http://www.nin.co.yu/cgi-bin/printpage?filename=/2002-08/15/24578.html
NIN, 2694, 15.avgust, 2002.
Naslovna tema:
Izbori po Milosevicevim pravilima
Pada u oci i moze zaista samo da izazove zgrazanje
nad ljudima koji danas govore o reformama i
promenama cinjenica da su oni propustili priliku da se
Ustav Srbije promeni i da se izbori za predsednika
Republike odrze ne po Milosevicevom ustavu vec po
novom ustavu. Propustili su jos nesto - da za ove
predsednicke izbore, makar i ovako odrzane i po
Milosevicevom ustavu, donesu i odgovarajuce propise
koji bi bili drugaciji, ukljucujuci i one koji bi regulisali
finansiranje stranaka i kampanje. Svega toga nema. Pazite, tu nije
kraj
price, da ne budemo naivni. Postoji niz drugih zakona, koji se, ako
hocemo u Evropu, moraju doneti. Recimo, zakon o sukobu interesa,
zatim zakon o nespojivosti funkcija. Nema ni zakona o politickim
strankama, ni demokratskih izbornih zakona. Zakon o finansiranju
stranaka sam vec pomenuo. To su jednostavno stvari koje se moraju
urediti. One nisu uredene i s tim se ulazi u izbore
Krajnji ishod obe vruce politicke teme ovog leta - rasprave o
buducnosti zajednicke drzave
Srbije i Crne Gore i predsednicki izbori u Srbiji - mogle bi
verovatno umnogome da zavise od
odluka predsednika SR Jugoslavije Vojislava Kostunice. I sam
Kostunica je proteklih dana bio,
ocito, zaokupljen tim temama, ali je odlucio da ode na nekoliko dana
iz Beograda i da o svemu
jos jednom na miru razmisli u tisini svoje kuce u Belanovici, gde
sada provodi neku vrstu
"radnog odmora". Ovaj razgovor voden je u utorak pre podne, u
prijatnoj hladovini jednog
bora, na obroncima planine Rudnik u Sumadiji.
Zasto se dvoumite da se kandidujete za predsednika Srbije?
- Za sve one koji znaju sta sam cinio u protekle dve godine od
izbora na mesto
predsednika SR Jugoslavije, moje dvoumljenje ne bi trebalo da
predstavlja iznenadenje. Najvise
truda ulozio sam u pokusaj da se ocuva zajednicka drzava smatrajuci
da je ona zaista u
najboljem interesu i Srbije i Crne Gore i njihovih gradana, i
regiona, i Evrope. Pokazalo se da
postoji potreba za ocuvanjem zajednicke drzave Srbije i Crne Gore,
ali da postoje i interesi
pojedinih politicara ili stranaka koji su toj potrebi protivni. Na
tom primeru se pokazuje
neverovatna otudenost nase politicke elite od necega sto su
autenticni interesi i stavovi najsire
javnosti. Moglo bi se reci da je to jedan neozbiljan, neodgovoran
pristup i stav. Uostalom, nase
vreme karakterise i to sto se o zajednickoj drzavi, kao i o mnogim
drugim drzavnim pitanjima,
neretko govori posprdno. I poslednja debata u potkomisiji za izradu
ustavne povelje pokazala je
ono sto smo znali - da su osnovna pitanja drzave neresena: pitanja
granice, pitanja teritorije...
Bilo cime da se bavimo, pocev od uslova zivota, koji se naravno iz
dana u dan moraju menjati
nabolje, mora se prethodno resiti pitanje drzave. S druge strane,
naseg kretanja ka Evropi, a
sada govorimo o clanstvu u Savetu Evrope, ne moze biti dok se ne resi
pitanje drzave.
Znaci li to da su za vas predsednicki izbori u Srbiji potpuno
u senci rasprave o buducnosti
zajednicke drzave?
- Javnost, po mom najdubljem uverenju, nije protiv toga da
zajednicka drzava opstane, ali
jedan deo politicke elite u svemu tome gleda samo svoje uze,
parcijalne, stranacke i poslovne
interese, koji potpuno nadilaze nastojanje da se ta drzava ocuva.
