-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1 ====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== KOMBINATORIKE PREDSEDNICKIH KANDIDATA Beograd -- Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Zoran Sami najavio je da ce DSS "za nekoliko dana izaci sa stavom o predsednickim izborima". Sami je ovim produzio neizvesnost ne samo zbog pitanja da li ce se Vojislav Kostunica kandidovati za predsednika Srbije, vec hoce li DSS uopste imati svog kandidata. Sa ovim ocito racunaju i neki zvanicnici DOS-a, pa je kopredsednik Socijaldemokratske partije Slobodan Orlic rekao da raspolaze informacijama da ce DSS podrzati predsednika Narodne demokratske stranke Slobodana Vuksanovica. Vuksanovic je to demantovao, rekavsi da je Orliceva ocena - trik iz Milosevicevog vremena. I dok se iscekuje izlazak na scenu verovatno najacih kandidata, Miroljub Labus je najavio pocetak kampanje za 18. avgust, javnost prati desavanja u partijama opozicije, a posebno pitanje zajednickog predsednickog kandidata iz redova opozicije, koje je pokrenuo Slobodan Milosevic iz Haga. Direktor agencije Medijum-Galup Internesenel Srbobran Brankovic, ocenjuje da bi kandidat opozicije mogao da udje u drugi krug samo ukoliko Kostunica ne izadje na izbore, odnosno ukoliko DSS podrzi nekog drugog, na primer Dragoljuba Micunovica, o cemu se u medijima spekulise. Ako Kostunica odluci da izadje na izbore, izvesno je da bi u drugom krugu dobio podrsku glasaca opozicije, smatra Brankovic: "Naravno, u drugom krugu bi sigurno pobedio covek koji bi imao podrsku DSS ili DOS-a, zato sto bi, pretpostavljam, ostatak birackog tela glasao za njih. S tim sto je sasvim moguce zamisliti situaciju da u drugom krugu ne izadje 50 odsto biraca, jer se sada stvari zaista usloznjavaju na politickoj sceni i nisam uveren da bi pristalice stranaka starog rezima, ukoliko njihov kandidat ne udje u drugi krug, glasale za gospodina Micunovica sa takvim poletom i voljom kao sto bi glasali za gospodina Kostunicu u nameri da osujete gospodina Labusa da dodje na mesto predsednika", kaze Brankovic. U Demokratskoj alternativi, clanici koalicije DAN, smatraju da postoji opasnost od zajednickog predstavnika opozicije. Potpredsednik stranke Nada Kolundzija izjavila je da postoji opasnost da opozicioni kandidat, zbog razjedinjenosti DOS-a, ostvari izborni uspeh: "Za mene bi bio poraz DOS-a kada bi se u drugom izbornom krugu nasao opozicioni kandidata. Dakle, to bi bio za DOS jasan signal da nije uradio ne dovoljno, nego minimum", kaze Kolundzija. Ipak su male sanse da ce opozicija imati zajednickog kanidata za predsednika Srbije, s obzirom na najave iz SPS-a da nece podrzati predlog Slobodana Milosevica da SPS stane iza Seselja. Lider SPO-a Vuk Draskovic poceo je da prikuplja potpise za svoju kandidaturu, dok je prijava Borislava Pelevica vec odobrena od Republicke izborne komisije. KOSTUNICA ODLUCIO DA SE KANDIDUJE? Beograd -- Predsednik SR Jugoslavije i lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Kostunica odlucio je da se kandiduje za predsednika Srbije, a svoju kandidaturu ce, najverovatnije, zvanicno saopstiti na sednici Glavnog odbora DSS-a 24. avgusta, izjavio je za "Blic" od cetvrtka visoki funkcioner DSS-a, koji je zeleo da ostane anoniman. "Kostunica ce, najverovatnije, sacekati 24. avgust kako bi za tu svoju licnu odluku dobio podrsku GO DSS", naveo je on i dodao da ce Kostunica u izbornu trku uci kao predsednicki kandidat DSS-a. KOALICIJA BEZ ZAJEDNICKOG PREDSEDNICKOG KANDIDATA Beograd -- Predsednik Demokratskog centra Dragoljub Micunovic izjavio je da DOS, kada se govori o pitanjima Ustavne povelje i predsednickih kandidata, vise nije jedna organizacija. Micunovic je izjavio da je neophodno da se potpisnici Beogradskog sporazuma sastanu ove nedelje i odgovore na pismo koje im je uputila Komisija za izradu Ustavne povelje i istakao da su u pitanju konsultacije sa potpisnicima Sporazuma, a da je pisanje i usvajanje Povelje u nadleznosti Ustavne komisije, odnosno parlamenata. Micunovic je na konferenciji za novinare ocenio da od sednice Predsednistva DOS-a stoga treba ocekivati samo potvrdu cinjenice da koalicija nece imati zajednickog kandidata na izborima za predsednika Srbije: "Oni mogu da evidentiraju 17. avgusta kandidate, ali mislim da je cela stvar zakasnila i ne moze se DOS uzimati kao jedinstvena organizacija. Tu nema nikakve discipline. Ne verujem, zbog toga, da DOS moze da uspostavi disciplinu, da podrzi jednog kandidata - toga vise nema, jer su odavno volje i odluke individualizovane". Micunovic je izjavio da ce se 24. avgusta, na Glavnom odboru DC, definitivno znati da li ce se on kandidovati na septembarskim izborima za predsednika Srbije. Predsednik Demohriscanske stranke Srbije Vladan Batic najavio je mogucnost da se predsednicki kandidat te stranke Nada Kostic povuce iz predizborne trke, ukoliko Predsednistvo DOS-a u subotu odluci da na izbore izadje sa jednim kandidatom. Batic je, ipak, istakao da ne ocekuje koalicioni kompromis o jednom kandidatu. LABUSOVA KAMPANJA POCINJE 19. AVGUSTA Beograd -- Predsednicki kandidat Miroljub Labus predace Republickoj izbornoj komisiji svoju kandidaturu u ponedeljak 19. avgusta, a istog dana skupom na beogradskom Trgu Republike pocinje predizbornu kampanju. Labusov portparol Bojan Zecevic najavio je na konferenciji za novinare da ce predizborna turneja poceti 21. avgusta iz Male Krsne i da ce Labus posetiti 120 gradova u Srbiji. "Ovo ce biti skromna kampanja koja ce se finansirati iz dobrovoljnih priloga koje prikuplja udruzenje gradjana Pobeda 2002, a javnost ce imati uvid u sredstva koja se koriste", kaze Zecevic: "Poslednje dve nedelje nama se javio veliki broj gradjana, malih i srednjih preduzeca i zanatskih radnji koje su trazile nacin kako da pomognu finansijski ovu kampanju. Najveca donacija, koliko se ja secam, iznosi 9.000 dinara, govorim o gradjanima, a najniza negde oko 500 dinara. Takodje, svi koji rade u ovoj kampanji, bez obzira na svoj profesionalni pristup radice volonterski. Moramo da naglasimo da nikakva druga sredstva ni iz kakvih drugih izvora i ni u kom drugom obliku, pre svega mislim na drzavne organe i institucije, nece biti korisena, niti su do sada koriscena u kampanji". U izbornom stabu Miroljuba Labusa saopsteno je da ce on na sednici Predsednistva DOS-a u subotu u Kragujevcu liderima vladajuce koalicije predstaviti svoj program. SVILANOVIC: NECEMO ZURITI SA ODGOVOROM NA PREDLOG SAD Beograd -- Savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanovic najavio je da ce Jugoslavija saopstiti zvanicni stav o predlogu SAD o sporazumu kojim bi se izbeglo izrucivanje Amerikanaca Medjunarodnom krivicnom sudu tek kada vidi rezultate dijaloga koji se o tom spornom pitanju vodi izmedju EU i Sjedinjenih drzava. Goran Svilanovic je za Radio B92 rekao da ovdasnja vlast nece zuriti da da odgovor Vasingtonu na ovaj kontroverzni predlog Busove administracije. "Do sada SRJ i njeni nadlezni organi nisu zauzeli definitivan politicki stav o ovom predlogu. Konacnu odluku donosi Savezna Vlada, medjutim, mi sa tim necemo zuriti. Poznato je da SRJ podrzava osnivanje i rad MKS, naravno, u predlogu SAD mi cemo da se konsultujemo sa drugim zemljama clanicama MKS, posebno sa zemljama clanicama EU. Radi se o jednom ozbiljnom i delikatnom pitanju koje se tice medjunarodnih obaveza nase drzave. Mi u ovom trenutku ocekujemo da dijalog u koji su ukljuceni i EU i SAD da rezultat koji bi bio kompromis. Ova situacija nije takva da bi drzave kao Jugoslavija i slicne morale da preseku cvor, niti se na Jugoslaviju u ovom trenutku vrsi takav pritisak u odnosu na odluku koju bi donela povodom ovog pitanja", rekao je Svilanovic. ORLIC KRITIKOVAO KOSTUNICU ZBOG IZJAVE O ZAHTEVU SAD Beograd -- Savezni sekretar za informisanje Slobodan Orlic ostro je u sredu kritikovao predsednika SRJ Vojislava Kostunicu zbog izjave da bi pravni poredak zemlje bio podriven potpisivanjem sporazuma sa SAD o izuzimanju americkih drzavljana od gonjenja pred Medjunarodnim krivicnim sudom za ratne zlocine. "Odluka americke administracije da izuzme svoje gradjane od gonjenja pred Medjunarodnim krivicnim sudom kroz biletaralne sporazume sa zemljama koje su ratifikovale Rimski sporazum ocigledno je bio dobar povod za pocetak predizborne kampanje predsednika SRJ i Demokratske stranke Srbije", rekao je agenciji Beta Orlic, koji je kopredsednik Socijaldemokratske partije. Orlic je ocenio da je Kostunica javnim komentarom americke ponude "preskocio barem nekoliko stepenica, a pre svega Saveznu skupstinu i Saveznu vladu, koji su po Ustavu duzni za vodjenje spoljne politike". BRISEL S PAZNJOM PRATI CORSOKAKE USTAVNE KOMISIJE Brisel -- Portparol visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kristina Galjak izjavila je da ce se Havijer Solana u svakom slucaju pridruziti petorici potpisnika Beogradskog sporazuma kada oni u svoje ruke preuzmu dovrsavanje Ustavne povelje. U izjavi za podgoricke "Vijesti" ona nije mogla da precizira tacan datum Solaninog dolaska u Beograd, ali je rekla da Birisel s paznjom prati situaciju u Beogradu i Podgorici i rad Ustavne komisije. Znamo za sve nesuglasice i corsokake Ustavne komisije kao i za njihovu spremnost da dovrsavanje posla prepuste petorici politicara, potpisnika Beogradskog sporazuma", rekla je Galjak. USTAVNA POVELJA: RAZLICITA MISLJENJA O DALJEM RADU Beograd -- Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica, predsednik Crne Gore Milo Djukanovic i premijer Srbije Zoran Djindjic izneli su oprecne ocene rada Komisije za izradu Ustavne povelje Srbije i Crne Gore. Kostunica je naveo da izradu Ustavne povelje mora da zavrsi Ustavna komisija, Djukanovic je ocenio da je najbolje da se o spornim pitanjima dogovore vlade dve republike, dok je Djindjic insistirao da se sto pre nadje kompromis kako se ne bi odlagala medjunarodna integracija buduce zajednice. Predsednik Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic izrazio je zabrinutost za prijem Jugoslavije u Savet Evrope, zbog neuspeha Komisije za izradu Ustavne povelje Srbije i Crne Gore. Iako prijem Jugoslavije jos nije zvanicno doveden u pitanje, Micunovic je u izjavi za Radio B92 upozorio da Ustavna povelja mora biti napisana do 3. septembra kada ce se u Savetu Evrope na dnevnom redu naci ukljucenje Jugoslavije u tu organizaciju. Micunovic je ponovio da se ne slaze sa inicijativom da Ustavnu povelju sastave vlade Srbije i Crne Gore: "Predsednici dveju vlada to ne mogu da urade. Naime, oni moraju da daju neke predloge ali to se mora vratiti clanovima komisije. Predsednici dveju vlada mogu samo da deblokiraju predstavnike svojih stranaka u parlamentu da bi mogli da dodju do sporazuma. Inace, tehnicki je sve to naravno vrlo moguce, jer je vrlo mali broj neresenih pitanja ostao", kaze Micunovic. S druge strane, crnogorski premijer i jedan od potpisnika Beogradskog sporazuma, Filip Vujanovic, ocenio je da bi dogovor vlada Srbije i Crne Gore o primeni ekonomskog dela tog sporazuma trebalo da bude osnova Ustavne povelje. Vujanovic je za Radio Antena M rekao da ocekuje da se potpisnici sporazuma o buducoj drzavi uskoro sastanu i usaglase tekst Povelje i izrazio optimizam da ce se to desiti brzo i bez vecih problema: "Mislim da je to jedan pravnotehnicki posao, normativno zanatski koji treba vrlo brzo zavrsiti i koji se moze vrlo brzo zavrsiti s obzirom i da su Vlada Crne Gore i Vlada Srbije vec postigli sporazum o ekonomskom sadrzaju te Ustavne povelje, dakle jednu vrlo osjetljivu oblast na jedan sasvim kvalitetan nacin rijesili. Dogovor dvije vlade treba da bude osnov, najznacajniji deo te Ustavne povelje i sad samo treba u svom drzavnom dijelu nadgraditi je. Naravno bilo bi mi drago ukoliko i taj dio nadgradnje koji je drzavno uoblicavanje ekonomskog sadrzaja bude prihvacen u onoj viziji koja se iz tog sporazuma dvije vlade sasvim jasno vidi. Dakle, u tom sporazumu su odrijedjene nadleznosti ministarstava u okviru Savjeta ministara i oprijedeljena pozicija imovine i teritorije", kaze Vujanovic. Clanovi Komisije za izradu Ustavne povelje predlozili su da potpisnici Beogradskog sporazuma jos jednom preuzmu odgovornost i pokusaju da dodju do zajednickog teksta Povelje. Savetnik jugoslovenskog predsednika Slobodan Samardzic ocenjuje da bi to bilo dobro resenje: "Mislim da je to ne samo stara idea, nego i da nije dobra, da zapravo ona ne bi dovela do jedinstvenih drzavnih funkcija, ma koliko minimalnih, vec bi dovela do jednog kompromisa izmedju dve vlade u unutrasnjim odnosima koji bi se lose odrazio i na spoljne odnose, na taj jedinstveni status Jugoslavije kao subjekta medjunarodnog prava. Prema tome, to je jedan pokusaj da se ostvari ideja da drzavnom zajednicom zapravo vladaju vlade Srbije i Crne Gore i da ona bude jedan prost izraz ili jedna prosta rezultanta tog dogovora", komentarise Samardzic. "Ustavna povelja nece nikada biti usaglasena, jer za to ne postoji politicka volja medju clanovima Ustavne komisije", ocenio je predsednik Demohriscanske stranke Vladan Batic. On je istakao da bi trebalo prekinuti rad na izradi Ustavne povelje, a resavanje buducih odnosa izmedju Srbije i Crne Gore prepustiti republickim vladama u Beogradu i Podgorici, jer ni Srbija ni Crna Gora nemaju vise vremena za gubljenje", rekao je Batic. SIDER: POVELJA USLOV Strasbur -- Predsednik Parlamentarne skupstine Saveta Evrope Peter Sider izjavio je u sredu FoNetu da ce Biro Saveta Evrope na sednici 23. septembra doneti konacnu odluku da li ce se prijem SRJ u Savet Evrope naci na dnevnom redu septembarskog zasedanja Parlamentarne skupstine u Strasburu. Mada je prijem SRJ u Savet Evrope na preliminarnom dnevnom redu Parlamentarne skupstine, to Biro mora da potvrdi, zbog cega je Sider rekao da ne zna kakva ce biti odluka clanova Biroa, ako se do 23. septembra "ne obave ustavne promene u Jugoslaviji". "Ako se taj posao ne obavi do 23. septembra, onda postoji mogucnost da Biro prijem SRJ u Savet Evrope uopste i ne predlozi u dnevnom redu za septembarsko zasedasnje Parlamentarne skupstine", rekao je Sider. TEZE NEGO STO JE BRISEL PRETPOSTAVLJAO Berlin -- "Frankfurter algemajne cajtung" (FAZ) u izdanju od srede na udarnom mestu prenosi osvrt na rad Komisije za izradu Ustavne povelje