http://www.vreme.com/cms/view.php?id=320103 VREME, 606,15.avgust, 2002. POLITIKA Intervju - Dr Zoran Dindic: Izbori nisu resenje "Vanredni izbori se raspisuju ili po zelji Vlade ili pod pritiskom parlamentarne vecine. Trenutno pritiska parlamentarne vecine nema. Medutim, da se nismo dogovorili oko iskljucenja DSS-a iz DOS-a, imali bismo vanredne izbore" U jeku visemesecne politicke krize i priprema za predsednicke izbore u Srbiji gotovo niko nije ni primetio da se navrsilo 500 dana od kada je Zoran Dindic nasledio Mirka Marjanovica na celu srpske vlade. S jedne strane, ne moze se poreci da je u tom periodu ostvaren niz znacajnih uspeha, pre svega na polju monetarne stabilizacije, ponovnog uspostavljanja bankarskog sistema i povratka zemlje u medunarodnu zajednicu; s druge, imamo seriju politickih skandala proisteklih iz sukoba DSS - ostatak DOS-a, neispunjena ocekivanja gradana u vezi sa zivotnim standardom, uz povremene neprijatne recidive Miloseviceve ere, kao sto su nerazjasnjena ubistva, sprega policije i kriminalaca, te niz pokusaja zloupotrebe vitalnih institucija sistema u stranacke svrhe. Paradoks tranzicije ogleda se i u cinjenici da vladajuca koalicija u Srbiji jos uvek ima u svom nazivu rec "opozicija", dok je covek cije se ime jos formalno nalazi u imenu te koalicije - Vojislav Kostunica - inicirao sastavljanje vlade u senci. Poslednjih nedelja, igre bez granica s poslanickim mandatima u Skupstini podrile su legitimitet najviseg zakonodavnog tela i nategle dosovsku vecinu do tacke pucanja. S obzirom na to, prvo pitanje premijeru Dindicu odnosilo se na spekulacije da ce, kao prvi na listi DOS-a, na prvom skupstinskom zasedanju morati da sedne u poslanicku klupu. "VREME": Da li se vracate u Skupstinu Srbije? ZORAN DINDIC: Ne, nema potrebe za tim. Cinjenica je, ipak, da posle oduzimanja mandata poslanicima DSS-a, parlament vise ne odrazava odnos snaga u politici. To nije tacno, rec je o jednom velikom nesporazumu. DOS je pobedio kao koalicija na osnovu programa reformi, a ne kao zbir stranaka, niti bi te stranke pojedinacno, svaka za sebe, mogle da osvoje toliki broj glasova. To se ogleda u koalicionom ugovoru, u kome se ne pominju stranke sa njihovim pravima, nego obaveze koalicionih partnera da podrzavaju predloge Vlade i program reformi. Vec tada je bilo jasno da je DOS dobio taj mandat i da smo svi mi kao stranke samo sredstva za obavljanje tog posla. A ako govorimo o podrsci javnog mnjenja, u maju i junu pre dve godine, DSS je imao cetiri odsto, kao i Kostunica, DS pet odsto, a Savez za promene, kao nukleus DOS-a, trideset odsto. Znaci, ljudi su vec tada zeleli jedan program iza koga stoje stranke, a ne stranke koje ce se svaki dan dogovarati kako da usklade svoje programe. Dakle, nisu stranke unele delove svog birackog tela u DOS, nego je DOS dobio biracko telo za reforme. DSS je prekrsio taj ugovor time sto je na grub nacin permanentno pokazivao da program reformi vise nije njegov program. Glasali su protiv Vladinih zakona i stupili su u parlament ne da se upuste u raspravu i eventualno kritikuju Vladu, vec s ciljem da sprece odrzavanje sednica. Stvaranjem vlade u senci postali su klasicna opozicija. To je kao da u fudbalskom timu imate beka koji sistematski daje autogolove, a vi ste, navodno, zbog nekih obzira duzni da ga drzite u timu. Dakle, oni su prekrsili ugovor i time su izgubili pravo na mandate. Ne ulazeci u pravni aspekt oduzimanja mandata koji je takode sporan, ostaje cinjenica da jedna od najjacih politickih stranaka u Srbiji vise nema predstavnike u parlamentu. To znaci da je put prevazilazenja krize kroz