Imajuci u vidu trud koji sam
ulozio da se drzava ocuva, i pre i posle potpisivanja Beogradskog
sporazuma, potpuno je
prirodno da razmisljam - moze li se jos nesto uciniti? Moze li se
uciniti i taj drugi korak da se
politicki sporazum pretoci u jedan pravni akt, u ustavni dokument,
ustavnu povelju. Po mom
sudu, bice potrebno uloziti jos jedan napor da se u danima koji
dolaze i to pitanje resi. Onda cu
imati odgovor na pitanje - da li ono za sta se zalazem treba i dalje
da nastavim da ostvarujem sa
mesta na kome se sada nalazim, ili sa nekog drugog mesta.
Odmah da budem potpuno jasan, i na republickoj funkciji, na
mestu predsednika
Republike, takode se moze raditi za opstanak zajednicke drzave, pri
cemu su to zalaganje i
napor da se nesto ucini u nekom pogledu mozda jos neophodniji, ako se
ima na umu da najveci
udarci zajednickoj drzavi dolaze iz obe republike, da ne kazem preko
obe vlade - u Srbiji i
Crnoj Gori.
Ali, u ovom trenutku kada se to sve lomi, kada su ljudi koji
su radili na izradi ustavne
povelje utvrdili da ne mogu da se sloze, mislim da me sve ono sto sam
dosad uradio i za sta
sam se dosad zalagao obavezuje da se potrudim da posao obavim do
kraja. Otud odlaganje
odluke.
Rekli ste da je raspisivanje predsednickih izbora u Srbiji
preuranjeno. Ko je i zasto, po
vasem misljenju, zurio da raspise te izbore?
- Moralo se raditi brze na ustavnoj povelji, a ustave Srbije i
Crne Gore trebalo je najpre
usaglasiti sa ustavnom poveljom, a zatim odrzati predsednicke izbore
u Srbiji. Posto interes
sada najveceg dela vladajuce grupacije u Srbiji nije opstanak nego
nestanak sadasnje zajednicke
drzave ili produzenje njene agonije, onda je za njih bilo prirodno da
krenu sa izborima koji
odvracaju paznju sa rada na ustavnoj povelji. Predsednik republicke
vlade je vec nagovestio da
bi u daljem angazovanju potpisnika sporazuma u radu na ustavnoj
povelji, ucesce
potpredsednika savezne vlade bilo otezano s obzirom da je on usao u
predizbornu kampanju.
Moze se desiti da jos neko ude u predizbornu kampanju. Pa, i
predsednik i premijer Crne Gore
usli su u predizbornu kampanju. Time se na dosta nevest nacin
dokazuje da cela halabuka oko
izbora ima za cilj da se spreci rad na ustavnoj povelji. Jer, eto,
glavni akteri su angazovani oko
izbora...
Nije li tu, mozda, rec i o necijem pokusaju da vas, ili jos
nekog od potencijalnih kandidata
za funkciju predsednika Srbije, unapred onemoguce i eliminisu iz
izborne utakmice?
- Jasno je da je agonija SRJ samo sredstvo, nacin i put da ne
dode do novih skupstinskih
izbora u Srbiji i da se vlast koncentrise u manjem krugu... Sve je
usmereno na to da do
parlamentarnih izbora ne dode, a ne moze se doci, naravno, ukoliko se
prvo odlaze sa
ustavnom poveljom, a potom i sa ustavom Srbije koji bi morao biti
usaglasen sa ustavnom
poveljom. Jer, donosenje novog ustava Srbije automatski dovodi do
izbora. To treba odloziti
do 2004. godine. Mi smo, nazalost, culi od DOS-a, ili od onoga sto je
ostalo od DOS-a, pricu
koju smo ranije slusali iz usta Slobodana Milosevica, narocito
pocetkom devedesetih godina -
da se izbori odrzavaju samo u ono vreme kada im to sleduje i da
mandat jedne vlade i jednog
skupstinskog saziva mora trajati pune cetiri godine. Milosevic je
posle izvesnog vremena,
kalkulisuci na razne nacine, od toga odustajao. Ali, sada ponovo
cujemo tu pricu - sve, samo
ne izbori.
