-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== PONOVO IZLIVEN AMONIJAK U BEOGRADU Beograd -- Razblazeni amonijak izlio se iz cisterne za zeleznicki transport na ranzirnoj stanici u Makisu, potvrdio je za Radio B92 savetnik premijera Srbije za ekologiju Srdja Popovic. U pitanju je treci ekoloski incident koji se dogodio u Beogradu za mesec dana. "Za razliku od prethodna dva puta, ovog puta je bila lazna uzbuna. Bilo je nekakve kondenzacije, cak je nasa inspekcija tvrdila da nije ni bilo nekog narocitog curenja. Radilo se o posiljci amonijaka iz Azotare u rafineriju Novi Sad, nase ekipe su bile na terenu, medjutim, niti je bilo neke narocite opasnosti po zivotnu sredinu, niti je to neka stvar koja traje. Naime, incident - ako se to moze tako nazvati - je saniran, stanje je redovno", tvrdi Popovic. Bez obzira na relativnu bezazlenost ovog incidenta, cinjenica je da je opasnost od opasnih materija postala vec svakodni problem. Srdja Popovic za oktobar najavljuje ostru zakonsku regulativu. "Drzavi Srbiji je potrebna ozbiljna ekoloska regulativa, njen pocetak mogu da budu neke privremene mere sto se tice prevoza opasnih materija. Ali, bez zakona o sistemu zastite zivotne sredine - koji skupstina treba da donese u oktobru, i koji ce jednom za svagda da uspostavi odgovornost zagadjivaca da odgovara za ono sto je ucinio, buduci da imamo 83 zakonska propisa koji regulisu ovu oblast sto znaci svi su nadlezni,svi su odgovorni, a u prevodu niko nije - mi nemamo pravi mehanizam. Ocekujem da ce ovo sto se dogodilo biti relativno jeftina pouka i da cemo vrlo brzo dobiti odgovarajucu zakonsku regulativu koju je Vlada vec predlozila skupstini", dodao je Popovic. MOGUCE ODLAGANJE PRIJEMA U SAVET EVROPE Beograd -- Predsednik Veca gradjana saveznog parlamenta Dragoljub Micunovic izrazio je zabrinutost za prijem Jugoslavije u Savet Evrope najavljen za septembar, usled dosadasnjeg neuspeha na izradi Ustavne povelje buduce drzave. Iako prijem u Savet Evrope jos nije doveden u pitanje, Micunovic je u izjavi za Radio B92 upozorio da Ustavna povelja mora biti napisana do 3. septembra kada ce se u Savetu Evrope na dnevnom redu naci pitanje prijema Jugoslavije u tu organizaciju. "Zvanicno jos nista nije bilo, ali ima nagovestaja da bi prijem u Savet Evrope mogao da se odlozi, dok se pitanje Ustavne povelje ne resi. To moze da znaci jedan pritisak, ali to moze da bude i ozbiljno upozorenje da se tako nesto moze dogoditi. U svakom slucaju, treba pozuriti sa Poveljom da ne bi doslo do pokusaja odlaganja. Sada je sve u nasim rukama", kaze Micunovic. Jedan od potpisnika Beogradskog sporazuma, crnogorski premijer Filip Vujanovic veruje da ce posao pisanja Ustavne povelje u najskorije vreme biti okoncan. Vujanovic je za Radio Antena M rekao da ocekuje da se potpisnici sporazuma o buducoj drzavi uskoro sastanu i usaglase tekst povelje: "Buduci da smo svi saopstili da to svi dozivljavamo kao drzavno najznacajniji posao, ubijedjen sam da cemo se za vrlo kratko vrijeme svi sastati i poceti rad na izradi ustavne povelje. Vidjecemo kakve su razlike izmedju dva teksta Ustavne povelje - da li treba poci od tih razlika, pa ih usaglasavati ili cemo poci od samog sporazuma pa koncipirati povelju. U svakom slucaju, mislim da je to pravno-tehnicki posao, normativno zanatski koji treba brzo zavrsiti i koji se vrlo brzo i moze zavrsiti s obzirom na to da su i Vlada Crne Gore i Srbije vec postigli sporazum o ekonomskom sadrzaju te povelje", kaze Vujanovic. Filip Vujanovic podrzava predlog da dogovor vlade Srbije i Crne Gore oko najznacajnijih pitanja, kako je rekao, bude osnov na koji ce nadograditi drzavni deo. On je dodao da je vazno da sadrzaj povelje prihvate i predsednik Vojislav Kostunica i potpredsednik savezne vlade Miroljub Labus. Savetnik jugoslovenskog predsednika Slobodan Samardzic medjutim, smatra da ideja o dogovoru izmedju dve vlade nije dobra. Samardzic je za Radio B92 rekao da je ta ideja potekla najpre od crnogorskog predsednika Mila Djukanovica jos u decembru 2000. godine i da se sada ponavlja u liku srpskog premijera Zorana Djindjica: "Ne samo da je to stara ideja, nego nije ni dobra. Ona ne bi dovela do jedinstvenih drzavnih funkcija, ma koliko minimalnih, vec bi dovela do jednog kompromisa izmedju dve vlade u unutrasnjim odnosima koji bi se lose odrazio i na spoljne odnose, tj. jedinstveni status SRJ kao subjekta medjunarodnog prava. Prema tome, to je jedan pokusaj da se ostvari ideja da drzavnom zajednicom vladaju Vlade Srbije i Crne Gore, da ona bude prosta rezultanta njihovog dogovora", kaze Samardzic. Dodajmo da je Demokratska stranka Srbije optuzila DOS i premijera Djindjica da imaju nameru da "rasture zajednicku drzavu Srbije i Crne Gore". "Pokazalo se da se kljucni ljudi u vrhu srpske i crnogorske vlasti samo verbalno zalazu za ocuvanje zajednicke drzave, a u praksi rade na njenom razgradjivanju", kaze se u saopstenju DSS. Kao primer se navode dogovori srpskog i crnogorskog ministra finansija Djelica i Ivanisevica i kampanja ministra pravde Vladana Batica za nezavisnu Srbiju. BATIC: USTAVNA POVELJANIKAD NECE BITI USAGLASENA Beograd -- Ustavna povelja nece mikada biti usaglasena, jer za to ne postoji politicka volja medju clanovima Ustavne komisije, ocenio je predsednik Demohriscanske stranke Srbije Vladan Batic. U pisanoj izjavi Batic je istakao da bi trebalo prekinuti rad na izradi Ustavne povelje, a resavanje buducih odnosa izmedju Srbije i Crne Gore prepustiti republickim vladama u Beogradu i Podgorici. To je zajednica cistih racuna o kojoj mogu da se dogovore samo dve vlade, jer ni Srbija ni Crna Gora nemaju vise vremena za gubljenje, rekao je Batic. KOSTUNICA: SUD MORA DA SUDI SVIMA Beograd -- Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica izjavio je da bi prihvatanje americke ponude o bilateralnom izuzimanju isporucivanja drzavljana dve zemlje novom Medjunarodnom krivicnom sudu ozbiljno