nove drzave Srbije i Crne Gore i ocenjuje da je rad Komisije za izradu Ustavne povelje bio neuspesan, ali da Komisija nije ukinuta, vec ce nastaviti rad uz pomoc potpisnika Beogradskog sporazuma. List podseca da je u vreme potpisivanja Beogradskog sporazuma, u martu ove godine, Visoki predstavnik EU Havijer Solana bio veoma optimistican i da je govorio o "vaznom koraku za stabilnost Evrope". "Udahnuti ovim odredbama zivot pokazalo se, medjutim, teze, nego sto se u Briselu pretpostavljalo", ukazuje "Frankfurter algemajne cajtung". Predizborna kampanja uoci predsednickih izbora nece stvoriti povoljnu klimu za usaglasavanje spornih stavova, primecuje list. Dok jedni novu drzavu smatraju sredstvom protiv nove balkanizacije, drugi u njoj vide "diktat Brisela". Uz sve ovo postoje i strahovanja da ce neuspeh u izradi Ustavne povelje ugroziti priblizavanje Evropi i Srbije i Crne Gore. HAG TRAZI HITNU ISTRAGU ZLOCINA U HRVATSKOJ Zagreb -- Glavni tuzilac Haskog tribunala Karla Del Ponte zatrazila je od hrvatskog drzavnog tuzioca Mladena Bajica brzu i efikasnu istragu o zlocinu u Paulin Dvoru kod Osijeka. Decembra 1991. godine pripadnici hrvatske vojske ubili su 18 srpskih civila i skrivali njihova tela u vojnom skladistu u blizini Osijeka, da bi sest godina potom tela bila prebacena u 500 kilometara udaljenu Liku. Prema saznanjima novinara nedeljnika Feral Tribjun Draga Hedla, tela 18 Srba prebacena su u okolinu Gospica zbog zainteresovanosti istrazitelja Haskog tribunala, koji ce pocetkom septembra, zbog ovog slucaja, ponovo posetiti Hrvatsku. "Upravo je objavljen podatak da ce haski istrazitelji doci u Hrvatsku u vezi sa slucajem u Paulin Dvoru pocetkom rujna (septembra) i da ce se oni takodjer ukljuciti u istragu oko tog zlocina. Oni su se i ranije interesirali za tu cijelu pricu i jos u vrijeme mandata UNTAES-a oni su posjecivali vojni logor Lug kraj Osijeka za koji su sumnjali da se onde nalaze tijela 18 srpskih civila ubijenih u Paulin Dvoru 1991. godine. Medjutim, kako nisu imali tacne podatke gdje se nalaze, to je ogromno vojno skladiste, oni su od toga vjerojatno odustali i tek kada se istraga pocela intenzivirati i kada su haski istrazitelji i dalje uporno nastojali otkriti gdje se oni nalaze, tada je doslo do odluke da se tijela 18 civila prebace iz Luga kraj Osijeka u Gospic, dakle 500 kilometara dalje u Liku", prica Hedl. Slucaj Paulin Dvor u mnogome podseca na aferu sa hladnjacama u Srbiji. I u Hrvatskoj, kao i ovde, pretpostavlja se da je u zataskivanje zlocina umesan tadasnji drzavni vrh, prenosi Drago Hedl za Radio B92. "Kako sada stvari stoje, najvece probleme mogao bi imati Karlo Gorinsek koji je bio zapovijednik operativne zone Osijek i koji je bio najodgovorniji za vojna pitanja u Osijeku u to vrijeme. Medjutim, postoje takodje pouzdane informacije i brojni svjedoci koji znaju da je postojala stanovita paralelna linija zapovijedanja i da je znacajnu ulogu u to vrijeme u vojnim krugovima imao Branimir Glavas koji je u to vrijeme bio zapovjednik obrane Osijeka. Postoje jake indicije da je o svemu tome sto se dogadjalo u Paulin Dvoru, a narocito o tome da su se posmrtni ostaci tijela premjestali 500 kilometara dalje bio informiran drzavni vrh. Iz onoga sto sam saznao i istrazio o tome znao je Gojko Susak tadasnji ministar obrane jos 1993. godine, a sigurno je da se jedna takva slozena operacija ne bi mogla izvesti bez znanja samoga vojnoga i politickoga vrha u Hrvatskoj", kaze Hedl. Inace, hrvatski drzavni tuzilac Mladen Bajic rekao je da se jos definitivno ne zna ko ce se baviti slucajem Paulin Dvor. "Sve zavisi od procene Haskog tribunala koliko ozbiljno pravosudni organi Hrvatske rade na istrazi, rekao je Bajic. MUSTAFI DOBIO PRITVOR OD 30 DANA Pristina -- Medjunarodni istrazni sudija na Kosovu odredio je u utorak uvece pritvor od 30 dana visokom oficiru Kosovskog zastitnog korpusa Rustemu Mustafi - Remiju, koji je uhapsen proslog vikenda pod optuzbom za mucenja i ubistava najmanje pet ilegalno zatocenih osoba. Njegov advokat Aziz Redza izjavio je jutros da je Mustafa negirao optuznicu u celosti, ocenjujuci da nije utemeljena na cinjenicama. On je preneo Mustafinu poruku da je spreman da prihvati krivicu, ako samo jedan svedok bude svedocio da je on pocinio zlocine. Protiv Mustafe istraga je prosirena za krivicno delo ratnih zlocina protiv civilnog stanovnistva po clanu 142. Krivicnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, dodao je Redza. U znak protesta zbog hapsenja Rustema Mustafe - Remija, Albanci su za sredu najavili novo okupljenje u njegovom rodnom Podujevu. HARADINAJ: CISTIJI SAM OD MEDJUNARODNE ZAJEDNICE Pristina -- Lider Alijanse za buducnost Kosova Ramus Haradinaj, protiv koga je medjunarodni tuzilac na Kosovu u ponedeljak podigao optuznicu zbog oruzanog napada na jednu albansku porodicu 2000. godine, izjavio je da je iznenadjen takvim ponasanjem pravosudja. Hajradinaj je u intervjuu dnevniku "Koha Ditore" rekao da je "cistiji nego svi predstavnici medjunarodne zajednice koji zive na Kosovu". "Odredjene strukture u medjunarodnom pravosudju ovde na Kosovu, povezane su sa kriminalom i koriste kriminal, ili saradjuju sa njim kako bi sprecili delovanje jednog politickog subjekta, u ovom slucaju - Alijanse za buducnost Kosova i moje", kazao je on. U intervjuu dnevniku "Zeri" Haradinaj je ocenio da je optuznica protiv njega "uvredljiva" i da predstavlja "flagrantno mesanje u demokratski proces i izbornu trku". HILJADE LJUDI U PODUJEVU TRAZE OSLOBADJANJE RUSTEMA MUSTAFE Podujevo -- Nekoliko hiljada ljudi i u sredu je, drugi dan za redom, ucestvovalo u protestu zbog hapsenja komandanta zone "Lap" bivse Oslobodilacke vojske Kosova Rustema Mustafe-Remija i drugih bivsih pripadnika OVK. Okupljenima u Podujevu obratio se jedan od organizatora protesta Bedzet Revuci istakavsi da se nece dozvoliti "stavljanje mrlje" na vrednosti borbe OVK i da ce se te vrednosti stititi. Revuci je optuzio UNMIK da "po nalogu i direktivama iz Beograda hapsi generale, staresine i vojnike OVK". "Nasi zahtevi su veoma jasni - oslobadjanje svih uhapsenih pripadnika bivse OVK, u suprotnom necemo biti odgovorni za moguci ishod situacije", rekao je Revuci. Protest je zavrsen mirno, bez incidenata. UHAPSEN NASER HISENI ZBOG UBISTVA SLOBODANA JOVANOVICA Beograd -- UNMIK policija uhapsila je Nasera Hisenija iz Urosevca, koji se tereti za ubistvo Slobodana Jovanovica iz Vitine u novembru 2000. godine, saopstilo je u sredu odeljenje pravosudja Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Pocetak sudjenja Hiseniju odlagan je vise puta zbog toga sto optuzeni nije bio dostupan medjunarodnom pravosudju i policiji UNMIK-a, pise u saopstenju. Sudjenje ce poceti sledece nedelje pred medjunarodnim vecem Okruznog suda u Gnjilanu i uz ucesce medjunarodnog tuzioca. U slucaj su ukljuceni i advokati saradnici odeljenja pravosudja i ljudskih prava, kao punomocnici porodice Slobodana Jovanovica. "Ovo hapsenje pokazuje da UNMIK poseduje odgovarajuce mehanizme da privede sve pocinioce etnickih zlocina pred lice pravde i da se dobrom voljom i sagledavanjem cele istine na Kosovu i