Ko leci kosovske Srbe
|
Gracanica, Beograd - Otkrivanje istine o zlostavljanju i ponizavajucem polozaju mentalno obolelih lica, uglavnom srpske nacionalnosti, u Intitutu za mentalno obolele u Stimlju i sticenika Starackog doma u Pristini, sasvim neocekivano osvetlilo je problem zdravstva na Kosovu i Metohiji i sa moralne strane. Po ko zna koji put potvdilo se da su u politickim prepucavanjima i razlicitim tumacenjima medjunarodnih dokumenata izmedju srpskih (jugoslovenskih) vlasti i Unmika, ali i u srpskim medjusobnim oko neusaglasenih "zdravstvenih koncepcija", zrtve najcesce oni u cije ime se sve to radi - gradjani. Ovog puta Srbi. Sa druge strane, kosovski Albanci su pokazali da, cak i kada je zdravlje u pitanju, vise drze do etnickog, nego do etickog principa.
- Zapostavljanje i maltretiranje mentalno bolesnih i starih osoba samo zbog njihovog etnickog porekla, kako se istice u saopstenju Eparhije rasko-prizrenske, predstavlja jedan od primera sveobuhvatne diskriminacije. "Nazalost, tri godine posle rata medicinska zastita gradjana u gradovima na Kosovu i Metohiji pripada samo privilegovanim etnickim zajednicama, pre svega Albancima, a zatim manje ili vise Turcima i Bosnjacima, dok su Srbi prinudjeni da zdravstvenu pomoc traze u slabo opremljenim seoskim ambulantama ili da idu u bolnice u centralnoj Srbiji", dodaje se u saopstenju.
- Zdravstvene institucije na Kosovu i Metohiji u kojima nema nealbanskog medicinskog osoblja, a Srbi su proterani nalazi se pod pokrajinskim Ministarstvom zdravlja koje vodi Numan Balic i pod patronatom Unmikovog departmana za zdravstvo. Vise puta smo ukazivali predstavnicima Civilne Misije UN na Kosovu da albanski zdravstveni radnici nehumano postupaju sa srpskim bolesnicima. Vec smo imali losa iskustva sa porodjajima dve trudnice u bolnicama u Urosevcu i Gnjilanu koje su psihicki i fizicki maltretirane - objasnjava za Danas profesor Zdravko Vitosevic, poverenik za Kosovo i Metohiju republickog Ministarstva zdravlja i clan Koordinacionog centra Savezne i republicke vlade za Kosovo i Metohiju.
Profesor Vitosevic se zali da Numan Balic, aktuelni ministar za zdravlje, okolinu i prostorno planiranje u Vladi Kosova, odbija svaku saradnju sa Beogradom, dok predstavnici medjunarodne administracije kategoricno tvrde da je zdravstvo iskljucivo u njihovoj nadleznosti. Prema njegovim recima, republicko Ministarstvo zdravlja uspelo je da zadrzi u svojoj mrezi pet domova zdravlja u centralnom Kosovu, zdravstveni centar Gnjilane i Klinicko-bolnicki centar u Kosovskoj Mitrovici, sto je potvrdjeno i odlukom Skupstine Srbije.
|
Jedan broj zaposlenih u Domovima zdravlja, osim od Beograda platu prima i do Unmika, sto je, kako Vitosevic objasnjava, deo saradnje sa medjunardnom upravom zapocet pre dve godine. Zdravstveni radnici koji se nalaze na Unmikovom spisku za vaucer od Ministarstva primaju 100 odsto plate, a svi ostali dvostruku mesecnu platu.
Prema recima Zorice Nedeljkovic, direktora Doma zdravlja u Gracanici, od 706 zaposlenih u ovoj ustanovi, 207 je i na Unmikovom platnom spisku.
- Saradnja sa Unmikom u zdravstvu zapocela je odmah po dolasku medjunarodne misije. Oni nam daju naftu, lekove, sanitetski materijal, pratnju kada je potrebno. Lekovima se snabdevamo preko Kosovske farmaceutske organizacije iz Pristine. Ali, mnogo toga nam fali. Trebalo bi i da Srbija pomogne narodu koji je na mukama. Nas Dom zdravlja sa okolnim ambulantama brine o primarnoj zdravstvenoj zastiti skoro 15.000 Srba u ovoj enklavi, ali i Albanaca koji zatraze lekarsku pomoc. KCB Pristina nam nije dostupan, pa teze bolesnike saljemo u Kosovsku Mitrovicu ili u centralnu Srbiju - kaze Zorica Nedeljkovic.
Ona objasnjava da je bila "ljuta i iznenadjena kada je, posle promene vlasti u Beogradu bez objasnjenja smenjena sa mesta direktora Doma zdravlja", ali da je na to mesto ponovo vratio Unmik u novembru 2001. godine. "Etiketu" SPS kadra doktorka Nedeljkovic ne zeli da komenatrise. Doktorka Nedeljkovic je jedan od retkih srpskih medicinskih radnika u Pokrajini koji su zadovoljni saradnjom sa Unmikovim odeljenjem za zdravlje i nadleznim ministarstvom u privremenoj Vladi Kosova i ministrom Balicem. "Odlazim u Pristinu i saradjujem sa Albancima, pre svega u interesu mojih pacijenata. Govorim svojim jezikom. Albanci su korektni. Recimo, na jednom sastanku u odeljenju za zdravlje, na kome sam ja bila jedina Srpkinja, Iljir Toljaj je govorio srpski", naglasava doktorka Nedeljkovic.
Osim pomenutih pet domova zdravlja u centralnom delu Kosova i Metohije postoje i dve bolnice pod upravom Unmika: u Lapljem Selu i "Simonida" u Gracanici. Nedavno otvoren Interni centar u Lapljem Selu, ciju su izgradnju finansirali Francuzi, moze da primi 30 bolesnika. Bolnicu vodi doktor Gordana Subaric - Georgijeva. Bolnica "Simonida" u Gracanici, ciji je direktor doktor Zuher, a upravik profesor Dragan Peric, zajedno sa ginekologijom ima 21 lezaj. Posle otvaranja Internog centra ginekologije lekari u "Simonidi" uglavnom se bave hirurgijom. Posle visemesecne pauze, koja je usledila nakon smrti pacijena na operaciji slepog creva, bolnica ponovo obavlja manje hirurske zahvate, ali pruza i sve druge vidove zdravstvene pomoci stanovnistvu. Osim pomenutih ustanova, o zdravlju srpskog stanovnistva brine i pokretna ambulanta iz manastira Gracnica sa pet lekara specijalista.
Rec je o zajednickoj akciji Crkve, bolnica "Simonida" iz Gracanice i "Kralj Milutin" iz Lapljeg Sela i svih lekara dobre volje koji obilaze srpske enklave i lece narod.
J. Tasic
http://www.danas.co.yu/
<<terazije_1.jpg>>
null.gif
Description: GIF image