podrilo medjunarodni pravni poredak. Predsednik Jugoslavije je ukazao da bi se osnivanjem stalnog suda izbegla selektivnost koja se sada cesto prebacuje Haskom tribunalu, ali je ocenio da novi sud mora imati mogucnost da sudi svima. NOVI PRIGOVORI KOALICIJE ZA BUJANOVAC Bujanovac -- Albanska zajednica u Bujanovcu imace predsednika opstine i vecinu u lokalnom parlamentu, pokazuju preliminarni podaci Opstinske izborne komisije. Predsednik Opstinske izborne komisije u Bujanovcu Zoran Jovanovic saopstio je da je kandidat Partije za demokratsko delovanje za predsednika opstine Nagip Arifi osvojio oko 98 odsto na ponovljenom glasanju, dok je njegov protivkandidat, Novica Manojlovic ispred Koalicije za Bujanovac, osvojio samo 67 glasova. Imajuci u vidu i glasove iz prvog kruga izbora, odrzanih 28. jula, Arifi je u odnosu na Manojlovica u prednosti za 1.800 glasova. Sef izbornog staba koalicije za Bujanovac Goran Taskovic najavio je podnosenje novih prigovora na rezultate ponovljenih izbora. "Koalicija za Bujanovac podnece vise prigovora na izbore na birackim mestima na kojima je ponovljeno glasanje. Nasi prigovori odnose se na to sto su pojedina lica glasala bez maticnog broja u licnim kartama, konketno znamo za lica iz Gnjilana i Kosovske Kamenice, onda imamo lica koja su glasala, a ne slazu se imena u birackom spisku i na licnoj karti. I na kraju skoro na svakom birackom mestu nije istaknuto javno obelezje, odnosno zastave Srbije i Jugoslavije", rekao je Taskovic. LJAJIC: DRZAVA CE ODLUCNO REAGOVATI Beograd -- Savezni ministar za nacionalne manjine Rasim Ljajic kaze da ce drzava ubuduce biti mnogo prisutnija na jugu Srbije i da ce reagovati na svaki eventualni oblik krsenja ljudskih prava bilo koje nacionalne zajednice. Ljajic je podsetio da je upravo on bio prvi jugoslovenski funkcioner koji je javno rekao da je bilo krsenja ljudskih prava na podrucju juga Srbije. "To mi daje moralno i politicko pravo da vrlo otvoreno kazem, da ukoliko se na bilo koji nacin krse ljudska prava Roma, Srba i drugih na ovom podrucju, iako moram posebno da naglasim, Srbi ne predstavljaju manjinu na jugu Srbije, jer zive u svojoj drzavi, ali u nekom smislu cine manjinu u nekim opstinama, drzava treba da reaguje. S druge strane, drzava uvek ima mogucnost da reaguje na bilo koji oblik krsenja ljudskih prava prema bilo kome, posebno prema onima koji ne postuju ustav i zakone drzave u kojoj zive", istakao je Ljajic. OPTUZNICA PROTIV RAMUSA HAJRADINAJA Pristina -- Dva dana posle hapsenja generala Kosovskog zastitnog korpusa Rustem Mustafe, poznatog kao komandant Remi, medjunarodni tuzilac podigao je optuznicu protiv predsednika Alijanse za buducnost Kosova i generala raspustene OVK Ramusa Haradinaja, javlja dopisnik Radija B92 Fatmir Seholi. U obrazlozenju optuznice se navodi da je jula 2000. godine u selu Strel u opstini Decane Ramus Haradinaj u pokusaju ubedjivanja porodice Musaj da im objasni da on nije kriv za nestanak clana njihove porodice doslo do sporadicne pucnjave bez posledica. Porodica Musaj odavno optuzuje porodicu Haradinaj i direktno Ramusa za nestanak clana njihove porodice. U izjavi datoj kosovskim i stranim medijima Haradinaj je rekao da ce se suociti sa istinom koja ce pobediti dodavsi da ne zeli da komentarise zasto se desavaju ova hapsenja. Podsetimo, pod sumnjom da je ucinio krivicno delo, uhapsen je i rodjeni brat Ramusa, general-major Daut Haradinaj koji se nalazi u Centralnom zatvoru u Pristini, kao i ostali visoki oficiri KZK-a, koji su uhapseni pre 7 meseci, Ljatif Gasi, Nazif Mehmeti i Naim Kadriu, koji su, po recima advokata Medjit Sulje, zajedno sa uhapsenim Rustemom Mustafom, optuzeni da su odgovorni za ubistva 5 Albanaca iz Podujeva ciji je identitet poznat. Poslednja hapsenja su izazvala burna reagovanja albanskih politickih partija. Dok Demokratska partija Kosova Hasima Tacija i Alijansa za buducnost Kosova smatraju da su optuzbe tendenciozne i apsurdne, DSK Ibrahime Rugove smatra da je to posao pravde i istrage ocenivsi da ne bi to trebalo da se komentarise u javnosti. Portparol UNMIK-a Suzan Manuel izjavila je da poslednje hapsenja nemaju nikakve veze sa Haskim tribunalom. Glavni tuzilac tribunala Karla del Ponte nije dostavila nikakve nalog za hapsenje, rekla je Manuel i istakla da medjunarodni krivicni tribunal nastavlja istrage na Kosovu. Medjunarodni tuzilac odlucio je da podigne optuznice protiv sestorice clanova bivse Oslobodilacke vojske Kosova, takozvane "grupe Dukadjini" (Metohijske grupe), od kojih je najpoznatiji brat lidera Alijanse za buducnost Kosova Daut Haradinaj. Tuzilac veruje da ima dovoljno dokaza da su Daut Haradinaj, Idriz Balaj zvani "Togeri", Ahmet Elsani, Ramus Ahmetaj, Bekim Zekaj i Faton Mahmetaj, uhapseni sredinom juna, naneli teske povrede i ubili cetiri osobe u noci izmedju 23. i 24. juna 1999. godine, pisu svi pristinski dnevnici. Portparol UNMIK-a Andrea Andjeli rekao je da je samo Balaj optuzen za ubistvo, a ostala petorica za otmice i nanosenje teskih povreda. ALBANCI PROTIV KFOR-A I UNMIK-A Podujevo -- Albanski ratni veterani protestovali su u utorak u vise mesta sirom Kosova povodom hapsenja generala Kosovskog zastitnog korpusa Rustema Mustafe Remija. Sa protestnog mitinga u Podujevu, Remijevom rodnom mestu, njegov saborac Bejstus Uka uputio je zahtev medjunarodnoj zajednici, UNMIK-u i KFOR-u da oslobode Remija. "Jaram koji nam su nam nametnuli medjunarodna zajednica, UNMIK i KFOR nista nam nije laksi od srpskog jarma. Nase najbolje sinove koji su krvarili za nasu slobodu sada hapse pod optuzbom da su izvrsili visestruka ubistva", rekao je Uka. Na ovom protestu, koji su nadgledale jake policijske snage UN-a i pripadnici KFOR-a, ucestvovalo je vise od 5.000 bivsih pripadnika OVK-a. SRBIN MIRKO PESIC OSUDJEN NA PET MESECI ZATVORA Beograd -- Mesovito srpsko-albansko vece Okruznog suda u Gnjilanu osudilo je u ponedeljak Srbina Mirka Pesica iz sela Berivojne