www.novosti.co.yu
Hag nam pise istoriju
J.KOSANOVIC 8/3/2002, 7:27:17 PM
Da li Haski tribunal,kao neki istorijski simpozijum doista preinacuje
istoriju Balkana,kako je to u intervjuu frankfurtskom "Algemajne
cajtungu" izjavio predsednik SRJ Vojislav Kostunica? Menjaju li
se,odlaskom jedne epohe sa scene i ovakvim ishodom rata na prostoru
bivse Jugoslavije i sudovi o dogadajima i narodima na ovom prostoru? Sta
je u tom procesu "revizije" delo politicara,a sta istoricara- pitanje je
na koje ,mogu da odgovore samo istoricari. -Revizija istorije Balkana je
jako ozbiljno i veliko pitanje. Nije problem da se to ucini,nego je
problem na osnovu cega ce to da se ucini.Svi znamo da se to najcesce,na
zalost, cini prema politickim merilima,a ne prema merilima struke.-kaze
LJubodrag Dinic,profesor Istorije na Filozifskom fakultetu u Beogradu. U
tom kontekstu prema njegovim recima izjava predsednika Kostunice je na
mestu.
- Tacno je da Hag pise neku istoriju,kao sto je tacno da istoriju pise
pobednik, i to na osnovu selektiranih izvora. Slusajuci permanentno
jednu stranu i poklanjajuci joj poverenje,to cini Haski tribunal.-kaze
Dinic. I Slavenko Terzic,naucni savetnik Istorijskog instituta SANU daje
za pravo onima koji smatraju da se Hag bavi i pitanjima novog tumacenja
istorije Srba i cele Jugoistocne Evrope.
Nova tumacenja
-Zapanjujuce je do koje mere se ovaj sud upusta u preispitivanja i nova
tumacenja slozenih istorijskih dogadaja,cak i vrlo udaljenih,kao sto je
epoha srednjeg veka-kaze on. Prema misljenju sagovornika "Novosti" u
poslednjih desetak i vise godina na talasu politike pojavilo se vise
knjiga u SAD i Evropi,koje su otvorile balkanska pitanja iz
kvazistrucnog ugla i tako dala legitimitet jednoj strategiji koja ce se
na tom prostoru voditi.Po misljenju profesora Dinica, skolski primer
zloupotrebe struke je knjiga Noama Malkolma "Istorija Bosne", a pogotovo
"Kratka istorija Kosova". Slavenko Terzic u taj kos stavalja i knjige
lekara Filipa Koena,filologa Pola Garda i naravno istoricara Noela
Malkolma ocenjujuci da one "imaju zajednicku teznju da pre svega
istoriju Srba prikazu u sasvim novom svetlu sa teznjom da je kao i
istoriju celog balkanskog prostora prilagode savremenim politickim i
vojno-strategijskim potrebama NATO-a." -Ovde je rec o
ideolosko-politickoj instrumentalizaciji proslosti pod vidom novih,toboz
objektivnih pristupa -upozorava on.-Ako jednog dana bude prilike da neko
trezven,posten i kompetentan izvrsi kriticku analizu svega sto je
napisano o Srbima i jugoslovenskom prostoru u poslednjih petnaestak
godina bice, to velika sramota za one sredine koje smo smatrali kulturno
i naucno razvijenijima. Kratko receno, nastavlja Terzic, to su primeri
tumacenja proslosti u sluzbi dnevne politike. Da bi se pruzilo toboz
naucno utemeljenje politickim konceptima preuredenja srpskog i
jugoslovenskog prostora napisano je na desetine knjiga koje bi trebalo
da "pokazu" da su Srbi jos od ranog Srednjeg veka pokazivali svoju
agresivnost u odnosu na okolne narode,da su se iz te agresivnosti radali
kontinuirani planovi o osvajanju tudih teritorija i da je u skladu sa
takvim tradicijama tokom devedesetih godina vrsena agresija na
Hrvatsku,na Bosnu i Hercegovinu, na Kosovo i Metohiju, a i dalje "prete"
odredenim regionima autonomnim pokrajinama. Videli smo da se optuznica
protiv Milosevica i toboznje srpsko osvajanje Kosova tumaci zeljom da se
stvori velika Srbija. Postoje u svetu kolege u svetu koji su dobri
znalci srpske i balkanske istorije,kaze Terzic. Oni se nalaze u velikim
svetskim naucnim centrima Oksfordu,Sorboni,velikim univerzitetskim
centrima Evrope,SAD i Japana,ali njihova tumacenja nemaju politicku
promociju na svetskim medijima. To sto marginalne licnosti dobijaju
svetsku promociju, prema misljenju Slavenka Terzica je pokazatelj
ozbiljne krize morala u naucnom i politickom svetu,a nikako "novog
prodora" u pisanju "nove istorije" Balkana.
"Prokleto poluostrvo"
To,naravno, ne znaci da pogled na nacionalne istorije naroda na
"Prokletom poluostrvu", kako Balkan cesto nazivaju,ne traze objektivniji
i kritickiji pogled, kako na sopstvenu, tako i na proslost svojih
suseda,smatraju nasi sagovornici. -Srpska i jugoslovenska istoriografija
naravno da imaju ideoloskih naslaga.Ali, te knjige nisu ni mogle da
nastanu van vremena i zato ne treba biti osoran prema autorima koji su
pisali pre deset- dvadeset godina-kaze
Dinic- Oni su prikupili bogatu faktografiju,ali ona se danas,naravno u
nekim elementima moze i drugacije tumaciti. Ta drugacija objektivnija
tumacenja istorije Balkana,recimo, nude kod nas prevedene:"Balkan,prva i
poslednja Evropa" Trajana Stojanovica,"Imaginarni Balkan"Marije Todorove
i "Istorija Balkana" Stevana Popovica. Rec je o autorima rodenim na
prostoru Balkana,ali koji su otisli odavde,skolovali se u svetu,pa su i
dogadaje na njemu gledali sa distance.To je pouzdana literatura u kojoj
nema iluzija kojima smo bili optreceni u epohi koja je za nama , plicaka
po kojima smo gazili. Ove knjige proistekle su iz temeljnih arhivskih
istrazivanja. A sto se Haga tice- on zaista pise istoriju. Ali to je
istorija koju istoricari nece potpisati-izricit je Dinic
APSURDI
-Noel Malkolm u knjizi "Kosovo-kratka istorija" uporno gradi
konstrukciju potpuno neodrzivu za bilo kojeg ozbiljnijeg naucnika- da su
ove srpske zemlje deo "albanske zemlje" i da se Srbi ovde pojavljuju
samo s vremena na vreme kao okupatori. Slicnu tezu ima i u knjigama koje
se odnose na istoriju Srba u Bosni i Hercegovini, Slavoniji, Hrvatskoj,
Dalmaciji, Dubrovniku i okolnim oblastima.-kaze Slavenko terzic. Ali,po
njegovim recima,nema mnogo novog u ovakvim pristupima: -Vecinu tih teza
citalac moze naci u knjizi hrvatskog geopoliticara Iva Pilara
"Juznoslovensko pitanje i svetski rat",objavljenu na nemackom u Becu
1818,a prevedenu na hrvatski u Zagrebu 1943.godine. Ali ima i novih
momenata,narocito kada je rec o istoriji Albanaca,napominje Terzic-Uvek
je bilo pristrasnosti u velikim centrima kada se radilo o njihovim
interesima u odredenim regionima,ali nikada ona nije dobijala vid tako
radikalnog falsifikovanja ,kao u ovih deset godina,koje ide do smesnih
razmera.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
