|
by 
Datum:16 avgust 2002. god.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili gre�kom ili vi�e ne �elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napi�ite "unsubscribe".
TRI GODINE UNMIK-a I KFORA NA KOSMETU
dr Miodrag Mitic
Beograd, 16. avgust 2002.
godine
Kako se sprovodi rezoluciija 1244 Saveta bezbednosti i gde se
zaturio jugoslovenski suverenitet ? Pro�lo je tri godine od kada je UNMIK
medjunarodni upravnik na Kosovu, i kada je njegov �ef Bernar Ku�ner svojom
"uredbom" broj 1. proglasio sebe (razume se, bez saglasnosti Saveta bezbednosti,
jer je nije ni tra�io) za vrhovnu zakonodavnu, sudsku i izvr�nu vlast nekadanje
ju�ne srpske pokrajine. Uz to, opunomocio je sam sebe da slobodno mo�e da
derogira svaki propis SRJ ili Republike Srbije, ukljucujuci i Ustav, ukoliko je
nesaglasan sa njegovim "uredbama" (clan 3.Uredne br.1.od 25.jula l899).,da mo�e
raspolagati ("upravljati") imovinom na Kosmetu, i to ne samo dru�tvenom i
dr�avnom, vec i akcionarskih dru�tava (jedan od priimera je i jugoslovenski
"Telekom" sa dva velika strana akcionara).Tadanjem rukovodstvu, posebno
Ministarstvu inostranih poslova, obracale su se pojediine firme, pa i strucnjaci
za medjunarodno pravo, sa predlogom da se,pored politickih, iniciraju u
Sekretarijatu UN i pravni razgoovori, kako bii se razjasnio status Kosmeta i
ocigledne povrede slova i duha rezolucije 1244,a da Savezni ustavn sud oceni
Ku�nerove uredbe sa stanovi�ta saglasnosti sa Ustavom i proglasi ih ni�tavim.
Ni�ta od toga nije ucinjeno, osiim jednog usputnog razgovora neodgovarajuceg
sabesednika za vreme zasedanja Generalne skup�tine.Nova vlast, posle 5.oktobra
2000. takodje nije smatrala za potrebno da se insistira na pravniim
razugovorima, jer niko od pravnika u UN ne mo�e da negira ocigledno ignorisanje
svih osnovnih odredaba rezolucije 1244.
1.Pre svega, i u rezoluciji 1244
Saveta bezbednosti UN, u njegovim aneksima govori se jasno o suverenitetu i
teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije ? U cemu se on stvarno
sastoji? U cinjeniici da UNMIK i novoizabrani organi kosmetske samouprave,bez
ikakve saglasnosti ili konsultacije ciine ono �to im padne na pamet, Na
medjunarodnim granicama SRJ na delu njene teritorije na Kosmetu ne postoji ni
jedna tabla koja oznacava u koju se dr�avu ulazi, da o grbu i zastavi ne
govorimo. Na ovim granicama ne postoji ni jedno slu�beno lice SRJ oidnosno
Republike Srbije, a najvi�i savezni i republicki funkcioneri moraju da cekaju
nekoliko dana da bi dobili dozvolu na stupe na tlo nad kojim SRJ ima suverenitet
i teritorijalni integritet.
2.U rezolucijii 1244, kao u njenim aneksima jasno
se govori o cilju koji treba postici medjunarodnim prisustvom na Kosovu i
Metohiji, a to je "su�tinska autonomija u okviru Savezne Republike Jugoslavije
(vidi tac.10 rezolucije i tac.5 aneksa 2.).A kakva je to su�tinska autonomija u
okviru SR Jugoslavije ako o najosnovnijim stvarima statusa Hans Hekerup, takodje
bez saglasnosti i mimo upozoranje jugoslovenskih i srpskih vlasti, donosi
"Ustavne okvire", u kojima ni jednom recju nije pomenuta ni Jugoslavija , ni
Srbija, kao da se Kosmet nalazi na nekoj drugoj planeti!
3.Rezolucija 1244 i
njeni aneksi na vi�e mesta podvlace da ce se prilikom njene primene "u
potpunosti uzimati u obzir sporazumi iz Rambujea". Mada su tzv.sporazume iz
Rambujea potpisali samo predstavnici kosovskih Albanaca, te ni u kom slucaju
medjunarodnopravno ne mogu imati status sporazuma, cinjenica je da ih je Savet
bezbednosti, snagom svog autoriteta, kroz rezoluciju 1244 ucinio obaveznim, �to
znaci da bi svaka odredba sporazuma koja nije suprotna rezoluciji 1244 trebalo
da se sprovede. Medjutim, to nije slucaj, jer same Ujedinjene nacije, a posebno
njihovi predstavnci na Kosmetu ne vode uop�te racuna o tome. A �to je jo�
cudnije, jugoslovenska strana prelazi cutke preko toga. Mada su mnoge odredbe
"sporazuma" iz Rambujea mnogo povoljnije za SRJ i Republiku Srbiju nego odredbe
Ku�nerovih uredbi i Hekerupovih "Ustavnih osnova za Kosovo", koji su direktno
suprotni mnogim klauzulama iz Rambujea. Jer, da je, shodno rezoluciji 1244, uzet
u obzir, "sporazum" iz Rambujea,predsednik skup�tine Kosova i predsedniik vlade
ne bi smeli da budu iz iste nacionalne zajednice,va�enje jugoslovenskih i
srpskih propisa i nadle�nost jugoslovenskih sudskih i mnogih izvr�nih organa ne
bi mogla da se ignori�e, �to se i dan-danas cini, da ne govorimo o svim drugim
prednostima, na kojima jugoslovenska strana uop�te nije insistirala.