na pet meseci zatvora zbog neovlascenog drzanja oruzja, saopstio je danas Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju. U saopstenju se navodi da je Pesic istovremeno oslobodjen iz pritvora u kome je proveo vise od dva i po meseca. Koordinacioni centar navodi da je sudsko vece uvazilo argumente odbrane koji su se odnosili na stepen krivicne odgovornosti okrivljenog, njegovo drzanja za vreme postupka i cinjenicu da ranije nije bio osudjivan, uz podsecanje da je UNMIK-ovim Pravilnikom o drzanju oruzja za isto krivicno delo propisana kazna zatvora do 11 godina. APEL UNMIK-U DA PONISTI ODLUKU O IMOVINI MANASTIRA Beograd -- Savezni sekretarijat za vere pozvao je relevantne medjunarodne strukture, a posebno UNMIK, da suspenduje "nezakonitu odluku Opstinskog suda u Decanima o ponistavanju odluke Vlade Srbije iz 1997. godine, kojom je manastiru Visoki Decani vracena imovina nacionalizovana 1946. godine". Ukazujuci da ona predstavlja "eklatantan primer pravnog nasilja pred ocima i sa blagoslovom medjunarodne zajednice", Sekretarijat u saopstenju upozorava da ova odluka "neodoljivo podseca na komunisticko nasilje iz 1945. godine", kao i da njome "lokalne institucije, izmedju ostalog, stvaraju pritisak u cilju iseljavanja Srba iz Kosova i Metohije". MILOSEVIC ODBIO KANDIDATURU I PREDLOZIO SESELJA Beograd -- Dok socijalisti vec tri dana prikupljaju potpise za predsednicku kandidaturu Slobodana Milosevica, njihov predsednik im je iz Haga posredno porucio da takvu ideju ne prihvata. Naime, Slobodan Milosevic se u pismu ispisanom rukom koje je dostavio socijalistima i radikalima, zalozio za jedinstven izlazak opozicije na predsednicke izbore u Srbiji i predlozio lidera radikala Vojislava Seselja za zajednickog predsednickog kandidata. Milosevic navodi da "embrion jedinstvenog opozicionog bloka treba da budu one partije koje su sacinjavale Vladu narodnog jedinstva do 2000. godine i koje su za vreme rata u toj vladi i na sve druge nacine branile zemlju". Milosevic je pismo zavrsio porukom "do pobede". Zoran Andjelkovic medjutim, u izjavi za B92 podseca da je glavni odbor SPS-a vec odlucio da ce ta partija imati svog kandidata na predstojecim predsednickim izborima. "Jedan od kandidata bio je i Slobodan Milosevic" kaze Andjelkovic, naglasavjuci da ce izvrsni i glavni odbor stranke ipak razmotriti predlog predsednika stranke. Andjelkovic nije zeleo konkretno da odgovori na pitanje da li su socijalisti neprijatno iznenadjeni porukom Slobodana Milosevica. "Ovom porukom on, fakticki, daje svoj odgovor da ne prihvata tu kandidaturu i da se nece kandidovati. I daje svoje misljenje o tome koga on podrzava. Organi partije ce raditi svoj posao i odlucice o tome kakvo je politicko raspolozenje i sta je interes SPS-a", rekao je Andjelkovic. Na pitanje kolika je realna mogucnost da glavni odbor odbaci predlog predsednika stranke Slobodana Milosevica, Andjelkovic je odgovorio da ce se to znati narednih dana. "Izvrsni odbor je zakazan za cetvrtak, a u subotu je sednica Glavnog odbora, gde ce se razgovarati polazeci od dosadasnjih stavova Glavnog odbora, a oni su opstepoznati javnosti. I o kandidatima koje smo utvrdili, i o tome da treba da imamo svog kandidata", rekao je Andjelkovic. Sociolog Slobodan Antonic u izjavi za B92 ocenjuje da predlog Slobodana Milosevica o zajednickom kandidatu moze doneti izvesne glasove Vojislavu Seselju, ali da sasvim sigurno ne moze imati uticaja na krajnji ishod izbora. "Ja ne sumnjam da ce Seselj naci nacina da tu podrsku iskoristi. Naravno, sada je problem u tome sta ce biti ukoliko SPS, odnosno ono krilo koje predvodi Mirko Marjanovic, istakne svog kandidata. Oni to najavljuju i imam utisak da ce oni da probaju da ipak idu sa nekim svojim kandidatom. U tom smislu moze doci do izvesne podele u samom SPS-u, pa i medju njihovim biracima", istice Antonic. ORLIC: KOSTUNICA SE NECE KANDIDOVATI Beograd -- Kopredsednik Socijaldemokratske partije Slobodan Orlic saopstio je u utorak da se, prema informacijama kojima raspolaze, Vojislav Kostunica nece kandidovati na predstojecim izborima za predsednika Srbije, vec se razmislja "o mogucnosti da DSS da stane iza svog koalicionog partnera Slobodana Vuksanovica", rekao je Orlic. Potpredsednik DSS-a Zoran Sami nije zeleo za Radio B92 da prokomentarise izjavu Slobodana Orlica, vec je samo kratko rekao: "DSS ce kroz nekoliko dana izaci sa svojim stavom vezanim za predsednicke izbore. Sto se tice raznih drugih izjava, ja nemam nameru da ih komentarisem". Predsednik Narodne demokratske stranke Slobodan Vuksanovic demantovao je u izjavi za Radio B92 tvrdnje da ce Demokratska stranka Srbije podrzati njegovu kandidaturu za predsednika Srbije. "Pre svega, ne postoji moja volja za tako nesto, jer smatram da to nije realno", kaze Vuksanovic: "To su stari trikovi iz Milosevicevog perioda i perioda njegove propagande koja je bila zaduzena za zagadjivanje naseg politickog objekta i za nanosenje stete nasim gradjanima, tako da to za mene nije novo. Orlicu hvala na komplimentu, jer on ocigledno pokazuje u ime DOS-a svojim nervoznim reakcijama koliko je sporazum o saradnji DSS-a i NDS-a trn u oku ljudima koji su preostali u DOS-u i koliko je to objedinjavanje demokratskih i patriotskih snaga u Srbiji prava stvar, odnosno koliku vrednost ima u ocima biraca". DA LI SRJ TREBA DA PRIHVATI SPORAZUM SA SAD? Beograd -- Svajcarska je odbila da sa SAD potpise sporazum o neizrucivanju americkih drzavljana stalnom Medjunarodnom sudu za ratne zlocine i time podrzala stav Evropske unije. Sporazume o neizrucivanju americkih vojnika do sada su potpisali samo Izrael i Rumunija, a Evropska komisija je pozvala sve zemlje kandidate za ulazak u Evropsku uniju da ne potpisuju ovakve sporazume. Podsetimo, zahtev Vasingtona da sa Beogradom potpise sporazum o neizrucivanju americkih vojnika, nalazi se u proceduri u Saveznom ministarstvu inostranih poslova i uskoro na njega treba da