KAKO RE�AVATI PROBLEM KOSMETA I JUGA SRBIJE
Zvonimir Trajkovi�,
Beograd 18. Decembar 2001.
Kao
�ovek koji je rodjen na Kosmetu i �ija je porodica �ivela skoro 200 godina u
Pri�tini imam posebnu odgovornost i obavezu da o tom problemu ne�to ka�em, ali i
uradim vi�e. Stoga �elim da i na ovakav na�in, jer su mi »slobodni
mediji« nedostupni, iznesem neke ideje za koje sam se zalagao jo� 1990
kao savetnik predsednika Srbije ali koje nisu nai�le na odobravanje tada�njeg
politi�kog rukovodstva. Smatram da ovi predlozi mogu biti interesantni i danas u
znatno izmenjenoj poziciji Kosova i Metohije, ali i juga Srbje.
Osnovni
razlog gubitka Kosmeta le�i u politici koju je gotovo 50 godina sprovodio Broz a
koja je bila duboko antisrpska. Neminovno je bilo da tako dug period antisrpskog
delovanja na Kosmetu ostavi veoma duboke tragove. Nakon Broza, srpska politika
nije do�ivela su�tinsku promenu ve� se istim ili sli�nim metodama samo
prikrivalo pravo stanje stvari. Dolaskom Milo�evi�a i promenom ustava 1989 samo
je najavljeno ozbiljno i dubinsko re�avanje tog srpskog problema ali se odmah sa
tim stalo.
Svim Srpskim politi�arima problem Kosmeta je bio dalek,
gotovo tudj, kao da se ta teritorija ve� smatrala izgubljenom. Na problemu
Kosmeta su bili poku�aji gradjenja politi�kih karijera ali ne i odlu�na volja da
se on re�i. Izgovorene su mnoge ohrabruju�e re�i, potro�eno je mnogo para,
defilovalo se po Kosmetu i oko njega ali u su�tini ni�ta ozbiljno nije radjeno.
Probleme Kosova i Metohije trebalo je resavati ovakvim ili
sli�nim programom:
1. Dono�enjem novog ustava Srbije kojim bi se
ukinule pokrajine i cela Srbija teritorijalno organizovala na nivou srezova.
Srbiju je novim ustavom trebalo deklarisati kao nacionalnu a ne gradjansku
dr�avu sa svim ostalim atributima koji takvu promenu prate.
2. Odlu�an i �vrst odnos vlasti, posebno policije i DB na
utvrdjivanju �injenica i razbijanju nacionalisti�kih �iptarskih jezgara. Ali ne
u obliku turisti�kih putovanja iz Beograda ve� deta�iranjem posebnih jedinica
vojske, policije i odelenja DB-a.
3. Detaljan i gotovo nasilan popis stanovni�tva sobzirom da su
�iptari opstruirali i falsifikovali sve dosada�nje popise stanovnistva.
4. Nakon tako obavljenog popisa, proterati sve one �iptare koji
nemaju Jugoslovensko drzavljanstvo a koji su tokom drugog svetskog rata i
kasnije kao Albanski emigranti naseljavani na Kosmetu. Po procenama oko 330
hiljada �iptara je bez jugoslovenskog ili srpskog dr�avljanstva, a ta brojka je
posle okupacije Kosmeta od starne NATO snaga znatno uve�ana.
5. Stavljanje van snage zakona iz 1946 o zabrani povratka na
svoja imanja izbeglih Srba sa Kosmeta u toku drugog svetskog rata i vra�anje
celokupne imovine tim Srbima.
6. Vratiti SPC (Srpskoj pravoslavnij crkvi) sve oduzete posede,
na osnovu zakona o eksproprijaciji, konfiskaciji i nacionalizaciji, kao i na
osnovu ve� pomenutog zakona iz 1946.
7. Ponistavanje svih kupoprodajnih ugovora Srba i �iptara
sa�injenih pod raznim oblicima pritisaka od strane �iptara u periodu od 1941 do
danas.
8. Izgradnja stambenih i privrednih objekata, dodela kredita,
kao i dodela dru�tvenog zemlji�ta u cilju naseljavanja najmanje 300 hiljada
Srba.
9. Stvaranje posebnih poreskih i ostalih ( nepisanih )
povoljnosti od strane dr�ave sa ciljem ekonomskog ja�anja srpskog entiteta.
10. Potpuna privatizacija privrednih kapaciteta, osim najve�ih,
REHK Kosovo u Obili�u i Trep�e, uz posebne povoljnosti koje bi uticale da 70%
tih resursa dodje u posed Srba. Trep�a se nesme privatizovati jer bi se tada
stvorio prostor da Englezi koji su dr�ali Trep�u do 1941 tra�e od�etu ili
vra�anje Trep�e u njihovo vlasni�tvo.
