-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1 ====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== DOS NECE IMATI ZAJEDNICKOG KANDIDATA? Beograd -- Clanica DOS-a, koalicija DAN saopstila je u petak da ce ovaj savez predloziti sopstvenog kandidata, ukoliko Labus i dalje bude insistirao da je kandidat grupe gradjana. Nada Kolundzija funkcioner Demokratske alternative, rekla je za Radio B92 da je sada pitanje da li je uopste moguce da Labus prihvati DOS kao predlagaca. "U trenutku u kojem neki izjavljuju da, ako je Labus kandidat DOS-a, onda on ne bi imao njihovu podrsku i da on ne treba da bude kandidat DOS-a. Kao da je DOS nesto strasno lose, nesto sto bi stetilo kandidatu. Da li je politicki opravdano ne upitati kako se doslo do kandidata i kako se doslo do podrske tom kandidatu? To, na neki nacin, diskvalifikuje stranke DOS-a i zbog toga mislimo da je to ceo postupak vodjen bez dogovora u okviru DOS-a i bez konsultacija sa clanicama DOS-a", rekla je Nada Kolundzija. Uprkos cinjenici da je Zoran Djindjic rekao da ce podrzati Miroljuba Labusa, neizvesno je i da li ce ta stranka u subotu na sednici Predsednistva DOS-a predloziti svog clana Miroljuba Labusa, kao zajednickog kandidata saveza. Ni posle konferencije za novinare u petak, na kojoj je govorila potpredsednica demokrata Gordana Comic, nije jasno sa kojim stavom ce demokrate nastupiti na sastanku zakazanom za subotu. "Miroljub Labus ce na toj sednici uneti jednu potpuno novu atmosferu u odgovornost za datu rec na politickoj sceni Srbije, a to je da veoma jasno predlaze svoj program svima onima od kojih trazi podrsku. I to je red stvari - politika je posao ubedjivanja jednog po jednog. Kandidat za tako odgovorno mesto, kakvo je mesto predsednika Srbije, prvo mora da ubedi jednog po jednog donosioca odluka od kojih trazi podrsku, pa onda jednog po jednog, do poslednje brojke biraca i biracica Srbije koji ce mu pokloniti svoj glas. Mene, kao biracicu, treba ubediti ubedljivim odgovorom na pitanje kad ce moji prihodi biti stabilni, kad cu se osecati sigurno u svojoj zemlji, cime mi garantuje to i koji je rok za to? To je obicaj u uredjenim zemljama da se tako radi, a ovo je prvi put kod nas", kaze Gordana Comic. Comiceva je rekla da ce DS pruziti logisticku podrsku Labusovoj kampanji, buduci da je on clan DS-a, ali i da ce postovati odluku predsednistva DOS-a u vezi sa predsednickim kandidatom ili kandidatima. Odgovornost za eventualnu podrsku DOS-a na predsednickim izborima na Labusa je prebacio i celnik Demohriscanske stranke Srbije Vladan Batic. Uprkos cinjenici sto je naglasio da nece da bude, kako kaze, kamen u cipeli DOS-a, Batic istice: "Mi cemo insistirati samo na tome da taj kandidat bude kandidat DOS-a i da na glasackom listicu iza njegovog imena pise DOS". Portparol Miroljuba Labusa, Bojan Zecevic, kaze za B92 da su to beznacajna tehnicka pitanja i da Labus ocekuje da dobije podrsku DOS-a: "Mislim da je cisto tehnicko pitanje ko je onaj ko predlaze g. Labusa i mislim da je nebitno. Ono sto je vazno jeste da DOS podrzi njegovu kandidaturu kao demokratskog kandidata. G. Labus ocekuje da ga DOS podrzi u kandidaturi i to je razlog zbog cega zeli da im izlozi svoj program", rekao je Zecevic. Podsetimo, lideri DOS-a u subotu u Kragujevcu odlucuju o eventualnom zajednickom predsednickom kandidatu. Sastanku ce, kako je najavljeno prisustvovati i sam Miroljub Labus. Kako je za Radio B92 rekao predsedavajuci sastanka, Branislav Kovacevic - sef Koalicije Sumadija - - vecina celnika saveza je potvrdila dolazak. "Najveci broj lidera ce biti prisutan, osim onih koji se nalaze na godisnjem odmoru izvan zemlje. Bice prisutan i gospodin Labus. Osim Dragana Veselinova, gospodina Isakova i ja ne znam ko je jos na odmoru, svi ostali ce biti. Prema tome, ja ocekujem jedan uspesan sastanak predsednistva DOS-a, a cinjenica da se odrzava u Kragujevcu, mestu gde se uvek ujedinjavala tadasnja opozicija, a sadasnje predsednistvo DOS-a, mislim da ce ovoga puta izaci iz krize sa zajednickom odlukom da podrzi gospodina Labusa", rekao je Kovacevic. Agencije za istrazivanje javnog mnenja slazu se da najvece sanse u predstojecoj predsednickoj trci pored Labusa ima i Vojislav Kostunica. Iako je skoro izvesno da ce Kostunica odluciti da se kandiduje nije poznato kada ce se tim povodom sastati Glavni odbor DSS-a. O predsednickom kandidatu u subotu odlucuju i socijalisti. Portparol SPS-a Branko Ruzic saopstio je da ce Glavni odbor konacno odluciti da li ce ova stranka imati sopstvenog predsednickog kandidata ili ce podrzati Vojislava Seselja. Prema poslednjem istrazivanju javnog mnenja agencije Stratedzik marketing 26 odsto anketiranih izjasnilo se da bi na predstojecim izborima glasalo za Miroljuba Labusa. Nesto vise od 23 odsto bi zaokruzilo Vojislava Kostunicu. U drugom izbornom krugu, prema istrazivanju, Labus i Kostunica bili bi izjednaceni, sa - po 32 odsto glasaca. Sledi Vojislav Seselj sa 6,5 odsto glasova podrske. Ispod dva procenta dobili su Vuk Draskovic i Nebojsa Covic. ILIC TRAZI OD PREDSEDNISTVA DOS-A DA NE PODRZI LABUSA Beograd -- Predsednik Nove Srbije Velimir Ilic zatrazio je u petak od Predsednistva DOS-a da ne podrzi potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa kao kandidata grupe gradjana na predstojecim izborima za predsednika Srbije. U otvorenom pismu Predsedistvu DOS-a, Ilic je ocenio da bi podrska vladajuce koalicije kandidaturi Labusa bila identicna potezu lidera socijalista Slobodana Milosevica, koji je iz Haskog pritvora predlozio Socijalistickoj partiji Srbije da podrzi lidera radikala Vojislava Seselja kao zajednickog predsednickog kandidata opozicije. Prema njegovom misljenju, podrska Predsednistva DOS-a Labusu bila bi "nesuvisla i ponizavajuca i za Srbiju i za demokratiju srpskog naroda kojem jugoslovenski tutori nikada dobrog nisu doneli". Ilic je naveo da je DOS-u, "barem u njegovom izvornom smislu, NS dala veoma znacajan doprinos", dok je Labus, prema njegovoj oceni, "nezasluzeno, za sve vreme vlasti DOS-a u SRJ i Srbiji, obasipan pocastima i funkcijama, a da pobedi DOS-a 5. oktobra 2000. godine nije nicim doprineo". Lider NS naveo