http://www.pcnen.cg.yu/novi/drugi/08.htm
Prve crnogorske nezavisne elektronske novine (PCNEN)
Drugi pisu:
04.8.2002.
DR DOBRIVOJE RADOVANOVIC: YU KRIMINAL NIJE MNOGO
ORIGINALAN
Mala smo deca za albansku mafiju
Ni u jednoj zemlji sveta, osim na jugu Afrike, nije kao
kod nas postojao takav spoj vrha drzave, policije,
pravosudja i drzavne uprave sa organizovanim
kriminalom, pa kriminalci imaju vise svojih dousnika u
redovima policije nego obrnuto
Razgovarala: Vesna Savic
Nista se u nasem kriminalu ne desava sto ne postoji u
kriminologiji ili svetu kriminala u drugim drzavama, ali
je
i malo drugacije. Specificnost nase situacije je u tome
sto je prekinuta osnovna veza organizovanog kriminala
sa samim vrhom drzave i spustena na nize nivoe. Vise
ima dousnika organizovanog kriminala u redovima
policije nego sto policija ima dousnika u redovima
kriminala. Ali jos nismo izbrisali tu osnovnu kopcu gde
je
kriminal bio utemeljen, a to je u redovima policije,
pravosudja i drzavne uprave, kaze u intervjuu
"Dnevniku" uvazeni kriminolog, sociolog po struci,
direktor Instituta za kriminoloska i socioloska
istrazivanja i profesor beogradskog univerziteta dr
Dobrivoje Radovanovic. Teorijski ni u jednoj drzavi nije
moguce unistiti organizovani kriminal, ali se moze
smanjiti i kontrolisati na nekom nivou da on nema
znacajnog upliva u politiku i privredu zemlje.
Kod nas je masovna povezanost organizovanog kriminala
sa vrhovima drzave prekinuta, pa je to podstaklo neke
ljude da kazu da vise nemamo mafiju. Ali, da on jos
postoji, to je svakome jasno i vidljivo.
Da li bismo mogli napraviti paralelu sa nekim drugim
zemljama u tranziciji?
- Organizovani kriminal kod nas imao je malo drugaciji
razvojni put nego kod drugih zemalja, ali je osnovna
karakteristika da sadrzi veliku kolicinu nasilja sto je
neobicno za organizovani kriminal. Bio je u poslednjih
pet godina tesno skopcan sa drzavom i samim vrhovima
drzave sto je takodje razlicito od drugih zemalja gde
nije
bio toliko masovan. Nas organizovani kriminal nastao je
prakticno od paravojske i policije pod znacajnim udarom
drzavnih organa jer oni su okupili te jedinice i
prakticno
su na neki nacin formirali organizovani kriminal kod
nas.
Osim u nekim zemljama Juzne Afrike nigde nije postojao
takav spoj vrha drzave sa organizovanim kriminalom kao
sto je to postojalo u Jugoslaviji. Mada je tesko braniti
tezu da u kriminalu ima bilo sta pozitivno, ipak ima, a
to
je cinjenica da nismo imali tako zestok tempo razvoja
kriminala kao sto je imala Rusija i sto nasa mafija nije
dostigla tu snagu koju imaju mafije u nekim zemljama u
tranziciji, recimo multigrupa u Bugarskoj ili neke
druge,
poput kineske. Mi smo jos uvek u pogledu mafije mala
deca u odnosu na rusku, kinesku, nigerijsku , ili
albansku mafiju koja ce uskoro biti jedna od vodecih
mafija u Evropi. Dalje, kod nas ne postoje neki oblici
kriminala, recimo masovna ubistva.
Republicki ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic
je obecao da ce se njegov resor ozbiljnije obracunati s
kriminalom, ali neke ankete medju gradjanima ukazuju
da oni ne veruju u ta obecanja?
- Svi politicari u ovoj zemlji treba da znaju da ce
borba
protiv kriminala biti jak izborni adut, pogotovo
stranaka
na vlasti. One su na vlast dosle sa cvrstim obecanjem da
ce uci u obracun sa kriminalom i to moraju da urade ako
racunaju da zadrze vlast. Ali gradjani imaju utisak da
nije nista uradjeno u suzbijanju kriminala, vlast mora
da
se zapita kako ce proci na izborima.
Moj utisak jeste da je doslo do suzbijanja kriminala
zato
sto postoji stalan pad stope kriminala pocev od 2000. Ne
mogu da tvrdim da je to plod sistemskih akcija nove
vlasti, jer mora tri godine uzastopno da se belezi pad
da
bi nauka rekla da je to zaista tako. Ta linija pada
opste
stope kriminala, lagano pada kod ubistava i nasilnog
kriminala, sto je veoma vazno. Nazalost, ne smanjuje se
stopa ukupnog nasilnog kriminala i jos uvek raste stopa
razbojnistava, razbojnickih kradja i teskih oblika
krivicnih
dela. Drugi egzaktan pokazatelj da borba protiv
kriminala traje jeste napad vlasti na finansijski
organizovani kriminal i na presecanje kanala
finansijskih
malverzacija.
Zatim, postoji zestok pritisak policije na automafiju
koja
je u vrhovima sasecena i to pocinje da daje rezultate.
