http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02081301.shtml
Glas javnosti, 14.avgust, 2002.
Tema:
GLAS PITA
Sta bi bilo ako bi SRJ, pod pretnjama, odbacila americku
"ponudu koja se ne odbija"?
Strah i pare pisu potpis
Mozda se dogodi da neko potpise i "na mala vrata"
Sjedinjene Americke Drzave ponovo su upozorile da ce se
svim
zemljama, osim clanicama NATO-a, koje ne budu potpisale
sporazum - kojim se obavezuju da nece isporucivati
americke
drzavljane stalnom Medunarodnom krivicnom sudu -
zaustaviti vojnu pomoc i spreciti ulazak u partnerstvo za
mir.
SAD to trazi na osnovu clana 98 Rimskog akta.
Ucene za izbore
Pjer Risar Prosper, zaduzen za sektor ratnih zlocina u
Stejt
departmentu, dolazi u Beograd u septembru, kako bi se i
SRJ
"pruzila sansa" da potpise sporazum. Ipak, Vojislav
Kostunica,
predsednik SRJ, izjavio je da bi medunarodni zakon trebalo
jednako da vazi za sve, sto implicira da ce Prosper mozda
samo
baciti pare na bezuspesni put. SAD su trazile od 80
zemalja da
potpisu ovaj sporazum.
- Tesko je verovati da ce ga sve potpisati, ali ako se to
desi,
neka nam je bog u pomoci. Savet bezbednosti je ucinio
presedan, dozvolio izuzece za Amerikance. Norveska je
odbila
da potpise dokument, sto je naislo na pozitivan odjek u
Evropi
i ostatku sveta. Treba imati na umu da se Amerika sprema
za
rat s Irakom, u kome Evropa nije bas raspolozena da
ucestvuje. Takode, SAD ima problem s vremenom: moraju
brzo da rade u svetu, kako bi se zataskala bankrotstva
velikih
firmi i ljuljanje americkog poretka - kaze Ljubomir
Kljakic,
politicki analiticar.
Kostunicina izjava, smatra Kljakic, sasvim je ispravna,
ali je
pitanje da li moze prakticno da se ostvari u nasoj zemlji
i da li
ce imati jednoglasni pristanak svih drugih u vlasti. Mozda
cak
neko pokusa da potpisivanje obavi "na mala vrata".
Vlast je pod neprestanim pritiskom zapadnih zahteva,
uslova i
ucena, za sta ce i ova najnovija biti iskoriscena u
unutrasnje,
sada vec predizborne svrhe, kaze Milos Knezevic, politicki
analiticar.
- Predsednik SRJ je vec i navestio imperativ postovanja
nacela
legaliteta i temeljnih principa medunarodnog prava, dok je
premijer Dindic primetio da se bilateralni ugovor moze
sklopiti tek kad se resi pitanje buduce zajednicke drzave.
Sta bi se, uostalom, desilo ako SRJ odvazno ne bi
potpisala
sporazum? Da li bi SRJ bila obustavljena vojna pomoc za
smanjenu i oslabljenu armiju, koju inace ne prima! Da li
bi se
americke trupe povukle s Kosova, ili bi se, mozda na trecu
godinu Kumanovskog sporazuma Kosovu dala nezavisnost? Da
li bi SRJ bila izbacena iz Partnerstva za mir ili NATO, u
koje,
uzgred, nije ni usla? Da li bi se ubrzala i povecala
americka
finansijska pomoc ili deblokirala zamrznuta sredstva?
Manji
strah i vise datog novca - to je ono sto ce ucvrstiti
opredeljenje -
navodi Knezevic.
- Sve ono sto je Jugoslaviji obecano na Kontinentu -
ulazak u
Savet Evrope i postepeno priblizavanja Evropskoj uniji,
stavljeno je na delikatnu probu. S druge strane,
unipolarna
realnost americke ekonomske i tehnoloske dominacije, kao i
politicke i vojne hegemonije u Evropi i svetu, nalaze
trezvenost
i izbegavanje direktnog sukoba. Isto tako, ono sto SRJ
razlikuje od ostalih zemlja - Rumunije i Izraela, na
primer,
protektorsko, tacnije - okupatorsko je prisustvo americkih
trupa na vlastitoj teritoriji.
Gle cuda!
- Otuda ce dileme preostalih delova krnjave dosovske
vlasti
oscilirati oko dve himere: odanosti Evropi Brisela i
Strazbura, i
lojalnosti Americi - istice Knezevic.
Od svih devet zemalja u kojima su njeni vojnici, SAD ih
najvise
drzi na Kosmetu i u Bosni. Od 9.000 americkih vojnika
sirom
sveta, cak 7.500 je na prostorima bivse SFRJ.
- Da ne bude zabune, Amerika ce, prema recima njenih
zvanicnika, i dalje, bar do 2008, podrzavati ad hok
Tribunal u
Hagu. Onaj tribunal u kome se u najvise slucajeva sudi
Srbima. Ali, ono na sta ne pristaje Bela kuca je delikatna
jurisdikcija Medunarodnog krivicnog suda nad vojnicima
americke armije, ma gde se oni nalazili.
Mada, prema naknadnim tumacenjima, i samohvali o
"neprevazidenim dostignucima u zastiti ljudskih prava",
tim
cinom Amerika "ne dovodi u pitanje medunarodnu pravdu, vec
samo tezi skladu s vlastitim nacionalnim zakonodavstvom".
Gle cuda! Hoce se, dakle, medunarodna pravda, ali da ona
ne
bude uistinu medunarodna, nego prevashodno, cak
iskljucivo,
nacionalna - americka pravda - komentarise Knezevic.
Sa stanovista samih SAD, istice Ljubomir Kljakic, ovaj
potez je
zapanjujuci. Tesko je shvatiti da ce vrhovna vlast, ovako
bahato osiona, naici na podrsku sveta.
D. CIROVIC
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
