|
Datum: 08 oktobar 2002
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili gre�kom ili vi�e ne �elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napi�ite "unsubscribe".
dr
Filip R. Vukajlovi� - �ega se pametan stidi …
Beograd, 06.10.2002.g.
dr Filip R. Vukajlovi�, nau�ni
savetnik Instituta Vin�a
U avgustovskom broju najpoznatijeg popularnog ameri�kog i
svetskog �asopisa za fiziku "Physics Today", u rubrici 'Novosti', nalazi se
slede�i tekst posve�en novim sredstvima odvojenim za finansiranje istra�iva�kih
reaktora: " �etiri konzorcijuma (udru�ene korporacije za izvr�enje odredjenog
posla-pr. F. V.) na �elu kojih se nalaze poznati ameri�ki univerziteti dobili su
5.5 miliona ameri�kih dolara za prvu od pet predvi|enih godina trajanja
projekata (svaka godina nosi isto ovoliko novca). Cilj ovog projekta je
pobolj�anje istra�iva�kih reaktora i odgovaraju�ih edukacionih programa na
kampusima ovih univerziteta Osnovna namera je da se ubla�i predvidjeni
nedostatak nuklearnih in�enjera i nau�nika. Finansiranje obezbedjuje Odsek za
Energiju (DOE-najzna�ajnija vladina organizacija koja se bavi energetskim
problemima-pr. F. V.) u okviru svog novog projekta: "Inovacije u Nuklearnoj
Infrastrukturi i Edukacioni program" (INIE), koji je otpo�eo jula meseca ove
godine i predstavlja najzna�ajniju infuziju federalnog novca u vreme�ne
nacionalne istra�iva�ke reaktore, otkada su oni izgradjeni (za mnoge od njih je
to bilo pre �etrdeset i vi�e godina).
INIE dobitnici su kozorcijumi koje
vode : MIT; Pennsylvania State University; Oregon State University and
University of California at Davis; i Texas A&M University. DOE
nacionalne laboratorije participiraju u nekoliko od ovih konzorcijuma. Jo� tri
konzorcijuma su na listi �ekanja za slu�aj da DOE uspe da nabavi dopunske novce
za INIE program."
Za�to je ovo vest koju treba prokomentarisati �to pre pred
svekolikom srpskom javno��u? Pa zato �to na�e "lidere" od Zapada priznate i
oli�ene u Vojislavu Ko�tunici i Zoranu Djindji�u, posle avgustovskog
oslobadjanja ove zemlje od unikatnog reaktorskog nuklearnog goriva koje je moglo
da omogu�i neprekidni pogon na�eg reaktora u toku slede�ih dvadesetak godina,
predsednik Amerike Bu� nedavno pohvali za "dobro vladanje i doprinos u
spre�avanju �irenja terorizma…" Ovi su toliko ponosni na tu pohvalu �asnoga Bu�a
bili, da se prosto �`dijat od njih nije moglo', koliko su narasli. Predsednik
Ko�tunica je �ak, na jednom svom televizijskom predstavljanju u kampanji za
predsednika Srbije, stra�no zamerio 'alavom' Djindji�u da je svu slavu povodom
Bu�ovog pisma za ovaj 'mudar dr�avni�ki potez' poku�ao da mu otme. Po gornjoj
informaciji ispade da se nije bilo ba� mudro hvaliti.
Da li gospodin Bu� zna
da od jednog srpskog istra�iva�kog reaktora nikakvih pretnji Americi ne mo�e
biti? Pa naravno da zna. Da li doktor filozofije Djindji� i doktor pravnih nauka
Ko�tunica znaju �ta su uradili? Pa naravno da ne znaju. Da li su ih stru�ni
ljudi opomenuli da to ne rade? Ovog puta jesu. Nau�no ve�e fizike Instituta u
Vin�i je sve relevantne faktore u dr�avi o tome obavestilo pravovremenim pismom
koje su i filozofi i pravnici mogli potpuno da razumeju. Upita�e li ovi
'dr�avnici' nekoga od stru�nih kriti�ara u �emu je zapravo problem i kako bi
valjalo postupiti? Pa naravno da ne. Ne bi me �udilo da oni uskoro, samo da jo�
malo vremena pro|e i pra�ina se slegne, za ovaj potez staru vlast optu�e, a
nuklearni reaktor za ostatak komunizma proglase. Jer oni sve svoje poteze i
proma�aje narodu obja�njavaju ili na�im navodnim obavezama prema nekoj
medjunarodnoj zajednici proisteklim iz obnovljenog �lanstva u UN, ili je stvar
nepovratno i zauvek 'uprskala' "biv�a vlast".