Metohiji moze zbilja stvoriti multietnicko drustvo", ocenilo je odeljenje pravosudja Koordinacionog centra. IZRECENE KAZNE ZA ILEGALNE PRELASKE ADMINSTRATIVNE GRANICE Bujanovac -- Bujanovacka policija privela je ove nedelje pet lica zbog krsenja Uredbe o kontroli prelazaka administrativne linije Kosova i Metohije, saopstilo je u sredu drzavno Koordinaciono telo za jug Srbije u Bujanovcu. Dva lica su privedena jer su administrativnu liniju presla sa robom bez pratece dokumentacije. Roba im je privremeno oduzeta, jednom je pred sudom odredjena novcana kazna od 15.000 dinara, a protiv drugog ce tek biti podneta krivicna prijava. Tri osobe su privedene zbog nedozvoljenog prelaska administrativne linije. Dve osobe dobile su opomene, a jedno lice je kaznjeno sa 15.000 dinara. Posto privedeni nije imao novca kod sebe, a ocenjeno je da "postoji mogucnost da u kasnijem postupku bude nedostupan srpskim vlastima" jer zivi na Kosovu, odmah je upucen na odsluzenje kazne zatvora od 30 dana. PRODUZEN ROK ZA REGISTRACIJU RASELJENIH SA KOSOVA Beograd -- Rok za registraciju raseljenih sa Kosova i Metohije produzen je do petka 23. avgusta, saopstili su u sredu Komesarijat za izbeglice Republike Srbije i OEBS. Komesar za izbeglice Sanda Raskovic-Ivic jos jednom snazno apeluje na raseljena lica sa KiM da se registruju i tako steknu mogucnost da aktivno uticu na resavanje sustinskih pitanja zivota na Kosovu i Metohiji, navodi se u saopstenju. Sef misije OEBS na Kosovu i Metohiji Paskal Fijeski je izjavio da je odluka o produzenju roka za registraciju doneta kako bi glasacke liste za lokalne izbore, 26. oktobra, bile sto preciznije i detaljnije. NORVESKA DODELILA POMOC OD 11,57 MILIONA EVRA SRBIJI Beograd -- Srpski ministar za ekonomske veze sa inostranstvom Goran Pitic i ambasador Norveske u Beogradu Hans Ole Urstad potpisali su u sredu ugovor o razumevanju norveske i srpske vlade i dodeli pomoci Srbiji od 11,57 miliona evra. "Radi se o jednokratnoj, bespovratnoj pomoci Srbiji od 11,57 miliona evra, a postoji jos jedan deo sredstava koje ce Norveska realizovati u Srbiji i Crnoj Gori i on iznosi 25,5 miliona evra", rekao je Pitic na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, nakon potpisivanja ugovora. Oko 3,21 miliona evra bice utrosena na obnovu elektro-podstanice u Boru, 1,28 miliona evra za unapredjenje medicinske pomoci u gradovima Srbije, a sredstva ce takdje biti utrosena i za reformu drzavne uprave, uspostavljanje narodnog ombudsmana, za podrsku razvojnim projektima u juznoj Srbiji, kao i za rekonstrukciju aerodroma u Nisu. VLAHOVIC PREDLAZE HITNU PRIVATIZACIJU NIS-A Beograd -- Ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahovic ocenio je da se neopravdano kasni sa privatizacijom delova Naftne industrije Srbije, iako mogu da se prodaju u roku od sest meseci, po veoma dobroj ceni. U izjavi za Radio B92 on podseca da je u maju prosle godine predlozeno da se uljne rafinerije u Krusevcu i Beogradu izdvoje iz NIS - a, ali da se Ministarstvo energetike i Upravni odbor kompanije jos nisu izjasnili. Vlahovic tvrdi da prodajom ovih preduzeca NIS moze doci do novca za modernizaciju rafinerija u Pancevu i Novom Sadu i restrukturiranje kompanije, a da pritom ne bude narusen njen tehnolosko-ekonomski sistem: "Mi smo predlagali jos od maja prosle godine da se iz sistema NIS-a izvuku Rafinerija ulja iz Beograda i Rafinerija ulja iz Krusevca. Nas zahtev je vise puta upucen i Upravnom odboru NIS i sve dok se to izdvajanje ne desi, mi necemo biti u situaciji da krenemo u privatizaciju. Mislim da NIS ukoliko zeli da podigne tehnicki nivo rafinerija, moze i da na ovaj nacin dodje do sredstava za finansiranje restrukturiranja NIS-a", kaze Vlahovic. Prema misljenju Vlahovica, po ovom sistemu mogu se uspesno privatizovati Elektroprivreda Srbije i ostala javna preduzeca. OD POREZA U BUDZET 2,26 MILIJARDI EVRA Beograd -- Od gradjana i firmi u Srbiji drzava je u prvih sedam meseci prikupila za budzete na svim nivoima, od federacije do opstina, 172 milijarde dinara (2,8 milijardi evra), sto je za 77 odsto vise nego u istom periodu prosle godine. Prema evidenciji Zavoda za obracun i placanja, najveci deo budzetskih prihoda ostvaren je naplatom poreza u vrednosti 138 milijardi dinara ili 2,26 milijardi evra, sto je za 106 odsto vise novca nego za prvih sedam meseci prosle godine. Porezom na promet popunjena je gotovo polovina budzetske kase, kojoj je ova dazbina donela 83,6 milijardi dinara (1,37 milijardi evra), dok su prihodi od akciza iznosili 24,3 milijarde dinara (398 miliona evra). Od poreza na dobit drzava je ubrala 40 milijardi dinara (655 miliona evra), od poreza na imovinu 5,2 milijarde dinara (85 miliona evra), dok je od ostalih poreza naplatila 9,3 milijarde dinara (152 miliona evra). Za sedam meseci od carina je naplaceno 12,6 milijardi dinara (206 miliona evra) ili 85 odsto vise nego u prvih sedam meseci prosle godine, dok je javni prihod od taksi istovremeno pao za 44 odsto i iznosio 5,5 milijardi dinara (90 miliona evra). PREDSTAVNICI "KARNEKSA" NE ISKLJUCUJU MOGUCNOST SABOTAZE Beograd -- Da li ce poznate "Karneksove" jetrene pastete i nadalje biti dominatne na srpskom trzistu, saznacemo u petak, do kada ce strucnjaci Vojnomedicinske akademije zavrsiti analizu pasteta koje su pre nekoliko dana, navodno bile uzrok trovanju dvoje dece iz jednog obdanista u Pozegi. Predstavnici fabrike "Karneks" iz Vrbasa prilikom obracanja novinarima, u sredu su skoro u potpunosti odbacili mogucnost da je uzrok trovanja, odnosno botulizma - pasteta. Generalni direktor "Karneksa" Miroslav Komnenovic naglasio je da se sterilizacijom proizvoda na 120 stepeni, za 45 minuta u potpunosti sprecava nastanak mikroorganizama. Podsetimo da je zbog trovanja u Pozegi 9. avgusta zabranjena prodaja "Karneksovih" pasteta u alufolijama od 50 i 75 grama, proizvedenih u julu 2002. Govoreci o bakteriji - CLOSTRIDIUM BOTULINUM - pronadjenoj u krvi dece, koja su, izmedju ostalog jela i "Karneksovu" pastetu, direktor je rekao: "(Botulinus) je bojni otrov koji se najvise u svetu istrazuje u smislu buduce proizvodnje. To je otrov koji masovno ubija - a da li bi mi to uradili?". Rade Tadic, strucnjak Instituta za higijenu i tehnologiju mesa objasnio je da otrov koji razvija bakterija - botulinum - izaziva ozbiljna oboljenja nervnog sistema i stomacne tegobe. Na nase pitanje, kako je moguce da je tako opasna bakterija dospela u konzervu "Karneksove" pastete, Tadic je odgovorio: "Postoji teoretska pretpostavka da se neka od tih pasteta u toku transporta ostetila, da je doslo do naknadnog zagadjenja te pastete, ali to moze biti pojedinacni uzorak, ni u kom slucaju svi uzorci koji su odneti na ispitivanje". S obzirom na cinjenicu da je "Karneksova" pasteta najprodavanija na domacem trzistu, zamenik direktora "Karneksa", Dusan Petkovic, nije iskljucio mogucnost sabotaze: "Blagovremeno je stampa bila obavestena i drzavni organi na teritoriji SRJ da se u par navrata na trzistu pojavljivala nasa falsifikovana pasteta, tako da i u ovom slucaju ne iskljucujemo mogucnost da se nesto desilo van teritorije nase fabrike, ne