bude odgovoreno. U medjuvremenu, zamenik saveznog ministra pravde Nebojsa Sarkic izjavio je da je americka ponuda apsolutno neprihvatljiva, a direktor Centra za antiratnu akciju Ivan Jankovic ocenio je da je zahtev Sjedinjenih drzava grub, osion i protivan ideji jednakosti koja je u temelju medjunarodnog prava. Analiticar nedeljnika "Vreme" Stojan Cerovic smatra da bi Jugoslavija trebalo da odbije sporazum sa Amerikom. "Iako to lici na Milosevicevu politiku protivljenja Zapadu, u ovom slucaju postoje bitne razlike", kaze Cerovic za Radio B92. "U ovom slucaju Beograd bi bio na strani Evrope i podrzao evropsku stranu koja je potpuno opravdana. Naravno, Beogradu je teze da odbije americki zahtev nego bilo kojoj drugoj zemlji, jer je ova zemlja mnogo vise zavisna od medjunarodnih sila i podlozna pritiscima. Svajcarska, koja je odbila ponudu, nece se naci pod americkim pritiskom, a mi mozda hocemo. Uprkos tome, mislim da bi Beograd trebalo da to odbije i mislim da bi svi znacajniji politicki faktori ovde mogli lako da se sloze oko toga", kaze Cerovic. Analiticar "Vremena" Stojan Cerovic navodi da je u pitanju veoma krupan paradoks politike americke adminstracije, jer Vasington, s jedne strane, vrsi vrlo jak pritisak u pravcu zastite medjunarodne pravde i najveci je finansijer Haskog tribunala, a s druge, zahteva oslobadjanje svojih vojnika bilo kakve odgovornosti pred Medjunarodnim krivicnim sudom. Cerovic smatra da Amerika nece uspeti u svojim naporima, da je evropska politika protivljenja stavu Vasingtona opravdana i da ce Amerikanci morati da popuste. "Tacno je da je Amerika do sada bila mocnija u tim odmeravanjima, ali ovde je pozicija Evrope prosto mnogo ubedljivija, i ako bi Evropa u ovoj stvari popustila, to bi bio ne samo evropski poraz, nego veliki, veliki medjunarodni poraz ideje o poretku kada se jedna velika sila sama izuzima od tog poretka. Evropska politika je lako odbranjiva i ja mislim da ce ona uspeti na kraju da privoli Ameriku da bar znacajno umeksa svoj stav, ako ne i da odustane od njega", objasnio je Cerovic. DIJASPORA I DALJE BEZ PRAVA GLASA Vasington -- Predstavnici srpskih iseljenickih organizacija u Severnoj Americi oglasavaju se u poslednje vreme sa veoma ostrim protestima zbog cinjenice da ce dijaspora i ove jeseni biti, onemogucena da se ukljuci u izborni proces u domovini. Kongres srpskog ujedinjenja, vodeca i najuticajnija organizacija Srba u dijaspori, obratio se i zvanicno vodecim saveznim i republickim funkcionerima u Beogradu - ali to nije donelo nikakvog rezultata. Kongres uopste nije dobio odgovor na svoje pismo, a nekoliko miliona jugoslovenskih drzavljana u inostranstvu obavesteno je preko medija da ce svoje biracko pravo mochi da koriste kao i do sada - ako doputuju u zemlju i glasaju tamo gde im je bilo registrovano mesto prebivalista, pre nego sto su se zaputili u beli svet. O tome zasto se oko ovog pitanja i nova, demokratska vlast u Beogradu odnosi prema iseljenistvu manje-vise isto kao i Milosevicev rezim, agencija Sense je razgovarala sa Nebojsom Covicem, potpredsednikom vlade Srbije, prilikom njegove nedavne posete Vasingtonu. Covic se u potpunosti saglasio sa zahtevom dijaspore. Na primedbu da su sve drzave, nastale raspadom bivse SFR Jugoslavije, za razliku od Srbije i Crne Gore, usvojile zakonsku regulativu kojom omogucuju svom iseljenistvu da glasa u inostranstvu bez problema - ukljucujuci i pravo da njihovi predstavnici budu birani na izborima u zemlji, Covic je odgovorio da je najverovatnije poblem u neinventivnosti i neodgovornosti nadleznih, pomalo, i u strahu od toga za koga ce glasati dijaspora. "Mi imamo moralnu i svaku drugu obavezu prema stabilizovanju odnosa sa dijasporom. Ovde se takodje radi i o obostranom nepoverenju. Znam da je dijaspora u prethodnom vremenu bila u velikoj meri iskoriscavana - i da je zbog toga razocarana. Naravno, takav utisak mozda postoji i u matici. Mislim medjutim, da uopste ne bi smelo da bude sporno da se dijaspori otvori mogucnost i pravo da glasa. Jednom recju, svaki gradjanin poreklom iz Srbije treba da ima moguchnost i pravo da glasa u inostranstvu", rekao je Covic. Potpredsednik srpske vlade posebno je naglasio da se zalaze i za zakon kojim bi se, na predstojecim izborima za Skupstinu Srbije odredjeni procenat mandata odvojio za dijasporu. Prema Covichevoj oceni, to je iskustvo koje vec imaju neke drzave u tranziciji i ono "moze da bude izuzetno stimulativno za sve ono sto mi moramo da uradimo u nasoj drzavi". Na pitanje SENSE, kakve su sanse da se u doglednoj buducnosti promeni zakon koji daje pravo glasa drzavljanima SRJ nastanjenim u inostranstvu, ali ih obavezuje da to svoje demokratsko pravo iskljucivo koriste u svom ranijem prebivalistu u zemlji, od potpredsednika vlade Srbije dobili smo sledeci odgovor: "Ima inicijativa da se to promeni, ali se one sporo sprovode. I videcete da ce se sad, pred predsednicke izbore, mnogi kriti u odgovorima na to pitanje, objasnjenjem da je za tako nesto potrebna promena Ustava. Medjutim, to moze da se uradi i bez promene Ustava. Prema tome, samo se postavlja pitanje za koga ce dijaspora glasati, kako ce ona biti opredeljena. Mi ipak, nemamo pravo na tu politicku kalkulaciju, vec je svakom nasem gradjaninu potrebno obezbediti mogucnost da glasa... Na kraju krajeva, tehnologije su toliko uznapredovale da ne mora da se bude u zemlji da bi se glasalo". TRUPE SAD NISU U STANJU DA NADJU KARADZICA Sarajevo -- Americki ambasador u Bosni, Kliford Bond izjavio je da trupe SAD nisu u stanju da pronadju Radovana Karadzica, jer bi u protivnom Karadzic bio uhapsen i isporucen Hagu. U izjavi za sarajevski "Dnevni avaz", ambasador je konstatovao da, u potrazi za Radovanom Karadzicem, vlasti bosanskih Srba ne saradjuju u potpunosti. Kliford smatra da su argumenti celnika Republike Srpske koji kazu da saradjuju sa Hagom, ali da ne znaju gde se Karadzic nalazi, "neiskreni". DINKIC: PRVE