skupstinsku debatu sada zatvoren. On je bio zatvoren time sto su oni tri meseca bojkotovali parlament. Moja ponuda od samog pocetka glasi: postavite svoje uslove, ali se vratite na program s kojim smo dobili izbore. Ja ne mogu da se cenjkam oko programa, ali mogu da se cenjkam oko nacina ucesca u programu. To je politika, i meni nije strano da sa svakim partnerom pregovaram oko toga sta njima kao stranci treba. Medutim, ne mogu da pocnem te pregovore od nule, da pristanem da zaboravimo reforme i da razgovaramo kao nezavisni akteri na politickoj sceni. Ni moj ni njihov kredibilitet ne proisticu iz politickog delovanja, jer ja sam delovao deset godina, pa sam imao svega nekoliko procenata podrske. Ako bih sada rekao da sam nezavisna licnost, to ne bi bilo fer, jer ja crpem svoj kredibilitet na osnovu toga sto sprovodim neke reforme koje ljudi zele, a to vazi i za njih. Dakle, ja im porucujem da se vrate izbornom programu, koji je u osnovi jednostavan, i onda da se na tom programu dogovaramo o nacinu funkcionisanja koalicije. Oni su tu ponudu vec odbili. Da li vi stvarno verujete da se postojeca situacija moze razresiti bez parlamentarnih izbora? Ja ne vidim sta bi izbori tu resili. Za pocetak, bilo bi jasnije ko ima koliko mandata, ko je vlast, a ko je opozicija. Ne, jer DSS od pocetka nije bio zainteresovan za usesce u radu Skupstine, vec iskljucivo za njeno radikalno osporavanje. Oni hoce da budu istovremeno i vlast i opozicija, i ocigledno nisu nacisto sa svojim identitetom. Da li to znaci da svi mi treba da idemo na izbore zbog njih? Ako se javi jos neko i zahteva izbore, onda postoji jednostavan mehanizam da se to testira. U Skupstini ima 131 poslanik bez DSS-a, i meni je dovoljno da sest ili sedam od njih glasa za nepoverenje vladi da kazem da ova vlada nema vecinu. Ja politicku stabilnost merim tom jednostavnom vecinom od oko sto trideset poslanika. Mi smo u pocetku bili spremni da tolerisemo ponasanje DSS-a, da kazemo dobro, oni su negde izmedu vlasti i opozicije, i racunali smo da ce do sledecih izbora narod shvatiti taj njihov kukavicluk. Oni su, medutim, to shvatili kao dokaz nase slabosti. DSS je opstrukcijom parlamenta, formiranjem vlade u senci i izjavama da ih odluke DOS-a ne obavezuju prekoracio liniju tolerancije. Oni su krenuli da svakoga dana kroz opstrukciju parlamenta ruse sistem i time dokazuju da im niko nista ne moze. Onda je to postalo pitanje - mi ili oni. Inace postoji jedno dosta mlako raspolozenje za reforme, i zbog mentaliteta, i zbog opste atmosfere i zbog nedostatka energije. Bio je poceo da se stvara utisak da sistem svakog casa moze da se srusi, svakog dana je bilo problema oko kvoruma, svakoga dana je bila kriza. Zar je trebalo da dignemo ruke i da kazemo: narode, nije zrelo za reforme, provescemo sledecih dvadeset godina na slepom koloseku, zajedno s Albanijom i Makedonijom? Mi sada kao narod imamo istorijsku sansu koju jednostavno ne mozemo da dozvolimo da propustimo. Znaci, vi ocekujete da ce sledeci parlamentarni izbori biti redovni? Vanredni izbori se raspisuju ili po zelji Vlade ili pod pritiskom parlamentarne vecine. Trenutno pritiska parlamentarne vecine nema. Ja cak ne verujem da bi svi poslanici opozicionih stranaka zeleli izbore. Neke od tih stranaka su u transformaciji, neke racunaju da im treba jos vremena da se reformisu i boje se da bi sada, ako bi izasle, dozivele poraz koji bi ih politicki unistio. Izbore hoce one stranke, uglavnom vanparlamentarne, koje nemaju sta da izgube. A ako govorimo o mogucnosti da Vlada dozivi nepoverenje, to je prilicno nerealno. Medutim, da se nismo dogovorili