Labus: pri�a o klanju vola
za kilo mesa
Pri�a sa Labusom kao predsedni�kim kandidatom zavr�ava se
negativnom kontekstualizacijom i njega kao kandidata i G17 plus kao grupe
eksperata, �to za Srbiju nije dobro. Zato niko u DOS nema obraza da tvrdi da je
Labus politi�ki negativac, ali ve�ina ne �eli ni da ga do kraja podr�i. I tu
opet dolazimo do najva�nijeg: u Srbiji u kojoj su reforme stale zarad obra�una
za vlast glavni trend je klanje
vola za kilo mesa
Autor: �eljko Cvijanovi�
Miroljub Labus verovatno ima dosta razloga da se ovih dana ose�a kao �ovek u zemlji koja �e izme�u njega i nesre�e izabrati �upaviju varijantu; kao tip za koga bi se (politi�ki) prijatelji radije pomolili nego �to bi mu posudili hiljadu dinara do prvog (oktobra) i, kona�no, kao neko pored koga isti ti (politi�ki) prijatelji vide profit, ali pod kojim malo ko od njih ima �ansu da pre�ivi.
Tako pore�ane, stvari sa Labusovom predsedni�kom kandidaturom ne izgledaju nimalo harmoni�no. Izvesno je da �e puna politi�ka podr�ka DOS njegovoj kandidaturi izostati i da �e mu je uskratiti upravo oni koji ni na detektoru la�i protiv njega ne bi mogli da ka�u ni jednu jedinu lo�u stvar. Istovremeno, Zoran �in�i� - koji je preuzimanjem potpune vlasti u DOS, �inilo se, stekao snagu da, ako �eli, kao kandidata progura i Muju Lopova, trebalo da bude glavni Labusov promoter iz senke - sada tek flegmati�no tvrdi kako je on za Labusa. Ali, jednako flegmati�no dodaje da on nije ni protiv svih onih probu�enih predsedni�kih ambicija i svih onih tipova iz DOS koji �e na izbore iza�i da se ne bi prikazivali po parkovima u mantilima ispod kojih nema ni�ta. Pri tome �e ta galerija predsedni�kih kandidata pre �erupati Labusove glasove nego �to �e osvajati Ko�tuni�ine vernike ili pre nego �to �e ijednog �e�eljevog sledbenika uspeti da ubede da ni dogodine ne�e i�i u Karlobag na more.
Istovremeno, male stranke iz DOS vredno se pripremaju za kona�ni raspad koalicije, a u taj posao ve�ini njih se podr�ka Labusu uklapa kao rupa na padobran. Na kraju, �ak se u toj podr�ci i Labusov mati�ni G17 plus pona�a tako da se onih 17 pita gde se dedo�e oni plus.
Svi ti problemi u Labusovoj kandidaturi nastupili su iz tri razloga. Prvi je svest malih stranaka DOS (sve osim DS i DSS) da se ta koalicija posle predsedni�kih izbora svakako raspada, ali da nikome od njih ne treba da bude svejedno kako �e se to dogoditi. Naime, kada bi svi zdu�no podr�ali Labusa i kada bi on, recimo, pobedio na izborima, �in�i� bi do te mere oja�ao da bi se DOS do parlamentarnih izbora, naravno, raspao, ali to bi se desilo na najbolniji mogu�i na�in po kriterijumu �in�i�evog trenutnog pragmatizma. U tom slu�aju, mo�nom �in�i�u te�ko da bi bilo ko iz te ekipe bio potreban osim Svilanovi�evog GSS i G17 plus i, eventualno, SDP, partija i organizacija koje imaju neki rejting u inostranstvu.
Ukoliko bi Labus bio pora�en ili odustao od kandidature, DOS bi se uo�i parlamentarnih izbora, tako�e, raspao, ali po programskim kriterijumima, �to je veoma va�no za budu�e povezivanje i opstanak tih partija, koje stidljivo ispovedaju veru da ima �ivota i posle �in�i�a. Istovremeno, taj model programskog raspada DOS neuporedivo je zdraviji i za celokupnu politi�ku scenu nego da ih sutra ra�rafljuje sam �in�i�, o �ijoj politi�koj surovosti u Srbiji ima neuporedivo vi�e svedoka nego medija koji bi mogli da podnesu njihovu gubitni�ku �u�.
Zato ovih dana Mi�unovi�, �ovi�, Mihajlovi�, Isakov, Ljaji� i ostali izgledaju kao junaci Pavlove ulice mere�i i ve�baju�i drevnu pri�u koliko krhkih �tapova ujedinjenih u snop �in�i� ne�e mo�i da polomi. Ako uspeju, tada bismo na politi�koj sceni na jednoj strani imali DS sa eventualno ponekim satelitom iz Pink spotova; na drugoj DSS i na tre�oj jedan ili dva bloka partija prostrtih na lepezi od socijaldemokratije do liberalizma. I mnogo manje Velje Ili�a i Vladana Bati�a u medijima, �to, naravno, ne bi bio dovoljan znak ozdravljenja politi�ke scene, ali bi bilo i te kakav prvi zavoj za taj tip povrede na radu.