ISPLATE STEDISA DAFIMENTA POCETKOM SEPTEMBRA Beograd -- Isplata devizne stednje za oko 130.000 stedisa Dafiment banke pocece u prvoj polovini septembra, najavio je u utorak guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic. "Od ukupno 509.000 obradjenih ugovora, do sada se 130.000 gradjana javilo na telefone NBJ i utvrdjeno je poklapanje izmedju onoga sto su strucnjaci NBJ potvrdili i gradjani prijavili, tako da za njih isplata moze da pocne vec u prvoj polovini septembra", rekao je Dinkic za Betu. Isplata ce biti vrsena preko Nacionalne stedionice, rekao je Dinkic i dodao da ce Vlada Srbije u cetvrtak, 15. avgusta, doneti posebna uputstva vezana za isplatu stedisama Dafiment banke. Dinkic je rekao da ce od 15. avgusta do 15. novembra stedise Jugoskandika i Dafiment banke imati poslednji rok da prijave svoja potrazivanja, ako to do sada vec nisu uradili. "Oni koji su vec prijavili potrazivanja ne moraju ponovo to da rade, vec treba samo telefonom da provere da li se nalaze u bazi podataka, a mi cemo nastojati da obezbedimo jos telefona koji su 'pregrejani' od poziva stedisa", rekao je Dinkic. Planira se da u cetvrtak, 15. avgusta bude formirana mesovita komisija od predstavnika Ministarstva finansija i ekonomije Srbije, Trgovinskog suda i NBJ i ona ce pripremiti potvrde svim stedisama na bazi kojih ce se vrsiti konacna isplata, rekao je Dinkic. Stedise nece morati licno da dolaze, sem u spornim slucajevima, vec ce telefonom sve usaglasavati, a komisija ce potvrde poslati Nacionalnoj stedionici, rekao je Dinkic. Ovogodisnja rata ce biti 280 evra po jednom ugovoru za stedise Jugoskandika i Dafiment banke, a gradjani ce moci ostatak da prodaju, posto ce biti automatski konvertovane u obveznice, ili mogu da dobiju novac u kesu, po tempu propisanom zakonom, rekao je Dinkic. Prema recima Dinkica, kod Jugoskandika isplata bi mogla da pocne u novembru. STRUJA PODIGLA PROIZVODJACKE CENE Beograd -- Od pocetka godine, do kraja jula proizvodjacke cene industrijske robe u SRJ povecane su za pet odsto, dok su u odnosu na isti period prosle godine bile vece za deset odsto, pokazuju najnoviji podaci Saveznog zavoda za statistiku. Tako visokom rastu proizvodjackih cena najvise je doprinelo poskupljenje struje za 50 odsto, koje je u julu podiglo industrijske cene za 5,6 odsto u odnosu na jun, a u odnosu na jul prosle godine za devet odsto. USKORO STAMBENI KREDITI, ALI NE ZA SVE Beograd -- Do kraja godine u Beogradu ce biti izgradjeno 1.000 stanova koji ce se prodavati na kredit od 20 godina. Prednost u kupovini imace zaposleni u gradskim i opstinskim institucijama i javnim preduzecima. Za stanove koji bi trebalo da budu zavrseni do maja sledece godine kupci ce morati da obezbede ucesce od 20 do 50 odsto. "Kvadratni metar kostace 750 evra, a mesecna rata bice na nivou kirije prilikom iznajmljivanja stanova" kaze predsednik gradske vlade Nenad Bogdanovic. "Uradili smo kalkulaciju i to je vrlo prosta racunica; za prosecan stan od 60 kvadrata, ako je kvadrat 750 evra, pomnozite, oduzmite ucesce od nekih 10, 20 ili 30 posto, podelite i dobicete da je to negde izmedju 125 i 150 evra mesecno", rekao je Bogdanovic. CIGARETE ZAPLENJENE, OSUMNJICENI U BEKSTU Novi Sad -- Novosadska policija zaplenila je 38.660 paklica stranih cigareta u kamionu vranjskih registarskih tablica i tom prilikom privela Duska Tubica iz BiH, dok je nekoliko osumnjicenih lica u bekstvu. U saopstenju policije se navodi da je vozilo, u kojem se nalazilo 34.660 paklica cigareta marke "Partner", "Ronhil", "Monte Karlo", "Magnum 357" i "Laki Strajk", pronadjeno izmedju magacinskih prostorija preduzeca "Papir-Pak" iz Novog Sada. "Magacinski prostori 'Papir-Paka' ustupljeni su na koriscenje licima koja su od ranije poznata sluzbi", navodi se u saopstenju. UGUSENA POBUNA ZATVORENIKA U NISU Nis -- U niskom zatvoru se u utorak pobunilo 8 zatvorenika, koji su negodovali posto je uprava resila da dvojicu od njih prebaci u odeljenje posebnog nadzora, javlja dopisnik Radija B92 iz Nisa, Dragan Stojanovic. Brzom akcijom jakih policijskih snaga sprecena je pobuna vecih razmera. VLASTI NAJAVLJUJU NOVA PRAVILA ZA PRIVATNE PREVOZNIKE Beograd -- Beogradske vlasti nameravaju da naprave nov sistem javnog gradskog prevoza, prema kojem bi svaki privatni prevoznik ubuduce imao samo po jednu liniju. Predsednik Izvrsnog odbora Skupstine grada beograda Nenad Bogdanovic izjavio je da ce novim sistemom, privatni prevoznik zajedno sa Gradskim saobracajnim preduzecem "Beograd", deliti odgovornost za kvalitet prevoza na tacno odredjenoj liniji. "Tako ce se svakako otvoriti konkurencija medju privatnicima. Ocekujemo da ce kroz nekoliko godina glavni gradski prevoznik sam po potrebi praviti sporazume sa privatnicima, sto je princip u evropskim metropolama", rekao je Bogdanovic, prenosi dnevni bilten Skupstine Beograda "Beoinfo". Trenutno na beogradskim ulicama saobraca oko 400 privatnih autobusa, a ocekuje se da ce posle ostrije kontrole i novih pravila taj broj biti smanjen. Bogdanovic dodaje da vecini privatnika dozvole isticu krajem godine. Gradske vlasti ranije su najavile da ce na prolece broj vozila GSP-a biti oko hiljadu. WAZ NA TAPETU Esen -- Novinski koncern WAZ iz Esena, ciji je godisnji obrt u prosloj godini iznosio dve milijarde evra, postao je suvlasnik 23 dnevnih novina, 38 revija i casopisa i 10 oglasnih novina u zemljama Jugoistocne Evrope. Pored Hrvatske, u kojoj je, za svega 20 miliona evra preuzeo propali medijski holding EPH, blizak HDZ, WAZ je suvlasnik sest listova u Madjarskoj, osnivac medijske grupe u Bugarskoj, suvlasnik listova u Rumuniji, Srbiji ("Politika" i novosadski "Dnevnik"), a pred zakljucenjem su i ugovori u Crnoj Gori i BiH. Uporedo sa sirenjem WAZ-ove medijske 'imperije' na Balkanu, rastu i prigovori i otpor politici 'strateskog partnerstva' mocnog koncerna iz Esena. Jedan od najostrijih kriticara WAZ je izdavac revije 'Nacional' iz