Za�to je �tajneru u privatizaciji Kosmeta Ljubljana bli�a od Beograda
Slovenija kupuje, Srbija otpla�uje
Delegaciju iz Pri�tine Slovenci do�ekali kao dr�avnu. Ljubljana jo� 2000. godine napravila projekat za 24 fabrike na Kosmetu
Delegacija Skup�tine Kosova, na �elu s predsednikom Ned�atom Dacijem, pre nekoliko dana bila je u poseti Sloveniji, radi pobolj�anja me�usobnih privrednih odnosa. Me�utim, tokom prijema kod predsednice slovena�kog parlamenta Marte Kos, neki od politi�ara govorili su o Kosovu kao o nezavisnoj dr�avi.
Pored toga �to je, iako i dalje nominalni deo Jugoslavije, kosmetska privatizacija sasvim zaobi�la srpski zakon, po�elo je, izgleda, i oglu�avanje o zvani�ni status ove, jo�, pokrajine.
Srbi odustali
Zbog istih, trgovinskih odnosa, Mihael �tajner, �ef Unmika na Kosmetu, a posle "nedavno uspe�ne posete parlamentarne delegacije", planira put za Sloveniju ve� sutra i prekosutra. �tajner �e nastojati da podstakne ve�e prisustvo slovena�ke privrede na Kosovu, izjavio je Dimitrij Rupel, slovena�ki ministar inostranih poslova.
|
SPC je imala tre�inu Tre�ina plodne zemlje Kosmeta pripadala je pre Drugog svetskog rata
manastiru De�ani, odnosno Pravoslavnoj crkvi. Posle rata, u okviru
nacionalizacije i agrarne reforme, zemlja je Crkvi oduzeta. Crkva je
vremenom sasvim li�ena ekonomske mo�i, drasti�no osiroma�ena. Pored
ostalog, postala je zavisna od dr�ave, i to "revolucionarnim" zakonima,
ga�enjem prava svojine. |
||||
Iako su putovali u Ljubljanu, Oliver Ivanovi� i Gojko Savi�, �lanovi parlamentarne kosovske delegacije, nisu prisustvovali sastanku s predstavnicima Privredne komore Slovenije.
Kako je Ivanovi� objasnio za "Glas", u osnovi, odsustvovanje sa ovog sastanka bio je u stvari protest zbog otvaranja slovena�ke kancelarije na Kosovu.
- Kancelarija te privredne komore ve� postoji u Beogradu, �to zna�i da pokriva i Kosovo. Otvaranjem nove mo�e da se da pozitivan signal Albancima da su na dobrom putu ka ostvarenju cilja, to jest, nezavisnosti. Druga stvar je sam koncept privatizacije po planu Unmika, gde �e se na elegantan na�in zaobi�i srpske banke i poverioci, kao i Srbija, koja je ve�inski vlasnik svih dru�tvenih preduze�a na Kosmetu. Srbija je ulo�ila vi�e od milijardu i �esto miliona dolara u preduze�a, koja �e pri promeni vlasnika dobiti novo ime, opremu i prava, ali ne i obavezu vra�anja para poveriocima u Srbiji, koji su godinama ulagali u ta preduze�a - ka�e Ivanovi�.
Iako je Kosmet nominalno deo Jugoslavije, jugoslovensku i srpsku dr�avnu imovinu doma�im i stranim zainteresovanim kupcima, prema uredbi �efa Unmika, prodava�e specijalna Unmikova agencija za privatizaciju - "Kosovo trast agencija". U njoj ne�e biti predstavnika srpskih vlasti.
�tajner, koji je pod pritiskom donatora da Kosmet �to pre ekonomski osamostali, jer pokrajina �ivi uglavnom od donacija i sive ekonomije, po�ao je od privatizacije kao preduslova za uvo�enje tr�i�ne privrede, odnosno za privla�enje investitora i otvaranje novih radnih mesta za ogroman broj - 65 odsto - nezaposlenih. On smatra da "ekonomski razvoj ne mo�e da �eka kona�no re�enje politi�kog statusa Kosova".
Prema �tajnerovoj uredbi - o kojoj su, kako tvrde i on i njegovi saradnici, konsultovani UN, ameri�ki Stejt department, Svetska banka i vlada Kosmeta - ali ne i vlada Jugoslavije ili Srbije - novac od prodaje preduze�a i�ao bi u specijalni fond za postupno namirivanje poverilaca. Srbija je, na osnovu ulaganja, ve�inski poverilac sa vi�e od 51 odsto vlasni�tva u preduze�ima na Kosmetu. Ina�e, iz nekada�njeg Fonda za nerazvijene u biv�oj Jugoslaviji u kosmetsku privredu investirano je 17 milijardi dolara.
Zapravo je �tajner, na osnovu svojih tuma�enja Rezolucije 1244, opreznije uradio ono �to je svojevremeno, ako se dobro se�amo, �eleo ubrzano da uradi Bernar Ku�ner.