Drugi problem je delimi�no uo�io i sam Labus kada je odlu�io da na izbore iza�e kao kandidat grupe gra�ana. Naravno, i tu je re� o �in�i�u. Njegova mlaka podr�ka Labusu bila bi mnogo funkcionalnija kada bi tako samo izgledala. Problem je, me�utim, �to se srpski premijer, �ak i kad je Labus u pitanju, pona�a kao jedini istinski zagovornik statusa quo u Srbiji.
Predsednik koji bi se vi�e bavio ekonomskim poslovima sa Briselom nego sa Sur�inom svakako bi �in�i�u ostavio vi�e prostora da to stanje odr�i nego Ko�tunica sa svojim dosadnim zakonima i namerom da Srbiju dovede do prevremenih parlamentarnih izbora. Ali, koliko god da je �in�i�u neophodno da elimini�e Ko�tunicu, nije mu neophodno da afirmi�e Labusa, posebno ako ovaj u me�uvremenu poka�e i neki interes za politiku. Zato je za status quo �ak i od Labusove pobede po�eljnija kompromitacija predsedni�kih izbora ako, na primer, na njih ne iza�e neophodna polovina bira�a. Tada bi i Labus i Ko�tunica, za koga smo pre saznali da mora da se kandiduje nego da �e da se kandiduje, bili obrukani i bar moralno eliminisani za ponovljene izbore. To, naravno, ne zna�i da �in�i� sa punom sve��u ide u neku vrstu antikampanje, ali �injenica je da bi u slu�aju propasti prvog kruga izbora za svoj ra�un uzdrmao i Labusa i Ko�tunicu. Tre�i Labusov problem jeste njegov G17 plus, koji je jednog od svojih najja�ih ljudi pustio u te�ku politi�ku utakmicu, a da pri tome nije ostao na�isto ho�e li da postane stranka i sna�no ga podr�i ili �e da ostane uticajna grupa eksperata koja �e ostale da nagovara da podr�e njihovog kandidata. Naravno, u G17 ne sede hazarderi: oni �ele da zadr�e poziciju u kojoj �e, kako god da se stvari razvijaju, morati da u�estvuju u vlasti. Za to vreme propu�taju priliku koju ne�e ponovo imati - da u trenutku kada imaju ozbiljnog predsedni�kog kandidata, poku�aju da na tome izgrade partijsku strukturu koja bi mogla da ra�una sa desetak odsto podr�ke najuticajnijeg i najvitalnijeg preduzetni�kog bira�kog tela. �to, naravno, nije ni malo ni naivno.
Ali ta ekipa srpskih eksperata nema tu vrstu fajterskog politi�kog nerva da u�e u partijsku borbu u kojoj mo�e i da izgubi. Umesto toga, ima�emo priliku da slu�amo �ta �emo sve propustiti ukoliko ne budemo glasali za Labusa. Zbog toga danas Srbija ima pred sobom predsedni�kog kandidata, ali ne zna njegov stav prema, na primer, ustavnoj povelji, kriminalu, veronauci u �kolama, oduzimanju mandata u skup�tini, Kosovu, autonomiji Vojvodine - gotovo nijednom vitalnom politi�kom pitanju osim prema onom koje se ti�e dobrih vesti iz Brisela i Va�ingtona.
To, naravno, ne samo da nije neko naro�ito pogonsko gorivo za dobitak na izborima, ve� je �itava ta stvar u nekada�njoj Jugoslaviji ve� vi�ena. Naime, mo�da je ta�no da bi ona Jugoslavija, da se pre deset godina okrenula Anti Markovi�u i ekonomiji, izbegla ratove i stradanja. Problem je samo u tome �to oni koji to tvrde zanemaruju da Markovi� nije propu�tena �ansa. On naprosto u onim okolnostima realna �ansa nije ni bio.
Zato se �itava ta pri�a sa Labusom zavr�ava se negativnom kontekstualizacijom i njega kao kandidata i G17 plus kao grupe eksperata, �to za Srbiju nije dobro. Tako dolazimo do slede�e teze: da niko u DOS nema obraza da tvrdi da je Labus politi�ki negativac, ali malo ko �eli da ga do kraja podr�i.
I tu opet dolazimo do najva�nijeg: u Srbiji u kojoj su reforme stale zarad obra�una za vlast glavni trend je klanje vola za kilo mesa. Odatle i ono bacanje �ibice na ju�nu Srbiju jer je �ovi� malo previ�e po�eo da hoda po Va�ingtonu, odatle i najfundamentalnija stvar o zajedni�koj srpsko-crnogorskoj dr�avi tek funkcioni�e kao obra�un za vlast u Podgorici i Beogradu. Odatle je i Labus, �ovek �iji bi politi�ki habitus trebalo da poslu�i kao jedan od modela za budu�nost Srbije, potro�en kao neko ko bi trebalo da uprili�i ljudski lik jednom re�imu koji je za kratko vreme pre�ao crtu.
