B I L T E N V E S T I
08. AVGUST 2002.
SR JUGOSLAVIJA
Micunovic: Nemoguc dogovor o zajednickom kandidatu DOSa
NOVI SAD, 7. avgusta 2002. (Beta) - Predsednik Veca gradjana
Savezne skupstine i jedan od lidera DOSa Dragoljub Micunovic izjavio je
danas da bi DOS na predsednicke izbore trebao da izadje sa zajednickim
kandidatom ali da je to "posle svega nemoguce".
"Uvek sam bio za zajednickog predsednickog kandidata DOSa jer
bi
to bio garant uspeha. Umesto toga pojavljuju se razliciti kandidati iz
DOSa
i to ce dovesti do rasipanja glasova", rekao je Micunovic novinarima
posle
sednice Pokrajinskog odbora Demokratskog centra, ciji je lider.
On je ocenio da se sednica Predsednistva DOSa, na kojoj bi
trebalo
da se raspravlja o zajednickom kandidatu koalicije, "nece ni odrzati jer
se, vec dva tri puta, odlaze".
O tome da li ce se i on kandidovati za predsednika Srbije
Micunovic je odgovorio da "drugi vise razmisljaju o njegovoj kandidaturi
od
njega".
"To pitanje je pokrenuto u Koaliciji DAN, jer su druge stranke
istakle svoje kandidate, tako da sam i ja jedan od potencijalnih
kandidata,
ali ipak treba jos malo sacekati", kazao je Micunovic.
On je rekao da je siguran da Demokratska stranka Srbije "nece
bojkotovati predsednicke izbore" i da ce istaci svog kandidata za
predsednika ali i dodao da je to "njihova stvar".
Prema njegovim recima, rad na Ustavnoj povelji Srbije i Crne
Gore
bice zavrsen na vreme i do 12. avgusta ce, verovatno, "sav posao biti
priveden kraju".
"Zapelo se oko nekih bitnih pitanja i bice potreban novi
politicki
dogovor uz prisustvo medjunarodne zajednice, ali ce do kraja ipak sve
biti
reseno", ocenio je Micunovic.
Scepanovic:Neophodno resavanje pitanja imovine izbeglica
ZENEVA, 8. avgust 2002. (Beta) Sef stalne misije SRJ pri UN u
Zenevi, ambasador Milorad Scepanovic izrazio je danas zabrinutost zbog
sporosti u dosadasnjem resavanju pitanja povratka imovine izbeglim i
raseljenim licima koja borave u SRJ.
Na zasedanju potkomisije za unapredjenje i zastitu ljudskih
prava,
cija je jedna od tacaka bila povracaj imovine izbeglica i raseljenih,
Scepanovic je rekao da su ta lica suocena sa proceduralnom opstrukcijom
i
vlastima koje su nezainteresovane da se ti problemi rese.
"Drastican primer za to je Kosovo i Metohija, odnosno pitanje
povratka imovine oko 250.000 interno raseljenih, uglavnom Srba iz te
pokrajine", rekao je jugoslovenski ambasador i dodao da isti problem ima
i
preko 400.000 izbeglica iz BiH i Hrvatske.
Scepanovic je izneo podatak da je SRJ zemlja koja zbrinjava
najveci broj izbeglica i interno raseljenih lica u Evropi. Blizu 700.000
izbeglica i interno raseljenih iz Hrvatske, BiH i sa Kosova i Metohije
boravi u SR Jugoslaviji sto cini skoro 10 odsto ukupne populacije
zemlje,
rekao je on.
U tom cilju, podsetio je Scepanovic, SRJ je u saradnji sa
Visokim
komesarijatom za izbeglice izradila i nedavno u Zenevi predstavila
nacionalnu strategiju za trajna resenja problema izbeglica i interno
raseljenih lica.
Australijski ministar za imigraciju u poseti SRJ
BEOGRAD, 7. avgusta 2002. (Beta) Ministar za imigraciju,
multikulturne i domorodacke poslove Autralije Filip Radok sutra ce
doputovati u zvanicnu posetu SR Jugoslaviji, saopstilo je savezno
ministarstvo za inostrane poslove.
