TRECI ELEMENT!
Sve do Beogradskog sporazuma, nezavisnost Kosova cinila se samo kao pitanje vremena. Sada se ova nastajuca federacija Srbije i Crne Gore vidi kao sigurnosni mehanizam u sklopu evropskog menadzmenta krize, kojom se nastoji da se Kosovo i druge zemlje i teritorije u regiji zadrze u svojim sadasnjim granicama
Pise: Ines SABALIC (IWPR)
U EVROPSKIM krugovima trazi se trajno resenje za Kosovo, koje je sada medjunarodni protektorat, ali za sada niko o tome ne zeli da javno govori. Diplomata zemlje clanice EU, aktivno angazovan na Balkanu, koji je zeleo da ostane anoniman, izjavio je da "Kosovo moze biti drzava, ali ne na isti nacin kao, na primer, Hrvatska."Dodao je da diplomate aktivno razmisljaju o mogucnosti da model drzavne zajednice koji se sada uspostavlja za Srbiju i Crnu Goru, pod budnim okom Evropske unije, bude prosiren tako da obuhvati i Kosovo kao treci element. Tako bi Kosovo ostalo "izvan" Srbije i ne bi bilo pod vlascu Beograda, ali bi i dalje bilo povezano sa Srbijom i Crnom Gorom.
Stav da bi pitanje potpune nezavisnosti trebalo odgoditi na neodredjeno vreme odneo je prevagu u EU krugovima nakon tri godine sukobljavanja misljenja o buducnosti ove pokrajine i jedne decenije sukoba izmedju kosovskih Albanaca i srpskih vlasti.
Kosovo je fakticki postalo protektorat Ujedinjenih nacija, opisan u Rezoluciji 1244 kao deo SR Jugoslavije, ali "neresenog konacnog statusa."
Ambivalentost u pogledu finalnog statusa, dovela je do velike debate u medjunarodnoj zajednici oko najboljeg resenja za Kosovo. Od tada su se mogli cuti razni predlozi o konacnom resenju statusa Kosova. Jedna struja jos uvek zagovara nezavisnost, smatrajuci da se raspad Jugoslavije mora dovesti do kraja, pre nego sto se, evenutulano, preduzme bilo kakav novi tip integracija, a na kraju i integracija u EU.
Najpoznatiji zagovornici tog stava su Medjunarodna krizna gripa i tzv. Goldstonova komisija, koja je u oktobru 2000. istupila s konceptom "odlozene nezavisnosti". Tacnije, prvi glavni tuzitelj Haskog tribunala za ratne zlocine Richard Goldstone i skupina nezavisnih eksperata i intelekutalaca tvrdili su da bi se regija stabilizirala kad bi se svima jasno dalo na znanje da ce Kosovo, kad ispuni odredjene uslove, biti nezavisno.
Americki politicki stav je vise naginjao ovom konceptu, kako u bivsoj, tako i u sadasnjoj administraciji, ali je transatlantskim dogovorom, potvrdjenim na EU-USA samitu u maju u Vasingtonu, Balkan ionako prepusten Evropi. To ne znaci da Amerikanci, uzimajuci u obzir njihov vojni angazman na Kosovu, nemaju interesovanje za ovu provinciju, ali je Evropi prepusteno da potpuno vodi Balkan.
Druga politicka opcija, koja je sada olicena u zvanicnim stavovima EU, smatrala je da se mora staviti tacka na dalju fragmentaciju Balkana, sto bi moglo uslediti ako Kosovo postane nezavisno.
Da ce ova opcija prevladati u medjunarodnoj politici postalo je jasno kada je Evropa dala crveno svetlo za nezavisnost Crne Gore i prakticno je naterala da u martu potpise Beogradski sporazum sa kojim se obavezuje da ostane u zajednici sa Srbijom.
