[www.ANTIC.org] VELEGRAD U ZAMCI SMRADA

[Miroslav Antic]

Title: Message

 ALARMANTNO

Posle ekoloske drame koja je zapretila iz vagon-cisterni na Dorcolu i Topcideru, Beogradjani u panici zbog pucanja deponija u Surcinu i Jakovu, jer su ugrozeni vitalni centri Beogradskog vodovoda

VELEGRAD U ZAMCI SMRADA,
VODI IZ MAKISA JEDINO
PRELAZNA OCENA, OSTALI IZVORI
- RAVNI KATASTROFI
@ Svetlana VOJINOVIC

       Sta se desava ovog leta u Beogradu sa vodom i vazduhom - pitanje je koje gradjani sve cesce postavljaju gradskim vlastima.
       Iako nadlezni tvrde da stomacne tegobe i cesti virusi nemaju nikakve veze sa (ne)kvalitetom pijace vode, jer je ona, prema nalazim Gradskog zavoda za zastitu zdravlja, "dobrog kvaliteta", sve vise gradjana sa rezervom prihvata zvanicne rezultate tih analiza.
       - Voda za pice u Beogradu je zadovoljavajuceg kaliteta. Svakodnevno je analiziramo na pet instalacija za preciscavanje i preradu: u Makisu, Vinci, na Banovom brdu, Bezaniji i Belim vodama. Vodu kontrolisemo iz jos 15 rezervoara i distributivne mreze sirom grada. Dnevno se uzme oko 50 uzoraka vode. Se dosadasnje analize govore da Beogradjani ne bi trebalo da brinu, jer je voda za pice dobra - kaze dr Dimitrije Popovic iz Gradskog zavoda za zastitu zdravlja.
       On, ipak, priznaje da ona, u zavisnosti od lokacije, nije istog kvaliteta:
       - Za razliku od velikih gradskih sistema, gde je voda za pice po parametrima zadovoljavajuca, u lokalnim vodovodima je slabijeg kvaliteta, dok se voda iz privatnih bunara i izvora mora nositi redovno na analizu. Fizicke i hemijske analize, istina, pokazuju neka manja odstupanja od propisanih normi, sto se najcesce ispoljava mutnocom i povecanom koncentracijom gvozdja. Do toga doolazi usled velike potrosnje u toku letnjih meseci. Od sest stotina uzoraka koje nas Zavod mesecno uzme sa vise lokacija u gradu, rezultati pokazuju da je fizicko-hemijska neispravnost vode 2,2, a bakterioloska pet odsto. Sve to ne moze stetno da utice na zdravlje ljudi. Gradjanima ne preti nikakva opasnost. Sve ostalo su izmisljotine. Da bi se govorilo o epidemiji, kako neki pricaju, moralo bi da se razboli oko 100 hiljada ljudi - smatra Popovic.
       Najvecim delom Beograd se vodom snabdeva iz Save i Dunava, koje su po evropskim standardima vode III i IV kategorije. Takve vode, tvrde nasi vodoprivredni strucnjaci, zahtevaju visok nivo preciscavanja primenom ozona i aktivnog uglja. Ta vrsta tehnologije koristi se samo u Makisu.
       Iako smo u vise navrata pokusali da od ljudi koji su neposredno ucestvovali u analizi beogradske vode saznamo nesto vise, niko nije smeo javno da govori. Svi su nas upucivali na svoje pretpostaljene.
       Izvor "Svedoka" okrio je kvalitet voda na pojedinim lokacijama:
       - Nije tacna izjava pojedinih ljudi, da Beogradjani piju kvalitetnu vodu. Samo 30 odsto gradjana, moze se slobodno reci, pije dobru, odnosno hemijsko-bakterioloski ispravnu vodu. To su samo domacinstva koja se vodom snabdevaju iz Makisa. Vrlo je problematican kalitet vode na Belim vodama i u Vinci. Na tim mestima se samo osnovnom, tzv. "minimalnom tehnologijom" uklanja mutnoca i voda dezinfikuje. Narocito je veliki problem u Vinci, jer je Dunav nizvodno od Beograda "crna tacka".
       U tom delu slivaju se sve otpadne vode iz naseg glavnog grada. Upravo u Vinci trebalo bi da se voda preciscava savremenijom tehnologijom. Da bi se sanirale "crne tacke" nizvodno od Beograda, odnosno da bi se resio problem komunalnih i otpadnih voda u glavnom gradu, potrebno je uloziti oko milijardu dolara u modernu opremu. Predvidjeno je da glavni uredjaj za preciscavanje bude postavljen u blizini Ade Huje. Taj novac, naravno, ne moze da obezbedi nasa drzava, ali uz pomoc Evrope ta sredstva bi mogla da se pronadju.
       Ni ranija, a ni sadasnja vlat, bez obzira sto je u okviru Medjunarodnog projekta zastite Dunava izradjen nacionalni izvestaj zastite, ne preduzima nista da se Beograd odbrani od fekalija i komunalnog otpada. Dokle god se ovaj problem ne resi, u ovom delu Dunava ce i dalje biti velikog zagadjenja koje u nasu zemlju dolazi iz zemalja kuda ova reka i prolazi - kaze nas izvor.
       Nadlezne gradske inspekcije i Sekretarijat Beograda za zastitu zivotne sredine zatrpani su ovih dana pozivima zbog pojave neprijatnih mirisa, koji su se najpre osetili u naseljima blizu obala Save. Gradjani kazu da ne pamte da je Beograd ranijih godina ovako smrdeo na fekalije. Nadlezni tvrde da smrad ne potice iz kanalizacije kako se ranije pretpostavljalo, vec iz poljoprivrednih farmi iz Jakova i Surcina.
       Kanali u kojima su se fekalije talozile u medjuvremenu su zatrpani. Posto se nasip urusio, otpad od pre nekoliko dan poceo je da se izliva u Savu. Gradske vlasti kazu da neprijatan miris sto se povremeno oseca i u delovima Beograda koji nisu blizu Save nije opasan po zdravlje, jer nisu utvrdjena isparenja opasnih hemikalija i otpada.
       Gradjanima, po svemu sudeci, ne preostaje nista drugo, nego da zacepe nos, jer nadlezni javno priznaju da neprijatni mirisi koji se sire prestonicom ne mogu da sprece sve dok se fekalije u Savi ne razloze.
       Razlog za strah i eventualnu sumnju u zvanicne nalaze gradskih vlasti, Beogradjani potkrepljuju nedavnim izlivanjem amonijaka iz zeleznicke kompozicije na Dorcolu, i azotne kiseline iz neispravne vagon-cisterne u Topcideru. Iako nadlezni tvrde da nije bilo ekoloskih posledica, gradjani su uznemireni jer strahuju da izlivanje tih opasnih materija je jednim delom, mozda, uticalo na pojavu neprijatnog mirisa, koji se nekako poklopio sa smradom iz Surcina i Jakova.
       Beogradjani se pitaju kako se, recimo, neprijatan miris oseti u sasvim suprotnom delu grada od pravca duvanja vetra. Ili, ako se vec zna da je izvor smrada u fekalnim vodama, kako je moguce da se on oseti u delovima Beograda koji su znatno visi u odnosu na reku Savu?