Zvanicna poseta australijskom ministra, koja ce trajati do 10.
avgusta, ostvaruje se na inicijativu vlasti Australije.
To je prva poseta na ministarskom nivou izmedju dve drzave od
demokratskih promena u SRJ i potvrda je interesa Australije za
unapredjenjem politickog dijaloga i svestrane saradnje sa SRJ.
Predvidjeno je da Radok razgovara sa jugoslovenskim
zvanicnicima o
obnavljanju dijaloga izmedju dveju zemalja o svim pitanjima od
obostranog
interesa.
U razgovorima ce biti reci o uspostavljanju saradnje resornih
ministarstava dveju zemalja na razmeni informacija i zajednickim merama
ka
zaustavljanju puteva ilegalne migracije i sprecavanju trgovine ljudima,
kao
i o unapredjenju bilateralne saradnje.
Tokom posete, planirano je i potpisivanje
jugoslovenskoaustralijskog memoranduma o razumevanju, o razmeni
informacija
i saradnji u borbi protiv ilegalne migracije.
REPUBLIKA SRBIJA
Djindjic razgovarao sa premijerom RS Mladenom Ivanicem
BEOGRAD, 8. avgusta 2002. (Beta) Predsednik vlade Srbije Zoran
Djindjic izjavio je danas da postoje zajednicki projekti iz domena
energetike i privatizacije koji treba da doprinesu stvaranju zajednickog
privrednog prostora Srbije i Republike Srpske (RS).
"Nasa strategija je da u saradnji dve republike ne budu
zastupljeni samo uvoz i izvoz roba i usluga vec i investicije", rekao je
Djindjic, nakon sastanka u vladi Srbije sa premijerom RS Mladenom
Ivanicem.
Djindjic je rekao da su rasciscena stara dugovanja Srbije prema
RS
u oblasti energetike i da je plan da se do kraja godine regulisu dugovi
iz
oblasti zdravstva.
"Dogovorili smo se da do kraja godine rascistimo dugovanja na
nivou zdravstva koje imaju osiguranici RS prema Zdravstvenom fondu
Srbije",
rekao je Djindjic.
Prema njegovim recima, postoji i treci segment neregulisanih
dugova izmedju republika, koji se odnosi na saveznu vladu i koji se tice
dugovanja Vojske Jugoslavije prema RS.
Djindjic je rekao da ocekuje da ce do kraja godine robna
razmena
izmedju RS i Srbije biti veca nego sto je bila prosle.
Premijer Ivanic je rekao da je do sada mnogo toga uradjeno i da
su
uspostavljena pravila saradnje koja ranije nisu bila prisutna.
"Prosle godine je doslo do znacajnijeg ucesca bankarskog
kapitala
iz Srbije u RS, gde su prisutne dve banke iz Srbije, sto je za nas veoma
znacajno", rekao je Ivanic.
Za RS je veoma znacajan sporazum o slobodnoj trgovini izmedju
Srbije i RS i on ce ubrzo dati povoljne rezultate, koji ce dovesti do
izravnavanja neravnoteze u razmeni dve republike, rekao je Ivanic.
Broj problema je daleko manji, nego ranije i stanje je mnogo
sredjenije u odnosima RS i Srbije, rekao je Ivanic.
Razgovoru dva premijera prisustvovali su i ministar za
rudarstvo i
energetiku Srbije Kori Udovicki i srpski ministar trgovine, turizma i
usluga Slobodan Milosavljevic.
Covic: DOS postoji sve manje
BEOGRAD, 7. avgusta 2002. (Beta) Jedan od lidera vladajuce
koalicije u Srbiji DOS Nebojsa Covic ocenio je veceras da DOS, kao
koalicija "postoji sve manje", te da ce se DOS "kako se priblizavaju
predsednicki izbori sve vise menjati".
Covic je u intervjuu Radioteleviziji Srbiji (RTS) izbegao da
direktno odgovori na pitanje da li postoji DOS kao koalicija.
"Postoji sve manje, a kako se priblizavaju predsednicki izbori
DOS
ce se sve vise menjati, mozda ce biti DOS plus ili DOS minus", kazao je
Covic, koji je predsednik Demokratske alternative.
