinovicem i predsednikom Vrhovnog suda Stevanom Damjanovicem o
situaciji
nastaloj zbog neizbora kandidata za sudije Ustavnog suda, cime se dovodi
u
pitanje funkcionisanje te vazne drzavne institucije, saopstio je je
Djukanovicev kabinet.
Skupstina Crne Gore juce nije izabrala predsednike i sudije
Ustavnog suda koje je predlozio Djukanovic.
Ukoliko do 28. jula ne budu izabrane sudije Ustavnog suda, Crna
Gora ce ostati bez tog suda.
"Djukanovic je izrazio zaljenje sto su se poslanici prilikom
glasanja rukovodili iskljucivo partijskopolitickim motivima, iako svi
predlozeni kandidati za sudije Ustavnog suda suda svojim strucnim,
moralnim, radnim i svim drugim kvalitetima ispunjavaju sve uslove za
obavljanje te visoke i casne funkcije", navodi se u saopstenju.
Djukanovic i njegovi sagovornici su, kako se navodi,
konstatovali
da u datim okolnostima treba uciniti dodatne napore da sve institucije
doprinesu funkcionisanju sistema, i zastiti osnovnih ljudskih prava i
sloboda i da ce u tom cilju biti preduzete "konstruktivne mere da se na
adekvatan nacin" prevazidje situacija stvorena neizborom sudija Ustavnog
suda Crne Gore.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
