[www.ANTIC.org] BILATERALNI SPORAZUM SA SAD: POTPISATI ILI NE?

[Miroslav Antic]

Title: Message

BILATERALNI SPORAZUM SA SAD: POTPISATI ILI NE? Principi i realnost Rumunija i Izrael su potpisali, a Norve�ka i Holandija odbile sporazum o izuze�u ameri�kih dr�avljana pred ha�kim sudom Da li bi na�a zemlja trebalo da potpi�e bilateralni sporazum sa SAD, kojim se obavezuje da pred novoosnovanim Me�unarodnim krivi�nim sudom u Hagu ne�e pokretati postupke protiv ameri�kih pripadnika mirovnih snaga zbog eventualnih zlo�ina po�injenih na jugoslovenskoj teritoriji? Da podsetimo: istovetan zahtev, kojim SAD tra�i izuze�e svojih dr�avljana iz jurisdikcije MKS, Va�ington je uputio i drugim dr�avama, pored ostalih nekim �lanicama EU i kandidatima za �lanstvo u Evropskoj uniji (na primer Bugarskoj). Sporazum su dosad potpisale samo Rumunija (obrazlo�iv�i to neophodnom ameri�kom podr�kom za ulazak u NATO krajem ove godine) i Izrael (pored ostalog da bi spre�io i izru�ivanje sopstvenih gra�ana sudu u Hagu). Holandija i Norve�ka su odbile da prihvate ovakav bilateralni dokumenat kojim se, kako su ocenile, "podriva Me�unarodni krivi�ni sud". Evropska unija, ogor�ena postupkom ameri�kih vlasti, upozorava svoje �lanice da su one ratifikacijom Rimskog sporazuma o uspostavljanju MKS prihvatile i princip jednakosti svih dr�ava pred ovim me�unarodnim sudom, i da zato ne bi trebalo "na svoju ruku" da potpisuju dokument, kojim se SAD izuzima od tog principa, sve dok (kako je u Briselu najavljeno, narednog meseca) EU ne zauzme jedinstven stav prema spornoj ameri�koj inicijativi. Jugoslavija nije jo� zauzela zvani�an stav po ovom pitanju, a u javnost su svoje mi�ljenje o tome dosad izneli samo premijer Srbije dr Zoran �in�i� i predsednik SRJ dr Vojislav Ko�tunica. Oprezni i prakti�ni �in�i� smatra da bi prvo trebalo sa�ekati formiranje nove dr�avne zajednice Srbije i Crne Gore i usaglasiti se sa evropskim partnerima (sli�no je i mi�ljenje dr Predraga Simi�a, spoljnopoliti�kog savetnika jugoslovenskog predsednika). Ko�tunica, kao i uvek nepokolebljivi zastupnik legalizma, veruje da bi prihvatanje ameri�ke ponude "ozbiljno podrilo me�unarodni pravni poredak, kao i pravne poretke dr�ava koje su ratifikovale Rimski statut o osnivanju MKS". Ko�tunica se, iako svestan nezaobilazne uloge koju SAD imaju u dana�njem svetu, ipak, zala�e za sistem me�unarodne pravde koji bi trebalo da omogu�i da "za najte�a ogre�enja o pravo... odgovaraju svi po�ionici bez izuzetka, mali i veliki, iz malih ili velikih dr�ava". Upravo �e opredeljenje za princip (jednakosti pred Sudom) ili uva�avanje realnosti (SAD su, ipak, jedina preostala svetska sila koja, pored ostalog, mo�e na razne na�ine da uslovljavanja druge, manje i slabije zemlje, recimo, da im obustavi vojnu pomo�, kako je ve� najavila) doprineti odluci neke dr�ave da prihvati ili odbije pomenuti sporazum sa SAD, ka�e u izjavi za "Politiku" ambasador Milivoje Maksi�, �lan Foruma za me�unarodne odnose. — Stav SAD je u neskladu sa osnovnim principima Povelje Ujedinjenih nacija o suverenoj jednakosti dr�ava, koja podrazumeva jednaka prava i obaveze, bez diskriminacije i privilegija za bilo koga. Ameri�ka inicijativa, dakle, samo ide naruku onima koji politiku i pona�anje SAD ocenjuju kao osiono, arogantno. To nije mudar potez, i ne�e doprineti reputaciji SAD do koje je Va�ingtonu toliko stalo (i do koje bi trebalo da im je stalo). �to se ti�e SRJ i posebne situacije u kojoj se nalazimo, pre svega bih rekao da nema razloga za �urbu, niti to od nas neko o�ekuje. Najpametnije bi bilo da sa�ekamo �ta �e uraditi EU — ka�e Maksi�. Ocenjuju�i celu situaciju kao "krajnje ispolitizovanu", doma�i stru�njaci za me�unarodno pravo su uglavnom nespremni da daju sopstveni komentar ameri�ke inicijative. Me�u retkima koji su pristali da otvoreno, za "Politiku", iznesu svoje mi�ljenje, bio je dr Kosta �avo�ki, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. On je veoma kriti�ki raspolo�en