oko iskljucenja DSS-a iz DOS-a, imali bismo vanredne izbore. To bi znacilo da nismo u stanju da ispostujemo koalicioni dogovor, i ta koalicija bi prestala da postoji. Slede nam predsednicki izbori u Srbiji. Vi se do sada niste izjasnili da li cete podrzati Miroljuba Labusa? Pa dobro, on je clan Demokratske stranke i mi cemo ga kao stranka podrzati i odradicemo njegovu kampanju. Hoce li DOS imati zajednickog kandidata? Dogovoricemo se. To jos nije definisano, jedan deo DOS-a, kao Gradanski savez i SDU, podrzao je Labusa, a za ostale cemo videti. Medutim, ja mislim da to pitanje nije dramaticno i ne vidim zasto od svakog politickog pitanja pravimo dramu. Znaci, pitanje smenjivanja Milosevica bilo je dramaticno, pitanje opstanka reformi je i sada dramaticno. Treba napraviti jednu rang-listu, da vidimo sta je dramaticno, sta je normalno, a sta moze ovako ili onako. Ili ce pobediti Kostunica ili Labus. Oba kandidata su demokratska, postoji normalna procedura i od toga ne treba praviti pitanje zivota ili smrti. Ko god pobedi, to nece izazvati nikakvu krizu, i ja mislim da narod treba umiriti i objasniti da nisu svaki izbori na zivot ili smrt. S druge strane, ako situacija nije dramaticna, nema razloga da se sada osamnaest stranaka usaglasava oko toga. Bilo bi dobro, zbog atmosfere u koaliciji, ako bi DOS imao jednog kandidata, ali ako se to ne desi, nije nikakav gubitak. Mi smo imali koaliciju za republicke i za savezne izbore, i ako bismo imali koaliciju za predsednicke izbore, to bi bio jedan kvalitet vise. DOS nije vecita koalicija, pa da mora da ima jedinstvene kandidate za svake izbore. Naravno, i o tome mozemo da pregovaramo, ali za sada ne mislim da to mora da ide automatski. Dakle, ukoliko pobedi Kostunica, vi verujete da cete moci da saradujete s njim? Da, bez problema. Iako trenutno prakticno ne komunicirate? Mogu da zamislim saradnju s njim. Ja politiku ne shvatam licno i pre svega vodim racuna da obavim posao. U stranoj stampi je bilo govora o tome da ce u slucaju da pobedi Kostunica on raspustiti skupstinu, proglasiti vanredno stanje i da ce izbiti ne znam kakva kriza, ali te price jednostavno nemaju osnova. Ustav jasno kaze da predsednik Republike to moze da ucini iskljucivo na predlog Vlade. Znaci, mogucnost sukoba je mala, od te saradnje ne zavisi mnogo i dovoljno je da odnosi budu korektni. Ja sam pre dve i po godine predlozio Kostunicu kao predsednickog kandidata, ja sam se zarekao da nikada necu nista lose reci o njemu, bez obzira na to sta on uradi. Sto se mene tice, on je obavio jedan istorijski posao. On nije morao to da radi, mogao je kao i mnogi drugi da kaze da to nije njegova uloga, ali je odlucio da preuzme rizik. Zbog toga kod mene ima zasluge do kraja zivota, ma sta da uradi, i ja se toga drzim. Dakle, nema nikakve sumnje da sam ja spreman da ga u izvesnom smislu podrzim, bez obzira na sve. To sto je do sada uradio za ovu zemlju sasvim je dovoljno. Kostunicu je strana stampa posle 5. oktobra nazvala "ubicom dzinova". Medutim, bas kao u bajci, problem nastaje kada se junak vrati iz bitke sa dzinom i pocne da trazi ruku princeze i pola kraljevstva... Pa jeste, problem je oko uloge. Moja ideja je bila da Kostunica bude neka vrsta srpskog Huana Karlosa koji ce jednu podeljenu zemlju da ujedini, kao sto je spanski kralj posle Frankove smrti ujedinio zemlju koja je bila emocionalno i politicki jako podeljena. Ocekivao sam od njega da se izdigne iznad operativnih problema i politickih sukoba. Ja sam tokom prvih nekoliko meseci, kada je bilo indicija da se neki ljudi spremaju da pocnu da ga osporavaju, rekao: "Ne. On je