je i da je Labus "bio jedini nosilac izborne liste DOS-a, u izbornoj jedinici Vrbas, koji nije izabran na proslim parlamentarnim izborima". On je optuzio Labusa i da je na funkciji potpredsednika Savezne vlade "eksperimentisao i privatizovao" vlast. Ocenio je i da je Labus "doziveo debakl" pred Londonskim klubom privatnih banaka, optuzujuci ga i da "nikada nije polozio racune Skupstini" i da je odgovoran za to sto jos nije zavrseno pisanje ustavne povelje buduce zajednice Srbije i Crne Gore. SOLANA OHRABREN RAZGOVOROM SA KOSTUNICOM Brisel -- Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica u petak je telefonom razgovarao sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom o izradi Ustavne povelje buduce zajednice Srbije i Crne Gore i realizaciji Beogradskog sporazuma. "Solana je izuzetno zadovoljan razgovorom, ohrabren onim sto je cuo i nada se da ce teskoce u usvajanju Ustavne povelje uskoro biti otklonjene", rekla je njegov portparol Kristina Galjak, a prenose beogradski elektronski mediji. Ona je dodala da je Solana doneo odluku da posalje u Beograd svog glavnog savetnika Stefana Lenea, koji bi trebalo da stigne krajem iduce nedelje i da ohrabri dve strane kako bi se sto pre stiglo do konacne odluke. Posle toga, Solana ce proceniti situaciju i bice spreman da dodje u Beograd kad predsednici Kostunica i Djukanovic zakljuce da im je potrebna njegova pomoc, naglasila je Kristina Galjak. Ona je dodala da je Solanina glavna poruka zvanicnom Beogradu i Podgorici da bi proces redefinisanja odnosa trebalo okoncati sto pre, kako bi konacna odluka bila doneta u iducem mesecu. "EU Podrzava proces stabilizacije u regionu, a donosenje Ustavne povelje ubrzace proces priblizavanja Srbije i Crne Gore EU", zakljucila je Kristina Galjak. BEZ ODLUKE O IZBORIMA NA KOSOVU Beograd -- Republicka izborna komisija odlucila je da od predsednika Koordinacionog cenra za Kosovo Nebojse Covica zatrazi obavestenje o mogucnostima odrzavanja izbora za predsednika Srbije na teritoriji Kosova. U pismu Covicu zatrazeno je da, nakon razgovora s predstavnicima UNMIK-a i drugih medjunarodnih organizacija na Kosovu, obavesti RIK o mogucnostima sprovodjenja glasanja, uslovima prenosa i cuvanja glasackog materijala, kao i bezbednosti biraca i birackih mesta na Kosovu. Nebojsa Covic u izjavi za B92 kaze da je zahtev o odrzavanju predsednckih izbora na teritoriji Kosova vec poslao UNMIK-u i da odgovor ocekuje do kraja meseca. Covic smatra da svima koji to zele treba omoguciti da glasaju. "To ce, naravno, zavisiti od dogovora sa UNMIK-om, a mi ne vidimo zasto se gradjanima ne bi izaslo u susret i obezbedila mogucnost glasanja. Ako je to moglo za vreme bivseg rezima, zasigurno moze i sada da se organizuje na prostoru Kosova i Metohije. Naravno, videcemo kakvi su stavovi UNMIK-a po rezoluciji 1244", zakljucio je Covic. VISE HILJADA LJUDI PROTESTOVALO U KOSOVSKOJ MITROVICI Kosovska Mitrovica -- Vise hiljada gradjana severnog dela Kosovske Mitrovice protestovalo je u petak na Trgu Sumadija zbog nedavnog pokusaja lidera Srpskog nacionalnog veca severnog Kosova, Milana Ivanovica. Demonstrantima se prvi obratio predsednik Izvrsnog odbora SNV severnog Kosova Momir Kasalovic rekavsi da se ne sme prihvatiti da "medjunarodna zajednica zarad simetrije hapsi albanske teroriste sa jedne strane i srpske humaniste sa druge strane". Tokom protesta zatrazeno je od Skupstine Srbije da formira anketni odbor koji razresiti sve nejasnoce oko pokusaja hapsenja Milana Ivanovica. Naredni protest zakazan je za iduci cetvrtak. ALBANKE TRAZE SLOBODU ZA UHAPSENE Pristina -- U Pristini su u petak odrzane demonstracije Albanki koje traze oslobadjanje nedavno uhapsenih bivsih visokih oficira rasformirane Oslobodilacke vojske Kosova. One su organizovano dosle do pristinskog zatvora, polozile cvece pred ulazom, a potom su se sa transparentima na kojima je pisalo "Ziveo UCK" uputile ka trgu ispred Narodnog pozorista koji nosi ime Skenderbeg, javlja iz Pristine dopisnik Radija B92 Fatmir Seholi. Clanica organizacionog odbora za proteste, Iljire Zalji je ispred okupljenih rekla da majke, zene i sestre uhapsenih oficira KZK zahtevaju od UNMIK-a da hitno oslobodi sve uhapsene borce OVK, tvrdeci da iza ovih hapsenja stoji tendenciozna politicka pozadina sa ciljem omalovazavanja borbe OVK. S druge strane na zajednickoj konferenciji za novinare Odbora za ljudska prava na Kosovu i Udruzenja veterana bivse OVK, predsednik Udruzenja veterana Daut Jahaj je rekao da su poslednja hapsenja "nezakonita i arbitrarna". Jahaj je zahtevao da se protesti sirom Kosova prekinu, a da predsednik, premijer i parlament Kosova hitno zatraze od medjunarodnih institucija obrazlozenje o poslednjim hapsenjima. U petak je vlada Albanije, zvanicnim saopstenjem, podrzala proteste na Kosovu, ocenivsi da kosovske institucije moraju "ozbiljnije da prilaze ovom veoma osetljivom aktuelnom problemu". RUGOVA OSUDIO NASILJE NAD MEDJUNARODNOM POLICIJOM Pristina -- Predsednik Kosova Ibrahim Rugova osudio je u petak nasilje albanskih demonstranata u Decanima prema olicajcima UNMIK-a. "Gradjani imaju pravo da protestuju, ali to treba da ucine na miran nacin, da ne pribegavaju nasilju i da se pridrzavaju zakona o demonstracijama", kaze se u Rugovinom saopstenju. "Odlucili smo da izgradimo demokratsku drzavu i drustvo, nezavisnu zemlju, i zato treba da se pridrzavamo vrednosti koje vode u tom pravcu. U nasoj zemlji svi ce biti ravnopravni pred zakonom i kao i u svakoj demokratskoj drzavi, niko ne moze biti iznad zakona", istakao je Rugova. On je pozvao gradjane Kosova da budu pazljivi i da ne dozvole da budu uvuceni u situacije koje kvare dobar imidz Kosova, a koji se stvara radom i velikim naporima svih gradjana. ODUZIMANJE MANASTIRSKE IMOVINE JE PRAVNO NASILJE Beograd -- Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju osudio je u petak odluku Opstinskog suda u Decanima kojom je manastiru Visoki Decani oduzeta imovina i zatrazio od UNMIK-a da "hitno i odlucno" reaguje tim povodom. U saopstenju, Odeljenja pravosudja i ljudskih prava Koordinacionog centra navodi da je rec o "pravnom nasilju" koje moze da postane "opasan presedan