Sve je usmereno samo na to da skupstinskih izbora ne bude a da
se ima sto potpunija
vlast, makar i nad parcetom zemlje, makar to bila samo Srbija, a ne
zajednicka drzava, makar to
bio jedan deo Srbije, makar se vlast i feudi delili i sa Cankovim
autonomasima u Vojvodini,
onima koji kad kazu autonomija, misle na drzavnost. To je, naravno,
nacin razmisljanja koji
veoma podseca na Milosevica, jer on je zeleo da sacuva potpunu vlast,
makar ta vlast bila
svedena samo na Dedinje... Mi jednostavno mandat od biraca za to
nismo dobili. Pored mnogih
drugih izneverenih obecanja biracima, mene zapanjuje to da neko moze
dve godine posle izbora
potpuno da zaboravi da smo pobedu nad Slobodanom Milosevicem
izvojevali tako sto smo se
zalagali i biracima obecali da cemo sacuvati zajednicku drzavu,
doneti novi ustav te drzave i
novi ustav Srbije, Miloseviceve zakone zameniti novim, demokratskim.
Pitam se: da li ce
ostatak DOS-a i G17 u istoriju uci na taj nacin sto su uspeli da i
ono sto je ostalo od Jugoslavije
potpuno rasparcaju.
Predsednicki izbori u Srbiji, pogotovo ako se i vi kandidujete
za tu funkciju, bice neka
vrsta referenduma ili plebiscita o sadasnjoj republickoj vladi. Nije
li, stoga, neobicno da vlada,
koja - po vasem misljenju - sve cini da izbegne prevremene
skupstinske izbore, zuri da raspise
predsednicke izbore, na kojima ce se biraci opet, makar indirektno,
izjasnjavati o njoj?
- Ne vidim u tome nelogicnost. To je vlada koja je u nekoliko
navrata izbegla da dopusti
parlamentu da se o njoj izjasni, koja, zapravo, ni posle vise od
godinu i po dana rada nije
podnela parlamentu racun o svome radu. Objasnjenja su prosto
neverovatna. Prvi put, kada je
pitanje poverenja vladi pokrenuto u samom parlamentu od pojedinih
opozicionih stranaka,
konkretno od SRS, odgovor je bio da pitanje poverenja vladi ne mogu
da pokrecu stranke koje
nisu glasale za tu vladu. Izbegavalo se podnosenje izvestaja, ukoliko
tu ne racunamo ono sto
predsednik vlade katkad govori pred TV kamerama, recimo, slavodobitno
se obracajuci
povodom 500 dana rada vlade ...
Stoga mislim da je jedina korist od ovih predsednickih izbora
to sto ce omoguciti da dode
do politickog plebiscita o vladi.
Da li bi nas pobeda predsednickog kandidata u Srbiji koji vazi
za ostrog kriticara
Dindiceve vlade, priblizila vanrednim skupstinskim izborima?
- Bili bismo blize izborima kada bi se ta vlada ponasala
odgovorno, ali ta vlada se ne
ponasa odgovorno. O njenoj neodgovornosti i nepostovanju vazeceg
prava jos vise govori
njena jagma za mandatima drugih politickih stranaka. Bojim se da ce
se ta vlada, koja izbegava
da se u parlamentu suoci s kritikom svoga rada, u jednom trenutku,
ovako ili onako, suociti sa
nekim drugim nezadovoljstvom izvan parlamenta.
Zasto vasa stranka (DSS) nije iskoristila priliku da tu vladu
obori u parlamentu, uz pomoc
socijalista, radikala, svejedno?
- Zato sto smo tada smatrali da toj vladi treba pruziti sansu
i nastojali smo da na svaki
nacin uticemo na to da se u vladi dogovaramo. Da budem jos jasniji,
ponasali smo se
skrupulozno, za razliku od ostatka DOS-a, koji se ponasao
beskrupulozno. Stedeli smo vladu,
priznajem, i u tome je mozda bilo preterane trpeljivosti i
popustljivosti. To nam se prebacuje a i
sami sebi to prebacujemo.
Tu je naravno, i pitanje da li treba da se nademo u drustvu
stranaka protiv kojih smo se
koliko juce zajednicki borili. To sebi u tom trenutku nismo mogli da
dopustimo. Mozda je to
propustena prilika, ali u svakom slucaju je korisno sto su u
meduvremenu pokazane prave
namere vlade ili vladajuce grupacije u Srbiji, jer desilo se nesto
sto istorija parlamentarizma ne
pamti. Da neko ko ima tanusnu vecinu u parlamentu jednostavno otme,
pokrade jednu petinu
poslanika, izbaci ih iz parlamenta nasilno, grubo, ne pozivajuci se
ni na sta, samo da bi svoj
polozaj ojacao.
