|
Ipak se kre�ePekinezer u Pri�tini - kakvo prijatno iznena�enje! Ku�e koje na lancu �eta njegov vlasnik po pe�a�koj zoni budi kod posetioca umiruju�i ose�aj normalne gradske svakodnevice koja je prljavoj i haoti�noj prestonici Kosova dugo nedostajala. Prilikom dalje �etnje u o�i upada novozasa�eno cve�e u �ardinjerama koje tu i tamo oivi�avaju bulevar Marije Terezije. Ulice i trotoari su �istiji nego ikad, dok je saobra�aj koji nadgleda jedan saobra�ajac mirniji nego ina�e. Pri�tina se doterala. Na Kosovu se sve ipak kre�e u pozitivnom pravcu. Ovom povr�nom utisku odgovara i ton najnovijeg izve�taja u kome generalni sekretar UN Kofi Anan kao vrhovni za�titnik protektorata UN svodi ra�un pred �lanovima Saveta bezbednosti. Kosovo ima demokratski izabran parlament i upravu koja postepeno preuzima kompetencije od UN. Preduslovi za povratak prognanih Srba su se popravili i postavljeni su temelji za ekonomski napredak. Ovaj ni u kom slu�aju eufori�an, ali oprezno optimisti�an izve�taj proteklih nedelja je sna�no uzdrman zbog dva doga�aja. Pre mesec dana je u po�aru uni�tena elektrana Obili� do te mere da �e Kosovo mesecima morati da �ivi uz restrikcije. Uzrok katastrofe nije bio udar groma, kako se pretpostavljalo, ve� trogodi�nje lo�e rukovo�enje lokalnih i me�unarodnih funkcionera koji nisu u stanju da brinu o elektrani, a kamoli da je saniraju. Jo� dramati�nija bila je druga eksplozija kada su albanski teroristi digli u vazduh pet ku�a u selu Klokot koje pripadaju Srbima spremnim da se vrate. Napad na srpski manastir u �ijem dvori�tu se okupilo vi�e hiljada vernika nije uspeo. Atmosfera za povratak Srba o�igledno nije dobra i svi apeli zvani�nika UN i malodu�ni stavovi albanskih politi�ara ni�ta tu ne�e promeniti. Pri tom je Mihael �tajner do sada najsposobniji "guverner" Kosova. Nakon sujetnog i neefikasnog Bernara Ku�nera i previ�e introvertnog Hansa Hakerupa ovog nema�kog diplomatu krase principijelnost, efikasnost i komunikativna kompetencija. Njegovo energi�no delovanje protiv kriminalaca, nasle�a Oslobodila�ke vojske Kosova, uspelo je da kod stanovni�tva, koje ima sve kriti�niji stav prema Unmikovom aparatu, izazove po�tovanje. "Prvo standardi, pa onda status", glasi �tajnerova deviza: pre nego �to se odlu�i o budu�em statusu Kosova, moraju da budu ispunjeni demokratski, zakonski i ekonomski minimalni zahtevi koji kako ve�ini, tako i manjini garantuju normalan �ivot - prema regionalnim kriterijumima. Da bi ovo konkretizovao �tajner je u aprilu definisao �itav niz referencijalnih veli�ina. One pokazuju visinu prepona koje kosovski Albanci moraju da presko�e da bi, da bi �ta? Da bi izvojevali nezavisnost od Srbije? Ili da bi uop�te mogli da vode razgovore sa me�unarodnim zvani�nicima o tome? �tajnerov koncept "Prvo standardi pa onda status" u pedago�kom smislu je jasan, ali se u realpoliti�kom �ivotu te�ko mo�e realizovati. Upravo u ovom kompleksnom pitanju nacionalne koegzistencije rad na standardima se zloupotrebljava radi br�eg re�avanja kona�nog statusa. Ekstremisti�ki Albanci bore se uz pomo� nasilja i blagonaklonosti politi�ke elite da se ne ostvari povratak Srba. Etni�ki "�istom" Kosovu, tako glasi njihova ra�unica, niko ne�e trajno mo�i da uskrati nezavisnost. Na drugoj strani Beograd dr�i odstupnicu u srpskom delu Mitrovice kako bi u slu�aju ne�eljenog otcepljenja Kosova barem sever koji je naseljen Srbima ostao u sastavu matice. Dodu�e, ve�ina albanskih politi�ara je nau�ila svoju lekciju: oni zagovaraju povratak manjina i prihvataju visoke prepone preko kojih vodi skok u slobodu. Predsednik Rugova, koji stanuje u elitnom delu Pri�tine, uzdi�e se iznad zahteva za politi�ku korektnost. Pitanje statusa Kosova mora brzo da se re�i (�to zna�i nezavisnost). U protivnom �e se "albansko pitanje" postaviti na nov na�in. To u prevodu zna�i - ili �emo danas dobiti Kosovo, ili �emo sutra po�eleti veliko Kosovo (uklju�uju�i zapad Makedonije i jug Srbije). Re�avanju pitanja statusa mora da se pristupi brzo, i to ne samo zbog ovih pretnji. Povratak izbeglica i privatizacija ima�e uspeha samo ako se ima u vidu jasan horizont o�ekivanja povratnika i investitora. On bi mogao da bude ograni�en sa dve strane: isklju�ena je mogu�nost potpuno suverene dr�ave; me�unarodna �andarmerija u borbi protiv organizovanog (politi�kog) kriminala i dalje je neophodna, a Beograd �e imati pravo da ka�e svoj stav kada je re� o pitanjima manjina, kao i o za�titi srpskih spomenika. Povratak Kosova pod srpsku kontrolu je nezamisliv. O svim drugim oblicima samouprave mo�e da se vodi dijalog izme�u Pri�tine i Beograda. EU i SAD su pri tom jasno stavile do znanja da najbr�i put do Evrope vodi preko ekonomske integracije regiona. |
vrati.gif
Description: GIF image
