|
GLAS analizira |
Ko i u cije ime na Kapitol hilu ponovo otima Kosovo i Metohiju?
Albanski lobi �iptarska majka
Pare su najjaci motiv americkih kongresmena da se bore za otcepljenje srpske pokrajine od matice
PI�E: PROF. DR PREDRAG SIMIC
Albanski lobi u SAD zvanicno je osnovan januara 1989. pod nazivom
"Albansko-americka gradanska liga" (AACL), kao neprofitna organizacija koja ima
za cilj da "aktivno lobira u zakonodavnom i izvr�nom ogranku vlasti u SAD" u
skladu s americkim zakonima. NJegov osnivac i predsednik je biv�i americki
kongresmen italo-albanskog porekla D�ozef (D�o) Diogardi, koji je "kosovsko
pitanje" postavio prvi put pred Kongres 1985. godine. Kako se navodi na
internet-sajtu AACL, D�o Diogardi i Antal ("Tom") Lanto� bili su 1989. prvi
americki politicari koji su posle Drugog svetskog rata posetili Albaniju, dok je
naredne godine s tada�njim liderom republikanske manjine u Kongresu Robertom
("Bobom") Dolom, i �est drugih senatora prvi put boravio na Kosovu i Metohiji.
Septembra 1996. vratio se u Albaniju s kongresmenom Bend�aminom ("Benom")
Gilmanom, predsednikom Komiteta za medunarodne odnose, gde se sreo sa tada�njim
albanskim predsednikom Salijem Beri�om. Na zahtev senatora Dejna Rorbahera 1998.
boravio je u severnoj Albaniji, gde je za potrebe Kongresa prikupljao podatke o
krizi na Kosovu i Metohiji.
Aktivnosti "Americko-albanske gradanske lige"
narocito su intenzivirane tokom poslednje cetiri godine, kad je ona postala
vodeca albanska lobisticka organizacija u SAD i dobila veliki uticaj ne samo na
Kapitol hilu, nego i u delovanju albanskog nacionalnog pokreta na Kosovu i
Metohiji, zapadnoj Makedoniji, ju�noj Srbiji, na jugoistoku Crne Gore i u
jugozapadnoj Grckoj, tzv. "Cameria" ("zemlja Cama") na albanskom jeziku,
odnosno, severnom Epiru. U analizama Diogarijevog "glavnog savetnika za Balkan",
njegove supruge �irli Kloj Diogardi, glavna tema je polo�aj Albanaca i politika
albanskog nacionalnog pokreta u ovim podrucjima. Kad je rec o Kosovu, ona
zastupa zahtev za nezavisno�cu na osnovu prava albanske vecine na
samoopredeljenje i kroz postepeno preno�enje nadle�nosti sa administracije UN
(Unmik) na organe lokalne vlasti. U tom cilju se predla�e odr�avanje kongresnog
saslu�anja ("hearing"), na kome bi glavni svedoci bili ambasador D�on Menzis
(�ef kancelarije SAD u Pri�tini), Ricard Goldston (biv�i glavni tu�ilac Ha�kog
tribunala), albanski politicki lideri sa Kosova, britanski istoricar Noel
Malkolm (autor "Kratke istorije Kosova", objavljene 1998) i general Vesli Klark
(biv�i glavnokomandujuci NATO snaga u Evropi).
Tra�e izvinjenje
Kao glavne protivnike nezavisnosti Kosova ona
identifikuje Srbiju, Francusku, Grcku, Rusiju i Kinu. �irli Kloj Diogardi smatra
da su SAD i medunarodna zajednica "prerano" priznale demokratski karakter
promena u Srbiji, a od predsednika Ko�tunice i vlasti u Beogradu zahteva da
"prestanu da se me�aju u politicki �ivot Kosova", "oslobadanje albanskih
politickih zatvorenika u Srbiji", saradnju Srbije sa Ha�kim tribunalom,
"okoncanje podele Kosovske Mitrovice" i "izvinjenje Srbije Kosovu i Bosni za
genocidnu kampanju". Kao �to se mo�e primetiti, vecina ovih zahteva nai�la je na
podr�ku medu kongresmenima bliskim AACL, dok su Bob Gilman i Tom Lanto� nedavno
u Kongresu podneli nacrt rezolucije o nezavisnosti Kosova.