sa veoma negativnim posledicama" po imovinu Srpske pravoslavne crkve i pripadnika manjinskih etnickih zajednica na Kosovu. Koordinacioni centar navodi da je "proizvoljnim tumacenjem primenjivog zakona na Kosovu i Metohiji sud prekrsio vise uredbi UNMIK-a, koje imaju najvisu pravnu snagu u pravnom sistemu" Kosmeta i "najgrublje pogazio" odluku bivseg sefa UNMIK-a Bernara Kusnera iz juna 2000. godine, kojom je predvidjeno da pitanja manastirske imovine budu u nadleznosti UNMIK-a. PRONADJENO SKRIVENO ORUZJE OVPBM Bujanovac -- Pripadnici Sekretarijata unutrasnjih poslova u Vranju pronasli su vecu kolicinu oruzja, municije i vojne opreme prilikom pretrage terena u ataru sela Car, na severu bujanovacke opstine, koje je bilo skriveno u improvizovanom bunkeru u neposrednoj blizini sela, saopstio je u petak Pres centar u Bujanovcu. U bunkeru je nadjeno vise automatskih pusaka sa bajonetima i okvirima, nekoliko desetina komada rucnih bombi kineske proizvodnje, vise stotina komada puscane municije razlicitog kalibra te snajperska i druga oprema za nocno osmatranje. Oruzje i municija i druga vojna oprema poticu od rasformirane Oslobodilacke vojske Preseva, Bujanovca i Medvedje. AGENCIJA PROPALA, 600 PUTNIKA BLOKIRANO U PRISTINI Kopenhagen -- Turisticka agencija Alba Travel iz Kopenhagena proglasila je u petak bankrot zbog cega je vise od 600 njenih putnika ostalo zarobljeno u Pristini, saopstio je direktor agencije Musa Ferati. Vecina klijenata Albe su kosovski Albanci koji zive u Danskoj, Norveskoj i Svedskoj, kao i evropski vojnici i policajci, stacionirani u toj pokrajini. Svedska avio kompanija Nordik Erlink, koja je obavljala carter letove za Albu, saopstila je da obustavlja letove na liniji Stokholm-Kopenhagen-Pristina zbog neplacenog duga od 215.000 evra. PATRIJARH TRAZI ZASTITU CRKVENIH DRAGOCENOSTI Beograd -- Patrijarh srpski g. Pavle uputio je u petak pismo Generalu Marselu Valentenu, glavnokomandujucem snaga KFOR-a i Mihaelu Stajneru, specijalnom predstavniku Generalnog sekretara OUN za Kosovo i Metohiju i pozvao ih da preduzmu mere iz njihove nadleznosti da se zaustavi kradja i iznosenje ikona, bogosluzbenih knjiga i drugih izuzetno vrednih crkveno-umetnickih predmeta sa Kosova i Metohije, kaze se u saopstenju SPC-a. U pismu, izmedju ostalog stoji: "Sa zaljenjem Vas podsecamo da su od 13. juna 1999. godine, kada su medjunarodne vojne snage stupile na Kosovo i Metohiju, do dana kada ste Vi preuzeli odgovornu duznost, albanski teroristi unistili vise od sto dvadeset pravoslavnih hramova, od kojih mnogi poticu iz srednjeg veka i pripadaju svetskoj kulturnoj bastini. Mada takvih rusilackih napada ima i dalje, npr. po drugi put eksplozivom unistena crkva Svetog Ilije u selu Smace u okolini Prizrena, ipak su nesto redji, nego u prvim mesecima vlasti KFOR-a i UNMIK-a. Sada se nad crkvenim dragocenostima nadvila i druga vrsta opasnosti. Naime, dosli smo do saznanja da su se vredne ikone, osvestani sasudi, bogosluzbene knjige i druge crkveno-umetnicke dragocenosti poslednjih meseci nasle na takozvanom crnom trzistu antikviteta i umetnickih predmeta u vise evropskih drzava. Jedan nemacki profesionalni vojnik je vec osudjen u svojoj zemlji, doduse uslovno, zbog toga sto je iz Saborne crkve u Prizrenu odneo vrednu ikonu i druge dragocenosti i pokusao da ih proda. Slican slucaj se desio i u Grckoj, gde je policija uhapsila krijumcare koji su iz Albanije u Grcku preneli bogosluzbene knjige iz 19, a gravire i ikone iz 18. veka, kao i druge crkvene predmete prethodno ukradene na Kosovu i Metohiji. Slovenacka policija je uhapsila nekoliko Albanaca koji su u tu zemlju radi prodaje doneli desetine ikona. Stoga Vas, postovani Gospodine, molimo da, u okviru mandata koji imaju snage KFOR-a i UNMIK-a, preduzmete sve potrebne mere da se zajedno sa preostalom nepokretnom, sacuva i pokretna imovina Srpske pravoslavne crkve, jer njihovim unistavanjem i izmestanjem, gubimo ne samo mi, nego i evropska kultura, a sa lica kosovsko-metohijske zemlje, te kolevke naseg naroda, u prisustvu snaznih medjunarodnih vojnih i policijskih snaga, nestaju mnogobrojni tragovi postojanja srpskog naroda i njegove mucenicke Crkve", stoji u pismu patrijarha Pavla. MANJINSKA PRAVA U NOVOJ DRZAVNOJ ZAJEDNICI Beograd -- U ovom trenutku nije poznato da li ce i kada biti usvojena Ustavna povelja Srbije i Crne Gore. Ne zna se ni kako ce biti razresena brojna sporna pitanja i na koji nacin ce se usaglasiti dijamentralno suprotne koncepcije stvaranja i funkcionisanja buduce zajednice. Delegacije dve republike nisu postigle kompromis ni oko resavanja korpusa pitanja iz oblasti ljudskih i manjinskih prava. Zbog vaznosti resavanja ovih pitanja koja su, izmedju ostalog i jedan od uslova za ukljucivanje zemlje u evropske integracione tokove, predsednici Saveza vojvodjanskih Madjara i Sandzacke demokratske partije Jozef Kasa i Rasim Ljajic upozoravaju da se mora postici kompromis po pitanju prava nacionalnih manjina. Na konferenciji za novinare Ljajic i Kasa ocenili su da predlozi koji se u ovom trenutku razmatraju suzavaju i ogranicavaju prava koja su zagarantovana vazecim ustavom i zakonom o zastiti manjina. Kasa je precizirao da ta resenja "ne priznaju kolektivna prava manjina, pravo na samoupravu, kulturnu autonomiju, kao ni pravo na sluzbenu upotrebu jezika nacionalnih zajednica. Najavljujuci da ce njegova stranka predloziti da sve to bude regulisano na nivou zajednicke drzave i da manjine ne traze dodatna prava, Jozef Kasa je upozorio da ce ukoliko ovakva resenja ne budu prihvacena predstavnik SVM napustiti Ustavnu komisiju. "Ako u daljem toku razrade materijala, ili izrade materijala, ako ne budu prihvaceni nasi stavovi, mi izlazimo iz ove komisije i obraticemo se i medjunarodnoj zajednici sa nasim stavovima. Moram da kazem da smo u cetvrtak uputili i pismo gospodinu Solanu da na vreme ukazemo na ovaj nastali problem", rekao je Kasa. Predsednici dve stranke isticu i da bi kompromisno resenje moglo da bude izglasavanje posebnog akta o ljudskim i nacionalnim pravima koji bi bio usvojen na isti nacin i u isto vreme kad i Ustavna povelja. Prema recima Rasima Ljajica pitanja