http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02092301.shtml
Glas javnosti, 24.septembar, 2002.
Tema:
GLAS ISTRAZUJE
Svedocenja Srba koji su preziveli zloglasni splitski logor
"Lora", poslednji krug pakla
Zatvorenici su prisiljavani na homoseksualne odnose, vodeni na
lazno streljanje, morali da piju mokracu, lizu klozetske
solje...
Dok Hrvatska spekulise da li ce sudiju Slavka Lozinu izuzeti
sa
sudenja za ratni zlocin u "Lori", zrtve zloglasnog splitskog
logora
sigurno nikada nece zaboraviti strahote koje su tamo
preziveli.
Podsecamo, hrvatsko Ministarstvo pravde zatrazilo je prosle
nedelje
od splitskog Zupanijskog suda da promeni sudiju na sudenju za
ratne zlocine u "Lori". Opravdano se sumnja da je Lozina
sakrivao
dokumenta koja bi mogla da naskode tuzenima za mucenje i
ubijanje Srba.
Da li ce oni koji su ubijali i mucili Srbe ikada biti osudeni,
tesko je
reci, s obzirom na to da se u Splitu trenutno sudi samo za dva
ubistva Srba, iako postoje jasne indicije da se radi o
najmanje 37
osoba srpske i crnogorske nacionalnosti.
U jugoslovenskom Komitetu za
ratne zlocine kazu da su u "Lori"
tokom rata bili zatoceni Srbi civili
i ratni zarobljenici. To su bili
vojnici na odsluzenju vojske,
rezervisti, piloti i vojnici Vojske
Srpske Krajine, ili Vojske RS, koji
su na ratistima sirom Hrvatske,
BiH uhvaceni i zarobljeni. Niko
nije bio posteden sistematskog
izivljavanja, surovog
premlacivanja, nanosenja fizickih
i psihickih povreda. Hrvatskim
strazarima, logorskim cuvarima i
vojnoj policiji bilo je potpuno
svejedno nad kim se izivljavaju -
civil, muskarac ili zena, ranjenik,
bolesnik ili ratni zarobljenik...
- Bilo je bitno da je Srbin i
pravoslavac, pa da se obruse
surovoscu i bestijalnoscu kakvu
samo bolesni um moze da smisli -
kaze se u dokumentu Komiteta. U
istom dokumentu taksativno je
navedeno kroz koja su sve
izivljavanja srpski zatvorenici
prolazili. Zbog obimnosti
materijala, "Glas" prenosi samo
delic.
Srpski zarobljenici izvodeni su na
lazno, fingirano streljanje,
prisiljavani da lizu cizme strazara, na "telefoniranje",
povezivanje
delova tela: usiju, polnih organa, slepoocnica, prstiju na
indikovanu
elektricnu struju. Terani su da se krste kao katolici, da lizu
i ljube
hrvatsku zemlju. Takode su terani da lizu solju i pod u
klozetu i da
piju mokracu.
Morali su da trce logorskim krugom rasirenih ruku kao avion u
bombardovanju, dok su drugi imitirali pucanje aviona. Takode
su
prisiljavani da ustima sakupljaju otpatke po logorskom
dvoristu, da
jedu opuske od cigareta, zive puzeve s kucicama, perje
ubijenih
ptica, zive zabe, gliste... Jeli su po pola kilograma soli, a
nisu im
davali vode. Prisiljavali su ih i na "igranje kola": u
dvoristu bi se
zarobljenici uhvatili u krug, a prvi i poslednji bi bili
spojeni
elektrodama na struju. Morali su da okopavaju ili kose travu
oko
logora u miniranom delu. Logorasima kojima je polomljena
vilica
namerno bi se lose namestila kako bi nepravilno zarasla. Na
njima se
jahalo po logoru. Morali su i da ulaze u kucice za pse i da
laju kao
psi, a drugi da mjaucu. Svakodnevno su batinani rukama,
nogama,
cevima za vodovod, gumenim crevima, obicnim, bezbol palicama i
elektricnim palicama, kundacima od oruzja, lancima,
eletroprovodnicima...