iskljucujemo mogucnost sabotaze". Predstavnici "Karneksa" rekli su da su u okviru fabrike preduzete sve mere u cilju otkrivanja greske u proizvodnji pastete. Oni su naglasili da je "Karneksu" nanesena velika steta. Generalni direktor je najavio da ce fabrika traziti sudsku satisfakciju, ukoliko se utvrdi da su njihovi proizvodi ispravni. GUVERNER DINKIC TUZI VELIMIRA ILICA ZBOG KLEVETE Beograd -- Narodna banka Jugoslavije podnela je krivicnu prijavu zbog klevete protiv lidera Nove Srbije i predsednickog kandidata Velimira Ilica, a zbog njegove izjave da je guverner Mladjan Dinkic namenio 12 miliona evra iz drzavnog trezora za predizbornu kampanju Miroljuba Labusa. Velimir Ilic je u sredu na konferenciji za novinare izjavio da nije procitao krivicnu prijavu i da sada nema vremena da se bavi Dinkicem: "To shvatam kao neki deo kampanje koj bi meni odvukao na neku drugu stranu. Ja sad nemam vremena za bivseg guvernera, bice prilika za razne razgovore. To ce neko od advokata procitati, ako bude imao vremena". NECE BITI VANREDNE SEDNICE 19. AVGUSTA Podgorica -- Skupstina Crne Gore nece vanredno zasedati 19. avgusta, jer koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" jos uvek nije podnela novi zahtev za odrzavanje sednice, saznaje agencije Beta u kabinetu predsednice parlamenta Vesne Perovic. Predstavnici koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" u sredu nisu zeleli da preciziraju da li ce uputiti novi zahtev za imenovanje republickih i opstinskih izbornih komisija i programskih odbora drzavnih medija, posto je prethodni zahtev bio nepotpun. Agencija Beta nezvanicno saznaje da u jugoslovenskoj koaliciji cekaju ishod sastanka predstavnika parlamentarnih stranaka, OEBS-a i Saveta Evrope, koji je zakazan za cetvrtak i na kojem bi trebalo da budu razmotrena resenja koja bi bila primenjena na izborima 6. oktobra. ZAKON O ZASTITI ZIVOTNE SREDINE U OKTOBRU U PARLAMENTU Beograd -- Predsednica Skupstine Srbije Natasa Micic ocenila je u sredu da nema prepreka da se pred poslanicima republickog parlamenta na redovnom jesenjem zasedanju u oktobru nadje i Predlog zakona o sistemu zastite zivotne sredine. Miciceva je agenciji Beta rekla da je Vlada Srbije uputila predlog navedenog zakona poslanicima srpske skupstine, kao i da je Odbor za zivotnu sredinu razmotrio taj predlozeni zakon. "To znaci da nema nikakvih prepreka da se Predlog zakona o sistemu zastite zivotne sredine nadje na dnevnom redu redovnog jesenjeg zasedanja Skupstine", kazala je predsednica republickog parlamenta. Ona je dodala da je prilikom rasprave oko tog zakona na sednicama nadleznog skupstinskog odbora "po prvi put postignut konsenzus predstavnika poslanickih grupa DOS-a i opozicionih stranaka". Zakon predvidja kazne kako za preduzeca, tako i za "odgovorno lice", ali i povecanu odgovornost i za zagadjivace i za drzavne organe, ukoliko ne obavljaju svoj posao. Kazne iznose 450.000 dinara, umesto 30.000 koliko su iznosile do sada. Predlogom zakona o sistemu zastite zivotne sredine predvidjena je i decentralizacija direktnih nadleznosti i finansiranja sa republickog na lokalni i pokrajinski nivo. OHRIDSKI SPORAZUM JE PREKRETNICA ZA MAKEDONIJU Vasington -- Americka administracija propratila je komplimentima prvu godisnjicu sporazuma predstavnika makedonskog i albanskog stanovnistva kao period u kome je ostvaren znacajan napredak u stabilizovanju Bivse jugoslovenske republike Makedonije i, uopste, situacije na Zapadnom Balkanu. Protekli period karakterise jacanje multinacionalnih demokratskih institucija u BJRM, receno je u Vasingtonu povodom prvog jubileja Ohridskog okvirnog sporazuma, uz odavanje priznanja za taj doprinos predsedniku Trajkovskom i ostalim politicarima u Skoplju. "Makedonija moze da bude ponosna na mnogo toga. Njeni politicki lideri i gradjani doneli su hrabre odluke o smanjivanju napetosti, izgradili su mostove medju nacionalnim zajednicama i ojacali pravni okvir za napredak civilnog drustva", receno je u Vasingtonu uz poziv svima u Makedoniji da se podrzi i nastavi zapoceti kurs ka "trajnom miru, stabilnosti i razvoju". Godisnjica potpisivanja Ohridskog sporazuma bila je prilika za vladu SAD da ne samo cestita dvema makedonskim zajednicama na iskoraku ka medjusobnom priblizavanju i saradnji, vec i da se posebno naglasi podrska suverenitetu i teritorijalnom integritetu BJR Mkedonije. U Vasingtonu je, tim povodom, odato priznanje Vladi u Skoplju za "kontinuirane napore" u sprovodjenju demokratskih i ekonomskih reformi kojima se otvara put za puno ukljucenje BJRM u evro-atlantske procese i integracije. SAD ce, sa EU, saveznicima iz NATO i partnerima iz OEBS nastaviti da podrzavaju Makedoniju, da saradjuju sa njenom demokratski izabranom vlascu u podrsci miru, kontinuiranom razvoju njenih demokratskih institucija i dugorocne ekonomske obnove Makedonije, saopsteno je u Vasingtonu. BEZ ORGANIZOVANOG POVRATKA ROMA IZ NEMACKE Beograd -- Delegacija SR Jugoslavije i nemacki zvanicnici dogovorili su se da nece biti organizovanog povratka velikog broja Roma iz Nemacke u SRJ. Povodom protesta Roma zbog plana o povratku jugoslovenskih drzavljana koji nelegalno zive u Nemackoj, dve strane izrazile su spremnost da ponovo budu razmotreni svi slucajevi pojedinacno, saopsteno je iz jugoslovenskog Sekretarijata za informisanje. Nemacka strana je delegaciji SRJ, koja boravi u Nemackoj, obecala da ce uvaziti humanitarnu dimenziju problema, sto znaci da nece biti organizovanog povratka velikog broja Roma. Nemacka ce strpljivo pratiti ekonomske prilike u SRJ i kroz institucije EU pomoci Jugoslaviji da ostvari integraciju Roma."Pazljivo i ponovno razmatranje svih slucajeva omogucice da jos jedan broj jugoslovenskih drzavljana ostvari pravo na boravak u Nemackoj, a za ostale, za koje ne postoji nikakav pravni osnov, boravak ce biti malo prolongiran", navodi se u saopstenju. U razgovoru, koji je usmeren na smirivanje problema koji ce doprineti smirivanju protesta i deblokadi jugoslovenskog Konzulata u Dizeldorfu, ucestvovali su i predstavnici romskih organizacija u Nemackoj, kaze se u saopstenju. Romi su prethodnih dana organizovali proteste zbog namere Nemacke da vrati u zemlju sve koji u ovoj drzavi borave ilegalno i tako u potpunosti blokirali rad Konzulata. HELIKOPTERSKE PATROLE NA JUGU REPUBLIKE SRPSKE Banjaluka -- Portparol SFOR-a Skot Landi potvrdio je u sredu za Radio B92 da su vojnici SFOR-a pojacali kopnene i helikopterske patrole u juznom delu Republike Srpske radi provere informacije koje su dobile medjunarodne snage o mrezi za podrsku Radovanu Karadzicu. Prema Landijevim recima operacija je pocela u podne, a o svemu je obavestena i vlada Republike Srpske. "Sfor je dobio veliki broj informacija koje se ticu operativnih baza Radovana Karadzica na jugu Republike Srpske, jos otkako je u februaru i martu ove godine preduzeo akcije u Celebicima. SFOR smatra da su te informacije dovoljno znacajne za angazovanje dodatnih helikopterskih i kopnenih jedinica. Iako svrha ove operacije nije da se uhapsi Radovan Karadzic, SFOR ce to uciniti ukoliko mu se ukaze prilika. Ovo je deo kontinuiranih napora SFOR-a