B I L T E N V E S T I
13. AVGUST 2002.
. SR JUGOSLAVIJA
Uspostavljeni diplomatski odnosi SRJ i San Marina
BEOGRAD, 12. avgusta 2002. (Beta) - Diplomatski odnosi SR
Jugoslavije i Republike San Marino na nivou ambasadora uspostavljeni su
posredstvom misija dve zemlje pri UN, saopstilo je danas jugoslovensko
ministarstvo inostranih poslova.
Diplomatski odnosi SRJ i San Marina uspostavljeni su 9. avgusta
predajom note Saveznog ministarstva inostranih poslova, koju je Misija
SRJ
pri UN urucila Misiji San Marina u Njujorku.
Kostunica: Zahtev SAD podriva medjunarodni pravni poredak
BEOGRAD, 12. avgusta 2002. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica izjavio je veceras da bi prihvatanje americke ponude o
bilateralnom izuzimanju isporucivanja drzavljana dve zemlje novom
Medjunarodnom krivicnom sudu ozbiljno podrilo medjunarodni pravni
poredak.
Kako prenose beogradski mediji, Kostunica je ocenio da bi
potpisivanje takvog sporazuma podrilo i pravne poretke drzava koje su
ratifikovale Rimski statut o osnivanju tog Suda.
On je dodao da se na tom pitanju lomi sudbina nove medjunarodne
pravne institucije.
"To je posebno vazno za zemlje kao sto je nasa, koja je tek
stupila na put izgradnje pravne drzave i tim putem koraca uz mnogobrojne
teskoce, i unutrasnje i spoljne", rekao je jugoslovenski predsednik.
Prema njegovim recima, neke zemlje u svetu ne mogu biti
jednakije
od drugih, ukoliko "neki ne rade na tome da zastrasujuca Orvelova vizija
postane stvarnost".
Kostunica je kazao da bi se osnivanjem stalnog suda izbegla
selektivnost koja se sada cesto prebacuje Haskom tribunala, ali da novi
sud
mora imati mogucnost da sudi svima.
Americka administracija pokrenula je inicijativu da sa drugim
zemljama potpise bilateralne sporazume kojima bi iskljucila izrucivanje
americkih gradjana Medjunarodnom krivicnom sudu. Inicijativa je upucena
i
SRJ, a sporazum su sa SAD do sada potpisali Rumunija i Izrael.
MICUNOVIC: Povelja ce biti zavrsena iduce nedelje ako pismo urodi plodom
BEOGRAD, 12.avgusta (Tanjug) - Ustavna komisija zakljucila je danas
posle
podne da je potreban dodatni politicki napor da bi se priblizili stavovi
o
resenjima u Ustavnoj povelji, zbog cega je potpisnicima beogradskog
sporazuma o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore uputila pismo u kome
se
od njih traze dodatna tumacenja koja bi ubrzala usaglasavanje, izjavio
je
predsedavajuci Komisije Dragoljub Micunovic.
On je, po zavrsetku zasedanja Ustavne komisije, novinarima u saveznom
parlamentu rekao da ce posao na Povelji biti gotov vec iduce nedelje
"ako
pismo urodi plodom". Micunovic je istakao da je Ustavna komisija telo
koje
treba da zavrsi posao na Povelji i da joj je zato potrebna "saradnja i
podrska, a ne ometanje". Taj posao je, podsetio je on, poveren
komisijama
parlamenata i one treba da ga urade, a ako neko misli drugacije, neka
promeni beogradski sporazum i neka u tom sporazumu stoji da to treba da
urade vlade, umesto parlamenata, porucio je Micunovic On je rekao da ce
Ustavna komisija i njena potkomisija napraviti predah dok ne stigne
odgovor
potpisnika beogradskog sporazuma na pismo Komisije. To sto Ustavna
komisija
i potkomisija nisu postigle saglasnost o tekstu Povelje ne znaci da se
radi
o "lenjoj i nesposobnoj Komisiji". "Rec je o tome da su predstavnici
razlicitih politickih partija u komisijama parlamenata pri radu na
Povelji
ostali pri svojim pocetnim stavovima", objasnio je Micunovic.
POVELJA-KOMISIJA: Razmatran izvestaj potkomisije
BEOGRAD, 12. avgusta 2002. (Beta) - Komisija za pisanje ustavne
povelje buduce zajednice Srbije i Crne Gore razmatrala je danas izvestaj
svoje potkomisije o izradi predloga dokumenta, izjavio je novinarima
predsednik Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic koji
predsedava danasnjoj sednici.