Ali, kazem, u svakom zlu ima i neceg dobrog. Pokazalo se, sa
casnim izuzecima, pravo
lice DOS-a i pravo lice Vlade Srbije.
Da li i cinjenica da ce predsednicki mandat onoga ko pobedi na
predstojecim izborima u
Srbiji biti vrlo kratak, samo do usvajanja novog ustava, posle cega
slede ponovni izbori, mozda
doprinosi vasem dvoumljenju da se kandidujete?
- O tome ne razmisljam. Moje kolebanje je, kao sto sam vec
rekao, vezano za sudbinu nase
zajednicke drzave i za dodatne napore koje treba uloziti za njeno
ocuvanje. Cini mi se da je
potrebno da se razjasni ono sto je sporno u vezi sa ustavnom poveljom
i obavezom potpisnika,
a to sam osecao i pre nego sto sam stavio svoj potpis na taj
sporazum. Sem toga, veoma mi je
vazno da se prethodno razjasni i principijelno pitanje mandata jedne
politicke stranke koji su
oteti. Inace, nisam opterecen pitanjem duzine predsednickog mandata
jer smatram da je u
svemu najvaznije, kako ste i sami rekli, plebiscitarno izjasnjavanje
za jednu ili drugu politiku.
Verujete li da sporna pitanja u vezi sa ustavnom poveljom mogu
da se rese samo u krugu
domacih aktera, ili ce morati da posreduje i Evropa. I, sta se moze
ocekivati od Evrope, buduci
da ni oni nisu u svemu jedinstveni, jer se gledista Havijera Solane
razlikuju od predloga
Venecijanske komisije?
- Prirodno je da je stav visokog predstavnika Evropske unije
za spoljnu i bezbednosnu
politiku dosta neodreden, dok Venecijanska komisija, koju je oformio
Savet Evrope, ima vise
ekspertski karakter, jer iznosi samo svoje misljenje. To misljenje je
vrlo dobro. Ono podseca na
prostu cinjenicu da drzava moze biti iznutra uredena ovako ili onako
i da je vreme nekih klisea o
federacijama, konfederacijama, unitarnim drzavama iza nas a da
prilike zahtevaju neka nova
resenja. Pogotovo to vazi za prilike na Balkanu posle raspada jedne
slozene drzave, posle
ratova i medunarodnog prisustva u Bosni, na Kosovu, u Makedoniji itd.
Ali, ta resenja moraju
biti takva da ne idu naustrb onih svojstava koja drzavu cine drzavom,
sposobnom da
komunicira sa drugim drzavama i medunarodnim organizacijama.
Vise puta sam to isticao - postoji prvo Beogradski sporazum,
onaj njegov politicki deo na
kome sam najvise radio i uticao na njegovo stvaranje, bez mesanja
spolja. Taj sporazum je vrlo
odreden i kamo srece da su se svi njega drzali - mi bismo ovog
trenutka vec imali ustavnu
povelju.
A kako bi mogao da se resi spor sa mandatima u Skupstini
Srbije?
- Mislim da ce se to resiti po pravilima onog dela sveta u
koji hocemo da udemo i svaki
dan se busamo u grudi da mu vec pripadamo. Ta pravila obavezuju.
Videli smo kako ta pravila
obavezuju i jednu novostvorenu koaliciju u Crnoj Gori - savez
koalicije Zajedno za Jugoslaviju i
liberala. Oni su posle raspisanih izbora pokusali da menjaju izborna
pravila i opomenuti su od
evropskih institucija. Mislim da je to u redu, ma koliko se, inace, u
mnogim drugim stvarima ne
slagao sa politikom dosadasnje Vlade Crne Gore. Vlada Srbije i
poslanici u parlamentu, uveren
sam, sa tom cinjenicom ce se suociti i kad je rec o OEBS-u i kad je
rec o Savetu Evrope.
Nazalost, bolje bi bilo da je to pitanje reseno unutar zemlje. Ali,
ono je vec internacionalizovano
i to zaslugom DOS-a.
Sef misije OEBS-a u SR Jugoslaviji je nedavno u intervjuu
NIN-u izneo misljenje da bi bilo
ipak najbolje da se taj spor resi pred domacim sudskim institucijama.
Dakle, izgleda da ni
OEBS bas ne zuri da se u to umesa?