ljudskih i manjinskih prava odavno su prestala da budu unutrasnja stvar pojedinih drzava. "Hipoteticki posmatrano, cak i ako Crna Gora i Srbija postanu odvojene drzave, postoje nadnacionalne institucije koje ce stititi ljudska prava i Srbija i Crna Gora ce morati da uvazavaju medjunarodne standarde u ovoj oblasti. I najrazvijenije evropske drzave sa rzavijenom demokratskom tradicijom neke svoje nadleznosti u oblasti ljudskih prava prenose na nadnacionalne institucije kao sto su Evropski sud za ljudska prava ili Evropski sud pravde. Mi smatramo da ova pitanja treba urediti na nacin da zemlju predstvaljaju kao medjunarodno-pravni subjekat, a opet da na nizim nivoima se prepusti drzavama clanicama nacin i prakticna realizacija ostvarivanja tih prava", istakao je Ljajic. SVILANOVIC ZA DOGOVOR OKO MEDJUNARODNOG SUDA Nis -- Sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic izjavio je u cetvrtak da bi Jugoslavija, zajedno sa zemljama Evropske unije i osnivacima Medjunarodnog krivicnog suda, trebalo da postigne dogovor sa Sjedinjenim Drzavama oko inicijative za izuzece americkih gradjana od gonjenja pred tim sudom. "Treba da nastupimo zajedno sa svojim partnerima i postignemo dogovor sa americkom vladom i takav dogovor je moguc", rekao je Svilanovic u Nisu. Podsetivsi da je Jugoslavija jedan od osnivaca Medjunarodnog krivicnog suda, Svilanovic je naglasio da ona "svoje obaveze prema tom sudu ne zeli i nece da kompromituje". PESIC: BEZ ZURBE O SPORAZUMU SA AMERIKOM Podgorica -- Predsednik Vlade SR Jugoslavije Dragisa Pesic smatra da SRJ ne treba da zuri sa odlukom o eventualnom sklapanju bilateralnog sporazuma sa SAD, kojim bi unaprijed bili amnestirani vojnici dviju zemlje za sva krivicna djela pred Medjunarodnim krivicnim sudom. "Izvjesno je da mi ne smijemo zuriti s donosenjem ove krupne odluke, jer bi negativan odgovor mogao pogorsati nase odnose sa Amerikom" - istakao je Pesic za list "Glas Crnogoraca". "Niko ne smije smetnuti sa uma da je srbijansko - srpska federacija zemlja koja tezi uclanjenju u EU i shodno tome ocekujemo da ce zvanicni Brisela veoma brzo definisati konacan stav prema prijedlogu Amerike o sklapanju bilateralnog sporazuma" - rekao je on. MICIC: NEMA RAZLOGA ZA VANREDNU SEDNICU Beograd -- Predsednica Skupstine Srbije Natasa Micic izjavila je u cetvrtak uvece da jos nije dobila zahtev za odrzavanje vanredne sednice parlamenta i ocenila da za sada nema razloga za hitno zakazivanje sednice srpske skupstine pre pocetka redovnog zasedanja u oktobru. Miciceva je rekla da ce sednica republickog parlamenta biti odrzana pre oktobra ukoliko do tada bude zavrsen rad na izradi Ustavne povelje ili, eventualno, "zbog izvestaja Anketne komisije". Prema recima Natase Micic, na prvoj sednici parlamenta bice konstatovane izmene u vezi sa poslanickim mandatima, a nakon odluke Saveznog ustavnog suda da poslanicima Demokratske stranke Srbije budu vraceni mandati koji su im prethodno oduzeti zbog neredovnog ucesca u radu Skupstine. CRNA GORA: USAGLASENE SMENE UREDNIKA Podgorica -- Predstavnici crnogorskih parlamentarnih stranaka na devetocasovnom sastanku sa predstavnicima OEBS-a i Saveta Evrope u cetvrtak, nisu postigli konacan dogovor o izbornim i medijskim zakonima koji ce biti primenjeni na izborima 6. oktobra, ali su usaglasili vecinu resenja. Predsedavajuci sastanka, politicki lider Liberalnog saveza Miodrag Zivkovic rekao je novinarima da je na sastanku postignut "visok stepen saglasnosti" o Zakonu o izboru odbornika i poslanika, koji je krajem jula usvojen u crnogorskom parlamentu. Zivkovic je kazao da je dogovoreno da budu smenjeni celnici drzavnih medija i postavljeni novi urednici, a izrazio je nadu i da ce biti postignut konsenzus o svim ostalim spornim pitanjima. U zakonu o izboru odbornika i poslanika usaglasena su neka resenja kojima se regulise postupak glasanja, dok je burna rasprava vodjena oko odredbe kojom se zabranjuje da se na birackom mestu vodi bilo kakva evidencija o gradjanima koji su izasli na biralista. Burna rasprava vodjena je i u vezi sa medijskim pravilima koja ce biti primenjena 6. oktobra, kada se odrzavaju vanredni parlamentarni izbori i izbori za odbornike u Podgorici i Tivtu. Predstavnici parlamentarnih stranka i OEBS-a saglasili su se da treba smeniti glavne i odgovorne urednike drzavnih medija, ali ne i na koji nacin ce stari urednici biti smenjeni, a novi postavljeni. Sastanak se nastavlja u petak u 9 sati, a opsirnije o svemu mozete procitati u u pregledu stampe, u tekstu iz podgorickih Vijesti. SMENA U RADIO KOTORU Kotor -- Posle preuzimanja vlasti u Kotoru od strane Liberalnog saveza i koalicije za Jugoslaviju pocelo je smenjivanje celnih ljudi medijskih kuca na osnovu dogovora dva koaliciona partnera. Na sednici novoformiranog programskog odbora odrzanoj u cetvrtak uvece smenjen je glavni i odgovorni urednik Radio Kotora Slavko Mandic. U saopstenju se izmedju ostalog kaze: >Programski odbor radio Kotora razmatrao je Izvestaj o ostvarenju programske koncepcije radio Kotora za 2001. godinu, i za period od 01.01.2002. do 31.06.2002. godine, kao i programsku koncepciju za naredni period. Programski odbor je u skladu sa Zakonom o javnom informisanju, imajuci navedeno u vidu i zakljucke sa prethodne sednice koji nisu realizovani, doneo Odluku o razresenju glavnog i odgovornog urednika radio Kotora Slavka Mandica. Takodje je na istoj sednici Programski odbor na predlog predsednika Zorana Zivkovica, za vrsioca duznosti glavnog i odgovornog urednika izabrao Dragana Buzdovana iz Kotora. Odluke Programskog odbora usvojene su jednoglasno.