[www.ANTIC.org] Duel oko imuniteta

[Miroslav Antic]

Title: Message

ODNOSI ME�U ZAPADNIM SAVEZNICIMA Duel oko imuniteta Nema znakova pribli�avanja stavova izme�u EU i SAD u sporu oko nadle�nosti Me�unarodnog krivi�nog suda Brisel, 15. avgusta (Tanjug) Sukob izme�u Evropske unije i SAD, nastao zbog priznavanja odnosno nepriznavanja novoosnovanog Me�unarodnog krivi�nog suda (MKS) i poku�aja SAD da svoje gra�ane u mirovnim misijama izuzme iz jurisdikcije tog suda, eskalirao je u poslednja dva dana i, uprkos poku�ajima smirivanja situacije sa obe strane, niko u ovom trenutku ne zna kako �e se taj novi transatlantski spor okon�ati. Sada je ve� sasvim izvesno da �e ministri inostranih poslova EU, na neformalnom sastanku 30. i 31. avgusta u Kopenhagenu, poku�ati da donesu odluku o jedinstvenom stavu Unije prema toj spornoj inicijativi SAD, koje nude bilateralne sporazume drugim zemljama, uklju�uju�i �lanicama Unije, kako bi bile sigurne da njihovi vojnici u mirovnim misijama ne�e biti gonjeni i privo�eni od MKS. Osnovna namena i funkcija tog tribunala jeste da sudi po�iniocima ratnih zlo�ina, genocida i zlo�ina protiv �ove�nosti. Odluka EU o jedinstvenom stavu se ve� naslu�uje, po�to su zvani�nici Evropske komisije sasvim jasno rekli da ni jedna od deset zemalja koje bi po�etkom 2004. godine trebalo da u�u u Uniju ne bi trebalo da potpisuju sa SAD te bilateralne sporazume. Komisija je oti�la �ak i dalje od toga – ona smatra da i neke druge zemlje kandidati za ulazak u EU, ali koje nemaju nikakve �anse da postanu �lanice Unije u prvom narednom talasu pro�irenja, ve� tek i drugom koji se najavljuje za 2007. godinu, ne bi trebalo da potpisuju sporazume sa SAD. Tu sugestiju zvani�ni Va�ington je okvalifikovao "neprimerenom". Iz Brisela, me�utim, poru�uju da je sugestija sasvim na mestu i podse�aju da je uskla�ivanje spoljnih politika kandidata za ulazak u EU sa spoljnom politikom Unije jedan od uslova za ulazak u dru�tvo evropske petnaestorice. Upravo zbog toga je Evropska komisija i kritikovala Rumuniju zato �to se nije konsultovala sa EU pre nego �to je, kao prva zemlja u svetu, potpisala bilateralni sporazum sa SAD. �estina te kritike na ra�un zvani�nog Bukure�ta dala je povoda za procene da �e Rumunija biti "ka�njena" zbog tog poteza. O tome, me�utim, u Briselu nema nikakvih nagove�taja, osim �to se pretpostavlja da se na najavljenom neformalnom sastanku krajem avgusta u Kopenhagenu o Rumuniji ne�e raspravljati, ve� �e se to u�initi kasnije na jednom od redovnih sastanaka �efova diplomatija EU. Prema najnovijim informacijama, do sada su samo Rumunija i Izrael potpisali bilateralne sporazume sa SAD. Zbrka je, me�utim, nastala oko toga koje su zemlje to i zvani�no odbile. Zasigurno se zna da su to do sada u�inile Norve�ka, Kanada i �vajcarska. �to se ostalih zemalja ti�e, me�u kojima su i Slovenija, Hrvatska i Jugoslavija, postoje samo nagove�taji da �e one odbiti predlog Va�ingtona, ali zvani�no to jo� nisu uradile.