Zagreba, Ivo Pukanic, koji u reportazi nedeljnika "Spigl" WAZ optuzuje za preuzimanje hrvatskog medijskog trzista, otkrivajuci u svojim novinama razne mahinacije, pomocu kojih se to preuzimanje vrsi. Bodo Hombah, bivsi koordinator Pakta stabilnosti, koji je postao jedan od celnih ljudi WAZ, odbija sve Pukaniceve optuzbe, isticuci da je WAZ, svojim ulaskom u hrvatsko medijsko trziste, "preprecio put angazovanju kirminalaca i njihovom pristupu medijima", a da Pukanic pokusava da mobilise "nacionalisticka osecanja u narodu". Medjutim, obrazlozenje strateskog nastupa WAZ na Balkanu ne prihvataju, izgleda, ni u Bugarskoj, gde WAZ kontrolise 75 odsto trzista, ali ih optuzuju da su sve listove pod svojom kontrolom 'obojili u zuto'. "Spigl" pominje i Pukaniceve tvrdnje da je, dolaskom WAZ u beogradsku "Politiku", hrvatski holding EPH postao suvlasnik najstarijeg srpskog lista, ali navodi i Hombahove reci da je ova tvrdnja "totalna glupost". "Spigl" iznosi ocenu da je preuzimanjem "Politike" od strane WAZ, Hombahov prijatelj i sticenik, srpski premijer Djindjic, sa kojim je Hombah porodicno proveo Novu godinu u najskupljem hotelu u Dubaiju, Djindjic, prakticno, preuzeo kontrolu nad medijima u zemlji, na zgrazanje tabora oko predsednika Kostunice. Posle nedavne kupovine novosadskog "Dnevnika" za deset miliona evra, moglo bi se dogoditi, kao sto je upozorio jedan beogradski nedeljnik, da u srpskim medijima srpski bude jos samo - jezik. SMILJAN RELJIC ZNAO ZA LIKVIDACIJU GOSPICKIH SRBA Rijeka -- Svedocenjem bivseg hrvatskog pomocnika ministra unutrasnjih poslova za kriminalisticku policiju Smiljana Reljica, koji je rekao da je "iz vise izvora znao za likvidaciju Srba u Gospicu", u utorak je pred Zupanijskim sudom u Rijeci nastavljeno sudjenje "gospickoj petorci", osumnjicenoj za ratne zlocine nad srpskim civilima u Gospicu 1991.godine. Ovaj visoko rangirani hrvatski sluzbenik rekao da je o svim informacijama, koje je saznao iz raznih izvora, u vezi likvidacije i nasilnog odvodjenja Srba obavestio tadasnji drzavni vrh i bivseg hrvatskog predsednika Franju Tudjmana. Prema njegovim recima, jednom sastanku kod Tudjmana prisustvovali su tadasnji ministar odbrane Gojko Susak, sef kabineta za nacionalnu bezbednost Josip Manolic, sef Bezbednosno-informativne sluzbe (SIS) pri hrvatskoj vojsci Josip Perkovic i drugi visoki zvanicnici. Reljic je istakao da je tom prilikom rekao misljenje policije da pocinioce ratnih zlocina treba izvesti pred sud i o svemu obavestiti domacu i medjunarodnu javnost, navodeci da je to podrzao samo Manolic. Prema njegovim recima, mesec i po nakon tog sastanaka Tudjman je rekao da Tihomira Oreskovica, prvooptuzenog u ovom procesu, treba uhapsiti jer je "strani agent". "Medjutim, kada je policija privela Oreskovica u Zagreb, on je na zahtjev SIS-a predat vojnim organima gonjenja, koji su ga ubrzo oslobodili", istakao je Reljic. On je rekao da je Oreskovic bio inicijator gospickih zlocina navodeci da je to cuo od tadasnjeg nacelnika Policijske stanice u Gospicu Ivana Dasovica. Reljic je rekao da je saznao za tzv. smrtonosni sastanak, na kojem je dogovorena likvidacija prve grupe gospickih Srba, a koju je Oreskovic obrazlozio kao test lojalnosti hrvatskoj drzavi i vladi. Prvooptuzeni Oreskovic je pitao svedoka sta je pregovarao sa Ratkom Mladicem i zasto je kao predsednik kriznog staba opstine Drnis dozvolio da ovaj gradic padne u neprijateljske ruke. "Drnis je mogao biti odbranjen da ste vi koji ste gospodarili skladistima oruzja imali vise sluza i nize cijene", odgovorio je Reljic. Oreskovic je rekao da je Reljicevo svedocenje nastavak kontinuiranog pokusaja da se prikriju pravi zlocinci i odgovornost za zlocine pocinjenje kako u Gospicu tako i u Zagrebu ne navodeci vise pojedinosti. PREGLED STAMPE U pregledu stampe prenosimo kolumnu Teofila Pancica iz 'Vremena', tekst o vremenskim nepogodama koje pogadjaju celu planetu iz 'Politike' i intervju sa rediteljem Darkom Bajicem iz 'Blica'. TEMA: LOMILA SE KOPLJA PREKO JUGA SRBIJE Beograd -- Za polozaj Srba u Bujanovcu ponovljeni izbori nemaju konkretni znacaj, ali se postavlja pitanje kako se na situaciju na jugu Srbije odrazavaju sukobi izmedju srpskih politicara. Prvenstveno izmedju Koordinacionog tela Vlade Srbije i Nebojse Covica sa jedne strane, i lokalnog DOS-a i Demokratske stranke, sa druge strane. Temu dana pripremio Nikola Tomic. POTPISAN PROTOKOL O TROMEDJI Skoplje -- Makedonija, Bugarska i Jugoslavija su u utorak u Skoplju potpisale protokol o utvrdjivanju tromedje izmedju triju zemalja, javlja Makfaks. Ovim protokolom, kako je saopstilo makedonsko ministarstvo inostranih poslova, tri zemlje su usvojile koordinate, formu i izgled granicne piramide na tromedji. Tromedjna piramida, dodaje se u saopstenju, treba uskoro da bude i postavljena. ANKETA: VECINA AMERIKANACA PODRZAVA RAT PROTIV IRAKA Vasington -- Vecina Amerikanaca bi podrzala vojnu akciju SAD za svrgavanje irackog predsednika Sadama Huseina, ali pod uslovom da Vasington podrze njegovi saveznici, pokazala je jedna anketa. Podrska bi, medjutim, opala ukoliko bi se americki saveznici protivili takvoj akciji i ako bi u njoj mnogi americki vojnici mogli izgubiti zivote. Bez podrske saveznika, manje od polovine ispitanika bi bilo za vojnu akciju, pokazali su rezultati. Dok 57 odsto njih podrzava americku invaziju kopnenim trupama, podrska bi opala na 40 odsto ukoliko bi SAD pocele da gube vojnike. Sedamdeset devet odsto ispitanih Amerikanaca slazu se sa ocenom njihovog predsednika da Irak predstavlja pretnju, dok su misljenja podeljena oko toga da li Bus ima jasnu politiku prema Iraku. Sedamdeset pet odsto ispitanih smatra da Bus pre zapocinjanja rata treba da dobije dozvolu Kongresa, a oko polovine smatra da Bus treba da ima krajnju rec o tome da li ce do vojne akcije doci ili ne. Anketa je sprovedena sirom SAD medju 1.023 osobe od 7. do 11 avgusta i ima marginu greske od tri