nase zajednicko dobro, on ujedinjava ovu zemlju." Podsetio sam ih da je polovina stanovnistva glasala za Milosevica, da su to stariji ljudi koji se plase Zapada, vide rizik... Objasnjavao sam da su to realni strahovi, da su to nasi sugradani i da nam treba neko ko predstavlja odgovor na njihove strahove, a to je Kostunica. Govorio sam da je on nama dragocen. Medutim, Kostunica je posle nekog vremena poceo da ulazi u politicke sukobe koji su tu ulogu poremetili. I ja i vecina ostalih u DOS-u imali smo vrlo iskrenu nameru da njemu kao "ubici dzinova" pripadne zasluzeno mesto. Ali, on je prilikom hapsenja i izrucivanja Milosevica i kroz svoju stranku usao u polemike, i onda je to izazvalo refleksan odgovor. Ako vas neko stalno napada, a vi ne odgovarate, to se u ovoj zemlji shvata kao dokaz krivice ili slabosti. Nazalost, to je u javnosti postalo jedna zatrovana tema, i svaka polemika ima veci znacaj od bilo cega konkretnog sto ste uradili. Osim sukoba sa DSS-om, i u ostatku DOS-a postoje problemi. Na primer, nedavno su oko izbora na jugu Srbije sevnule iskre izmedu vase stranke i potpredsednika Vlade Nebojse Covica. Da li je to nesporazum ili pocetak neceg ozbiljnijeg? To nije ozbiljan problem. Demokratska stranka je, kao i ostale stranke u te tri opstine, u specificnoj situaciji i postoji jedan nedostatak partijske discipline. Ni ja ni ostali funkcioneri stranke nemamo neke veze s tim. Optuzbe na racun Covica su lokalni glasovi koji nisu usamljeni, ali to ne znaci da su u pravu. Medutim, tim glasovima se pridruzio i potpredsednik vase stranke, savezni ministar policije Zoran Zivkovic. O tim izborima je bilo raznih prica. Sve sto mogu da kazem je sledece: da nije Covic dobrovoljno pristao da se bavi time, na taj nacin se niko time ne bi bavio. To treba postovati. Niko ne zna da smo pre Covica imali dva koordinatora za Kosovo i za jug Srbije, jedan je bio Perisic a posle njega je bio Pravdic. Radili su tako da ih niko nije primetio. I onda sam posle nekoliko meseci ja navalio i rekao: "Ljudi, mi nemamo politiku. Treba nam neko ko ce to da preuzme." Javio se Covic, i mi sada imamo ekipu, cinjenice i analize, imamo stav. Mozda ta politika nije u svakoj pojedinosti savrsena, ali ja sam Covicu zahvalan. Istovremeno, ministar pravde Vladan Batic vodi kampanju za samostalnu Srbiju koja je direktno suprotna politici Vlade i Beogradskom sporazumu, koji ste i vi licno potpisali... Ja to ne vidim kao problem sve dok Vlada nije u manjini. Stranka moze slobodno da zastupa svoj partijski stav sve dok to ne ugrozava sprovodenje zajednicke politike. Da nam fale glasovi u Skupstini, to ne bi moglo da prode. Onda bismo rekli: ili glasaj za ovo ili izadi iz Vlade. Ovako, imamo komotnu vecinu, pa nema potrebe da uterujemo nekakvu disciplinu. Mi na tome insistiramo samo kada nam treba operativna vecina, bilo u Skupstini, bilo u Vladi. Ako imamo vecinu, dozvoljavamo da manjina zastupa svoj stav. Mi smo jedna funkcionalna, a ne monolitna koalicija. U svakom slucaju, ja garantujem da ce Skupstina Srbije usvojiti Ustavnu povelju, a ako se to ne desi, ja cu podneti ostavku. Ne smeta vam ni sto sve vise clanica DOS-a odlucuje da formira izdvojene poslanicke klubove? Nedavno je to ucinila koalicija DAN. Taj proces imamo od samog pocetka, kada se cula primedba da stranke iz opozicije imaju vise mogucnosti da preko svojih sefova poslanickih klubova izraze svoje stavove, a mi sa preko sto sezdeset poslanika imamo samo jednog. Nije dobro kad njih pet ili sest govori, a samo jedan odgovara, pa smo se dogovorili da se taj broj izjednaci. Tako je pocelo. E sad, sve dok