On je rekao da ce tokom popodneva komisija odlucivati o
nacinima
daljeg rada na izradi Ustavne povelje.
U Skupstini SRJ agencija Beta saznaje da ce potpisnicima
Beogradskog sporazuma biti upuceno pismo, odnosno izvestaj potkomisije u
kojem se navodi da nisu prevazidjene koncepcijske razlike oko karaktera
buduce zajednice Srbije i Crne Gore.
Saznaje se i da je u pismu konstatovano da dosadasnji nacin
rada
na izradi ustavne povelje ne donosi rezultate, kao i da su potpisnicima
Beogradskog sporazuma navedena alternativna resenja, oko kojih nije bilo
dogovora u potkomisiji.
Ocekuje se da ce od potpisnika Beogradskog sporazuma bice
zatrazeno da protumace taj sporazum i da se odrede kako ce Ustavna
komisija
nastaviti da radi.
Clan ustavne komisije i potpredsednik Socijalisticke narodne
partije Zoran Zizic rekao je da je posle osam nedelja rada na ustavnoj
povelji, Komisija konstatovala da ima "radni tekst" ustavne povelje sa
brojnim alternativnim resenjima.
Prema Zizicevoj oceni, ni Beogradski sporazum ne resava pitanje
karaktera drzavne zajednice.
On je procenio je da ce komisiji biti potrebna "dodatna volja
za
kompromis" da bi se razlike prevazisle i to uz pomoc potpisnika
beogradskog
sporazuma.
Zizic je rekao da je optimista i da veruje da ce ustavna
povelja
biti izradjena.
Djindjic: Nesuglasice treba da rese Beograd i Podgorica
BEOGRAD, 12. avgusta 2002. (Beta) Premijer Srbije Zoran
Djindjic
izjavio je veceras da bi potpisnici Beogradskog sporazuma o buducnoj
zajednici Srbije i Crne Gore trebalo da se sastanu i da nesuglasice u
Ustavnoj povelji treba da rese Beograd i Podgorica.
"Siguran sam da na relaciji BeogradPodgorica treba da dodje do
razjasnjavanja nekih nejasnih stvari i mislim da je sasvim realno da do
toga dodje", kazao je Djindjic za Radioteleviziju Srbije (RTS).
On je dodao da je iskustvo u pravljenju akcionog plana za
ekonomsko usaglasavanje dosta dobro. "Mi smo mnogo dalje otisli cak i od
Beogradskog sporazuma u stvaranju ekspertskih ekonomskih institucija",
kazao je Djindjic, navodeci porez, monetarnu politiku, carinu,
inspekcijske
kontrole na granicama.
"Mi smo to na nivou vlada sa vladom usaglasili da su to
institucije koje ce da funkcionisu. Mi se nismo bavili politickim
stvarima
i ocigledno je da je tu doslo do zastoja", rekao je premijer.
Izrazavajuci ocekivanje da ce u narednih nekoliko dana paznja
biti
posvecena tim pitanjima, Djindjic je dodao: "nas cilj kao Vlade
Republike
Srbije i Skupstine Republike Srbije je da postujemo rokove".
"U situacijama kada je nesto bilo problematicno, ja sam
razgovarao
sa gospodinom (crnogorskim predsednikom Milom) Djukanovicem i postigli
smo
dogovor da ipak ta neka evropska resenja prevladaju u odnosu
lokalisticka
resenja koja su mozda logicna u nasem ambijentu podela i istrajavanja, u
tim nekim lokalnim suverenitetima, ali nisu logicna u odnosu na
globalizaciju i integraciju", kazao je Djindjic.
Sporazum o buducoj zajednici Srbije i Crne Gore 14. marta ove
godine potpisali su predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica,
crnogorski
predsednik Milo Djukanovic, premijer Crne Gore Filip Vujanovic,
potpredsednik jugoslovenske vlade Miroljub Labus i visoki predstavnik EU
za
spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana.
Solana jos nije odlucio kada ce putovati u Beograd
BRISEL, 12. avgusta (Tanjug) - Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za
spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana jos nije odlucio kada ce
putovati u Beograd, gde bi trebalo da razgovara sa najvisim
predstavnicima
saveznih i republickih vlasti o realizaciji Sporazuma o redefinisanju
odnosa Srbije i Crne Gore, odnosno usvajanju Ustavne povelje, saopstila
je
danas Tanjugu u telefonskom razgovoru Solanin portparom Kristina Galjak,
koja se trenutno nalazi u Spaniji.