odsto. NOVI SISTEM KONTROLE STRANACA U SAD OD 11. SEPTEMBRA Vasington -- Novi sistem nadzora stranaca u SAD, koji je u junu najavio ministar pravde Dzon Eskroft, pocece zvanicno da se primenjuje 11. septembra, tacno godinu dana nakon teroristickih napada u Njujorku i Vasingtonu, saopstilo je ministarstvo. Americki Kongres najavio je da ce do 2005. godine novi sistem u potpunosti zameniti stari, sto ce omoguciti detaljno pracenje oko 35 miliona posetilaca koji svake godine dodju u SAD. Novi sistem koji je izradilo ministarstvo pravde sastoji se iz tri dela: digitalno fotografisanje i uzimanje otisaka prstiju pri ulasku u SAD, redovna provera stranaca koji u zemlji borave duze od 30 dana, kao i pojacane kontrole sto bi pomoglo imigracionoj sluzbi da izbaci iz zemlje strance koji su prekoracili vazecu vizu. Te mere bi trebalo da se, pre svega, odnose na sve putnike koji dolaze iz zemalja za koje americka administracija tvrdi da podrzavaju teroriza - Iran, Irak, Libija, Sudan i Sirija. PROTERANO TROJE PALESTINACA Tel Aviv -- Izraelski vojni sud odlucio je da se troje clanova porodica Palestinaca koji su osumnjiceni za terorizam, proteraju iz podrucja Zapadne obale u Pojas Gaze. Rec je o prvoj primeni nove izraelske taktike, usmerene na obeshrabrivanje Palestinaca da vrse napade. Ministarstvo odbrane Izraela i njena armija odbili su da komentarisu izvestaj, a borci za ljudska prava najavili su da ce pred izraelskim redovnim sudom podneti zalbu na odluku o proterivanju. Izrael je u medjuvremenu, kao jos jednu "meru odvracanja", poceo da rusi kuce ucesnika u teroristickim napadima. U PRAGU VANREDNO STANJE ZBOG POPLAVA Prag -- Preko 40 hiljada stanovnika Praga je evakuisano u noci izmedju ponedeljka i utorka zbog poplave u slivu Vltave. Vlada Ceske je u Pragu proglasila vanredno stanje. Na gornjem toku Vltave bez struje i vode su grad-muzej iz riznice svetske bastine UNESKO - Ceski Krumlov, i regionalni centar Budjevice gde je voda probila nasipe od vreca s peskom. Centralni krizni stab apeluje na domace i strane turiste da odustanu od posete Pragu, gde je od sinoc zatvoren za saobracaj istorijski centar koji lezi u dolini uz Vltavu. Ocekuje se da ce kroz Prag Vltavom posle podne proticati 30 puta vise vode nego normalno. Katastrofalne poplave koje su u proteklih nekoliko dana odnele tri zivota zabelezene su i u Austriji, gde je nivo Dunava dosegao rekordan nivo, cak 5 metara iznad normalnog. VISE OD 400 LJUDI IZGUBILO ZIVOT, HILJADE OSTALE BEZ KUCA Katmandu -- Najmanje 422 ljudi izgubilo je zivote, desetine su nestale, a hiljade ostale bez domova u poplavama nakon nekoliko nedelja olujnih monsunskih kisa u Nepalu, saopstio je nepalski Crveni krst. Vise od 250.000 ljudi je pretrpelo "teske posledice" zbog jakih kisa koje od jula padaju u 47 od 75 administrativnih oblasti te himalajske zemlje, navodi Crveni krst. "Oko 32.000 ljudi je do sada ostalo bez kuca u Nepalu, a veze sa nekim oblastima su jos u prekidu, tako da jos nemamo kompletnu sliku situacije", navedeno je u saopstenju. Zvanicnim Ministarstva unutrasnjih poslova Leknat Pokharel rekao je Rojtersu da su 344 osobe izgubile zivot, a da je jos 70 nestalo. "Nikoga ne proglasavamo mrtvim dok se ne pronadje telo", rekao je on. Zvanicnici navode da su u poplavama i odronima unisteni usevi, putevi, mostovi, skole i zdravstveni centri, ali procene ukupne stete jos nema. Nepalski Crveni krst upozorava da mu nestaje materijal za pomoc zrtvama smestenim u skolskim zgradama i improvizovanim sklonistima. Agencija navodi da je zatrazila 1,77 miliona dolara pomoci za hranu, smestaj, cebad, odecu i tablete za preciscavanje vode za oko 130.000 ljudi. "Nabavka tableta za preciscavanje vode je kljucna zbog sve cesce pojave zaraznih bolesti poput tifusa i dizenterije u oblastima zahvacenim poplavama", upozorio je Crveni krst Nepala. DOGODILO SE 13. AVGUSTA 1521. - Slomivsi otpor Asteka spanski osvajac Ernan Kortes zauzeo i razorio Tenoctitlan (Meksiko Siti). 1624. - Francuski kralj Luj Trinaesti je za prvog ministra (sef vlade) postavio kardinala Armana Zana di Plesija Riseljea. 1792. - Francuski revolucionari uhapsili clanove kraljevske porodice, tri dana posle ukidanja monarhije i zbacivanja kralja Luja Sesnaestog. 1806. - U boju na uzvisici Misar kod Sapca gotovo desetostruko malobrojniji Srbi u Prvom srpskom ustanku su do nogu potukli Turke. Nastojeci da ugusi ustanak Porta je uputila vojsku iz Bosne pod Sulejman pasom Skopljakom. Ustanicki vodja Djordje Petrovic Karadjordje je Turke docekao na Misaru, gdje je izgradio sanac, a konjica je ostala u sumi da udari u bok i pozadinu neprijatelja. Prvi turski napad je odbijen, a zatim su stupili u dejstvo konjica i usanceni ustanici. Turci su se uz velike gubitke panicno povukli, pri cemu su se mnogi podavili u Savi pokusavajuci da se prebace u Srem. 1826. - Umro francuski lekar Rene Teofil Jasint Lenak, koji je 1819. izumeo stetoskop. 1863. - Umro francuski slikar Ezen Delakroa, glavni predstavnik romantizma. Ilustrovao je "Fausta" Johana Volfganga Getea i napisao "Dnevnik" u kojem je izlozio zapazanja o umetnosti. Djela: "Danteova barka", Ulazak krstasa u Carigrad", "Na barikadama 28. jula 1830.", "Pokolj na Hiosu", "Smrt Sardanapala". 1868. - U Peruu i Ekvadoru otpocela serija zemljotresa u kojima je poginulo oko 25.000 ljudi. 1871. - Rodjen nemacki revolucionar Karl Libkneht, jedan od osnivaca i vodja Komunisticke partije Nemacke. U Rajhstag (parlament) je izabran 1912. i uoci i tokom Prvog svetskog rata je istupao protiv nemackog i medjunarodnog imperijalizma i jedini je medju poslanicima glasao protiv ratnih kredita. Bio je medju osnivacima "Saveza Spartaka" iz kojeg je u decembru 1918. nastala KP Nemacke. Bio je jedan od vodja Novembarske revolucije u Nemackoj 1918, ali je posle gusenja revolucije uhapsen i polovinom januara 1919. ubijen zajedno s Rozom Luksemburg. 