izglasavamo zakone, to nije problem. Prvi put kad neki zakon ne prode, imacemo krizu, a ako se to desi drugi ili treci put, pasce Vlada. Svako glasanje o vaznim zakonima je glasanje o poverenju Vladi. Do sada nijedan zakon koji je Vlada predlozila nije propao u tom smislu. Dva ili tri su bila bitna: o privatizaciji, radnim odnosima i o poreskom sistemu, a ako bi neki manje bitni zakoni bili vraceni na doradu, to ne bi bilo nista strasno. Znaci, u tom raslojavanju poslanickih klubova ne vidim krizu, nego zelju nekih stranaka da se promovisu za neke buduce izbore. Ove dve godine su zacas prosle, sledece dve ce proci jos brze. Jedna od stvari koje vam se cesto stavlja na teret je bliskost pojedinih visokih funkcionera, clanova DS-a, sa ljudima iz famoznog surcinskog klana. Javni funkcioneri ne bi smeli da se krecu u tim krugovima. Ja se s tim ljudima iz Surcina nisam sreo vise od dve godine. Bilo je vreme kada je to bilo pitanje prezivljavanja, kada smo setali ulicama, i tada je bilo vazno da li ce neko na vreme da dode i da kaze: "Ja sam dobio nalog da te ubijem, imas pet minuta da se izgubis." To se desavalo, i pojedini moji kriticari koji su u to vreme bezbedno sedeli po kabinetima to zaboravljaju. Znate, postoji jedna engleska poslovica koja kaze da covek treba da ima prijatelje i u raju i u paklu. Ta poslovica vazi za neke situacije, ali ne za sve, i ne za svakoga. U meduvremenu je doslo do promene sistema i sada za tako nesto nema vise nikakvog opravdanja. Postoji nacelan problem u vezi s neefikasnoscu sudstva i policije, i to je moja najveca frustracija. Mogao bih satima da vam pricam o tome. Ono sto se svuda u svetu prihvata kao dokaz, kod nas ne vazi, i dovoljno je da kriminalac povuce priznanje i nade par svedoka pa da bude osloboden. To nije samo stvar zakona, nego i mentaliteta. Vlast se ne dozivljava kao nesto stabilno, i ako covek treba da bira da li ce da se sukobi sa zakonom ili ce da kaze nesto sto ce ga dovesti u sukob s nekom kriminalnom grupom, on uvek bira ono prvo. S obzirom na okolnosti, takvo ponasanje je racionalno. Jeste, manje je rizicno ne saradivati s vlastima nego ne saradivati s kriminalom. Mi sada imamo jedan zid cutanja oko svih vaznijih slucajeva. Pogledajte slucaj Radeta Markovica. Zasto bi neko rizikovao da svedoci protiv njega, kad ce taj Markovic sutra da izade iz zatvora i da mu ucini nesto nazao? Situacija na relaciji policija-pravosude je dramaticna i mi u roku od dva-tri meseca tu moramo nesto radikalno da uradimo. To se ne odnosi samo na Surcin nego i na Zemun, i na Jagodinu i na Beograd... Sta cete konkretno uraditi? Pa, imacemo specijalnog javnog tuzioca i uvescemo specijalni postupak za teska krivicna dela. Taj postupak nece biti specijalan po sadrzaju, nego prema prioritetima. Znaci, sudice se po zakonu, ali ne moze se na isti nacin tretirati trgovac heroinom i neko ko je obio trafiku, a trenutno se tako radi. Dakle, na teske slucajeve ce se obratiti posebna paznja, bice poseban izbor sudija, celo sudsko vece ce se baviti time, rocista ce se zakazivati u minimalnom roku. Kad se izrekne presuda, u zatvor ce se ici odmah, a ne kao sada, kada se na izvrsenje ceka po dve-tri godine, pa se predmet u meduvremenu izgubi i na kraju ne bude nikakvih sankcija. Mora da bude jasno da se organizovani kriminal ne isplati jer ce biti skopcan sa realno velikim rizikom. Zatim, povecacemo efikasnost kriminalisticke policije. Vec sada puno investiramo u tehniku, ljude i strukture koji se bave suzbijanjem najtezih vrsta kriminala. Mi sada imamo difuznu policiju sa oko trideset pet hiljada zaposlenih, od cega je