Regionalni problem
Protivnici dalje fragmentacije, a to su velike zemlje clanice EU i zajednicke EU institucije, smatraju da bi nezavisnost Kosova znacila podsticaj ostalim dezintegrativnim snagama: da bi doslo do podela u Makedoniji, gde u zapadnom delu zive pretezno Albanci, i gde je pre godinu dana doslo do oruzanog konflikta; da bi doslo do raspada Bosne i Hercegovine, jer bi Republika Srpska, u slucaju priznavanja nezavisnosti Kosova, smatrala prirodnim da se pridruzi Srbiji, a nakon nje, u Bosni i Hercegovini ne bi ostali ni bosanski Hrvati ciji je pokret za prisajedinjenje Hrvatskoj i dalje prisutan.Ova struja predvidela je da bi nezavisnost Kosova mogla nepovoljno uticati i na procese u Albaniji, Bugarskoj, a mozda i Grckoj, te da bi opet zapocela "spirala nasilja" na Balkanu. Takav moguci rasplet odvratio je Evropsku uniju od ideje nezavisnosti, jer se Balkan jos uvek prvenstveno vidi kao tezak bezbednosni problem i nestabilna situacija koja lako prelazi u haos. Bezbednosno pitanje u Evropu smatra se prioritetnim i sa tim se niko ne zeli igrati.
Zato je pre godinu dana odbacena ideja da se napravi velika regionalna konferencija za Balkan. Ideju da se na toj konferenciji napravi konacan balkanski dogovor oko granica zastupale su neke zemlje clanice EU, izmedju ostalih Nemacka, Svedska, Grcka, Italija, kao i Rusija, ali i Karl Bildt, visoki predstavnik UN za Balkan.
"Neka se dogovore sto god zele, ali neka se poslije toga pridrzavaju dogovorenog", rekao je ovom novinaru jedan nemacki diplomata, koji je tada zeleo da ostane anoniman. Objasnio je kako postoji "veliki zamor medjunarodne zajednice stalnim natezanjem oko granica".
Ali, najvazniji akteri u politici EU, evropski komesar za medjunarodne odnose, Kris Paten, i sef za zajednicku evropsku i spoljnu politiku i sigurnost, Havijar Solana, strahovali su od ishoda takve konferencije i ugrozavanja tek postignute stabilnosti. U briselskim krugovima moglo se cuti, mada nikada javno, da bi Srbija u slucaju gubitka Kosova trazila da bude kompenzirana Republikom Srpskom.
Tako je ideja odbacena u strahu od "fragmentacije" i "otvaranja Pandorine kutije", kako su to nizom prilika nazivali glavni evropski stratezi za Balkan, Solana i Paten. Oni su kao glavnu strategiju uspeli namentuti nesto sasvim drugo: Stabilizacijski i asocijacijski proces, SAP.
Rec je o tipiziranom procesu reformi kroz koje treba da prodju sve balkanske drzave, kako bi evenutalno jednom pocele pregovore o punopravnom prisajedinjenju Evropi.
Osim toga, EU ne vidi ni druge argumente koji bi isli u prilog Kosova kao suverene drzave.
Cementirana nepromenjivost
Na mnogim
nezvanicnim brifinzima u Briselu moze se cuti da se nema dovoljno poverenja u
kosovske unutarnje demokratske procese. Politicke institucije, ekonomija i
civilno drustvo su nerazvijeni, a opste je uverenje da bi se s nezavisnim
Kosovom situacija oko organizovanog kriminala, sto EU vrlo aktivnom politikom
nastoji suzbiti na Balkanu, pogorsala.
Jedan visoki diplomata zemlje clanice izajvio je za IWPR: "Sto bi se dobilo nezavisnim Kosovom? To bi bila drzava po modelu africkih iz doba kolonijalizma - granice bi postojale, ali iznutra ne bi bilo onoga sto cini drzavu, dakle institucija. Ko nam garantuje da bi takva drzava zaustavila organizovani kriminal, ako on raste upravo tamo gde su institucije nerazvijene".
Kao simbol kosovske nezrelosti i nespremnosti za nezavisnost navodi se odnos vecine prema manjinskim Srbima.