< Slavko Mandic u Radio Kotoru obavlja i duznost direktora. Posto novi Upravni odbor radio Kotora jos nije formiran, o eventualnoj smeni Slavka Mandica sa mesta direktora, odlucivace novi Upravni odbor, cije se konstituisanje ocekuje 23. avgusta na sednici opstinskog parlamenta. Radio Kotor je clanica ANEM-a. USKORO VANREDNE MERE ODBRANE OD POPLAVA SOMBOR -- Redovne mere odbrane od poplave proglasene su u petak na delu Dunava od jugoslovenske granice sa Madjarskom do Bogojeva, izjavio je direktor Vodoprivrednog preduzeca Zapadna Backa Aleksandar Nikolic. On je rekao da je vodostaj Dunava kod Bezdana u petak ujutru iznosio 531 santimetar, ali da se tokom dana ocekuje "vrh prvog vodenog talasa od 550 santimetara kada ce biti proglasena i redovna mera odbrane od poplava". Nikolic je rekao da se izmedju 22. i 23. avgusta ocekuje vrh drugog vodenog talasa, sto znaci da ce vodostaj Dunava premasiti 700 santimetara i da ce biti proglasena vanredna mera odbrane od poplava. Prema njegovim recima, ukoliko nivo Dunava dostigne i 730 santimetara, nasipi ce izdrzati, pod uslovom da visok vodostaj ne traje dugo. Najveci vodostaj Dunava kod Bezdana zabelezen je 1965. godine, kada je iznosio 776 santimetara iznad normale. REZULTATI ANALIZE SPORNIH PASTETA U PONEDELJAK Novi Sad -- Iako za petak najavljeni, zvanicni rezultati strucnjaka sa VMA koji bi trebalo da potvrde ili dematuje da li se bakterija botulizma nalazila u Karneksovim pastetama, nisu objavljeni. Zamenik ministra poljoprivrede Milos Pavlovic kaze da ce ti rezultati biti poznati u ponedeljak i da dosadasnja ispitivanja nisu pronasla tragove ove bakterije u 'Karneksovom' proizvodu. Celnici 'Karneksa' i u petak su ponovili da njihova pasteta nije uzrok zaraze, javlja dopisnik Radija B92 iz Novog Sada, Dragan Gmizic. Dusan Petkovic, zamenik generalnog direktora 'Karneksa', za B92 tvrdi da su njihove pastete potpuno ispravne. "Svi uzorci koji se ispituju imaju negativan nalaz, a mi smo ubedjeni da nece u nasem prozivodu biti pronadjen apsolutno nikakav uzrocnik botulizma", istakao je Petkovic. U 'Karneksu' tvrde da stete nanete kompaniji zbog negativne kampanje koja je vodjena u pojedinim medijima, kao i povlacenje pastete sa trzista, iznosi oko 5 miliona dinara dnevno. Isto tako, ovoj kompaniji zabranjen je izvoz vec ugovorenih kontigenata u inostranstvo. "Stice se utisak da se nesto desava, neka orkestrirana hajka, da je tako nazovem, nasoj kompaniji je naneta ogromna materijalna i nematerijalna steta i mi cemo sigurno traziti satisfakciju, ne samo moralnu vec i materijalnu", kaze Pavlovic. Ovoj prici treba dodati i nedavnu izjavu direktora kompanije 'Karneks' Miroslava Komljenovica, koji je rekao da su mu poznate neke glasine o eventualnom podmetanju cele afere od strane 'C marketa' i 'Krmivo produkta' iz Surcina. Komljenovic je takav scenario odbacio, jer, kako je rekao, ne moze da prihvati da bi bilo ko mogao da naudi deci zbog komercijalnih razloga. KREDIT OD PET MILIONA DOLARA ZA ELEKTROPRIVREDU Beograd -- Svetska banka odobrila je Elektroprivredi Crne Gore zajam od pet miliona dolara za stabilizaciju snabdevanja elektricnom energijom, saopstila je u petak beogradska kancelarija SB. "Kredit ce pomoci crnogorskoj Elektroprivredi da smanji gubitak energije u distribuciji i da poboljsa finansijsko upravljanje kompanijom", izjavio je rukovodilac projekta SB Dejan Ostojic. Projektom je predvidjeno uvodjenje nove tehnologije merenja potrosnje u oglednim podrucjima u Podgorici, Niksicu, Herceg Novom i Bijelom Polju, sto treba da poveca efikasnost snabdevanja strujom i da poboljsa uslugu koju dobija potrosac. DJELIC: OCEKUJEMO MILIJARDU DOLARA STRANIH INVESTICIJA Cacak -- Ministar finansija Srbije Bozidar Djelic izjavio je u petak u Cacku da ocekuje da se pocetkom novembra odrzi donatorska konferencija u Briselu, od koje Srbija ocekuje 1,33 milijarde dolara strane pomoci. Na konferenciji za novinare, on je rekao da je prosle godine oko 150 miliona dolara stranih investicija ulozeno u Srbiju, a da se u ovoj godini ocekuje da strane investicije ukupno dostignu 400 do 500 miliona dolara. "Strani investitori isticu da je najvazniji uslov za dobijanje investicija stabilnost u zemlji i regionu i mi ocekujemo da sledece godine dobijemo oko milijardu dolara stranih investicija", rekao je Djelic. On je, takodje, najavio "drugi talas poreskih reformi" u okviru koga ce od sledece godine biti smanjena stopa poreza na dobit preduzeca sa 20 na 15 odsto, kao i uvodjenje dodatnih beneficija za poslodavce koji zele da otvore nova radna mesta. Djelic je jos rekao da je u zavrsnoj fazi izrada novog Zakona o poreskoj administraciji kojim se, u cilju suzbijanja sive ekonomije, predvidjaju vece kazne za utaju poreza, cime ce, istakao je, "doci do raslojavanje onih koji zele da rade po zakonu i racunu i onih koji to nece". Prema njegovim recima, u sledecih 18 meseci izvrsice se i "dubinska reforma poreskog postupka i poreske administracije". "Od januara sledece godine ukida se ZOP i prelazimo na trzisnu privredu, gde nece biti administrativne preventivne kontrole, a infrastruktura ZOP-a prelazi u poresku upravu", rekao je Djelic. On je jos rekao da su za poslednjih 12 meseci prosecne plate i penzije u Srbiji porasle za 40 odsto, u poredjenju sa rastom troskova zivota, tako da je pre dve godine prosecna plata iznosila 70, a danas iznosi 148 eura. Djelic je rekao da se moze ocekivati da plate i penzije "nastave da rastu po ritmu od sest odsto godisnje". SNIZENJE CENE JESTIVOG ULJA OD 1. SEPTEMBRA Beograd -- Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic najavio je u petak snizenje cene jestivog ulja od 1. septembra sa 72 dinara, koliko ulje sada kosta, na "oko 50 dinara" po litru. Dinkic je beogradskoj televiziji "Studio B" rekao da je cena ulja do sada bila "visoka" zbog toga sto su banke uljarama odobravale kredite sa visokim kamatama, dok su one "ugradjivale" te kamate u cenu ulja. Prema njegovim recima, neke banke, koje su vecinski akcionari u uljarama, odobravale su "same sebi" kredite sa kamatama od tri do pet odsto na mesecnom nivou, iako je inflacija bila pola procenta mesecno. "Sada su te kamate snizene, pa je realno ocekivati i snizenje cena ulja u nasoj zemlji", kazao je Dinkic. SFOR PREKINUO POTRAGU ZA KARADZICEM Sarajevo -- Snage SFOR-a prekinule su u petak na jugoistoku Bosne potragu za liderom bosanskih Srba Radovanom Karadzicem, koga Haski tribunal trazi zbog ratnih zlocina pocinjenih u BiH. "U ovom trenutku povlacimo nase snage iz zone, operacija je zavrsena", rekao je agenciji Frans pres portparol SFOR-a Skot Landi. Sfor je ranije saopstio da je svrha operacije, koja je pocela u sredu u selu Celebici, da se lociraju osobe koje "stite, hrane, pomazu, cuvaju i premestaju Karadzica" kao i da se pregledaju mesta gde se on moze sakriti i putevi kojima se moze posluziti. Landi je juce rekao da je SFOR "veoma zadovoljan rezultatima" operacije koja je posluzila da se potvrde informacije o Karadzicu i dobiju dodatne. BIH I SLOVENIJA TRAZE PREDAH ZA ODLUKU O SUDU Vasington -- U Busovoj administraciji i dalje se primetno naglasava da su razgovori sa saveznicima i partnerima u svetu o sporazumima o medjusobnoj zastiti od Medjunarodnog krivicnog suda, jos uvek u pocetnoj fazi. Istovremeno, u Stejt departmentu se pazljivo registruju prva reagovanja koja dolaze iz pojedinih regiona - pri cemu Zapadni Balkan dobija posebno mesto, kao zona u kojoj je koncentrisano vise od tri cetvrtine americkih pripadnika medjunarodnih misija u svetu (Kosovo, Bosna, Prevlaka). SR Jugoslavija, Hrvatska i BJR Makedonija nalaze se u podjednako delikatnoj situaciji - kao aspiranti na sto je moguce brze prikljucenje Severnoatlantskom odbrambenom savezu. Od ostalih drzava nastalih raspadom bivse SFR Jugoslavije, korak dalje na tom putu napravljen je u Bosni i Hercegovini i Sloveniji. Troclano Predsednistvo BiH razgovaralo je u Sarajevu sa ambasadorom SAD Klifordom Bondom na temu medjudrzavnog sporazuma o reciprocnom zaobilazenju MKS. Predsednistvo BiH, kako navodi izvor iz Stejt departmenta, iskazalo je spremnost za nastavak razgovora o predlozenom "zastitnom sporazumu" u odnosu na MKS, uz dalje "puno uvazavanje stavova SAD i EU oko tog pitanja". S druge strane, slovenacka ambasada u Vasingtonu prenela je saopstenje kojim se demantuju medijski izvestaji da je u Ljubljani zvanicno odbijen americki zahtev za potpisivanjem bilateralnog sporazuma o zaobilazenju stalnog medjunarodnog suda. "Potpisivanje predlozenog sporazuma sa SAD moglo bi da ima slozene posledice za sprovodjenje statuta MKS. Medjunarodni krivicni sud predstavlja znacajno dostignuce za medjunarodno pravo i dobitak za svetsku zajednicu u borbi protiv genocida, ratnih zlocina i zlocinaprotiv covecnosti", navodi se u saopstenju iz Ljubljane, uz napomenu da vlada Slovenije "pazljivo prati tekuce konsultacije u okviru EU oko americke inicijative". VRACANJE IMOVINE PRVO IZBEGLICAMA U KOLEKTIVNOM SMESTAJU Sarajevo -- Visoki predstavnik za BiH Pedi Esdaun odlucio je da zauzeta imovina izbeglih i raseljenih lica moze biti vracena pravim vlasnicima u roku od 15 dana - pod uslovom da se oni nalaze u kolektivnom smestaju i da su nadleznom organu dostavili potrebne podatke. Prema saopstenju Visokog komesarijata za izbeglice UN (UNHCR), ta odluka je doneta kao podsticaj za sto brze resavanje problema najugrozenijih izbeglih i raseljenih lica koja borave u kolektivnim centrima kako u BiH, tako i u Jugoslaviji i Hrvatskoj. UNHCR je, kako se navodi, poslao 1.537 pisama izbeglim licima koja su prema popisu iz 2001. godine smestena u kolektivnim centrima sirom Srbije, a koja su navela da imaju okupiranu imovinu u BiH. Sve zainteresovane izbeglice koje ispunjavaju pomenute uslove treba da se do cetvrtka, 21. avgusta 2002. godine, prijave Odeljenju za repatrijaciju UNHCR-a u Beogradu, na telefon 011/344-20-91. SVE CESCI INCIDENTI U MAKEDONIJI Skoplje, Tetovo -- Pedeset naoruzanih lica upalo je u cetvrtak u tetovsku tekiju, objekat od kulturno-istorijskog znacaja, saznaje agencija Beta od izvora u MUP-u Tetova. Policija jos ne zna indentitet tih lica. Tekija u Tetovu se od samog pocetka krize u Makedoniji nalazila pod kontrolom rasformirane Oslobodilacke narodne armije i bila jedan od stabova albanske paravojske. Jedan makedonski Albanac iz skopskog sela Bukovic ranjen je u cetvrtak kada je njega pucao zitelj istog sela, takodje Albanac, rekli su izvori NATO snaga u Skoplju. Ranjeni je, prema izvorima NATO, pripadnik novoformirane stranke Ali Ahmetija, Demokratske unije za integraciju, dok je napadac clan Demokratske partije Albanaca Arbena Dzaferija. Dva makedonska vojnika lakse su sinoc povredjena u eksploziji "kasikare" koju su nepoznata lica ubacila u krug skopske kasarne "Ilinden", potvrdjeno je u Armiji Makedonije. "Vojnici su lakse povredjeni od eksplozije kasikare, a istraga je u toku", rekao je predstavnik za stampu ARM Blagoje Markovski. MAKEDONSKI PREDSEDNIK LAKSE POVREDJEN Skoplje -- Makedonski predsednik Boris Trajkovski je ostao nepovredjen u laksoj saobracajnoj nesreci koja se u petak popodne dogodila kod Resena, na putu Skoplje-Ohrid. Kabinet makedonskog predsednika je saopstio da je sluzbeni automobil u kojem se nalazio Trajkovski izleteo sa puta zbog vlaznog kolovoza i da je pritom lakse povredjen predsednikov sofer. MINISTARSTVO POTVRDILO PRESUDU PROTIV TELEKOMA Beograd -- Srpsko ministarstvo saobracaja i telekomunikacija nalozilo je u petak preduzecu "Telekom Srbija" da "hitno i bez odlaganja" ukljuci u saobracaj i omoguci koriscenje infrastrukture internet provajderima "Absolut OK", "Tehnikom", "NCS net", "Bicnet", "Visnet", i "Info sky", saopstio je savetnik ministra Dragomir Vasiljevic. "Ministarstvo saobracaja i telekomunikacija samo je potvrdilo odluku suda da se sve vrati u prvobitno stanje kojom se ukida monopolski polozaj koji je do sada imala ta kompanija (Telekom). Mi (provajderi) cemo se zaliti sudu i traziti odstetu za stetu koju smo pretrpeli", rekao je agenciji Beta predstavnik firme "Absolut OK" Bogoljub Pjescic. Prema njegovim recima, "Telekom Srbija" je koristila svoj "monopolski polozaj" i ometala normalno poslovanje privatnim internet provajderima. "Telekom je, u strahu od konkurencije, jednostrano menjao ugovore koje smo mi uredno ispunjavali, i nije postovao odluku suda kojom je nalozeno da na omoguci nesmetan rad", kazao je Pjescic. U saopstenju ministarstva navodi se da "Telekom Srbija" ima pravo zalbe Vladi Srbiji, ali da zalba nece odloziti izvrsenje. SLEPEROM SRUSIO MOST Novi Sad -- Vozac slepera Aleksandar Dugalic iz Uzica nepaznjom je srusio montazni most na putu Odzaci-Backi Gracac. On je preko mosta, cija je nosivost deset tona, pokusao da preveze sleper tezine vise od 40 tona, zbog cega je doslo do urusavanja mosta, pise danasnji novosadski "Gradjanski list". Sleper je bio natovaren fasadnom ciglom, a