1888. - Rodjen skotski pronalazac Dzon Logi Berd, pionir televizije, koji je 1923. izveo prvi prenos TV slike kao crno-bele siluete, a 1925. kao slike s polutonovima. Konstruisao je 1927. prvi uredjaj za nocno osmatranje pomocu infracrvenih zraka, 1928. izveo prvi prekookeanski TV prenos izmedju Londona i Hortsdejla u SAD. 1899. - Rodjen engleski filmski reziser Alfred Dzozef Hickok, koji se proslavio filmovima kriminalistickog zanra i strave u kojima je sa svojevrsnim humorom slikao gradjansko drustvo. Bio je majstor filmske montaze, napetosti i ambijenta. Filmovi: "Covek koji je suvise znao", "Rebeka", "Ptice", "Psiho", "39 stepenica", "Tajni agent", "Ozloglasena", "Slucaj Paradin", "Konopac", "Prozor u dvoristu", "Pozovi M radi ubistva", "Nevolje sa Harijem", "Marni", "Topaz", "Porodicna zavera", "Frenezija", "Vrtoglavica", "Sever-severozapad". 1910. - Umrla engleska medicinska sestra Florens Najtingel, utemeljivac profesije medicinskih sestara, ciji se rodjendan - 12. maj - obelezava kao medjunarodni Dan medicinskih sestara. U Krimskom ratu polovinom 19. veka je organizovala bolnice pri britanskom ekspedicijskom korpusu i znatno je reformisala sanitetsku sluzbu i negu ranjenika i bolesnika. Zahvaljujuci tome, smrtnost u britanskim poljskim bolnicama je sa 40 smanjena na dva odsto. Otvorila je prvu skolu za medicinske sestre, a njene ucenice su posle Prvog svetskog rata - u kojem su lecile srpske vojnike - pomogle osnivanje takve skole u Beogradu, iz koje je prva generacija medicinskih sestara izasla 1924. 1912. - Umro francuski kompozitor Zil Emil Frederik Masne, profesor Konzervatorijuma u Parizu, cija sentimentalna dela izrazavaju francusku gradjansku romantiku. Komponovao je vise od 20 opera, uglavnom s lirskom tematikom. Djela: opere "Manon", "Verter", "Don Kihot", "Tais", baletska muzika, oratorijumi, kantate, solo pjesme. 1913. - Rodjen izraelski drzavnik Menahem Begin, prvi premijer Izraela koji je potpisao ugovor s nekom arapskom zemljom. Posle razgovora u Kemp Dejvidu s egipatskim predsednikom Anvarom el Sadatom i predsednikom SAD Dzimijem Karterom, 1977. u Vasingtonu je potpisao mirovni ugovor s Egiptom. U tek osnovanoj drzavi Izrael 1948. je oformio pokret "Herut" (sloboda), od kojeg je nastala partija "Likud" (jedinstvo). U vladu je usao 1967, a premijer je bio od 1977. do 1983, kad je podneo ostavku. Sa Sadatom je 1978. podelio Nobelovu nagradu za mir. Vazio je za "coveka najtvrdje linije s vizijom za kompromis". Djela: "Pobuna", "Licna secanja komandanta Irgun Cevai Leumija", "Bele noci", "U podzemlju". 1913. - Rodjen kiparski arhiepiskog Makarios treci, vodja pokreta za nezavisnost Kipra od Velike Britanije i prvi predsednik te mediteranske zemlje od 1960. do smrti 1977. Bio je i jedan od istaknutih lidera pokreta nesvrstanih zemalja. 1914. - Francuska u Prvom svetskom ratu objavila rat Austro-Ugarskoj. 1923. - Mustafa Kemal, poznat kao Kemal Ataturk, postao prvi predsednik Turske. Tokom vladavine do smrti 1938. radikalnim reformama je iz korena izmenio lik zemlje: proklamovao je jednakost svih gradjana, sproveo agrarnu reformu, ukinuo kalifat, doneo savremene zakone, reformisao jezik i pravopis, zenama dao slobodu i zabranio nosenje fesa. 1927. - Rodjen kubanski revolucionar i drzavnik Fidel Rus Kastro, pod cijim je vodjstvom na Kubi svrgnuta diktatura Fulhensija Batiste i izvedena socijalisticka revolucija. U prvom pokusaju da zbaci Batistu nije uspeo: gerilski napad 26. jula 1953. na kasarnu Monkada u Santjago de Kuba propao je uz znatne gubitke. Tada je uhapsen i osudjen na 15 godina robije, ali je pomilovan 1955. Ubrzo po izlasku s robije osnovao je "Pokret 26. jula" i emigrirao u Meksiko, gdje je organizovao pristalice za novi pokusaj prevrata. U decembru 1956. se iskrcao na Kubu i organizovao ustanike na planini Sijera Maestre, odakle je organizovao oruzane akcije ustanika koji su poceli da deluju sirom zemlje. Batista je u beznadeznoj situaciji pobjegao s Kube, a Kastro je u glavni grad Havanu kao pobednik usao 1. januara 1959. U februaru 1959. je postao premijer, 1965. sef Komunisticke partije Kube, 1976. i vrhovni komandant kubanskih oruzanih snaga. 1942. - U nocnom jurisu na ustasko utvrdjenje Kupres u Drugom svjetskom ratu poginuo srpski revolucionar Simo-Simela Solaja, komandant partizanskog krajiskog bataljona "Iskra". Po izbijanju ustanka 1941. postao je nekrunisani seljacki vodja u svom kraju, izuzetno omiljen zbog pravicnosti, postenja i neverovatne hrabrosti i narod ga je dozivljavao kao zastitnika, posebno od ustaskih pokolja. Posmrtno je proglasen narodnim herojem. 1946. - Umro engleski pisac Herbert Dzordz Vels, rodonacelnik naucno-fantasticne literature, autor mnogih popularno-naucnih, istorijskih, socijalnih i fantasticnih romana i pripovedaka. Dela: "Rat svjetova", "Vremenska masina", "Istorija svjeta", "Ostrvo doktora Moroa", "Hrana bogova", "Nevidljivi covjek", "Novi Makijaveli", "Tono Bangi", "Covecanstvo", "Novi svet", Nauka o zivotu", "Kips". 1961. - Granica izmedju Istocnog i Zapadnog Berlina kod Brandenburske kapije je zatvorena, sto je bila najava podizanja Berlinskog zida. 1964. - U Velikoj Britaniji izvrsene poslednje smrtne kazne vesanjem nad dvojicom zatvorenka u Liverpulu i Mancesteru osudjenim na smrt zbog ubistva. 1993. - Pod rusevinama sestospratnog hotela u Tajlandu, koji se iznenada srusio, poginulo je vise od 120 ljudi. 1996. - Podaci dobijeni sa americke vasionske sonede "Galilej" ukazali da na jednom od Jupiterovih meseca verovatno ima vode, sto je povecalo mogucnost postojanja primitivnih oblika zivota. 1998. - Svajcarske banke i jevrejske grupe postigle sporazum kojim je predvidjena suma od milijardu i 250 miliona dolara kompenzacije za zrtve holokausta u Drugom svjetskom ratu. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPVl8s0MYhVuIcyHKEQLBiACg0xxMV3JTIvllNMKuECbxDcqQf7AAn0RU VxyR/W8sRDYDJaW5Hyk4YSU/ =578e -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