Broj ukradenih automobila znatno je manji nego u
prethodnom periodu, a postoji zestog napad na mafiju
koja radi akcizne robe, pogotovo cigareta.
Stampa je pisala o duvanskoj mafiji koja je poprilicno
rasirila pipke i kod nas. Da li je lanac prekinut?
- Zvanicni podaci kazu da je kolicina svercovanih
cigareta u procentima sve manja i da se priblizava stopi
od 20 do 30 odsto sa tendencijom da se sve to smanji.
Nekad je oko 70 odsto svercovanih cigareta islo preko
mafije. Ali, nazalost, malo smo ucinili u borbi protiv
narko-mafije i tu cemo imati mnogo velikih problema iz
dva razloga: prvo zato, sto su centri narko mafije na
Kosovu, nama i nasoj vlasti nedodirljivi, a vlast
Ujedinjenih nacija ne pokazuje bas narocitu zelju da
udje
u obracun sa tom albanskom mafijom, i drugi razlog sto i
Srbi koji se bave mafijom, zive i rade van Srbije a
drogu
masovno ubacuju u Srbiju.
Da li je isti skor u suzbijanju kriminala i u Crnoj
Gori?
-Ne poznajem dovoljno prilike u Crnoj Gori, ali se
postavlja pitanje da li je Crna Gora uopste krenula u
obracun s mafijom sto je vazno i za rezultate borbe u
Srbiji. Ako borba protiv kriminala u Srbiji nije
sinhronizovana s borbom protiv kriminala u Crnoj Gori
doci ce samo do preraspodele ljudstva pa ce ljudi pod
pritiskom vlasti iz Srbije prelaziti u Crnu Goru i
obrnuto.
Odgovorno tvrdim da nam politicka situacija ne ide na
ruku. Ako vlast u Crnoj Gori kaze - "nemojte se
obazirati
na novi Zakon o krivicnom postupku koji je donet" -
onda je to totalno van pameti. To znaci da Crna Gora
vodi neku svoju politiku u borbi protiv kriminala i
uopste
u oblasti pravosudja i to moze imati za posledicu da
Crna
Gora stiti kriminalce iz Srbije.
Premijer Djindjic je prilikom usvajanja Zakona protiv
organizovanog kriminala izjavio da kriminalci direktno
iz
sudnice treba da idu u zatvor, i ako bude malo zatvora,
da ce se graditi novi?
- Slazem se sa tim stavom i godinama pokusavam da ga
branim. Ali, da bi bio ostvarljiv mora da postoje
reforme
u pravosudnim organima ove zemlje. Drugim recima,
ako postoje ozbiljni dokazi da je neko pocinio tesko
krivicno delo, onda je logicno da za tog coveka postoje
cvrsti materijalni dokazi i taj covek ne bio trebalo da
napusta zatvor zato sto je tesko krivicno delo u pitanju
i
zato sto postoji materijalni dokazi i velika verovatnoca
da
se proces protiv odbrane dobije. Moze da se pusti
ukoliko
se plati jemstvo, visoka kaucija i to tako treba raditi,
s
tim sto u nekim slucajevima ne moze da se pusti ni uz
placanje kaucije, kao i svuda u svetu. Da bi se sve to
postiglo mora postojati osposobljena policija koja treba
da skupi materijalne dokaze pod ravnateljstvom tuzioca i
tuzilac mora voditi ceo proces skupljanja dokaza i to
prezentira nekoj instanci koja treba da se zove dezurni,
a
ne istrazni sud i da taj sud proceni da li je to
dovoljan
materijalni dokaz da se pred nekim sudskim vecem
dobije. Ovo kako je sad reseno u Zakonu su u stvari
resenja iz 1953. godine, malo promenjena novim
Zakonom o krivicnom postupku.
Ako tako bude kao sto je premijer rekao, onda nama
treba mnogo vise zatvora jer ce mnogo vise ljudi biti u
zatvorima, a mnogo manje se setati po ulicama dok
proces traje i ceka se sudjenje. Nazalost, treba
promeniti
i krivicne zakone, i srpski i savezni, jer je besmisleno
utilitaran. Ako, ja na primer, po sesti put ucinim neko
krivicno delo, ja sam multirecidivista po krivicnom
pravu,
ali je to ostavljeno na volju sudiji, da li ce on to da
racuna kao otezavajucu okolnost ili ne i da li ce zbog
toga sto sam ja multirecidivista to da prekvalifikuje u
tezu kaznu ili ne, moze da prouzrokuje korupciju. Volja
sudije je najcesce stvar profesije, ali u zemljama koje
su
u krizi, ona moze biti i stvar podmicivanja. Treba imati
takav zakon koji ce maksimalno smanjiti voluntarizam
pri izricanju kazne.
Institucija specijalnog tuzioca je nova u srpskom
zakonodavstvu. Kakva je zapravo uloga tog tuzioca?
- Sve zemlje koje su donele zakon o organizovanom
kriminalu imaju i specijalnog tuzioca i policijske
jedinice,
kao i posebne sudske postupke. Takva resenja su
neophodna, ali moram da vas podsetim da su mnogi
specijalni tuzioci ubijeni jer organizovani kriminal ne
prasta.
DNEVNIK
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