Direktor balkanskog programa Medjunarodne krizne grupe, organizacije bazirane u Briselu, Nikolas Vajt, izjavio je za IWPR: "Kosovo se tretmanom Srba diskvalifikovalo za nezavisnost". Vajt, ipak, veruje da ce Kosovo jednom biti nezavisno, ali da to nece dobiti ni od Solane, ni od bilo kog drugog politickog faktora, vec kroz pregovore sa Beogradom, po modelu Colinsovih londonskih pregovora 1921. o nezavisnosti Irske. Da bi se presekla svaka dalja nagadjanja oko eventualnih menjanja granica, Ministarsko vece EU je u martu u Luksemburgu usvojilo zakljucke kojima se ta politika za zapadni Balkan cementira.
U tom trenutku je Havijer Solana vec imao pristanak Srbije i Crne Gore pa su istaknuta dva principa koja su obavezujuca za cijelu regiju. To su apsolutna suradnja s Haskim tribunalom za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji i apsolutno postovanje Dejtonskog sporazuma za Bosnu. Potvrdjena je nepromenjivost bosnakih granica, sto je bila poruka da treba zaboraviti na odlazak Republike Srpske, a samim tim, po sistemu spojenih sudova, nema odlaska ni Kosova.
Sta sada dalje?
Iako ce se nova srpsko-crnogorska zajednica osnovati za skoro mesec dana, u Briselu zapravo nema jasnog modela kako ce u toj drzavi figurirati Kosovo.
Ipak se veruje da nova zajednica ostavlja dovoljno prostora evropskim politicarima da ispitaju teren kako je to najlakse realizovati.
Beogradski sporazum predvidja da nova drzavna zajednica preuzme obaveze Jugoslavije u pogledu rezolucije UN 1244, kojom se, inace, regulise polozaj Kosova. Takodje, u slucaju da Crna Gora posle tri godine odluci da napusti zajednicki aranzman, a takva mogucnost je ostavljena, medjunarodni dokumenti koji se odnose na SR Jugoslaviju, posebno na Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, odnosili bi se i bili zajednicki preneti na Srbiju kao naslednika.
Ako se nova zajednica odrzi, a u nju se ugura i Kosovo, situacija bi se smatrala stabilizovanom i troclana drzava bi zajednicki, kroz reforme, napredovala prema clanstvu u Uniji. Tesko je, otuda, predvideti da bi u evropskom inetresu bilo da Crna Gora raskine dogovor, sto bi ponovo dovelo do nemira i destabilizacije regije.
Ostaje jos problem kosovskog potpisa na Ugovor o stabilizaciji i asocijaciji, SAA, koji je ugovorni odnos izmedju EU i zemlje sa Balkana koja zeli jednom da pristupi Evropi, sto je sada politicki prioritet i Srbije i Crne Gore, i koji ce biti potpisan, kako se ocekuje, za godinu dana.
Jos niko, ni u Briselu, ni u Beogradu, ni Podgorici, na zna u kakvom ce odnosu biti trenutni protektorat Kosova prema tom ugovoru. Da li ce priblizavanje Kosova Evropi ici na paralelnom koloseku sa Srbijom i Crnom Gorom, to jest, da li ce se izgradnja institucija i evropeizacija voditi samo kroz postojeci medjunarodni protektorat, ili ce se ipak to uraditi kroz tek nastajucu zajednicu Srbije i Crne Gore.
Sve do Beogradskog sporazuma, nezavisnost Kosova cinila se samo kao pitanje vremena. Sada se ova nastajuca federacija Srbije i Crne Gore vidi kao sigurnosni mehanizam u sklopu evropskog menadzmenta krize, kojom se nastoji da se Kosovo i druge zemlje i teritorije u regiji zadrze u svojim sadasnjim granicama.
Jedan visoki diplomata zemlje clanice izajvio je za IWPR: "Sto bi se dobilo nezavisnim Kosovom? To bi bila drzava po modelu africkih iz doba kolonijalizma - granice bi postojale, ali iznutra ne bi bilo onoga sto cini drzavu, dakle institucija. Ko nam garantuje da bi takva drzava zaustavila organizovani kriminal, ako on raste upravo tamo gde su institucije nerazvijene".