u tom pravcu", rekao je Skot Landi ne zeleci da precizira lokalitete na kojima se odvija operacija. Izvori bliskim Glavnom stabu Sfora rekli su agenciji Beta da je ka podrucju oko Srbinja i prema granici sa Crnom Gorom upuceno 50 borbenih vozila, da u akciji ucestvovuje nekoliko hiljada vojnika, kao i tri specijalna tima za hapsenje. Sfor je, podsetimo, krajem februara i pocetkom marta pokusao da u ovoj oblasti uhapsi Radovana Karadzica, a ta akcija je okoncana bez uspeha, sto su priznali i zvanicnici medjunarodnih snaga u Sarajevu, kao i funkcioneri NATO-a u Briselu. BAKRAC: MINICU ODOBRENO DA SE BRANI SA SLOBODE Beograd, London -- Okruzni sud u Beogradu potvrdio je u sredu odluku Prvog opstinskog suda da Vukasin Minic, koji je 24. jula uhapsen u Beogradu, bude pusten da se brani sa slobode, rekao je agenciji Beta Minicev advokat Mihajlo Bakrac. Bakrac je kazao da je Okruzni sud ovom odlukom ujedno odbacio zalbu tuzioca i prihvatio jemstvo od 250.000 evra da ce se Minic odazvati pozivima suda i da se nece kriti. Bakrac je kazao da ce Minic u toku dana biti pusten iz pritvora, a izrazio je nadu i da ce predstojece sudjenje, koje jos nije zakazano, biti fer. Vukasin Minic i jos cetiri lica privedeni su 24. jula zbog povrede Zakona o oruzju i municiji. U njihovim vozilima policija je pronasla "magnum 357" sa sest metaka bez dozvole za nosenje, pistolj marke CZ 70 sa okvirom i sedam metaka, takodje bez uredne dozvole za nosenje i drzanje, pistolj marke CZ 99 sa okvirom i 14 metaka, za koji postoji dozvola, okvir sa 14 metaka za pistolj, sprej suzavac i trodelna palica sa metalnom oprugom. Minic je nekada radio za kompaniju FIA (Forensic Investigative Asociates) iz Londona, koju je svojevremeno angazovala Narodna banka Jugoslavije da pomogne u trazenju novca koji je ilegalno iznet iz SRJ za vreme vlasti Slobodana Milosevica. Nezadovoljna rezultatima NBJ je ubrzo prekinula saradnju sa agencijom FIA. Prema pisanju beogradskih medija, Minica je nakon toga angazovala kompanija Japan tobako internesenel (JTI) da prikupi informacije kojima bi se zastitio rad te kompanije na ovim prostorima. Londonski "Tajms" pise, medjutim, da je Minic bio "trn u oku beogradskog establismenta" i da je uhapsen nakon sto je istrazivao veze izmedju mafije, politickih partija i tajne policije. Londonski "Tajms" pise da je Minic uhapsen nakon ceremonije potpisivanja ugovora protiv krijumcarenja koji je trebalo da ojaca veze izmedju UN na Kosovu i treceg proizvodjaca cigareta na svetu, kompanije JTI. Vukasin Minic je u intervjuima beogradskoj stampi optuzio srpske vlasti da su umesane u sverc cigareta. BEGUNAC UZNEMIRAVA POLICIJU Subotica -- Suboticanin Alen Cigler, koji je pre nedelju dana pobegao iz zatvora, gde sluzi kaznu od 12 i po godina, uspesno odoleva policiji, pri cemu se sluzi prilicno neobicnim metodima i medju gradjanima stice popularnost, javlja dopisnik Radija B92 Larisa Inic. Alen Cigler maltretira policajce ucestalim telefonskim pozivima sa razlicitih lokacija, a u sredu pre podne javio se srpskom programu Radio Subotice sa zahtevom da se preko radio-talasa obrati javnosti. Neposredno posle toga, u Radio Suboticu su pohitali sluzbenici kriminalistickog odeljenja koji su na osnovu iskaza zaposlenih zakljucili da je zaista bio u pitanju najpoznatiji begunac subotickog zatvora. Pouzdano se zna da je u gradu pojacana mobilnost policije, a da su pod posebnom zastitom ljudi koji su svojevremeno uticali na to da se Cigler osudi na 12,5 godina. Zanimljivo je da, bez obzira na ozbiljnost slucaja, Cigler prerasta u mit preteci da ugrozi popularnost becara Sandora Rozu. PREGLED STAMPE U pregledu stampe prenosimo istrazivanje dr Miklosa Biroa o tome koliko Srbi prihvataju manjinske narode, intervju sa Rizom Halimijem i tekst o eutanaziji u Srbiji, koja je po svoj prilici cesca pojava nego sto se mislilo. (NE)USPEH USTAVNE POVELJE Beograd -- Gradjani Jugoslavije slusajuci svoje politicare kako poslednja dva meseca dogovaraju dalju buducnost drzave i njen buduci ustav, mogu da zakljuce ono sto su znali i pre dva meseca - da zive od danas do sutra. Zakljucivanje tece vrlo jednostavno, samo ako se procitaju izjave politicara, koji ucestvuju u procesu dogovaranja. Opsirnije o svemu u Temi dana B92. PRAG: VLTAVA SVAKOG SATA PORASTE 15CM Prag -- Poplave i dalje opteresuju Cesku, a posebno Prag gde je u sredu u cetiri ujutru pocela prinudna evakuacija iz cetvrti Jozefov, gde se nalazi kompleks spomenika nekadasnjeg jevrejskog geta i Starog grada prema Staromnjetskom namnjesti. Poplave u Ceskoj odnele su i devet zivota, izestava BBC. U poslednja tri dana, odnosno do sinoc, zbog nezapamcenih poplava u juznoj, zapadnoj i centralnoj Ceskoj u slivu Vltave i severnije uz tok reke Elbe, evakuisano je 200.000 ljudi. Nove evakuacije se nastavljaju uz reku Elbu, koju glavni talas poplava tek ceka. Iako su prognoze govorile da ce Vltava najvisi nivo dostici tokom noci, rekom se i jutros valja sve vise vode i specijalni nasipi koji treba da zastite najvrednije spomenike sa liste UNESKO-a na nekim mestima propustaju vodu. Glavni poplavni talas ocekuje se svakog sata, a cela oblast istorijskog jezgra je ostala bez struje, gasa i vode. Nocas je prvi put iskljuceno i osvetljenje praskog zamka Hradcani. Gotovo je nemoguce preci preko Vltave iz istocnog dela grada u zapadni, za saobracaj su otvorena samo dva mosta, metro je potpuno prestao da radi u sirem centru grada. Jugoslovenska ambasada u Ceskoj privremeno je zatvorena, jer je ostala bez struje i telefona. Voda je za sada samo u podrumu zgrade u kojoj dezuraju dvojica zaposlenih. U Ceskoj se sprovodi se dodatna evakuacija ugrozenog stanovnistva, a zvanicnici su saopstili da je uobicajeni letnji nivo Vltave porastao za 7 i po metara, da svakog sata raste za 15 centimetara i da se vrhunac poplave tek ocekuje. Zrtve nocasnje poplave, nezapamcene u Pragu cak od 1789. godine, jedan su slon i nilski konj u praskom Zooloskom vrtu, koje uprava nije uspela da na vreme evakuise iz poplavljenog donjeg dela koji lezi uz Vltavu. Katastrofalne poplave pogodile su i delove Nemacke i Austrije, gde se izlio Dunav, a broj zrtava, prema informacijama BBC-a u Nemackoj se popeo na 11osoba. POPLAVE POD KONTROLOM U AUSTRIJI Bec -- Sef Stanice za uzbunu u Donjoj Austriji Volfgang Nebes izjavio je u sredu da je posle nezapamcenih poplava, koje su tokom ove i prosle sedmice zadesile Austriju, trenutna situacija stabilna. On je rekao da je nivo Dunava i dalje u porastu zbog priliva vode sa ostalih strana, ali da je "stanje pod kontrolom". Prema njegovim recima, brana kod grada Krems izdrzala je bujice i sprecena je poplava, a stanje se stabilizovalo i u Valdfirtlu i drugim delovima Austrije. U Becu nije bilo vecih poplava, samo su se pojedina izletnicka mesta nasla pod vodom. SEST MRTVIH U POPLAVAMA NA ISTOKU NEMACKE Berlin -- Poplave na istoku Nemacke odnele su do danas sest zivota, osam osoba vodi se na spisku nestalih, dok je 95 ljudi povredjeno. HRW: ODUPRETI SE BUSOVOJ UCENI Brisel -- "Raste medjunarodno protivljenje nameri Busove administracije da obezbedi imunitet Amerikancima