Zagadjivac poznat, nema prijave      &nbspIako gradske vlasti tvrde da znaju izvor zagadjenja Save i vazduha u Beogradu, kako smo uspeli da saznamo, ni protiv jednog vlasnika ili zagadjivaca sa poljoprivrendih farmi u Jakovu i Surcinu nije podneta prijava.

Vladimir Tausanovic, direktor Beogradskog vodovoda i kanalizacije NE ZNAM O CEMU JE REC      &nbspNa pitanje da prokomentairse slucaj oko pijace vode i zagadjenja Save, generalni direktor Beogradskog vodovoda i kanalizacije Vladimir Tausanovic je kratko rekao:      &nbsp- Na odmoru sam. Ne znam sta se desava. Ne znam o cemu je rec. To nije u nadleznosti Beogradskog vodovoda. Obratite se Gradskom zavodu za zastitu zdravlja, oni su nadlezni.

ISTI UZORAK - RAZLICITE ANALIZE      &nbspDa li su analize vode koje se rade zaista istinite, ili se rezultat zna vec unapred, uglavnom da se gradjani ne bi uznemiravali, mozda moze da posluzi sledeci primer:      &nbspNa zahtev opstine Kikidna, strucnjaci sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu uradili su analizu kikindskih voda, posto je isti posao obavio i Gradski zavod za zastitu zdravlja.      &nbspKoristeci samo jedan parametar, nalaz strucnjaka sa sa VMA i njihovih kolega iz Zavoda je bio potpuno razlicit.

Kako se to voda mesa      &nbspVodu iz pogona u Bezaniji koriste gradjani Bezanije, Zemuna i Novog Beograda. Preciscenom vodom sa Banovog brda i Belih voda snabdevaju se okolna naselja i deo Rakovice. Vodu iz Vince piju stanovnici Vince, Lestana i naselje Orlovica kod "Transpeda", na autoputu Beograd - Nis. Svi ostali delovi Beograda vodu za pice koriste iz pogona u Makisu.      &nbspU Beogradskom vodovodu, ipak, tvrde da se ne moze govoriti o preciznoj podeli, jer se "voda mesa".

http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=31641