- I DSS je tu imao potpuno jasan stav - sacekati da se nase
institucije izjasne. One su se
izjasnile. Savezni ustavni sud se izjasnio. Onda smo, na moje
zaprepascenje, mogli cuti od ljudi
iz stranke koja se dici velikim brojem pravnih eksperata, Gradanskog
saveza Srbije, da odluke
Saveznog ustavnog suda mogu a ne moraju da se sprovode. Neverovatan
je voluntarizam u
ostatku DOS-a. I nepoznavanje Ustava.
Sad su stvari potpuno jasne. Ono sto je sada potrebno jeste
postovanje prava. Na koji
nacin ce to biti ostvareno, sasvim je svejedno. Mislim, to je ono sto
nama najvise nedostaje i to
je jedna od najvecih boljki vladajuce vecine u Srbiji u protekle
skoro dve godine - potpuno i
cesto oglusivanje o vazeci pravni poredak, ma kakav on bio. Nije cudo
sto je skoro na stub
srama stavljeno moje zalaganje za postovanje prava, za pravnu drzavu,
za vladavinu prava. Nije
slucajno sto je onako podsmesljivo u jednom delu te vladajuce
koalicije govoreno o legalizmu.
Legalizam, nego sta. Sve pociva na tome. To je jedno od najsvetijih
pravnih nacela. On
sprecava da volja pojedinca ili trenutne vladajuce vecine bude
pretocena u zakon. Zakon je
zakon, on ne moze sluziti parcijalnim interesima.
Ali, to sa mandatima ipak nije samo pravni problem. To je i
politicki problem. Politicki
problemi se ne mogu efikasno resavati samo pravnim sredstvima. Da li
ste vi spremni na neku
vrstu dogovora i kompromisa oko tih mandata ili termina prevremenih
skupstinskih izbora u
Srbiji?
- Apsolutno. Ali u skladu sa pravom, a ne mimo njega. Sta hocu
da kazem? Mogli smo
cuti, da li iznudeno ili ne, izjavu republickog premijera da DSS moze
dobiti nazad svoje
mandate pod uslovom da se dobro vlada u parlamentu. Ne, onaj ko se
dobro ne vlada je Vlada
Srbije. Ona se ne vlada dobro, ne u onom smislu u kom Zoran Dindic
govori, nego tako sto ne
postuje vazece zakone i sporazume izmedu stranaka. Kompromis je,
znaci, moguc, ali samo u
okviru vazeceg pravnog poretka.
Jedna od najvecih politickih afera - navodni pokusaj
zloupotrebe vojske i navodno
planirani upad u jednu od zgrada Vlade Srbije - nije nikada do kraja
razresen. Deo javnosti je
stekao utisak da ste vi iz nekih razloga pokusali da to zataskate.
Verujete li, nakon svega sto se
dogodilo, da ste u tome mozda nacinili bilo kakvu gresku ili pogresnu
procenu?
- Nikakve greske nije bilo. Nikakvog upada u Vladu Srbije nije
bilo. Vlada Srbije vlada
izmisljotinama i prevarama. I prica o upadu koji se nije desio je
izmisljena jer, na kraju krajeva,
da se desio onda bi se za to znalo, postojala bi neka obijena vrata,
postojali bi neki pretuceni
ljudi, nesto bi se desilo. Od svega toga se nista nije desilo. Bila
je samo jedna indicija da postoji
mogucnost prisluskivanja telefonskih razgovora o cemu se, inace,
nasiroko govorilo u nasoj
javnosti. Na to je skrenuta paznja onima ciji je posao da se time
bave. Ti ljudi su se u skladu sa
svojim ovlascenjima postarali da utvrde u cemu je problem i utvrdili
su da se na tom spornom
mestu nalaze pojedine vladine ustanove. Zakljuceno je da da se u to
ne treba dalje upustati,
pogotovu u mesecu opterecenom svim i svacim (bilo je to na pocetku
juna, ne treba da
podsecam sta se sve desavalo do i od Milosevicevog izrucenja Hagu).
To je cela prica. Od svega toga nacinjena je izmisljotina,
direktno podmetanje. Ali, kad je
rec o Vladi Srbije, to i nije jedina afera koju je ona proizvela.
Vlada Srbije vlada aferama.