Zarobljenici su prisiljavani na
homoseksualne odnose, kao i da
javno polno opste izmedu sebe.
- Na dolasku sacekala su nas
dvojica strazara, polivala vodom i
tukla dva sata. Zatim su nas
jednog po jednog vodili na
"telefoniranje". Izvodili su me
cetiri puta na lazno streljanje. U
celijama nije bilo inventara, niti
namestaja, tako da smo spavali na
betonu. Najmanje sam prebijan
po tri puta na dan. Jedanput sam
za 24 sata pretucen 14 puta. Izveli
su me sa M. u dvoriste, skinuli nas
gole i naterali da popijemo casu
slane vode, a zatim su nas drzali
na suncu citav dan tako da smo
dobili opekotine po citavom telu.
Posle toga su nas pretukli, tako
da, gde god sam bio udaren, sa
tog mesta mi se skinula koza -
svedocio je zarobljeni major JNA.
On je potvrdio da je u zatvor
dolazila komisija Medunarodnog
crvenog krsta.
- Nas petoricu su skrivali mesec i po dana i tek posle toga
smo dosli u
kontakt sa predstavnicima Crvenog krsta - ispricao je major
JNA.
........
Ubijeni i nestali
Da se ubijeni nikada ne
zaborave, "Glas" donosi imena
likvidiranih i nestalih 1992, po
spisku svedoka Petra Fjodorova:
Rajko Bulatovic, roden 1964,
Bojan Vesovic, 1973, Ranko
Grbic, Slavko Dragoljevic, 1946,
Dusan Duvnjak, 1965, Nikola
Duvnjak, 1957, Mirko Zecevic,
Stojan Zubic, Borislav Ivkovic,
1960, Dusko Jelic, 1966, Spasoje
Kanlic, 1957, Nenad Knezevic,
roden u Niksicu, Ratko Lugonja,
1962, Miro Ljepava, 1973, Jovo
Maric, 1943, Doko Maric, 1932,
Ratko Masim, 1954, Ljupko
Milic, 1942, Dusan Milisic, 1961,
Dusan Niksic, 1951, Petar Pantic,
1935, Vlado Savic, 1961, Mirko
Civcic, Milivoje Cucuga, 1966,
Ratko Simovic, 1963, Milos
Perunovic, 1965, Dragan Dokic,
1958, Luka Papic, 1954, Radomir
Vulic, 1952, Borivoje Zirojevic,
1955. Luka Gazivoda, 1955, 32.
Zoran Popovic, Pavle Popovic,
1957, Dragan Jakovljevic, 1967,
35. Miljan Susic, 1959, Nedeljko
Jankovic, 1969, Radivoje
Petkovic, 1961.
.........
Naredbodavci
Sve genocidne zlocine u logoru
"Lora" u Splitu izvrsili su ili su
naredili njihovo izvrsenje
pripadnici vojnih, policijskih i
civilnih vlasti Republike
Hrvatske. O tome postoje
nepobitni dokazi i iskazi
logorasa, ocevidaca i zrtava .
Naredbodavci su bili Mate Lusic,
nacelnik Uprave vojne policije
Hrvatske, Gojko Susak, ministar
odbrane Hrvatske koji je bio
upoznat sa dogadanjima u
"Lori", ali je to zataskavao i
onemogucavao pokretanje
krivicnog postupka; Mario
Barisic bio je zapovednik 2.
satnije 72. bojne HV.
Naredbodavac je i Zeljko Maglov,
komandant vojne policije HRM.
Upravnici logora bili su Ivica
Bosko i Miroslav Buzov, koji su
izdavali naredenja i sami
ucestvovali u zlocinima.
.........
MIROSLAVA CVEJIC
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