u odnosu na Medjunarodni krivicni sud", tvrdi Hjuman rajts voc (HRW) u pismu svim drzavama koje su podrzale osnivanje i rad Stalnog suda za ratne zlocine u Hagu. Ova uticajna organizacija za zastitu ljudskih prava insistira na "odupiranju americkim pretnjama" da ce obustaviti vojnu pomoc ukoliko odbiju da se saglase sa trazenim imunitetom za americke drzavljane. "Vlade treba da se odupru najnovijoj uceni Busove administracije", misljenje je Keneta Rota, izvrsnog direktora HRW, koji ne moze naci opravdanja za politiku Vasingtona koja, da bi zastitila Amerikance od teoretske mogucnosti sudjenja pred Medjunarodnim krivicnim sudom, dovodi u pitanje aktuelnu kampanju protiv terorizma i vojna saveznistva sirom sveta. "Da bi izbegla opasnost od eventualnog 'nepravicnog' procesa pred MKS, Busova administracija narusava odnose sa najblizim saveznicima", upozorava Rot i zakljucuje: "Rec je o trijumfu ideoloske averzije prema Sudu nad svim drugim aspektima nacionalnih interesa".HRW ukazuje na slucaj SR Jugoslavije koja je jos u septembru prosle godine potpisala osnivacke akte Medjunarodnog krivicnog suda, da bi se u poslednje vreme nasla pod pritiskom Vasingtona da uvazi imunitet Amerikanaca pred Sudom. "Taj je pritisak zalosno ironican", kaze se, uz podsecanje kako, sa jedne strane, Busova administracija s pravom insistira da Beograd Haskom tribunalu preda optuzene za ratne zlocine, dok na drugoj strani nastoji da spreci mogucnost da Beograd ikada Medjunarodnom krivicnom sudu preda nekog od americkih zvanicnika. "Rec je o licemerstvu kojim se porucuje da vladavina zakona vazi za druge, ne i za Amerikance", kaze Kenet Rot, izvrsni direktor HRW, izrazavajuci uverenje da podrivanje vladavine zakona ne moze predstavljati dugorocan americki interes. NESUGLASICE SAD I EU OKO MEDJUNARODNOG KRIVICNOG SUDA Brisel -- Evropska unija odbacila je u sredu kritike SAD koje su optuzile da je "neprikladno" traziti od zemlja koje zele da se pridruze uniji da ne potpisuju ugovor sa Vasingtonom o imunitetu americkih vojnika pred Medjunarodnim krivicnim sudom. "Svaki predlog da zemlje kandidati za EU odloze odluku dok je ne razmotri Evropska unija je, po nasem misljenju, neprikladan", rekao je portparol Stejt departmenta Filip Riker. Zvanicnici EU, medjutim, smatraju da je taj zahtev prikladan jer se od zemalja kandidata zahteva da usklade svoju politiku sa unijom kao preduslov za clanstvo. "Jasno je da zemlje kandidati treba bar da ucestvuju u diskusijama na nivou EU", rekao je portparol visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijera Solane Loren Beamu. Ministri inostranih poslova EU ce o americkom zahtevu raspravljati na sastanku zakazanom za 30. i 31. avgust. "MEDJUNARODNI SUD VEOMA VAZAN ZA SAD" Vasington -- Sa najviseg mesta u Stejt departmentu poslato je uveravanje da se prema saveznicima i partnerima u Evropi i ostalom svetu nece primenjivati prisila niti pretnje kako bi se doslo do sporazuma kojim bi se americki vojnici iz sastava medjunarodnih snaga zastitili od ingerencija novoformiranog Medjunarodnog krivicnog suda (MKS). "Ne, mi samo razgovaramo o nasoj zabrinutosti oko tog suda. Poznato je sta je Kongres rekao o tome u nedavno usvojenom zakonu, tako da se sad diskutuje o nacinu da se otkloni ta zabrinutost primenom Clana 98 statuta MKS", rekao je drzavni sekretar SAD Kolin Pauel, posle razgovora o "vrucoj" avgustovskoj temi, sa spanskim ministrom inostranih poslova Anom Palasio. Prema Pauelovim recima, Kongres je veoma ozbiljno pristupio pitanju zastite Amerikanaca angazovanih u mirovnim misijama od mogucih politickih manipulacija Medjunarodnog krivicnog suda i zbog toga je, u zakon o borbi protiv protiv terorizma, usla i klauzula o obustavljanju vojne pomoci i saradnje sa drzavama koje ne prihvataju reciprocni sporazum o imunitetu u odnosu na ekstradicije MKS. "Zakon daje ovlascenje predsedniku SAD da u odredjenim slucajevima, proglasi izuzece od usvojenih kaznenih mera u situacijama kad se proceni da je to potrebno. Ali, ovo je ozbiljna stvar i mi se nadamo da ce svi nasi prijatelji i saveznici gledati na Clan 98 (Rimskog statuta o formiranju MKS) kao na pozitivan i konstruktivan put za otklanjanje zabrinutosti koje oko toga postoje", izjavio je sef americke diplomatije, ne izjasnjavajuci se o merama koje se mogu ocekivati prema onima koji i pored ovih "prijateljskih sugestija" iz Vasingtona, ipak ne prihvate kontroverzni sporazum o bilateralnoj zastiti od MKS. U izjavi na istu temu, Pauelova gosca iz Madrida Ana Palasio rekla je izvestacima iz Stejt departmenta dve stvari; prvo da Evropska unija "deli zabrinutost" Sjedinjenih Drzava oko pitanja zastite od eventualne politicke zloupotrebe MKS i drugo a to je da ce krajem avgusta, na na ministarskom sastanku u Kopenhagenu, EU "konstruktivno" razmotriti ovaj novonastali problem - posle cega ce se i Spanija izjasniti da li ce potpisati trazeni medjudrzavni sporazum sa SAD. SLOVENIJA NIJE PRIHVATILA AMERICKU MOLBU U VEZI NOVOG SUDA Ljubljana -- Slovenija nije prihvatila ponudu SAD za sklapanje bilateralnog sporazuma, ciji je glavni cilj sprecavanje izrucenja americkih drzavljanja Medjunarodnom krivicnom sudu, saopstilo je u sredu slovenacko ministarstvo inostranih poslova. U saopstenju za javnost, objavljenom na veb sajtu Ministarstva inostranih poslova pise, da je Slovenija, slicno kao i vecina drzava potpisnica Rimskog sporazuma dobila od SAD ponudu za potpisivanje bilateralnog sporazuma, ciji je glavni cilj sprecavanje izrucenja americkih drzavljana Medjunarodnom krivicnom sudu. Rec je o kompleksnom pitanju implikacija takvog bilateralnog sporazuma u ostvarivanju Rimskog sporazuma, koji je nakon ratifikacije postao deo slovenackog pravnog poretka. Za kvalitetno proucavanje tog pitanja potrebno je dovoljno vremena za konsultacije unutar nadleznih resora i struke, stoji u saopstenju ministarstva. U saopstenju se dalje istice, da Slovenija nije dobila poziv EU da ne sklapa takav bilateralni sporazum sa SAD i dodaje da je u dosadasnjem postupku osnivanja Suda jedinstvo EU i pridruzenih zemalja osnov za svaki napredak bilo da je rec o samoj ideji ili pripremama potrebnih dokumenata za osnivanje tog suda. Stoga Slovenija detaljno prati dogovore unutar EU u pogledu americke inicijative i pokusace da u skladu sa svojim mogucnostima doprinese tom procesu. Slovenija je osnivacka clanica Suda, ciji Statut je ratifikovala u grupi prvih 60 drzava, decembra 2001 i smatra taj sud znacajnim dostignucem medjunarodnog prava i tekovinom medjunarodne zajednice u borbi protiv genocida, ratnog zlocina i zlocina protiv covecnosti, kaze se jos u saopstenju. HRVATSKA CE VEROVATNO ODBACITI ZAHTEV SAD Beograd -- Hrvatska ce verovatno odbaciti zahtev SAD koji se odnosi na potpisivanje obaveze da nece izrucivati americke drzavljane novom Medjunarodnom krivicnom sudu, rekao je u sredu za B92 portparol hrvatskog Ministarstva inostranih poslova Zarko Plevnik. "Mi smo potpisali medjunarodne obaveze da saradjujemo sa Medjunarodnim sudom i mislim da se nas stav po tom pitanju nece promeniti", kaze Zarko Plevnik: "Nalazimo se pred jednom delikatnom