Nijedna od tih afera nije rasciscena do kraja. Podseticu vas na
slucaj nesrecnog Gavrilovica koji
je ubijen posle razgovora u mom kabinetu. Posle toga je Vlada Srbije
jednostavno zrtvu
pretvorila u krivca. Culi smo na koji nacin je o pokojnom Gavrilovicu
govoreno i u Vladi Srbije
i na koji nacin je to pripisano kabinetu. Slicne stvari se redaju
posle toga, besmislica do
besmislice - udari, saradnja sa Vojskom Republike Srpske u rusenju
rezima, prica o tome da
neko hoce da isprovocira sukob izmedu vojske i policije... Vojska se
prosle godine bas u junu
oglasila o svemu tome. Jednostavno, to je nacin na koji ta vlada
postoji. Marketing i afere su
nacin postojanja Vlade Srbije. Ona svoje postojanje dokazuje na taj
nacin. Takvih slucajeva
imate koliko hocete. Setimo se, na kraju krajeva, i spijunske afere
Momcila Perisica. Cela stvar
je pretvorena u nesto drugo. Mozda je bilo nekih propusta u radu
Uprave bezbednosti, mada
oni nisu dokazani. Ako su postojali, bili su minimalni. Cela ta prica
je pretvorena u pricu o tome
da Uprava bezbednosti jednostavno nije pod kontrolom, da ona
kontrolise celo drustvo. I
nesto sto bi u svakom civilizovanom drustvu bilo reseno na jedan
nacin, pretvoreno je u nesto
drugo zahvaljujuci kontroli nad medijima. Da li treba da govorim na
koji nacin se ta kontrola
ostvaruje, koji su to instrumenti? Hvala bogu, ljudi pocinju da pisu
o medijskim manipulacijama,
o centru u Vladi Srbije koji ne sluzi za normalnu komunikaciju, za
normalne informacije, vec za
dezinformacije.
Kome je to vise stetilo, kome je vise koristilo?
- Svakako da je stetilo i jednoj i drugoj strani. Najvise je
stetilo drzavi. Ali, moram reci da
istina na kraju krajeva uvek ispliva. Onaj ko je pokusao da vlada
neistinama mora na kraju da se
suoci sa tim da je neistina - neistina. Ta strana mora biti na
gubitku i polako jeste na gubitku.
Imamo pred sobom niz takvih slucajeva koji je trebalo da prikriju
nesto drugo; prvo, ono sto je
vlada trebalo da cini, a nije cinila - neuspehe u toj politici,
reforme koje su ostale prazna prica,
koje su, umesto da budu pokretac, postale kocnica promena. Kada
govorim o neuspehu
reformi, izuzimam, naravno, onaj deo koji funkcionise, pre svega
makroekonomski, dakle
monetarni sistem, deo fiskalnog sistema, suzbijanje inflacije, itd.
Sta se, medutim, postiglo u
svemu ostalom - kad je rec o industrijskoj proizvodnji, unapredenju
poljoprivrede, razmeni sa
svetom, o zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti? To je trebalo
prikriti ovakvim pricama.
Ovakvim pricama trebalo je, izgleda, prikriti nasrtanje na
volju naroda i krivotvorenje te
volje. To nije samo oduzimanje 45 mandata DSS u Skupstini Srbije vec
i onemogucavanje da
ta, po svim anketama najjaca stranka, bude pedstavljena u Saveznoj
vladi. I mesto ministra
finansija u Saveznoj vladi je DSS-u oteto. Na tom mestu se vec
mesecima, potpuno suprotno
Ustavu i zakonu, nalazi covek koji je vrsilac duznosti ministra, iz G
17 plus. Takvih stvari imate
koliko hocete.
Sve izmisljene afere, od prve do poslednje, ukljucujuci i ovu
Pavkovicevu, neslavno su se
olupale o glavu svojim tvorcima. Na kraju se sve svelo na price o
kafama, sendvicima... To
vam je najbolji primer da su na kraju krajeva ipak tvorci
izmisljotina vise na gubitku. To naravno
proizlazi iz necega sto je rekao Ljuba Davidovic da narod nikada ne
gubi parnicu. Onaj ko se sa
narodom parnici, on je na gubitku. Ovo sto radi Vlada Srbije je
parnica sa narodom.
Zasto u Srbiji nema zakona o finansiranju politickih stranaka?
Da li ste vi, DSS, spremni da
obelodanite vase stranacke finansije, spiskove donatora i iznose
donacija koje je vasa stranka
dobila? Da li na te prihode placate porez?