prilikom rusenja mosta polomljena je i prikolica vozila. List navodi da je most postavila Vojska Jugoslavije kao privremeno resenje, kako bi se, dok se ne zavrsi sanacija starog mosta, saobracaj mogao odvijati nesmetano. Ocekuje se da ce radovi na starom mostu biti zavrseni za nekoliko dana, a do tada ce se autobuski saobracaj na tom putu odvijati do i od mosta, dok ce sva ostala vozila saobracati preko Srpskog Miletica i Stapara, navodi "Gradjanski list". List dodaje da ce sva materijalna steta ici na teret vozaca Aleksandra Dugalica. UHAPSENA RADNICA HUMANITARNE ORGANIZACIJE Beograd -- Beogradska policija uhapsila je projektnog asistenta humanitarne organizacije "Oksfam" Majdu Bogataj iz Beograda, zbog osnovane sumnje da je izvrsila krivicno delo pronevere u iznosu od 108.147 evra. Kako se navodi u saopstenju SUP-a Beograd, Bogataj je od oktobra 2001. do februara 2002. godine novac namenjen za 12 organizacija iz Srbije prisvajala i potrosila na licne potrebe. Od ukupne sume od blizu 190.000 evra, ona je tim organizacijama isplatila samo 87.000 evra. Majda Bogataj je, kako navodi beogradska policija, u organizaciji "Oksfam" bila zaduzena za saradnju sa osobama, grupama i udruzenjima koje se bave pravima zena, izbeglica, osoba sa invaliditetom, dece i drugih ugrozenih kategorija stanovnistva. ZAPLENJENO 500 BOKSOVA CIGARETA Beograd -- Ministarstvo unutrasnjih poslova Srbije saopstilo je u petak da su policajci SUP Novi Pazar u cetvrtak zaplenili 500 boksova cigareta "partner" bez akciznih markica. Cigarete su bile sakrivene u posebnim bunkerima autobusa novopazarske registracije, vlasnistvo preduzeca "Ozlen-turs". PREGLED STAMPE U pregledu stampe prenosimo tekst iz podgorickih Vijesti o jucerasnjem sastanku predstavnika crnogorskih partija i OEBS-a u vezi sa izbornim i medijskim zakonima. Tu je jos i istrazivanje Blica o visokim telefonskim racunima, kao i izvestaj iz Politike o nastavku sudjenja u "Slucaju Oreskovic" i zainteresovanosti Haskog tribunala za "Slucaj Paulin Dvor". Preporucujemo vam i tekst iz Novina Vranjskih; naslov govori sve: "Izvinjenje borca OVK Vranjanki" Strana stampa - 'Svajcarska i Jugoslavija u utorak su odbile zahtev Sjedinjenih drzava da potpisu bilateralne dogovore kojima bi se onemogucilo da Amerikanci budu izruceni novoformiranom Medjunarodnom krivicnom sudu,' pise Guardian. PREDSEDNIK IZ HAGA IMA KOME DA PISE Beograd -- Pismo koje je 10. avgusta Slobodan Milosevic uputio rukovodstvu opozicione Socijalisticke partije Srbije donelo je partiji nove probleme i dileme oko predstojecih predsednickih izbora. O trenutnoj ulozi SPS i opoziciji u Srbiji citajte u Temi dana B92. POPLAVE KAO TURISTICKA ATRAKCIJA Bratislava -- Nezapamcena poplava kakva se ponavlja jednom u pet vekova, prema poslednjim procenama zaobici ce Bratislavu, jer je vodostaj Dunava nizi od ocekivanog i u petak ujutru jos nije presao kriticnu granicu od 10 metara. Stare hronike govore o najvecoj poplavi 1501. godine, kada je koritom reke proticalo 14.000 metara kubnih u sekundi. Dunav danas, prema ispravljenim prognozama, nece dostici najavljeni maksimalni protok od 11.000 kubnih metara u sekundi. Ipak Bratislava ima puno problema, a borbu sa vodenom stihijom ometaju mase znatizeljnika, turista i zitelja slovacke prestonice, koji pokusavaju da sa obale, mostova i ostalih dostupnih mesta sto bolje vide poplave. Prvi "poplavni turisti" pojavili su se na svojim osmatracnicama vec oko 6 ujutru, posmatrajuci elementarnu nepogodu kao da je turisticka atrakcija. Slovacki tok Dunava je dug 172 kilometara, a centralni krizni stab ne ocekuje da bi bilo gde reka mogla da nanese vece stete. U DREZDENU POCELA EVAKUACIJA 30.000 OSOBA Drezden -- Vlasti u Drezdenu pocele su danas evakuaciju 30.000 ljudi u blizini istorijskog dela grada kada je nivo reke Elbe dostigao rekordnu visinu a voda doprla do trga u centru grada gde se nalaze spomenici poput Crkve Nase Gospe i Opere Semper. Reka Elbe porasla je za 8,9 metara tokom noci sa cetvrtka na petak i tako prevazisla 8,76 metara koje je dostigla 1845. godine. Ocekuje se da ce nivo vode, koji jos uvek raste opasti krajem dana. Najmanje 100 osoba izgubilo je zivot u poplavama koje su pogodile Evropi. U Nemackoj je nastradalo 11 osoba ali najvise nastradalih ima u Rusiji - 59. Na jugoistoku Evrope nivo Dunava izaziva veliku uzbunu. U Bratislavi se danas ocekuje da ce nivo te reke doseci najvisi nivo u poslednjih 500 godina. Poplave se u Budimpesti ocekuju u subotu dok ce Bec biti postedjen vecih poplava. ZDANJE OPERE U DREZDENU PREPUSTENO BUJICI Drezden -- Spasioci su bili prinudjeni da napuste slavnu operu Semper u Drezdenu, posto su ostali nemocni pred rastucom bujicom, saopstilo je u petak nemacko regionalno ministarstvo unutrasnjih poslova. Operu u Drezdenu podigao je Gotfrid Semper, gradjena je od 1828. do 1841. godine, sazidana je u neorenesansnom stilu i vazi za jednu od najlepsih u svetu. Bila je unistena tokom saveznickog bombardovanja u Drugom svetskom ratu, potom je restaurirana i za publiku ponovo otvorena 1985. godine. DOPUSTENO OBELEZAVANJE GODISNJICE HESOVE SMRTI Berlin -- Bavarski Upravni dozvolio je desnim ekstremistickim grupama da u subotu, 17. avgusta, "Spomen marsom" u gradicu Vunzidelu obeleze 15-godisnjicu smrti Hitlerovog zamenika Rudolfa Hesa. Ovom odlukom pokrajinskog suda, ukinuta je odluka nize instance, kojom je okupljanje bilo zabranjeno iz razloga bezbednosti. U obrazlozenju odluke pokrajinskog Upravnog suda kaze se da ona ne predstavlja "slavljenje nacionalsocijalizma, nego postovanje slobode izrazavanja". IZRAELCI UBILI TRI OSOBE I PORUSILI KUCE U POJASU GAZE Jerusalim -- Izraelski vojnici ubili su, u dva odvojena napada u pojasu Gaze, dete i dva palestinska napadaca i unistili dve kuce koje su pripadale ekstremistima a sastanak na kome je trebalo da se razgovara o primirju odlozen je najverovatnije za subotu uvece. Na sastanku ce biti razmotren plan po kome bi Izrael trebalo da povuce vojsku iz palestinskog predgradja Gaze i Palestincima ostavi brigu o bezbednosti. Ukoliko plan uspe bio bi primenjen i na Zapadnu obalu. Poslednjih nedelja izraelska vojska unistava