odlukom, a Hrvatska ima jednu obvezu vise od zemalja kandidata za EU, to je obveza suradnje sa Haskim sudom koja je za sada vrlo dobra. Hrvatska se ne moze obvezati da svoje gradjane izrucuje Haskom sudu, a da to isto ne cini sa stranim drzavljanima bez obzira na to iz cije zemlje dolazili. Hrvatska vlada ozbiljno shvaca suradnju sa Haskim sudom tako da nam americki zahtjev ostavlja mali manevarski prostor. Zahtjev se razmatra, ali kako je nas ministar Tonino Picula izjavio, najvjerovatnije Hrvatska nece prihvatiti americku ponudu", rekao je Plevnik, dodajuci da ce Vlada Hrvatske svoj stav najverovatnije objaviti sledece nedelje. POLOVINA BIRACA U NEMACKOJ NEODLUCNA Berlin -- Prema najnovijim istrazivanjima javnog mnenja, koje je Institut Forsa objavio u sredu, opoziciona koalicija Hrischansko demokratske i Hriscansko-socijalne unije (CDU/CSU), udruzena sa liberalima (FDP), osvojila bi oko 51 odsto glasova nemackih biraca. Vladajuca koalicija socijaldemokrata i Zelenih ima, prema ovim rezultatima, deset odsto biraca manje, dakle 41 odsto. Nemacki biraci medjutim, i dalje iskazuju svoju podeljenost izmedju stranaka i licnosti: aktuelni kancelar Sreder uziva podrsku 42 odsto biraca, a njegovog rivala, Edmunda Stojbera, kandidata opozicionih stranaka, koje su u ubedljivoj prednosti, podrzava svega 28 odsto biraca. Najnovije istrazivanje Forse utvrdilo je da se oko 50 odsto biraca jos nije opredelilo, sto i vladajucoj koaliciji daje nekakve izglede. Inace, poslednji rezultati se mogu smatrati dramaticnim za vladajucu koaliciju, ako se ima na umu da vodeci politicari opozicije smatraju Institut Forsa, zbog njegove bliskosti socijaldemokratima, "pre izbornim instrumentom SPD, nego institutom za istrazivanje javnog mnenja". DVE KOREJE NAJAVILE IZGRADNJU PRUGE DUZ GRANICE Seul -- Severna i Juzna Koreja najavile su u sredu da ce uskoro poceti pregovori najvisih vojnih predstavnika dve zemlje oko projekta izgradnje zeleznicke pruge duz zajednicke, decenijama strogo cuvane granice. U zajednickom saopstenju izdatom nakon tri dana pregovora u Seulu na ministarskom nivou, najavljeno je da ce sledeceg meseca biti organizovani novi susreti porodica koje su skoro pet decenija razdvojene. Izgradnja zeleznicke pruge i paralelno sa njom saobracajnog puta duz granice, predstavlja simbolican korak ka ukidanju demilitarizovane zone koja je nakon Korejskog rata 1950-53 podelila poluostrvo na dva dela. DOGODILO SE 14. AVGUSTA 1040 - Grof Magbet ubio je skotskog kralja Dankana i potom vladao 17 godina. Makbetova vladavina, posebno nacin na koji je uzurpirao skotski presto, inspirisala je Sekspira za jednu od njegovih najpoznatijih drama. 1385 - Pobedom u bici kod Alzubarote, Portugalci su sprecili pokusaj invazije kralja Kastilje Huana I, cime je osigurana nezavisnost Portugala. 1457 - Gutenbergova stamparija u Majncu izdala je prvu stampanu knjigu u boji. "Majnciski psaltir" bio je stampan u crvenoj i crnoj boji. 1777 - Rodjen je danski fizicar Hans Kristijan Ersted, osnivac nauke o elektromagnetizmu. Otkrio je magnetski ucinak elektricne struje i po njemu je nazvana jedinica za jacinu magnetskog polja u elektormagnetskom CGS sistemu (Oe). 1784 - Na ostrvu Kodijak pored Aljaske osnovana je prva ruska kolonija. SAD su od Rusije 1867. kupile Aljasku za 7,2 miliona dolara. 1867 - U pokusaju da stvori veliki balkanski savez protiv Otomanskog carstva, knez Srbije Mihailo Obrenovic sklopio je ugovor sa Grcima. 1893 - U Francuskoj su, prvi put u svetu, uvedene registarske tablice za motorna vozila. 1900 - Snage evropskih velesila, SAD i Japana, zauzele su Peking, cime je okoncan "Bokserski ustanak" u Kini. Cilj ustanka je bio proterivanje stranaca iz Kine i domacih hriscana kao eksponenata stranih ugnjetaca. 1920 - U Beogradu je potpisan ugovor o stvaranju "Male Antante", vojno-odbrambenog saveza Cehoslovacke i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca protiv restauracije Habsburgovaca i revizionistickih teznji Madjarske posle Prvog svetskog rata. Savezu je 19. avgusta pristupila i Rumunija. 1934 - U prvi nacisticki koncentracioni logor Dahau, kod Minhena, stigli su prvi zatvorenici, protivnici rezima Adolfa Hitlera. Kasnije je, u Drugom svetskom ratu u tom logoru ubijeno 70.000 zatocenika iz okupirane Evrope. 1941 - Britanski premijer Vinston Cercil i predsednik SAD Frenklin Ruzvelt potpisali su "Atlantsku povelju", kojom su se zalozili za pravo svakog naroda da izabere vlast u svojoj zemlji i da se izjasnjava o teritorijalnim promenama. Ta povelja kasnije je ukljucena u Povelju UN. 1945 - Japan je prihvatio saveznicke zahteve za bezuslovnu kapitulaciju, cime je okoncan Drugi svetski rat. Kapitulacija je potpisana 2. septembra na americkom bojnom brodu "Misuri" u Tokijskom zalivu. 1947 - Formirana je drzava Pakistan, nastala po zavrsetku britanske vladavine u regionu i podele azijskog potkontinenta na islamski Pakistan i Indiju naseljenu pretezno Hindusima. Pakistan je bio podeljen na dva dela, Zapadni i Istocni, koji je kasnije postao nezavisna drzava Banglades. 1949 - U Zapadnoj Nemackoj su odrzani prvi izbori posle Drugog svetskog rata. Konrad Adenauer je postao prvi kancelar Zapadne Nemacke. 1956 - Umro je nemacki pisac Bertolt Breht, jedan od najvecih dramskih autora i teoreticara pozorista 20. veka. Svetsku slavu stekao je "Prosjackom operom", za koju je muziku napisao nemacki kompozitor Kurt Vajl. Po povratku u Nemacku 1949, koju je napustio 1933. kada su nacisti dosli na vlast, osnovao je u tadasnjem Istocnom Berlinu cuveno pozoriste "Berlinski ansambl" (dela: "Kavkaski krug kredom", "Majka hrabrost"). 1969 - Vlada Velike Britanije odobrila je ulazak britanskih trupa u Severnu Irsku da bi sprecila eskalaciju sukoba izmedju katolika i protestanata. 1970 - SFR Jugoslavija i Vatikan obnovili su pune diplomatske odnose posle 18-godisnjeg prekida. 1980 - Poceo je strajk radnika u poljskom brodogradilistu u Gdanjsku. Radnicki protesti ubrzo su se prosirili na celu zemlju i doveli do velikog drustvenog preokreta u Poljskoj, a znacajno su uticali i na promene u ostalim komunistickim zemljama istocne Evrope. 1986 - U eksploziji automobila-bombe u istocnom delu Bejruta poginulo je 19, a ranjeno 90 ljudi. 1986 - U Pakistanu je izbila pobuna protiv vlasti predsednika Zija ul Haka. Nekoliko ljudi je ubijeno, a lider opozicije Benazir Buto je uhapsena. 1988 - Umro je italijanski konstruktor sportskih automobila Enco Ferari. 1996 - Juznoafricka Nacionalna partija, nosilac politike aparthejda u Juznoj Africi, u parlamentu je presla u opozicione klupe, posle 48 godina. 2000 - Ruska pravoslavna crkva proglasila je za svece poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova i clanove njegove porodice, koji su ubijeni tokom Oktobarske revolucije, 1918. godine. 2000 - Savet bezbednosti UN doneo je rezoluciju o formiranju posebnog suda za zlocine pocinjene tokom gradjanskog rata u Sijera Leoneu. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPVrONEMYhVuIcyHKEQJsHwCgxv4qreJ/ijtIFC00cnmTXWno/r0AoJMv 98xuLM0WT+f27DhyEj7cI17u =8LXa -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