11. Trajno dislociranje brojnih jedinica vojske iz drugih
krajeva zemlje na Kosmet, kao i izgradnja vojnih stanova za smestaj oficira i
njihovih porodica.
12. Striktna primena propisa o uzurpaciji dr�avnog i
gradjevinskog zemljista, kao i o vanurbanisti�koj gradnji koja je na Kosmetu
posebno izra�ena.
Realizaciom ovakvog programa razbile bi se sve iluzije
�iptara o mogu�nosti ovladavanja Kosmetom i oni bi taj prostor po�eli da
napu�taju, isto onako kako je bilo neposredno nakon dono�enja ustava Srbije iz
1989 kada je za samo dve godine Kosmet napustilo oko 220 hiljada �iptara.
Bilo je i para za realizaciju ovakvog programa ali u Beogradu nije bilo
politi�ke volje da se on sprovede. Nisu bile potrebne nikakve pare da se poni�te
i donesu neki zakoni i programi koje sam naveo ali nisu doneti, jer je sada�nja
vlast, a tada�nja srpska opozicija, delovala destruktivno sa svojim
kvazidemokratskim stavovima a aktuelna vlast poku�avala da problem Kosmeta re�i
Brozovim metodama.
Neki diskutanti na forumu sajta »Srpska politika« su
govorili o promeni na�ina borbe ka ostvarenju cilja, odnosno da treba i�i na
lobiranja i pridobijanje lobista u ameri�kom kongresu i EU, �to su �iptri
obilato koristili svih ovih godina. To je samo delimi�no tacno, ali u su�tini
veoma pogre�an pristup. Takvim »lobiranjem« se upravo upada u zamku zapada koja
donosi beskona�no podmi�ivanje, njihovo stalno tutorstvo, kao i uplitanje u sve
�isto na�e unutra�nje stvari. Lobiranja su mo�da potrebna onima koji �ele da
ostvare ono �to im nikako ne pripada, pa im je za realizaciju toga neophodno
uklju�enje Zapada i konstantna njihova pomo� u o�uvanju novoste�enih
privilegija. Nama to sigurno nije potrebno.
To ne zna�i stalni konflikt
sa Zapadom, ve� podrazumeva beskompromisnu odbranu minimuma nacionalnih
interesa. Ako se minimum na�ih nacionalnih interesa jasno i razlo�no izlo�i,
prihvate saveti i sugestije Zapada koji se ne kose sa na�im interesima onda �e i
Zapad korigovati svoje stavove. To je pragmati�ni svet koji te�i prostim i brzim
re�enjima.
Nemojmo da �murimo pred �injenicom da su bez obzira na razna
lobiranja �iptari svoj dana�nji status ostvarili pu�kom, isto onako kako su i
Hrvati Hrvatsku o�istili od Srba. Kad Srpsko rukovodstvo pokaze odlu�nost i kao
Hrvatska podigne u borbu 230 hiljada vojnika efikasno �e ostrvariti svoje
ciljeve. Srbija nikad za ovih 10 godina nije mobilisala ni 50 hiljada vojnika da
odlu�no i efikasno re�i jedan problem, ako se on ve� ne mo�e re�iti na
politi�kom planu. Pa razumljivo je onda za�to ni jedan svoj problem nije
re�ila..
U pripremi Hrvatske za napad na RSK amerikanci su pitali
Tudjmana: »Sta �e� da radi� ako Srbija sko�i u odbranu RSK, mi tu nemo�emo da
pomognemo«? Tudjman je samouvereno odgovorio: »Milo�evi� to ne�e u�initi, onda
izvoli, to je ve� potpuno druga stvar«. I Hrvati su svoj problem re�ili velikim
vojnim snagama, brzo i efikasno, za 7 dana. Svet se nije ni trgo a sve je bilo
gotovo. Da se taj rat produ�io mesecima bez obzira na simpatije koje su Hrvati
u�ivali od strane Zapada, moralo bi da se tra�i neko kompromisno re�enje i ono
sigurno nebi odgovaralo Hrvatima. Mi smo takvu odlu�uju�u vojnu nadmoc mogli da
ostvarimo na svim �ari�tima biv�e Jugoslavije ali to nikada nismo iskoristili.