- Prihodi i rashodi DSS su dostupni javnosti i potpuno su
transparentni. Ali, nacin na koji
se finansiraju stranke je nedopustiv. Na to smo vise puta
upozoravali, pokrecuci inicijativu da se
donese zakon o finansiranju stranaka. Ali, te inicijative DSS-a su
odbijene. U jednom trenutku je
kao rezultat nekakvih sporazuma nasim zalaganjem bio donet skup
pravosudnih zakona, ali oni
su vrlo brzo potpuno izmenjeni i jos jedanput je izazvano
nezadovoljstvo ljudi koji rade u
pravosudu.
Pada u oci i moze zaista samo da izazove zgrazanje nad ljudima
koji danas govore o
reformama i promenama cinjenica da su oni propustili priliku da se
Ustav Srbije promeni i da se
izbori za predsednika Republike odrze ne po Milosevicevom ustavu vec
po novom ustavu.
Propustili su jos nesto - da za ove predsednicke izbore, makar i
ovako odrzane i po
Milosevicevom ustavu, donesu i odgovarajuce propise koji bi bili
drugaciji, ukljucujuci i one
koji bi regulisali finansiranje stranaka i kampanje. Svega toga nema.
Pazite, tu nije kraj price, da ne budemo naivni. Postoji niz
drugih zakona, koji se, ako
hocemo u Evropu, moraju doneti. Recimo, zakon o sukobu interesa,
zatim zakon o
nespojivosti funkcija. Nema ni zakona o politickim strankama, ni
demokratskih izbornih zakona.
Zakon o finansiranju stranaka sam vec pomenuo. To su jednostavno
stvari koje se moraju
urediti. One nisu uredene i s tim se ulazi u izbore.
Ima li i stranog novca u nasoj politici. Da li se i "strani
faktor" sada direktno angazuje na
domacoj politickoj sceni?
- To je nesto na sta sam ukazivao i ranije. Mislim, zaista, da
DSS moze podignuta cela da
ude u bilo koje izbore posle onoga sto se desilo i sto je potvrdeno i
na izborima 24. septembra
2000. godine. Tada su, ako se secate, SAD, posto nije bilo
diplomatskih odnosa, osnovale
kancelariju u Budimpesti, na cijem je celu bio sadasnji americki
ambasador u Beogradu Vilijam
Montgomeri. Budimpesta i Segedin bile su Eldorado velikog broja
opozicionih stranaka i
nevladinih organizacija.
Nekako uoci tih izbora 2000. godine na jednoj
pres-konferenciji u Vasingtonu, postavljeno
je portparolu Stejt departmenta pitanje o finansiranju stranaka, a on
je odgovorio da jedna
stranka nije finansirana iz Vasingtona, a to je DSS. To je ono sto
znam.
To su valjda neke stare ljubavi koje se ne prekidaju i koje se
izrazavaju u novcu. Neke od
tih veza su nesumnjivo ostale i do dana danasnjeg. Ovde smo sada
zasuti raznim
konferencijama koje organizuju neke nevladine organizacije. U
razgovorima sa nekim
dobronamernim i razloznim predstavnicima Saveta Evrope rekao sam da
ce preko tih
bezbrojnih konferencija nevladinih organizacija, gde se naravno
obrcu, a zasto ne reci i rasipaju,
velike pare, i sama ideja reformi biti ogadena.
Cini li vam se da neke strane zemlje ili vlade sada imaju
svoje favorite na predstojecim
predsednickim izborima u Srbiji?
- Navijanje nesumnjivo postoji, samo je pitanje nacina na koji
se navija. U to necu da se
upustam, ali je sigurno da se ta vrsta navijanja moze dokazati u
nekim drugim postupcima
pojedinih vlada.
Ako se kandidujete na predsednickim izborima u Srbiji, da li
verujete da biste mogli da
pobedite u prvom krugu?
- Dajte da prvo vidimo hocu li se kandidovati. Sasvim nacelno,
dobro je kad covek veruje
u sebe, bez toga nema pobede, ali nije dobro kada je ta vera tolika
da apsolutno potcenjuje sve
protivnike.
Ali, problem sa ustavnom poveljom nece, izgleda, biti
definitivno resen do poslednjeg
datuma za prijavljivanje.
- Nece, ali ce stvari biti jasnije. Ta kola su se zaglibila.
Neki korak dalje koji nas upucuje na
to da li se iz tog gliba moze izaci bice dovoljan za donosenje
odluke.
STEVAN NIKSIC
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