prema ovom "ne�uvenom" postupku Va�ingtona, koji se kosi sa me�unarodnim pravom. — Ne mo�e se ni od jedne zemlje, pa ni od Jugoslavije, tra�iti da kr�i me�unarodni sporazum koji je potpisala. Sve dr�ave potpisnice Rimskog sporazuma obavezale su se da po�tuju Me�unarodni krivi�ni sud i samim tim ne mogu potpisati bilateralni sporazum kojim se onemogu�ava rad ovog suda. Ina�e, ni odluka Saveta bezbednosti od pro�log meseca, da se dopusti jednogodi�nje izuze�e ameri�kih dr�avljana iz jurisdikcije MKS, nije u skladu sa me�unarodnim pravom — smatra dr �avo�ki. Pitanje je ko �e lokalno stanovni�tvo zemalja u kojima su raspore�eni ameri�ki vojnici za�tititi od njihovog eventualnog nedoli�nog pona�anja, nasilja, kra�e ili silovanja, ako unapred znaju da su izuzeti iz nadle�nosti Me�unarodnog suda. Uostalom, isti�u stru�njaci, da je takav sud postojao pre raspada SFRJ, mo�da bi se spre�ili onoliki zlo�ini na njenoj teritoriji i ne bi bilo potrebe za stvaranjem ha�kog tribunala. Aleksandra Mijalkovi� Jugoslovenski stru�njaci o zahtevu Amerike Zamenik jugoslovenskog ministra pravde Neboj�a �arki� izjavio je ju�e da je "apsolutno neprihvatljiva" ameri�ka ponuda o bilateralnom sporazumu kojim bi se spre�ilo izru�enje dr�avljana dve zemlje novom Me�unarodnom krivi�nom sudu. "Apsolutno smatram da to ne treba prihvatiti jer bi sa stanovi�ta pravnog poretka to bilo jako lo�e", rekao je on agenciji Beta, uz ogradu da je to njegov li�ni i profesionalni stav. Direktor Centra za antiratnu akciju Ivan Jankovi� ocenio je da je zahtev SAD "grub, osion i protivan me�unarodnom pravu", odnosno ideji jednakosti koja je u temelju prava. On, me�utim, smatra da �e se tom zahtevu, iako je "grub i osion", verovatno povinovati ve�ina zemalja jer "me�unarodno pravo vrlo �esto mora da ustupi pred silom". Na pitanje da li bi SRJ trebalo da prihvati takav sporazum, Jankovi� je odgovorio da misli da bi Jugoslavija trebalo da to uradi, naro�ito zbog toga �to je ve� izlo�ena ameri�kim pritiscima u vezi sa izru�enjem biv�eg vojnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladi�a. "Imaju�i u vidu taj pritisak, pod kojim se SRJ opravdano nalazi kada je re� o Mladi�u, mislim da ne bi bilo nerazumno da se jedan takav ugovor potpi�e", naveo je Jankovi�. (Beta) POTVRDA VA�INGTONA Mogu�na obustava vojne pomo�i Va�ington, 13. avgusta (Beta – AFP) Va�ington je danas saop�tio da ima legalnu mogu�nost da obustavi vojnu pomo� zemljama koje odbiju da zaklju�e sporazume sa SAD o neizru�ivanju stalnom Me�unarodnom sudu za ratne zlo�ine ameri�kih vojnika koji se nalaze na njihovoj teritoriji. Kako se navodi u saop�tenju Stejt departmenta, ta pretnja, me�utim, ne�e biti i zvani�no razmatrana tokom razgovora sa stranim dr�avnicima, a u okviru nastojanja ameri�ke administracije da sklopi bilateralne sporazume kojima bi se otklonila mogu�nost takvih ekstradicija. Prema re�ima portparola ameri�kog ministarstva inostranih poslova, Filipa Rikera, Va�ington se u svojoj argumentaciji oslanja na �injenicu da takve sporazume dopu�ta �lan 98 statuta Me�unarodnog krivi�nog suda. Riker je potvrdio da "Zakon o za�titi ameri�kih vojnika" dopu�ta mogu�nost obustavljanja vojne pomo�i zemljama koje su ratifikovale Me�unarodni krivi�ni sud. SAD su bile jedan od naj�e��ih protivnika osnivanja tog suda. U Va�ingtonu, me�utim, preciziraju da se te pretnje ne odnose na zemlje �lanice NATO-a, niti na strate�ki va�ne saveznike i da u zavisnosti od nacionalnog interesa predsednik D�ord� Bu� ima pravo da svaki slu�aj razmatra pojedina�no od zemlje do zemlje. SAD: Poziv Evropske komisije neprili�an Va�ington, 13. avgusta (Beta-AFP) SAD su danas ocenile kao "neprili�an" poziv Evropske komisije zemljama kandidatima za ulazak u Evropsku uniju da za sada ne potpisuju sporazum sa Va�ingtonom o neizru�enju ameri�kih dr�avljana Me�unarodnom krivi�nom sudu. "Ti komentari su sa na�e ta�ke gledi�ta neprili�ni", izjavio je zamenik portparola Stejt departmenta Filip Riker.