Kad je rec o tri
op�tine na jugu Srbije, Pre�evu, Bujanovcu i Medvedi, AACL smatra da su od
citavog plana usvojenog sredinom 2001. delimicno sprovedene samo odredbe o
multetnickoj policiji. Zbog toga se oni zala�u za bojkot lokalnih izbora kako bi
se "sprecilo da Beograd zahteva ustupke od Unmika u pogledu uce�ca Srba na
severu Kosova na lokalnim izborima, �to bi imalo katastrofalne posledice po
buducnost i Kosova i Pre�evske doline". Takva strategija, smatra analiticar
AACL, "mogla bi da prinudi srpsku vladu da prestane s represivnim merama protiv
ne-Slovena i da postane realnija u svojim zahtevima za kosovske Srbe".
Kad je
Crna Gora u pitanju, AACL se zala�e za �to skorije priznavanje njene
nezavisnosti i osuduje "propalu evropsku politiku", navodeci Naima Maljokua,
biv�eg oficira OVK i funkcionera AAK, da ce ishod rasprave o odnosima Srbije i
Crne Gore imati uticaja i na polo�aj Kosova: "Naivno je verovati da sporazum
izmedu Srbije i Crne Gore nema ni�ta s buducno�cu Kosova zbog toga �to je
postignut s ciljem da ugrozi kosovski put ka nezavisnosti. Ovaj sporazum nala�e
realisticniji pristup centralnih kosovskih institucija i zajednicku politicku
strategiju za buducnost". Iz ugla AACL, "to je razlog vi�e da zajednicka
politicka strategija, za koju se zala�e Maljoku, mora ukljuciti albanske
politicke predstavnike u Crnoj Gori". "Albanci, manjina u Crnoj Gori, ali vecina
u jugoistocnim delovima (ove) republike (�ive u Plavu-Gusinju, Tuzima i
Ulcinju), uvek su podr�avali nezavisnost Crne Gore zbog toga �to veruju da mogu
bolje obezbediti njihova gradanska prava kad (ova) zemlja izade iz zagrljaja
Beograda. Novo federalno re�enje ce nesumnjivo znaciti korak natrag za albanske
aspiracije za kulturnom, ekonomskom i politickom ravnopravno�cu u Crnoj Gori.
Kao manjina koja iznosi deset odsto u odnosu na stanovni�tvo od oko 650.000
stanovnika, oni su pre�iveli decenije represije koja je sledila dr�avnu politiku
prinudne asimilacije. Iako Albanci u Crnoj Gori danas nisu �rtve direktne
brutalnosti i otvorenog rasizma, oni imaju ogranicene ekonomske mogucnosti, bez
visokog obrazovanja ili zvanicne komunikacije na vlastitom jeziku i minimalnu
zastupljenost u vladi, sudovima, policiji i masovnim medijima. Oni nemaju
ravnopravni politicki i gradanski status po zakonu. Iznad svega, Albanci su pod
intenzivnim pritiskom da odustanu od svog kulturnog, etnickog i jezickog nasleda
koji se narocito ogleda nametnutim dodavanjem slovenskog sufiksa "ic" njihovim
prezimenima i zabrani upotrebe njihove zastave i drugih nacionalnih
simbola."
Briga za uticaj
Od vlasti u Makedoniji se tra�i decentralizacija ove biv�e
jugoslovenske republike, prihvatanje albanskog kao drugog zvanicnog jezika,
davanje vecih ovla�cenja i veceg dela poreskih prihoda lokalnim vlastima,
priznavanje statusa dr�avljana svim licima rodenim ili s dugim boravkom i
reforme vojske i policije. Tim povodom, u analizi AACL o Makedoniji navode se
reci senatora D�ozefa Bajdena na kongresnom hiringu odr�anom 13. juna 2001. da
su "na�i (americki) interesi suvi�e veliki da bi se zadovoljili drugorazrednom
ulogom na Balkanu". Bajden je, tom prilikom, dodao da "predsednik Bu� ne sme
ponoviti gre�ke pro�lih administracija (Hrvatska 1991, Bosna 1992. i Kosovo
1998), kad su SAD cekale da Evropa preuzme vodstvo i ucinile "suvi�e malo, uz
cenu od 200.000 �rtava samo u Bosni". Da bi se to postiglo, prema njegovom
mi�ljenju, vlada SAD mora obezbediti "robusno vojno prisustvo u Makedoniji i
posle isteka sada�nje misije NATO-a juna 2002. i poslati profesionalne menad�ere
koji ce obezbediti puno sprovodenje sporazuma iz Ohrida".