Dana�nje DOS-ovo rukovodstvo se trudi, da uzroke politi�kih i vojnih
poraza Milo�evi�a, gradjanima prika�e u iskrivljenom svetlu, pritom navode�i da
su gre�ke u tome �to je on ratovao. Gre�ke su u tome �to nije ratovao. Milo�evi�
je izgubio sve politi�ke i vojne bitke upravo zato �to je stalno be�ao od rata,
sto se igrao rata. U takvim uslovima rat traje dugo, iscrpljuju�i je i sa puno
�rtava. To otvara mogu�nost raznih medijskih manipulacija i neminovnog uplitanja
sa strane. Ako Sarajevo zauzmete za tri dana, a to smo mogli, nema dugotrajnog
granatiranja, nema Markala a i rat �e biti veoma brzo okon�an pa ne�e biti
vremena za zapadno uplitanje. Uostalom dobro je poznato da ratovi prestaju na
dva na�ina: Vojnom pobedom i kapitulacijom protivnika ili pregovorima i
postizanjem sporazuma.
Na Kosmetu su se �iptari dve godine intenzivno
naoru�avali i izvodili sporadi�ne teroristi�ke akcije a na�e rukovodstvo se
pravilo da to ne vidi. Setili su se da intervenisu onda kad se i ceo svet za
probleme Kosova zainteresovao. E onda gospodo re�enje nije samo u vasim rukama,
onda smo mi izgubili pravo da intervenisemo i nismo smeli sami da to radimo.
Sadasnja DOS-ova vlas je konflikt na Jugu Srbije »re�ila« upravo po
Brozovom receptu, da �iptari na tom podru�ju, kao ve�ina imaju odlu�uju�u re� i
talasi seoba Srba su ve� krenuli. Srbi nema �ta dalje da �ekaju, to su sve ve�
odavno imali prilike da vide. Kroz desetak godina u Beogradu �e se neki
politi�ki mudraci i kvazi demokrate, iznenaditi kako to da su se Srbi i sa juga
Srbije iselili. Jer i danas kao za svih ovih 60 godina blokiraju se medijski
izvestaji o iseljavanju i progonu Srba.
Svako od politi�ara koji na prostorima Kosmeta i Ju�ne Srbije
zagovara »demokratski« princip ravnopravnosti radi protivu interesa Srba.
Porodica je osnovna �elija dru�tva i kakva ravnopravnost se mo�e posti�i izmedju
jedne srpske �etvo�lane evropske porodice i trideseto�lane �iptarske. One ne
mogu biti ravnopravne ni u jednom segmentu dru�tvenih delatnosti. Nisu
ravnopravne u obradjivanju zemlje, privatnom biznisu, finasijskoj mo�i a ni u
bezbednosnom pogledu. Stavljanjem te dve porodice u istu takozvanu ravnopravnu
ravan vi u stvari favorizujete ja�eg i srpska malobrojna, odnosno normalna
porodica, mora da ustukne. Dr�ava je ta koja ima obavezu i zadatak da za�titi
malobojne i slabije osim ako nema nameru da favorizuje �iptarsku porodi�nu
zadrugu. U dr�avama, pa i u na�oj dr�avi se donose posebni zakoni o za�titi
nacionalnih manjina, zato �to su malobrojne i slabije. Samo kada je porodica u
pitanju njih stavljamo u »ravnopravne uslove« a koliko su oni i su�tinski
ravnopravni donesite zaklju�ak sami. To je najkrupnija podvala Brozovog tipa
koju DOS i danas zdu�no koristi iako je za ovih 60 godina Srbima u ovim
krajevima donela katastrofalne rezultate.
Draga moja Gospodo. Ovo je
planeta sile, na njoj vladaju i vlada�e jaki, hrabri i odlu�ni. Ako srpska
desetomilionska nacija ne mo�e politi�kim i vojnim sredstvima da se odbrani od
1,5 milona �iptara onda mi moramo da nestanemo. Kosovo i Metohija se mo�e i mora
vratiti u sastav Srbije samo vojnom silom i nikao druga�ije, svi politi�ki
kompromisi �e uvek biti na na�u �tetu, jer je to pogre�no politi�ko i dugotrajno
60 godi�nje delovanje iz korena promenilo etni�ku strukturu tog podru�ja. Onog
momenta kad na�e dr�avno rukovodstvo, i pozicija i opozicija, poka�e stvarnu
odlu�nost da to re�e i Zapad �e korigovati svoje stavove. Nemojte da mislite da
im se ba� ratuje za interese �iptara.
Mislim da �e do promene vlasti
ubrzo do�i, jer Srbi vi�e nemaju �ta da izgube, niti imaju gde da se sele. Ve�
su skoro svi u Beogradu, u nepodni�ljivom ekspres loncu nema�tine i ponizenja,
koji mora eksplodirati.
Kosovo i Metohija �e ubrzo i sigurno biti na�a,
i ja sam u tom pogledu optimista.
Zvonimir Trajkovi�
www.trajkovic.co.yu