kuce bombasa samoubica i osumnjicenih ekstremista da bi sprecili druge Palestince da vrse slicne napade. Izraelski vojnici ubili su juce dva naoruzana Palestinca koji su nosili veliku bombu i verovatno planirali da napadnu vojnike u blizini Gaze, saopstila je izraelska vojska. Petogodisnje dete ubijeno je u Kan Junisu u centralnom pojasu Gaze. Njegov deda i jos dva Palestinca su tesko ranjeni, rekli su stanovnici grada i dodali da nije bilo razloga za pucnjavu. UBIJENO 26 LJUDI U ALZIRU Alzir -- Islamski pobunjenici ubili su u cetvrtak uvece 26 mestana u selu Bokat Lakakca, u zapadnoj provinciji Klef. Ovo je jedan od najkrvavijih napada na civile od 5. jula, kada je u eksploziji bombe na prepunoj pijaci u blizini Alzira stradalo 38 lica. Selo Bokat Lakakca nalazi se 170 kilometara zapadno od Alzira. Alzir je zahvacen nasiljem od pocetka 1992 godine, kada su vlasti ponistile parlamentarne izbore na kojima su najvise glasova dobili radikalni islamisti. Od tada je, prema podacima Vlade, vise od 100 000 lica izgubilo zivot, mada nezavisni izvori tvrde da je taj broj veci od 150 000. ZA PET MESECI UMRLE 18.224 OSOBE Moskva -- U prvih pet meseci ove godine u Rusiji su od prekomerne upotrebe alkohola umrle 18.224 osobe, sto je za gotovo 2.000 vise nego u istom periodu prosle godine. Ruska Nacionalna asocijacija za alkoholizam objavila je podatke prema kojima alkoholizam predstavlja veliko nacionalno zlo, a moskovska oblast je apsolutni rekorder po smrtnosti od alkoholizma. DOGODILO SE 16. AVGUSTA 1717 - U bici kod Beograda u austrijsko-turskom ratu, u kojoj se na strani Austrijanaca borilo i 6.000 Srba iz Vojvodine, princ Eugen Savojski potukao je tursku vojsku i zauzeo Beograd. Pozarevackim mirom, koji je usledio 1718. Austriji je pripala severna Srbija, Banat i severna Bosna. Beograd je ostao pod austrijskom vlascu do 1739, kada su ga ponovo preuzeli Turci. 1819 - U talasu protesta engleskih radnika i pripadnika srednje klase, koji su trazili parlamentarne i druge reforme, u Mancesteru je ubijeno vise ljudi, a nekoliko stotina ranjeno kada su vladine trupe poslate da rasture protestni miting. 1832 - Rodjen je nemacki psiholog, filozof i lingvista Vilhelm Vunt, osnivac eksperimentalne psihologije ("Principi fizioloske psihologije", "Uvod u psihologiju", "Psihologija naroda"- deset tomova). 1845 - Rodjen je francuski fizicar Gabrijel Lipman, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1908, koji je pronasao proces fotografisanja u prirodnim bojama. Konstruisao je i kapilarni elektrometar i zasnovao princip o odrzanju elektriciteta. 1858 - Predsednik SAD Dzejms Bjukenen i britanska kraljica Viktorija razmenili su telgrafom cestitke povodom pustanja u rad prekookeanskog telegrafskog kabla. To su bile prve poruke poslate telegrafom preko okeana. 1913 - U Poljskoj je rodjen izraelski drzavnik Menahem Begin, jedan od osnivaca partije Likud. Kao premijer Izraela (1977-1983) potpisao je prvi mirovni ugovor sa Egiptom 1977, a 1978. dobio je Nobelovu nagradu za mir koju je podelio sa egipatskim predsednikom Anvarom el Sadatom. 1919 - Obrazovana je vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca pod predsednistvom Ljube Davidovica, sastavljena od predstavika Demokratske stranke (zajednice) i Socijaldemokratske partije. 1921 - Umro je kralj Petar I Karadjordjevic, kralj Srbije od 1903. do 1918. i potom do smrti, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Sahranjen je u porodicnoj grobnici Karadjordjevica na Oplencu. Nasledio ga je sin Aleksandar I. 1949 - Umrla je americka novinarka Margaret Micel, autor popularnog romana "Prohujalo sa vihorom" koji je godinama bio bestseler i po kojem je snimljen istoimeni film. 1953 - U Iranu je pokusan drzavni udar, a sah Mohamed Reza Pahlavi je pobegao iz zemlje. Posle tri dana premijer Mohamed Mosadek je srusen, a sah se vratio na presto uz angloamericku pomoc. 1956 - Umro je americki filmski glumac madjarskog porekla Bela Blasko, poznat kao Bela Lugosi, tumac niza uloga Drakule u filmovima strave. Sahranjen je u Drakulinom ogrtacu. 1958 - Rodjena je americka pevacica i glumica Madona Luiz Veronika Cikone, poznata kao Madona, jedna od najpopularnijih pevacica krajem 20. veka. 1960 - Kipar je stekao nezavisnost, a arhiepiskop Makarios postao je prvi predsednik republike. 1973 - Umro je americki mikrobiolog poreklom ukrajinski Jevrejin Selman Ejbraham Vaksman, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1952. za pronalazak streptomicina. 1974 - Stupio je na snagu prekid vatre, postignut posredstvom UN, izmedju kiparskih Grka i turskih snaga koje su 20. jula izvrsile desant na severni deo ostrva. Jedna trecina Kipra ostala je pod turskom vlascu. 1977 - U Memfisu (Tenesi) je u 42. godini umro americki muzicar Elvis Aron Prisli, "kralj roka", izuzetno popularan pedesetih i sezdesetih godina 20. veka. Prodao je vise od 150 miliona ploca i igrao u dvadesetak filmova. 1984 - Umro je srpski pisac Dusan Radovic, urednik decjih redakcija Radija i Televizije Beograd i autor popularne emisije Studija B "Beograde, dobro jutro". Njegovom zaslugom obnovljen je cuveni deciji list "Poletarac" (zbirke pesama "Postovana deco", "Smesne reci", "Vukova azbuka", "Pricam ti pricu", "Kapetan Dzon Piplfoks"). 1994 - Uprkos optuzbi za teske izborne prevare, Hoakin Balager je sedmi put stupio na duznost predsednika Dominikanske Republike. 1995 - Stupio je na snagu mirovni sporazum u Ceceniji, nakon sto su manje grupe cecenskih pobunjenika predale oruzje, a ruske trupe pocele povlacenje sa linije fronta. 1995 - Stanovnici Bermuda su na referendumu glasali da ostanu britanska kolonija. 1997 - Nemacka policija uhapsila je oko 220 ljudi, ucesnika demonstracija koje su sirom Nemacke organizovali neonacisti povodom 10-godisnjice smrti nacistickog lidera Rudolfa Hesa. 1999 - SAD su otvorile konzulat u bivsem Sajgonu, 25 godina nakon dramaticne evakuacije njene ambasade u tom gradu na zavrsetku Vijetnamskog rata. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPV1xM0MYhVuIcyHKEQINbACeNL8pr1SMu3yZj5xLlnciLylKH88An0uk Llv+Jzk9LRKjIEiHoQ7XtSqn =xwpn -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