Konacno, kad je rec
o Albancima u severnom Epiru ("Cameriji"), AACL smatra da tamo �ivi 80.000
Albanaca, od kojih su 50.000 pravoslavci, dok su 30.000 muslimani, kao i da je
to podrucje "anektirano Grckoj 1913, posle balkanskih ratova". Tvrdeci da su
Albanci u Grckoj izlo�eni represiji, AACL za njih, kao i za oko 500.000 Albanaca
na privremenom radu, tra�i zakonsku za�titu, "slobodu od prinudne asimilacije i
vladine represije i mogucnosti za zaposlenje i �kolovanje na njihovom maternjem
jeziku. Cami ne tra�e autonomiju za svoju teritoriju vec samo priznavanje
njihove narodnosti, obnovu njihovih ljudskih i gradanskih prava, pravo na
upotrebu albanskog jezika, povratak njihove imovine i pravo na povratak."
Na redu Cami
AACL namerava da skrene pa�nju Bu�ove administracije u SAD u
doglednoj buducnosti, kao i da ce to biti samo prvi korak u dugom procesu na
koji Albanci moraju biti pripravni i koji bi doveo do internacionalizacije
"problema Cama". Oni, ipak, primecuju da to "nece biti lako zbog toga �to je
grcki lobi jedan od najvecih kontributora prilikom reizbora za Predstavnicki dom
i Senat u SAD, dok Zapadna Evropa okleva da preduzme bilo kakav korak koji bi
mogao da destabilizuje njene ju�ne susede". "Ali diplomatski proces mora biti
pokrenut i odigran u duhu standarda 21. veka ukoliko pravda, toliko dugo
negirana Cameriji, konacno bude zadovoljena", zakljucuju oni.
Najpoznatiji
Diogardijev politicki saveznik tokom devedesetih godina bio je Robert "Bob" Dol,
lider republikanske vecine u Kongresu od 1993. do 1996. i protivkandidat Bila
Klintona na predsednickim izborima 1996. godine. Diogardijev PAC (Politicki
akcioni komitet) je 1987. sa 1,2 miliona dolara finansirao Dolov poku�aj da
dobije republikansku nominaciju na predsednickim izborima 1988. da bi 1993, u
saradnji s hrvatskim lobijem, pomogao Bobu Dolu da preuzme od D�ord�a Bu�a
starijeg kontrolu nad Republikanskom strankom. Diogardi i Dol su jo� juna 1986.
podneli Kongresu i Predstavnickom domu nacrt rezolucije broj 150, u kojoj se
izra�ava zabrinutost zbog polo�aja etnickih Albanaca u tada�njoj Jugoslaviji.
Pored Dola, Diogardi je od sredine osamdesetih godina uspostavio bliske veze i s
jednim brojem uticajnih clanova Komiteta za medunarodne odnose Predstavnickog
doma i Senata, kao �to su D�ozef Liberman, Bend�amin Gilman, Dana Rorbaher i Tom
Lanto� kao i sa kongresmenom iz NJujorka Eliotom Engelom, koji je preuzeo ulogu
vodeceg albanskog lobiste u Kongresu (valja primetiti da je Diogardi roden u
Bronksu, gde danas �ivi oko 20.000 Albanaca poreklom s Kosova i ciji glasovi i
novac imaju uticaja na izbor kongresmena). Za medijsku promociju AACL u SAD
anga�ovana je ista kompanija za odnose s javno�cu koja je sredinom devedesetih
uspe�no promovisala tada�nju politiku Zagreba i Sarajeva - Ruder Fin
Inc.
(Napomena: U ovom tekstu su kori�ceni iskljucivo podaci koji se nalaze
na Internet-sajtovima AACL (www.aacl.com) i Americke federalne izborne komisije
(www.tray.com/fecinfo)).