On je ocenio i da koalicija DAN, ciji je DA clan, treba da ima
svog predsednickog kandidata 29. septembra, ali nije odgovorio da li ce
se
sam kandidovati za predsednika Srbije.
Na pitanje da li ocekuje raspisivanje vanrednih parlamentarnih
izbora, potpredsednik srpske vlade je rekao: "Merice nas narod na
predsednickim izborima, merice nas i kroz parlament, a nece proci puno
vremena i kroz parlamentarne izbore".
Komentarisuci dogadjaje na jugu Srbije nakon odrzavanja
lokalnih
izbora u Bujanovcu, Presevu i Medvedji, Covic, koji je sef
Koordinacionog
tela za jug Srbije, rekao je da se "prevario svako ko je ocekivao da ce
on
krasti izbore". "Ako je bilo ko mislio da cu na lokalnim izborima krasti
za
Srbe, Albance ili Rome, prevario se. Ja na sve te ljude gledam kao na
gradjane ove drzave. U protivnom, ako ne gledamo tako, ponasacemo se
isto
onako kako se ponasao i (bivsi predsednik SRJ Slobodan) Milosevic i
dozivecemo i goru sudbinu", rekao je Covic.
On je ocenio da za lokalne izbore na jugu Srbije "nije dobro
uradjena kampanja", kao ni pitanje procene izlaska na izbore.
Sef Koordinacionog tela za jug Srbije odbacio je tvrdnje da je
vrsio pritisak na predsednika opstinske izborne komisije u Bujanovcu.
"Sa
tim covekom sam se video dva puta. To je splet dezinformacija, koji kada
vidim, a nisam covek koji je neiskusan u politici, onda se kockice
sklope.
Nista od svega toga nije slucajno", kazao je Covic.
Covic je odbacio mogucnost ponistavanja lokalnih izbora. "Ne
dolazi u obzir ponavljanje celih izbora, to nije realno, kada bi se
uradilo
to bi bilo vracanje na 1996. godinu", rekao je Covic. u intervjuu RTSu.
Major: Postignut napredak u pregovorima oko kreditiranja
BUDIMPESTA, 7 avgusta 2002. (Beta) Zamenik drzavnog sekretara
madjarskog ministarstva za inostrane poslove Istvan Major izjavio je za
agenciju Beta da je postignut znacajan napredak na pregovorima o
koriscenju
kredita od 100 miliona evra, koji ce madjarska vlada dati Srbiji.
Potpredsednik Vlade Srbije Jozef Kasa, republicki ministar
finansija Bozidar Djelic i poljoprivrede i vodoprivrede Dragan Veselinov
danas su vodili pregovore o dobijanju kredita sa madjarskom delegacijom,
na
cijem celu se nalazio Major.
Major je je nakon sastanka sa delegacijom vlade Srbije kazao
Beti
da su stavovi dve strane veoma bliski u vezi sa osnovnim uslovima na
osnovu
kojih ce biti odobren taj kredit, ali je dodao da jos postoje neka
pitanja
koje treba da rese pravni i finansijski strucnjaci dve zemlje.
On je dodao da je sa Djelicem postigao dogovor da ce
"strucnjaci
dobiti dve nedelje" i da ce oko 25. avgusta biti potpisan memorandum o
saglasnosti izmedju dve vlade u kome ce biti naznaceni okvirni uslovi
davanja kredita.
Major je rekao da to znaci da ce se dve vlade do kraja avgusta
sloziti oko svih uslova, kao i da ce "nakon toga biti otvorena kapija",
a
da ce dalja procedura zavisiti od preduzeca koji ce ucestvovati u tom
projektu.