4.Tacka
6.Aneksa 2.rezolucije predvidja da ce nakon povlacenja jugoslovenskih snaga,
dogovorenom broju jugoslovenskih i srpskih snaga biti dozvoljeno da se vratii i
obavlja odredjene funkcije (veza sa medjunarodnom civilnom misijom i
tzv.medjunarodnim bezbednosnim priisustvom,prisustva na glavnim pogranicnim
prelazima,prisustvo na mestima srpske kulturne ba�tine i dr.).Da je to trebalo
da usledi odmah posle dolaska KFOR-a i UNMIK-a jasno je ne samo iz formulacije
rezolucije 1244, vec i iz tacke 10.istog Aneksa koji predvidja da ce "biti hitno
zakljucen vojno-tehnicki sporazum", koji ce, izmedju ostalog, preciziirati
"dodatne modalitete",ukljucujuci i ulogu i funkcije jugoislovenskog osoblja na
Kosovu (oprema osoblja koje se vraca,okvir za funkcije koje ce
obavljati,raspored njihovog vracanja,geografsko razgranicenje oblasti u kojima
ce oni delovati,pravila koja ce regulisati njihov odnos sa medjunarodnim
bezbednosnim prisustvom (KFOR) i medjunarodnom civilnom misijom (UNMIK).
Na�alost, do povratka jugoslovenskih i srpskih snaga nije do�lo ni do danas,
au Vojno-tehnickom sporazumu, umesto navedenih pitanja koja je njim trebalo,po
odredbama rezolucije, hitno urediti stoji da ce to biti "predmet naknadnog
sporazuma"!
5.Jugoslavijii do danas, na�alost, nije uspelo ni da sa
Ujedinjenim nacijama zakljuci uobicajeni sporazum o statusu civilne i vojne
misije UN na delu njene "suverene"teritorije,a posebno o odgovornosti za
eventualne �tete koje mogu nastati pona�anjem clanova ovih misija, jer je neko
iz Sekretarijata UN kratko odgovorio da je citav "medjunarodni protektorat"
ustanovljen na osnovu glave VII Povelje UN,pa prema tome i ovo pitanje mo�e samo
da bude stvar diktata,a ne sporazuma, kako se inece cini sa vecinom dr�ava na
cijim teritorijama se stacioniraju civilne ili vojne misije UN. Cinjenica je da
su jugoslovenski predstavnici ucinili mnogo napora da se na politickom planu
re�e mnogi ozbiljni problemi nastali uvodjenjem medjunarodne administraciije na
Kosmetu,�to je donelo skromne rezultate.Jedan pozitivan potez u tom pravcu bio
je i sporazum Covic-Hekerup od 5.novembra pro�le godine , koji predvidja
obrazovanje i radne grupe za primenu odredaba rezolucije i postojecih
medjunarodnih sporazuma. Medjutim, na pravnom terenu, koji je takodje bitan i
gde su na�i argumenti mnogo jaci (na�alost,na� politicki ugled i uticaj nisu
takvi da mo�emo da se pouzdamo samo na politicke intervencije,a da zanemarimo
pravne aspekte) nema nikakvih ozbiljnijih poku�aja da se ova pitanja razjasne i
da se primena rezolucije 1244 i Kumanovskog sporazuma dosledno sprovede. Jer,
ovo �to se do sada cinilo na Kosmetu (na stranu cinjenicu da nije ostvaren
osnovni cilj - bezbednost ljudi i imovine i povratak proteranih u svoje domove)
jeste otvorena povreda i revizija rezolucije 1244, i to na nesumnjivu �tetu SRJ.
i Republike Srbije.
Moram sa ogorcenjem da konstatujem da mnogi strucnjaci
za medjunarodno pravo u Zapadnoj Evropi i SAD sa vi�e razumevanja i ozbiljnosti
prate presedan koji je ucinjen na Kosovu i Metohiji, ne shvatajuci da njihove
jugoslovenske kolege ne cine ni�ta da te�ke posledice koje su im u nasledje
ostavili njihovi i "svetski" politicari bar malo ubla�e, ako ne mogu da ih
potpuno uklone.
ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdra�ava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podr�ite bilo kojom finansijskom kontribucijom ili kroz
reklamiranje na na�em web site-u. Va�a
pomo� bi�e upotrebljena za jo� kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo br�e postavljanje na site i, �to smatramo mo�da i
najva�nijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: �iro ra�un br.
40803-601-8-2289398
Za devizne uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, devizna partija br.
27227
|