dvadesetak hiljada realno na ulici, a svega par stotina se bavi kriminalom koji je zapravo devedeset odsto brige naroda. Zar nije jedan deo problema u nepostojanju zakona o finansiranju politickih stranaka, kao sto tvrdi dr Vladimir Goati? Neko ko ima novac moze kroz stranke da utice i na policiju i na sudstvo. Ne, u strankama nema para i to je zaludna prica. Naivno je verovati da bi se time resio problem jer niko ne prijavljuje da je dao ili primio mito. Da, ali kad je drzava u besparici, svasta se desava. Na primer, postoji prica da Cane Subotic finansira neke vidove specijalnih jedinica jer je njihova oprema skupa a u budzetu nema para... Nije tacno, apsolutno nista se ne finansira. Prvi put cujem za to. Postoje neki vidovi sponzorstva, na primer, kada ja skupim desetak banaka i preduzeca i kazem da smo imali poplave, da ne mozemo kampove da finansiramo iz budzeta, ili da nam treba krov za Narodni muzej, i onda oni potpisu neki ugovor. Korupciju cemo suzbijati kroz poresku kontrolu. Kad vidimo da neciji zivotni stil ne odgovara njegovim legalnim prihodima, onda cemo ga pitati odakle mu novac, kuca, automobili, skolarina za decu u inostranstvu... Nema potrebe da istrazujemo koji mu je kriminalac dao pare, dovoljno ce biti da ne ume da objasni odakle mu, pa cemo mu ih oduzeti. Uostalom, zakon o poreskom sistemu vec predvida takav postupak. I onda taj neko, kao nedavno Nebojsa Pavkovic, kaze da mu je zena radila u inostranstvu pa je tamo zaradila pet kuca? I to se moze proveriti. Iz inostranstva cemo traziti podatke gde je radila, koliki je porez tamo prijavila... Osim korupcije i kriminala, gradani su zabrinuti i zbog pada zivotnog standarda. Zivotni standard nije pao, naprotiv. Imate jasne statisticke pokazatelje koji govore da su, na primer, 1996. godine prosecnoj porodici bile potrebne dve prosecne plate za potrosacku korpu, a sada je dovoljna jedna. Druga je stvar sto su ljudi ocekivali vise od promene sistema. Ja stalno govorim da je rusenjem Milosevica zavrseno samo jedno poluvreme, a da sada igramo drugo, i jako je vazno da utakmicu izguramo do kraja Meni je jasno da nezadovoljstvo postoji, ali ono potice iz povecanih ocekivanja. U vidokrug naroda ulazi sve vise mogucnosti, pa raste i nezadovoljstvo sto ne mogu da ih sve ostvare. Kad su vam jedine alternative zivot ili smrt, zadovoljni ste sto ste zivi. Kad postoji izbor da li da odete na letovanje u Grcku, ili u Crnu Goru ili u Tursku, a ne mozete, onda ste trostruko nezadovoljni, pogotovo kad vidite da neki ljudi idu. Ako neko ima sto mogucnosti, a moze da ostvari deset pa je stoga devedeset odsto nezadovoljan, onda je to za mene napredak. Pre dve godine je imao tri mogucnosti, a to je da ne ide u rat, da ne umre od gladi i da se ne razboli, pa je bio zadovoljan sto posto ako je sve tri ostvario. Ono sto ja mislim da je vazno jeste da Srbija, prvi put posle niza godina, ima mogucnost da se pokrene u pravcu Evrope. Takva prilika se javlja jednom u pedesetak godina, mozda i rede. Prvi put u istoriji mi imamo pred sobom Evropu koja emituje neke pozitivne signale. Kad je Karadorde pisao Napoleonu i trazio pomoc protiv Turaka, dobio je odgovor da je Turska saveznik Francuske u borbi s Rusijom. Slicno je bilo i 1904, kada smo se zakacili s Austrijom oko Bosne, a potom i s Nemackom. Prvi put imamo situaciju da nam spolja ne dolaze prepreke, nego podrska. To je vetar u nasa jedra, i ako sada ne iskoristimo ovu sansu, onda ce to biti veca steta nego sto smo propustili prethodne dve. Dejan Anastasijevic Jelovnik Pregovaracki timovi Srbije i Crne Gore ovih dana izjavljuju da dogovora o