Za obnovu energetskog sistema 906.110 evra
BEOGRAD, 7. avgusta (Tanjug) - Republicki ministar rudarstva i
energetike
Kori Udovicki, ambasador Kraljevine Spanije Mariano Garsia Munjoz i
predstavnik spanske Agencije za medjunarodnu saradnju (AECI) za Balkan
Rosa
Elkarte potpisali su danas sporazum o donaciji 906.110 evra za
revitalizaciju energetskog sistema u Srbiji. Od ukupnog iznosa, koji je
u
okviru Programa podrske energetskom sektoru SRJ Vlada Spanije odobrila
preko AECI, 376.000 evra ce biti utroseno za poboljsanje
elektroenergetskog
distributivnog sistema u mestu Beloljin kod Prokuplja. Preostalih
530.110
evra, koji ce biti upotrebljeni za koordinaciju elektroenergetskih
sistema
na Balkanu sa ostalim delom Evrope, kroz tehnicku podrsku Elektro-
energetskom koordincionom centru u Beogradu, spanska vlada je odobrila
na
period od tri godine.
Prema recima predstavnika AECI Rose Elkarte, realizacija oba projekta ce
poceti 1. septembra. Ministarka Udovicki rekla je da je i pored velikih
napora koji se ulazu, posle desetogodisnjeg propadanja
elektroenergetskog
sistema, tesko obecati da ce predstojeca zimska sezona biti bez
restrikcija.
Tirana pozdravila mirne izbore na jugu Srbije
TIRANA, 7. avgusta (Tanjug) - Ministarstvo inostranih poslova Albanije
izdalo je danas saopstenje u kome je pozdravilo izbore u tri opstine na
jugu Srbije odrzane 28. jula, isticuci da su odrzani u mirnoj atmosferi,
javila je albanska novinska agencija ATA. "Izbori u Presevskoj dolini
predstavljaju dokaz, i doprinos su nezaustavljivom procesu
demokratizacije,
doprinos su duhu daljeg uspostavljanja medjusobnog poverenja izmedju
gradjana uprkos njihovoj razlicitoj etnickoj pripadnosti", navodi se u
saopstenju ATA.
U saopstenju Ministarstva iz Tirane se jos pozdravlja doprinos u
izborima
Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), albanskih
politickih
partija na jugu Srbije i svih onih koji su doprineli normalnom
odrzavanju
izbora. Ministarstvo takodje istice da deli isti pozitivan stav prema
izborima, koji su ranije saopstili predstavnici Evropske unije, OEBS i
NATO. Ministarstvo inostranih poslova Albanije je ubedjeno da ce i
naredna
runda izbora biti odrzana u istoj miroljubivoj atmosferi, a na dobrobit
i
Albanaca i Srba koji zive u tri opstine.
KOSOVO METOHIJA
Stojber doputovao u dvodnevnu posetu Kosovu
PRISTINA, 7. avgusta 2002. (Beta) Premijer Bavarske i kandidat
CDU
za nemackog kancelara Edmund Stojber doputovao je veceras u dvodnevnu
posetu Kosovu.
On je u Prizrenu obisao nemacke vojnike u sastavu Kfora,
stacionirane u sektoru jug, i razgovarao sa komandantom Multinacionalne
brigade Jug nemackim generalom Volfom Diterom Skodovskim (Wolf Dieter
Skodowski).
Stojber ce sutra u Pristini razgovarati o aktuelnoj situaciji
na
Kosovu sa sefom UNMIK Mihaelom Stajnerom i predsednikom Kosova Ibrahimom
Rugovom.
CESKA-Predsednicki izbori u Srbiji nisu presudni za Kosovo
PRAG, 7. avgusta 2002. (Beta) Predstojeci predsednicki izbori u
Srbiji pokazace koliko se srpsko drustvo promenilo od pada Milosevicevog
rezima, dok su za pitanje Kosova vazniji potezi medjunarodne zajednice
od
toga ko ce doci na celo Srbije, ocenjuje danas ceski javni radio.
Bivsi izaslanik UN za ljudska prava u bivsoj Jugoslaviji Jirzi
Dinstbir je za prvi program nacionalnog radija izjavio da bi se
situacija
zaostrila jedino ukoliko bi na izborima pobedio lider Srpske radikalne
stranke Vojislav Seselj.