Sve sto je Galjakova mogla da kaze o eventualnom skorasnjem dolasku
Solane
jeste da on zasigurno nece putovati ove nedelje u Beograd. Kako je
rekla,
do kraja ove nedelje Solana ce, posle "iscrpnog razmatranja" najnovije
situacije oko izrade nacrta Ustavne povelje sa svojim saradnicima,
"verovatno" odluciti koje je najbolje vreme da ode na nove razgovore u
Beograd. Solana je u stalnom kontaktu sa svojim saradnicima koji ga,
kako
je rekla Galjakova, svakodnevno i veoma iscrpno obavestavaju dokle se
stiglo u izradi nacrta Ustavne povelje. Zna, naravno, i za sva
neslaganja u
ustavnoj potkomisiji, ali se, bar zvanicno, za sada ne izjasnjava o tome
kako prevazici sve te razlike. U stvari, rekla je Galjakova, u Briselu
se
jos gaji nada da ce biti pronadjen kompromis. Na pitanje da li je Solana
u
medjuvremenu kontaktirao sa Beogradom i Podgoricom, kao sto je to
povremeno
cinio kada su se javljali razliciti problemi u realizaciji beogradskog
sporazuma, Galjakova je rekla da su proteklih dana ti kontakti
ostvarivani
posrednim putem, uglavnom preko Stefana Lenea, jednog od savetnika
visokog
predstavnika EU.
Sada je vec sasvim izvesno da ce neposredne aktivnosti na izradi nacrta
Ustavne povelje odrediti ne samo Solanin dolazak u Beograd vec i
strategiju
EU prema sadasnjem trenutku procesa realizacije beogradskog sporazuma.
Pod
tom strategijom se podrazumeva i razjasnjenje dileme sta u sadasnjoj
situaciji Solana moze realno da ponudi i sta moze da ucini kako bi se
pronasao kompromis. Osim toga, kako procenjuju briselski diplomatski
krugovi, logicno bi bilo ocekivati da Solana u ime EU pokusa da razresi
gordijev cvor, odnosno da jasno kaze sagovornicima u Beogradu kako Unija
vidi buducu zajednicu Srbije i Crne Gore, kao jednu drzavu ili savez dve
nezavisne drzave, dakle da resi sustinski problem oko kojeg se vrte i
sve
ostale nesuglasice. U ovom trenutku se jedino zna da je za EU vrlo bitno
sto je odluceno da ta buduca drzava ima jedan medjunarodno-pravni
subjektivitet, sto znaci da ce u trenutku kada jednog dana zapocnu
pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju te drzave Uniji,
Brisel tacno znati skim pregovara.
REPUBLIKA SRBIJA
Djindjic o 500 dana rada Vlade Srbije
BEOGRAD, 12. avgusta 2002. (Beta) Premijer Srbije Zoran
Djindjic
pozvao je veceras gradjane Srbije da pomognu u sprovodjenju reformi kako
bi
se "ostvarila istorijska sansa" da Srbija postane moderna evropska
drzava.
"Nas cilj je bio i ostao evropska Srbija. To znaci zdrava
ekonomija, dobra radna mesta i plate, efikasni sistemi zdravstva i
skolstva, bezbednost granica i bezbednost gradjana na ulicama. Imali smo
dosta teskoca, ali mislim da svi zajedno mozemo da budemo ponosni na ono
sto smo uradili u ovih 500 dana, jer to nam kazu i medjunarodne
institucije, i objektivni i nepristrasni posmatraci", rekao je Djindjic
u
obracanju gradjanima putem Radiotelevizije Srbije (RTS).
Sumirajuci ucinak Vlade Srbije za 500 dana, Djindjic je ocenio
da
je postignut napredak u poboljsanju stanja u zemlji i da se to ne moze
poreci, ali je dodao i da je do konacnog ostvarenja reformi dug put.
"Nas program reformi nije mogao btii okoncan u prethodnih 500
dana, niti ce biti okoncan u narednih 500 dana jer se radi o istorijskim
procesima, radi se o ostvarenju snova nasih predaka da od Srbije
napravimo
stabilnu, bezbednu evropsku drzavu", rekao je Djindjic.
On je porucio da to mora biti ucinjeno ili ce se Srbija "ponovo
naci na nuli".
Kao najveci problem u sprovodjenju reformi, Djindjic je naveo
mentalitet srpskog naroda.