Kao simbol kosovske nezrelosti i nespremnosti za nezavisnost navodi se odnos vecine prema manjinskim Srbima.
Direktor balkanskog programa Medjunarodne krizne grupe, organizacije bazirane u Briselu, Nikolas Vajt, izjavio je za IWPR: "Kosovo se tretmanom Srba diskvalifikovalo za nezavisnost". Vajt, ipak, veruje da ce Kosovo jednom biti nezavisno, ali da to nece dobiti ni od Solane, ni od bilo kog drugog politickog faktora, vec kroz pregovore sa Beogradom, po modelu Colinsovih londonskih pregovora 1921. o nezavisnosti Irske. Da bi se presekla svaka dalja nagadjanja oko eventualnih menjanja granica, Ministarsko vece EU je u martu u Luksemburgu usvojilo zakljucke kojima se ta politika za zapadni Balkan cementira.
U tom trenutku je Havijer Solana vec imao pristanak Srbije i Crne Gore pa su istaknuta dva principa koja su obavezujuca za cijelu regiju. To su apsolutna suradnja s Haskim tribunalom za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji i apsolutno postovanje Dejtonskog sporazuma za Bosnu. Potvrdjena je nepromenjivost bosnakih granica, sto je bila poruka da treba zaboraviti na odlazak Republike Srpske, a samim tim, po sistemu spojenih sudova, nema odlaska ni Kosova.
Sta sada dalje?
Iako ce se nova srpsko-crnogorska zajednica osnovati za skoro mesec dana, u Briselu zapravo nema jasnog modela kako ce u toj drzavi figurirati Kosovo.
Ipak se veruje da nova zajednica ostavlja dovoljno prostora evropskim politicarima da ispitaju teren kako je to najlakse realizovati.
Beogradski sporazum predvidja da nova drzavna zajednica preuzme obaveze Jugoslavije u pogledu rezolucije UN 1244, kojom se, inace, regulise polozaj Kosova. Takodje, u slucaju da Crna Gora posle tri godine odluci da napusti zajednicki aranzman, a takva mogucnost je ostavljena, medjunarodni dokumenti koji se odnose na SR Jugoslaviju, posebno na Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, odnosili bi se i bili zajednicki preneti na Srbiju kao naslednika.
Ako se nova zajednica odrzi, a u nju se ugura i Kosovo, situacija bi se smatrala stabilizovanom i troclana drzava bi zajednicki, kroz reforme, napredovala prema clanstvu u Uniji. Tesko je, otuda, predvideti da bi u evropskom inetresu bilo da Crna Gora raskine dogovor, sto bi ponovo dovelo do nemira i destabilizacije regije.
Ostaje jos problem kosovskog potpisa na Ugovor o stabilizaciji i asocijaciji, SAA, koji je ugovorni odnos izmedju EU i zemlje sa Balkana koja zeli jednom da pristupi Evropi, sto je sada politicki prioritet i Srbije i Crne Gore, i koji ce biti potpisan, kako se ocekuje, za godinu dana.
Jos niko, ni u Briselu, ni u Beogradu, ni Podgorici, na zna u kakvom ce odnosu biti trenutni protektorat Kosova prema tom ugovoru. Da li ce priblizavanje Kosova Evropi ici na paralelnom koloseku sa Srbijom i Crnom Gorom, to jest, da li ce se izgradnja institucija i evropeizacija voditi samo kroz postojeci medjunarodni protektorat, ili ce se ipak to uraditi kroz tek nastajucu zajednicu Srbije i Crne Gore.
Sve do Beogradskog sporazuma, nezavisnost Kosova cinila se samo kao pitanje vremena. Sada se ova nastajuca federacija Srbije i Crne Gore vidi kao sigurnosni mehanizam u sklopu evropskog menadzmenta krize, kojom se nastoji da se Kosovo i druge zemlje i teritorije u regiji zadrze u svojim sadasnjim granicama.