"(Vojislav) Kostunica i (Miroljub) Labus bi bili vrlo
predusretljivi prema nekom normalnom, demokratskom resenju. Ali to sada
zavisi od pristupa medjunarodne zajednice. Ako je za tri nedelje na
Kosovo
moglo da se vrati 800.000 Albanaca, a za tri godine ne moze da se vrati
250.000 Srba i nealbanskog zivlja tesko da moze da se kritikuje Beograd
za
to sto podrzava srpske enklave na Kosovu", rekao je ceski diplomata.
Radio u prilogu o predsednickim izborima u Srbiji naglasava da
ce
oni odlucivati i o tome da li Srbija nastavlja kurs u pravcu demokratske
Evrope, kao i da li ce moci i ubuduce da racuna na privrednu pomoc
medjunarodnih institucija.
Iako se u prilogu ceskog radija ocenjuje da je vrlo tesko
predvideti ishod ovih izbora, istice se da bi odlucujuce moglo biti to
kome
ce premijer Srbije Zoran Djindjic pruziti podrsku.
Uhapseno 13 naoruzanih ekstremista i jos pet lica
PRISTINA, 8. avgusta 2002. (Beta) Kfor je danas uhapsio 18
osoba
koje su "pretile bezbednosti i sigurnosti okoline", u okviru operacije
sprecavanja aktivnosti ekstremista duz granice sa Makedonijom, saopstila
je
Multinacionalna brigada Istok.
Kfor je priveo 13 naoruzanih ekstremista i pet "drugih" lica, a
niko od njih nije povezan sa eksplozijama u Klokotu 31. jula, pise u
saopstenju.
Oni su uhapseni nakon vojne operacije u 12 sela, u kojoj su
ucestvovali vojnici pet bataljona operativnih grupa, vojna policija i
specijalizovana multinacionalna jedinica Kfora.
Dvojica naoruzanih ekstremista uhapseni su zbog "sumnjivih
aktivnosti" u blizini Kforovog kampa Magrat, dvojica u Gnjilanu zbog
ometanja Kfora u vrsenju duznosti, a jedan u Balancu zbog posedovanja
"ilegalnih materijala", naveo je Kfor.
Svi uhapseni ce biti pritvoreni u kampu Bondstil.
Svako ima pravo da glasa na predsednickim izborima
KOSOVSKA MITROVICA, 7. avgusta (Tanjug) - Portparol OEBS-a za mitrovacki
region Bernar Vrban izjavio je danas da svako sa prostora Kosova i
Metohije
ima pravo da glasa na izborima za predsednika Srbije i da ti izbori
moraju
proteci u tolerantnoj atmosferi. Vrban je, na konferenciji za novinare u
juznom delu Kosovske Mitrovice, kazao da bi i predsednicki izbori i
lokalni
izbori na Kosovu trebalo da proteknu u "jednoj tolerantnoj atmosferi".
IZRADA USTAVNE POVELJE
POTKOMISIJA: Nastavljen rad, konceptualne razlike
BEOGRAD, 7. avgusta 2002. (Beta) - Potkomisija za izradu
Ustavne
povelje nastavila je danas u Beogradu rad, ali clanovi potkomisije i
dalje
izrazavaju sumnju da ce do ponedeljka to telo izraditi celovit tekst
povelje.
Clan potkomisije iz redova SNP Velizar Kaludjerovic rekao je
novinarima u jugoslovenskom parlamentu da je najveci kamen spoticanja
taj
sto crnogorske vladajuce stranke insistiraju na stavu da buduca drzavna
zajednica nije drzava.
"Dosadasnje iskustvo ne daje puno optimizma da cemo do kraja
ove
nedelje prevazici konceptualne razlike koje postoje u resenjima za
buducu
zajednicu Srbije i Crne Gore", rekao je Kaludjerovic.
On je rekao da su clanovi potkomisije iz Srbije i iz redova
opozicione crnogorske koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" danas pre podne
razmatrali predlog DPS Crne Gore i ocenio da su razlike u stavovima
velike.
Bosko Ristic iz Demokratske stranke rekao je novinarima da su
clanovi potkomisije iz Srbije i dela crnogorske delegacije postigli
danas
visok stepen saglasnosti i da taj stav odudara od onog koje zastupa
drugi
deo crnogorske delegacije.
