OCENA NA�IH STRU�NJAKA O ZAHTEVU SAD SRJ DA SE POTPI�E SPORAZUM O
SPRE�AVANJU IZRU�ENJA DR�AVLJANA DVE DR�AVE NOVOM ME�UNARODNOM KRIVI�NOM
SUDU
Apsolutno neprihvatljivo
BEOGRAD,
13. avgusta (Beta) - Zamenik jugoslovenskog ministra pravde Neboj�a �arki�
izjavio je danas da je „apsolutno neprihvatljiva“ ameri�ka ponuda o bilateralnom
sporazumu kojim bi se spre�ilo izru�enje dr�avljana dve zemlje novom
Me�unarodnom krivi�nom sudu.
„Apsolutno smatram da to ne treba prihvatiti,
jer bi sa stanovi�ta pravnog poretka to bilo jako lo�e“, rekao je �arki�
agenciji Beti, uz ogradu da je to njegov li�ni i profesionalni stav, a da je za
taj sporazum zadu�eno Savezno ministarstvo inostranih poslova. On je istakao da
bi bilo „veoma lo�e, ako bi strani vojnici kada dolaze u jednu zemlju, ve�
unapred znali da ne mogu biti optu�eni ni za kakvo krivi�no delo“.
„Mo�e da
se desi da neki vojnik oplja�ka bar, siluje nekog ili da napravi neki
saobra�ajni udes, a onda bi prema tom ameri�kom predlogu bio oslobo�en
odgovornosti. Moral vojnika koji dolaze bi bio veoma lo� ako znaju da ih niko ne
mo�e ni za �ta kazniti“, naglasio je �arki�.
On je rekao da stranim vojnicima
koji u�estvuju u mirovnim trupama treba dati „poseban tretman“, ali im se „ne
mo�e unapred dati status bez krivice za bilo koje delo“.
Direktor Centra za
antiratnu akciju (CAA) Ivan Jankovi� ocenio je da je zahtev SAD „grub, osion i
protivan me�unarodnom pravu“, odnosno ideji jednakosti koja je u temelju
prava.
„�to se ti�e ameri�kog uslovljavanja, ono je protivno me�unarodnom
pravu, pre svega, ideji jednakosti koja je u temelju prava i, u ovom slu�aju,
jednakosti dr�ava kao subjekata me�unarodnog prava“, rekao je Jankovi� agenciji
Beti. On je, me�utim, ocenio da �e se tom zahtevu, iako je „grub i osion“,
verovatno povinovati ve�ina zemalja, jer „me�unarodno pravo vrlo �esto mora da
ustupi pred silom“.
|
Potpisali Rumunija i Izrael Ameri�ka administracija pokrenula je inicijativu da sa drugim zemljama potpi�e bilateralne sporazume kojima bi isklju�ila izru�ivanje ameri�kih gra�ana Me�unarodnom krivi�nom sudu. Inicijativa je upu�ena i SRJ, a sporazum su sa SAD do sada potpisali Rumunija i Izrael. |
Na pitanje da li bi SRJ trebalo da prihvati takav
sporazum, Jankovi� je odgovorio da misli da bi Jugoslavija trebalo da to uradi,
naro�ito zbog toga �to je ve� izlo�ena ameri�kim pritiscima u vezi sa izru�enjem
biv�eg vojnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladi�a.
„Imaju�i u vidu taj
pritisak, pod kojim se SRJ opravdano nalazi kada je re� o Mladi�u, mislim da ne
bi bilo nerazumno da se jedan takav ugovor potpi�e“, naveo je
Jankovi�.
Direktor CAA ukazao je da Rimski statut, temeljni dokument
Me�unarodnog krivi�nog suda, pored SAD, nisu ratifikovale ni Rusija, ni Kina,
koja ga �ak nije ni potpisala, ali je izrazio o�ekivanje i da �e one to u�initi
„vremenom, pogotovo usled pritiska ostatka me�unarodne zajednice“.
On je
ocenio da �e SAD „jednog dana“ taj sud prihvatiti, izme�u ostalog, i zbog
pozitivnih promena u me�unarodnom krivi�nom pravu u poslednjih deset godina koje
su nastale, pre svega, formiranjem privremenih krivi�nih sudova za Ruandu i
biv�u Jugoslaviju.
Jankovi� je rekao da na bilateralne ugovore sa SAD kojima
bi se „fakti�ki dao imunitet ameri�kim dr�avljanima u odnosu na krivi�no
gonjenje“, treba gledati kao na „me�umeru kojom bi se odlo�ilo va�enje Rimskog
statuta“ u odnosu na tu dr�avu.
Na pitanje da li su Ujedinjene nacije time
�to je Savet bezbednosti na godinu dana izuzeo ameri�ke mirovnjake od gonjenja
pred tim sudom, zapravo, ohrabrile SAD da postavljaju uslove drugim zemljama,
Jankovi� je kazao da one to jesu u�inile, ali da su UN i ranije „bile u prilici
da ustupaju pred ameri�kim zahtevima“, kao u slu�aju bombardovanja Iraka i
SRJ.