sudbini federacije nema i da ga do kraja avgusta najverovatnije nece biti. Uprkos tome, vi ste nedavno dali prilicno optimisticku izjavu da ce Ustavna povelja biti doneta u predvidenom roku. Na cemu zasnivate taj optimizam? Rec je o tehnologiji pregovora koja je pogresna, a ne o sustini. Politicki je veoma korektno sto predstavnici svih partija u Srbiji i Crnoj Gori imaju prilike da se dogovaraju i izraze svoje stavove, ali ako je cilj da se dode do teksta koji bi bio osnova za dogovor, to nije najbolji nacin. Dakle, pitanje je da li nam je prioritet da petnaest stranaka mesecima prica o tome kako ko zamislja zajednicku drzavu ili je prioritet da se napravi jedna funkcionalna konstrukcija. Ja sam ocekivao da ti pregovori upadnu u corsokak i izjavio sam svojevremeno da dvadeset sedam ljudi nisu u stanju da usaglase ni jedan jelovnik. Oni su mi kao odgovor poslali jedan jelovnik iz savezne skupstine koji su svi potpisali - zao mi je sto ne mogu da vam ga pokazem, eno mi ga kod kuce - i rekli su: "Eto vidis da moze." Medutim, tu je posredi jedan mali trik: ja nisam rekao da oni ne mogu da potpisu postojeci jelovnik, nego da ne mogu da naprave novi. Tako su mogli da potpisu i postojeci ustav, ali ovde treba napraviti nesto novo. Da su napravili nov jelovnik, ja bih to shvatio kao dokaz njihove kreativnosti. S druge strane, dve osobe bi lako mogle da izaberu tri-cetiri jela i da sastave nov jelovnik, tako da mislim da ce se tako i naci resenje. Mi smo kao Vlada Srbije bili zainteresovani za ekonomski deo sporazuma i taj deo smo brzo i bez pompe usaglasili. Seli smo Filip Vujanovic i ja i resili smo problem. Usaglasili smo carine, problem inspekcije, uz minimum natezanja. Znaci, ja sam siguran da za ovih deset dana na isti nacin mozemo da usaglasimo i taj politicki deo. Jedino pitanje koje bismo mogli da ostavimo otvoreno jeste nacin izbora, ali to nije racionalno, nego arbitrarno pitanje. Kad kazete "mi", onda mislite na Vujanovica i sebe? Mislim da vlade Srbije i Crne Gore to pripreme, a da onda nasi poslanici u ustavnoj komisiji to usvoje. Nema potrebe da gosti sastavljaju jelovnik - dovoljna su dva kuvara. Investicije Dosad ste vise puta izjavljivali da ste nezadovoljni nivoom stranih investicija u domacu privredu. Zasto stranci ne ulazu vise? Tu postoje dva razloga. Prvi je generalna uzdrzanost investitora u poslednjih godinu-dve dana, ne samo u odnosu na nas. Drugi razlog je sto smo kasno zavrsili dogovor s Pariskim klubom, i sto smo tokom tih razgovora bili optereceni Haskim sudom kao politickim uslovom koji su Amerikanci postavili da bi nas tamo podrzali. Tako smo tek u decembru prosle godine odvojili stare dugove od novih. To je bilo neophodno da se investitori ne bi bojali da ce im biti pripisani raniji dugovi preduzeca u koje ulazu. Dakle, dok nismo preko Pariskog kluba povukli tu crtu, nije moglo biti znacajnijih investicija. Realno, nivo investicija u Srbiji je cetvrtina potrebnog. Nama su potrebne dve milijarde dolara godisnje. To je novac za koji smo izracunali da mozemo realno da apsorbujemo, a vise od toga ne bismo mogli da upotrebimo. Kod naseg stanovnistva u slamaricama ima oko cetiri milijarde, ali jos ne postoje mehanizmi i nivo poverenja koji je potreban da bi ljudi to ulozili. Mi se nadamo da cemo kroz ubrzanu privatizaciju za mala i srednja preduzeca stvoriti neke male privredne oaze, tako da, na primer, neki covek iz Sapca vidi da postoji neko preduzece, da je to realna svojina, i onda se resi da kupi deonice jer ce mu to doneti veci prihod nego da sedi na tim parama. Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