Clan potkomisije iz Sandzaka Esad Dzudzevic opisao je razlike u
stavovima kao "rovovsko sukobljavanje dva koncepta".
"Svi vazniji politicki subjekti deklarativno su za ulazak u
Evropsku uniju, ali ono sto se desava u potkomisiji demantuje tu
deklarativnu politicku zelju", rekao je Dzudzevic.
Clan potkomisije iz redova SNP Zoran Zizic izjavio je juce da
clanovi tog tela nisu uspeli da se dogovore o pitanjima teritorije i
drzavne granice buduce zajednice Srbije i Crne Gore.
"Nismo uspeli da se usaglasimo oko osnovnih odredbi koje se
uglavnom odnose na teritoriju i granice zajednicke drzave. Razlike
ostaju i
nisam siguran da cemo do ponedeljka uspeti da pripremimo celovit tekst",
rekao je Zizic agenciji Beta.
Vukovic: I danas bez saglasnosti
PODGORICA, 7. avgusta 2002. (Beta) Clan crnogorske delegacije
za
pisanje Ustavne povelje Miodrag Vukovic izjavio je da ni danas nisu
priblizeni stavovi oko konacne verzije Ustavne povelje.
Vukovic je Radiju Crne Gore rekao da se danas razmatra pitanje
drzavljanstva i dodao da crnogorska verzija Ustavne povelje predvidja da
se
sva pitanja u vezi sa drzavljanstvom regulisu zakonima drzava clanica.
On
je rekao da predstavnici srpske delegacije i crnogorske koalicije
"Zajedno
za Jugoslaviju", kako je naveo, "u skladu sa svojim konceptom
centralizovane i unitarne drzave", insistiraju da drzavljanstvo treba
regulisati na nivou zajednicke drzave.
Visoki predstavnik EU Havijer Solana doputovace uskoro u
Beograd
ali u kabinetu visokog predstavnika EU nisu mogli da preciziraju tacan
datum Solanine posete Beogradu, javio je drzavni radio.
Hiber: Usaglasavanje resenja o institucijama
BEOGRAD, 8. avgusta 2002. (Beta) Potkomisija za izradu ustavne
povelje pokusace danas da usaglasi resenja o institucijama i organima,
zavisno od koncepta buduce zajednice, ukljucujuci i do sada neresivo
pitanje neposrednih izbora, izjavio je novinarima clan potkomisije
Dragor
Hiber.
On je u Skupstini SRJ, gde zaseda ustavna potkomisija, najavio
da
ce biti reci o tome da li ce drzavna zajednica imati izvorne zakonodavne
funkcije, kao i u oblasti spoljnih poslova i unutrasnjih i spoljnih
ekonomskim odnosa i u oblasti ljudskih prava, ili se radi o prenetim
nadleznostima, kako to predvidja projekat Demokratske partije
socijalista.
Hiber je ocenio da je potrebno obezbediti "punu zastitu manjoj
drzavi clanici" i po cenu usporenog odlucivanja.
On je predvideo da ce osetljivo biti pitaje saveznog suda i,
prema
njegovoj oceni, nije problem u tome sto postoje dva koncepta, jer su
postojala i pre Beogradskog sporazuma, vec da je stvar u tome da se
traze
zajednicka resenja koja ce biti funkcionalna.
"To je ono sto ja zastupam i zato postoje tri, a ne dva
predloga.
Sve vreme se manipulise time, a posebno kada se kaze da postoji srpski i
crnogorski predlog. To nije tacno", rekao je Hiber.
Hiber je kazao da se predstavnici Venecijanske grupe nece
prikljuciti izradi ustavne povelje pre kraja avgusta.
On je rekao da se u nekim naizgled neresivim pitanjima brzo
postigne dogovor, a da se potom gubi vreme u apstraktnim diskusijama
oko,
na primer, zastave i himne buduce drzave.
Devetoclana potkomisija radila je ove nedelje, a u ponedeljak
ce
zasedati ustavna komisija, koja ima 27 clanova, po devet iz skupstina
SRJ,
Srbije i Crne Gore.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