Ku�nerov put
|
Bogatstvo Kosmeta Kosovska oblast obiluje izuzetnim rudnim i energetskim potencijalima.
Jo� u srednjem veku je oblast Novog Brda bila poznata po bogatim
nalazi�tima srebra i kovnici novca, a srebrne �ile se i danas eksploati�u
u Trep�i, iako je glavnina proizvodnje ovog rudarsko-topioni�arskog basena
sada preba�ena na olovno-cinkanu rudu. Ovo je dalo osnovu i za razvoj
ostalih segmenata industrije na Kosovu. Posebno bogatstvo predstavljaju
velika le�i�ta lignita, procenjena na oko 14 milijardi tona, na kojima je
bazirana termoenergetika ove oblasti, koja je snabdevala strujom dobar deo
Srbije i bez kojih bi se Srbija svrstala u energetski siroma�ne zemlje
Evrope. |
||||
Jo� 25. jula 1999. Ku�ner se zarekao da �e "Unmik upravljati pokretnom i nepokretnom imovinom registrovanom na ime SR Jugoslavije ili Republike Srbije ili njihovih organa, koja se nalazi na teritoriji Kosova". U martu 2000. on je tra�io da se Trep�a, kao najve�e privredno preduze�e na Kosovu, "ponudi koncesionarima na dugoro�no upravljanje".
Prema Ku�nerovom planu od pre dve godine, koji je Slovenija podr�ala, slovena�ko Ministarstvo za ekonomske odnose i razvoj, pripremilo je jo� 2000. projekat za obnovu Kosova. U planu je bilo otvaranje fabrika i preduze�a u Gnjilanu, Janjevu, Kosovskoj Kamenici, Uro�evcu, Podujevu, �akovici, Pri�tini, Prizrenu, Pe�i i Lipljanu.
�tajner je ovla��enja o upravljanju o�igledno poistovetio sa ovla��enjima vlasni�tva, ali je zasad ostavio Trep�u po strani kao politi�ki osetljivo i pravno slo�eno pitanje. Slika koju on daje o privredi Kosmeta odudara od na�ih ustaljenih predstava o potencijalnom bogatstvu Pokrajine. "Ve�ina preduze�a u takozvanoj dru�tvenoj svojini su dinosaurusi", ka�e on. "Ona nikad nisu bila zlatni rudnici, a neka od njih su proizvodila gubitke od samog nastanka. Neka su u devedesetim godinama bila mrtva." Ovim se �eli re�i da nema bogzna �ta ni da se proda, u�estvovali Srbi u tome ili ne.
Oko 350 dr�avnih preduze�a, predvi�enih za privatizaciju, zapo�ljava 30.000 radnika. �tajner smatra da je posle 1989, kad je Srbija ograni�ila autonomiju Pokrajine, "na Kosovu zavladao legalni haos". �ef Unmika nije prihvatio zahteve kosovskih Albanaca da se ugovori o vlasni�tvu posle 1989. obesna�e (tu spada i ugovor o promeni strukture vlasni�tva "Trep�e") i da se "Srbija li�i vlasni�kih prava", ali je pravno upori�te na�ao u izve�taju Svetske banke za pro�lu godinu, koji se mo�e tuma�iti dosta proizvoljno:
"Svaka promena vlasni�tva posle 1989. smatra se validnom, samo ako je izvr�ena u skladu s nediskriminatorskim zakonima". U izve�taju se odmah dodaje da kosovski Albanci veruju "da su sve takve transakcije obavljene na osnovu diskriminatorskih zakona ili na osnovu zakona primenjenih na diskriminatorski na�in".
Kako �e prvi kupci ovih preduze�a pre biti kosovski Albanci ili Albanci iz dijaspore, nego stranci - koji, pretpostavlja se, �ekaju da na red do�e rudarsko-industrijski kompleks Trep�e - ve� sam po�etak procesa privatizacije kosmetske privrede, u kome u�e��e srpskog kapitala nije verovatno �ak i kad bi Srbi bili bogatiji, sadr�i komponentu usmeravanja Pokrajine ka nezavisnosti preko predvi�ene ekonomske samostalnosti. Kosmet se jo� ne izdvaja iz Srbije i Jugoslavije kao republika, ali se od njih udaljava kao me�unarodni protektorat pod okriljem Ujedinjenih nacija.
Tome u prilog idu i nedavni sastanci sa Slovencima i njihov odnos prema ovoj pokrajini.
Ako srpski Zakon o privatizaciji nije uzet u obzir sada, malo je verovatno da �e biti uzet u obzir kasnije, a jo� je manje verovatno da �e biti prihva�en srpski zakon o denacionalizaciji, koji tek treba da bude donesen.
D. �IROVI�
B. RISTI� http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02092401.shtml
spacer.gif
Description: GIF image
black.gif
Description: GIF image