"Nas najveci problem u sprovodjenju reformi nije inostranstvo,
nisu opozicione stranke, vec malodusnost, gubitak volje i vere. Reforme
mogu da uspeju samo ako vecina ljudi u jednoj zemlji aktivno radi na tim
reformama", rekao je premijer.
Djindjic je uporedio stanje u Srbiji sa fudbalskom utakmicom,
koje
ima dva poluvremena.
"Tradicionalno smo dobri u prvom poluvremenu, dobro pocnemo,
imamo
dobar zamah, a onda u drugom poluvremenu padnemo u malodusnost. Neki su
5.
oktobar (2000.godine) shvatili kao kraj utakmice, kao resenje svih nasih
problema. Mozda, na zalost, mozda na srecu, 5. oktobar je bio samo prvo
poluvreme, sad imamo drugo poluvreme, a to su ekonomske i drustvene
reforme. To poluvreme ce trajati narednih nekoliko godina", rekao je
Djindjic.
On je porucio da ce u tih narednih nekoliko godina "svaki dan
biti
5. oktobar i da ce "svaki dan iziskivati istu odlucnost, istu volju i
koncetraciju energije koja je bila u tom jednom danu".
Djindjic je izrazio zadovoljstvo brzinom i obimom saradnje sa
najznacajnijim medjunarodnim finansijskim institucijama, ali i ocenio da
stvari sporije teku u uspostavljanju reda u sistemu.
Djindjic je rekao da napretka ima i u poboljsanju zivotnog
standarda gradjana, navodeci podatak da je sada za mesecnu potrosacku
korpu
jedne cetvoroclane porodice potrebna jedna mesecna plata, sto je manje
nego
u odnosu na septembar 2000. godine.
On je pokazao i grafikone, uporedjujuci sadasnje stanje sa
stanjem
od pre petsest godiona i naveo primer da je sada za jednu vesmasinu
potrebno 2,3 prosecne plate, sto je za dve plate manje nego pre nekoliko
godina.
"Stanje se popravlja. Srbija se krece, krece se polako, ima
mnogo
zatecenih problema, mnogo institucija koje ne funkcionisu, ali se taj
napredak vidi i mi kao gradjani Srbije nemamo razlog da ga negiramo, vec
treba da ga uzmemo kao podsticaj da bi taj razvoj bio brzi i da bismo te
probleme resili brze", rekao je Djindjic.
Kao najvaznije zadatke koje cekaju vladu, on je naveo smanjenje
troskova drzave, uklanjanje prepreka za poslovanje u zemlji, dalji
podsticaj ulaganjima, kao i legalizovanje sive ekonomije.
"Ovo je nasa istorijska sansa u narednih 1020 godina necemo
imati
slicnu. Nema nikakvih razloga da je ne iskoristimo. Mi smo zemlja
potencijala, pozitivne energije, mi smo zemlja sa ljudima koji zele
nesto
da naprave u svom zivotu, mi smo zemlja stvorena za 21. vek, ali od nas
zavisi da li cemo tu sansu da iskoristimo. Racunam na podrsku vas
gradjana
da ovaj posao izvedemo do kraja", porucio je Djindjic.
SRBIJA-EU: Potpisan sporazum o donaciji za energetsku efikasnost
BEOGRAD, 12. avgusta 2002. (Beta) - Srpska ministarka
energetike
Kori Udovicki i predstavnik Evropske agencije za rekonstrukciju Ricard
Cink
potpisali su danas sporazum o donaciji Evropske unije (EU) za osnivanje
i
rad Agencije za energetsku efikasnost.
Agencija ce raditi na programima za efikasno i racionalno
koriscenje energije, jer se u Srbiji trosi pet puta vise energije po
jedinici drustvenog proizvoda u odnosu na razvijene evropske zemlje,
istaknuto je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Ricard Cink je rekao da je EAR za rad Agencije za energetsku
efikanost izdvojila pet miliona evra, cime ce biti podmireni troskovi
rada
novoosnovane agencije tokom prve dve godine.
Prema njegovim recima, u Agenciji ce uz domace, raditi i
strucnjaci za energetiku iz Danske.
EAR je plasirala u energetski sektor nesto vise od 280 miliona
evra, od oktobra 2000. godine, s tim sto je sa programa hitnog uvoza
struje
u prosloj i posebno ovoj godini teznja pomerena na pomoc u
rehabilitaciji
postrojenja elektroprivrede, kazao je Cink.
Kori Udovicki je istakla da je i ranije bilo pokusaja
poboljsanja
energetske efikasnosti, ali je sada prvi put osnovana institucija pri
Ministarstvu i obezbedjena su sredstva i ambijent neophodni za
sprovodjenje
programa efikasnosti.
Direktor Agencije za energetsku efikasnost Dusan Gvozdenac
rekao
je da cena elektricne energije mora da dostigne ekonomski nivo, jer je
to
preduslov za racionalizaciju potrosnje.
JUG SRBIJE-OEBS: Izbori generalno u skladu sa medjunarodnim standardima
BUJANOVAC, 12. avgusta 2002. (Beta) - Ponovljeno glasanje na 49
birackih mesta za lokalne vlasti u Bujanovcu i Presevu "generalno je
proteklo u skladu sa medjunarodnim standardima i izbornim zakonima
Srbije",
izjavio je vrsilac duznosti sefa misije OEBSa u Jugoslaviji ambasador
Mark
Dejvidson .
"Tim posmatraca na terenu izvestio je o postojanju tehnickih
nedostataka u procesu glasanja, ali oni generalno nisu imali uticaj na
njihov krajnji ishod", rekao je Dejvidson na konferenciji za novinare u
vladinom prescentru u Bujanovcu.
On je precizirao da sada predstoji "nova faza u formiranju
lokalnih multietnickih struktutra vlasti u Bujanovcu" i da ce misija
OEBSa
pruziti "punu podrsku daljem unapredjenju mirovnog procesa i ekonomskog
razvoja" u opstinama Bujanovac, Presevo i Medvedja.
Savezni ministar za etnicke i nacionalne zajednice Rasim Ljajic
izjavio je da je izborima u Bujanovcu "zavrsena druga faza u resavanju
krize na jugu Srbije".
Ljajic je izrazio nadu da ce "vrlo brzo" biti organizovana
donatorska konfrencija za tri opstine u tom regionu, kako bi se ubrzalo
resavanje ekonomskih problema i poboljsao standard svih koji zive na
jugu
Srbije.
"Eventualna nova protestna okupljanja Srba u Bujanovcu mogla bi
da
ugroze celokupnu medjunarodnu poziciju zemlje, kao i sve sto smo radili
u
poslednje dve godine", rekao je Ljajic i naglasio da je resavanje
problema
na jugu Srbije primer koji republicka i savezna vlada treba da primene
na
Kosovu i Metohiji.
Predsednik opstine Presevo i lider albanske Partije za
demokratsko
delovanje Riza Halimi ocenio je da su izbori na jugu Srbije bili
"solidno
pripremljeni" i da je "uprkos svim problemima izborni poroces uspesno
okoncan".
"Ocekujem da cemo uz pomoc predstavnika dve vlade i
medjunarodne
zajednice uspeti da postignemo trajni mir na ovim prostorima" rekao je
Halimi.
Sef kancelarije OEBSa za jug Srbije Roberto Montela rekao je da
medjunarodna zajednica nece tolerisati "nikakve oblike ekstremizma, ma
sa
koje strane on dolazio".
Montela je naglasio da je najvaznije da se sto pre konstituisu
multietnicki organi lokalne samouprave u Bujanovcu, "kako bi se stvorio
servis" koji ce biti u sluzbi Srba, Albanaca i Roma koji zive u
Bujanovcu.
Nakon konferencije za novinare visokih predstavnika
medjunarodne
zajednice, novinarima se obratio i predsednik izbornog staba Koalicije
za
Bujanovac Goran Taskovic (Demokratska stranka), koji je izneo primedbe
na
jucerasnji tok ponovljenog glasanja na 11 birackih mesta u opstini
Bujanovac.
Taskovic je rekao da su Albanci u Bujanovcu glasali "bez
maticnih
brojeva i pod pritiskom clanova birackih odbora".
On je rekao da ce Koalicija za Bujanovac uputiti primedbe
opstinskoj izbornoj komisiji povodom uocenih nepravilnosti.
Predstavnici OEBSa i ministar Ljaljic prepustili su opstinskoj
izbornoj komisiji da donese odluku o konacnim izbornim rezultatima u
opstini Bujanovac.
U opstini Bujanovac juce je na 11 birackih mesta odrzano
ponovljeno glasanje za odbornike u Skupstini opstine, dok je u 38
birackih
mesta u Presevu odrzan drugi krug izbora za predsednika opstine.
Montela: nema promena granica
BUJANOVAC, 12.avgusta (Tanjug) - Sef Misije OEBS-a za jug
Srbije
Roberto Montela izjavio je danas u Bujanovcu da medjunarodna zajednica
ostaje pri dva osnovna stava - da nema promene granice na jugu Srbije i
nultoj etnickoj toleranciji prema nasilju.
"Bilo koje nasilje i ponasanje je nulta tolerancija za OEBS",
rekao je Montela, istakavsi da je medjunarodna zajednica u svim ostalim
akcijama spremna da pruzi apsolutnu pomoc za ekonomski razvoj juga
Srbije.
KOSOVO METOHIJA
VJ-KFOR: Krga i Valenten o vazdusnoj zoni bezbednosti
BEOGRAD, 12. avgusta 2002. (Beta) - Zastupnik nacelnika
Generalstaba Vojske Jugoslavije Branko Krga i komandant Kfora Marsel
Valenten razgovarali su danas u Merdaru, na administrativnoj granici
izmedju centralne Srbije i Kosova, o mogucnosti "potpune relaksacije"
vazdusne zone bezbednosti.
Krga i Valenten su razgovarali o uzajamnim obavezama iz
Vojnotehnickog sporazuma i postigli su "punu saglasnost u vezi sa nekim
razlikama u tumacenju odredjenih odredbi sporazuma", saopstio je
Generalstab VJ. "Razgovaralo se i o Sporazumu o delimicnoj relaksaciji
vazdusne zone bezbednosti i zakljuceno je da se sto pre razmotri
mogucnost
njene potpune relaksacije", naveo je Generalstab.
Dvojica generala razgovarala su i o problemu traganja za
nestalim
i kidnapovanim licima, ocenivsi da je taj problem vazan. Najavljeno je
da
ce resavanju sudbine nestalih i kidnapovanih ubuduce biti posvecena veca
paznja i da ce se u tome uloziti dodatni napori.
Anjeli: Podignuta optuznica protiv Ramusa Haradinaja
PRISTINA, 12. avgusta 2002. (Beta) Medjunarodni tuzilac na
Kosovu
podigao je optuznicu protiv jednog od bivsih lidera rasformirane
Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) Ramusa Haradinaja zbog izazivanja
opste
opasnosti, kazao je danas portparol UNMIKa Andrea Anjeli .
Haradinaj je optuzen za umesanost u incident koji se dogodio u
julu 2000. godine, u zapadnom delu Kosova, rekao je Anjeli agenciji Beta
i
dodao da je rec o "relativno manjim optuzbama".
Rec je o razmeni vatre sa clanovima porodice Musaj, koja
podrzava
stranku suprotstavljenu Alijansi za buducnost Kosova Ramusa Haradinaja.
Ta
albanska porodica optuzila je Haradinaja da je odgovoran za nestanak
nekih
od njenih clanova.
"Suocicu se sa istinom i doci do nje, ali se necu ustrucavati
da
razjasnim zasto se ovo dogadja", kazao je Haradinaj novinarima, a
prenose
agencije.
Brat Ramusa Haradinaja, Daut i pet njegovih saboraca iz
Kosovskog
zastitnog korpusa (KZK) takodje su optuzeni za ubistvo i protivzakonito
pritvaranje lica. Policija UN je proslog meseca uhapsila svu sestoricu i
njima je odredjen pritvor do pocetka sudjenja.
Kfor pretresao kuce funkcionera KZK
PRISTINA, 12. avgusta 2002. (Beta) Pripadnici Kfora su
pretresli
sve kuce u naselju Lustaka u Prekazu, medju kojima i kuce vise
funkcionera
Kosovskog zastitnog korpusa (KZK), saopstio je danas Glavni stab KZK.
Kako javljaju pristinski mediji na albanskom jeziku, Kfor je u
subotu kod Srbice pretresao kuce komandanta Garde Kosova, brigadira
Nuredina Lustakua, i visokog staresine Fadila Kodre, kao i kucu
komandanta
cetvrte zone KZK, brigadira Kadrija Kastratija.
U saopstenju koje je potpisao potpukovnik Semsi Sulja,
precizira
se da su se pripadnici Kfora tokom pretresa korektno ponasali i da su
zaplenili slike i videokasete iz vremena sukoba na Kosovu.
Jake snage policije UNMIKa uz pomoc pripadnika Kfora juce posle
podne uhapsile su u centru Pristine bivseg komandanta KZK i rasformirane
Oslobodilacke vojske Kosova Rustema Mustafu zvanog Remi, na zahtev
medjunarodnog tuzioca zbog sumnje da je odgovoran za ilegalno
privodjenje,
mucenje i ubistvo najmanje pet osoba.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