Na ovom mestu bi moglo i da se
stane, ali to ba� i ne bi bilo uputno. Za�to? Pa zato �to od svakog zla ima i
gore. Mi Srbi tu lekciju nikako da nau�imo i zbog nje �emo, izgleda, uvek
ponavlja�i biti. Naime, doneta je jo� jedna gora i besmislenija odluka: da se
ubrzano pristupi se�i reaktora i njegovom pretvaranju u nuklearno djubre
(eufemizam za taj postupak je dekomisija-prosto 'da se Vlasi ne sete'). U djubre
se pretvara te�kovodni nuklearni reaktor u Vin�i, istra�iva�ka ma�ina za �ije bi
gradjenje danas trebalo odvojiti stotinak miliona dolara. Videsmo na po�etku da
Amerikanci mnoge svoje, �ak i gore reaktore, u isto vreme pobolj�avaju i
unapredjuju. Da tragedija bude ve�a vin�anski reaktor je bio u funkcinalnom
stanju kada su ga sredinom osamdsesetih zatvorili, a Internacinalna Atomska
Agencija iz Be�a je bila du�na da za ovaj istra�iva�ki reaktor isporu�i nov
sigurnosni sistem. Ona je do po�etka sankcija protiv na�e zemqe isporu�ila 85%
novog sigurnosnog sistema. Preostalih 15% procenata je ve� pla�eno. Dok
Holandija, jedan od svojih nedavno zatvorenih islu�enih reaktora, konzervira i
odla�e dekomisiju za slede�ih �etrdeset godina, nama Srbima samo jo� desetine
tona ovog najopasnijeg radiaktivnog djubreta fale (za koga opet 'stru�njaci'
koriste eufemizam-radioaktivi otpad). Zapo�injanjem kasapljenja (dekomisije)
reaktora, broj problema koje je sada jo� uvek mogu�e kontrolisati, enormno �e se
pove�ati, a mnogi od njih �e verovatno prevazi�i sve �to je do sada vidjeno.
Bojim se da �e Amerikanci, �im se vin�anski reaktor dovoljno uni�ti (toliko da
ga vi�e ne�e biti mogu�e pokrenuti), izgubiti svaki dalji interes da 'poma�u' i
delimi�no finansiraju tzv. dekomisiju. Para u Srbiji da se taj posao dovr�i nema
(potrebno je preko pedeset miliona dolara, ka�u stru�njaci). A tada te�ko nama.
Sve to djubre �e biti sme�teno u jednom od predgradja glavnog grada - Vin�i.
Ovaj kratak komentar name�e jedno prosto pitanje: Dokle �e nam se dogadjati
ovakve stvari i ko je za to kriv? Mo�da nam u odgovoru na ovo pitanje mo�e
pomo�i nedavna izjava gospodina ministra za nauku i tehnologiju gospodina
Domazeta (ekspertski kadar Demokratske stranke) povodom odluke da se demontira
nuklearni reaktor: "Ni�ta se u su�tini ne�e promeniti. Na�i nuklearni fizi�ari i
dalje �e imati posla. To �to smo im rekli da demontiraju nuklearni reaktor isto
je kao i da smo im rekli da ga sagrade. Samo malo druk�ije…" Nije se ovde �uditi
ministru Domazetu. �lan je on Vlade koja nas, evo ve� dve godine, samo
'oslobadja' od na�ih preduze�a, banaka, mladosti koja jo� br�e odlazi (po�teno
re�eno-i cela Vlada izgleda da misli da se ru�e�i gradi). Njima i njihovim je
sve bolje i bolje pa je prirodno da ljudi, koriste�i sli�an metod rezonovanja
'ru�i=gradi', misle da je i nama tako lepo. I televizija nam naj�e��e samo o
lepotama na�eg �ivota i uspesima govori, a kako i ne bi kad se sa nje ne skidaju
ovi, na Srbiju tako ponosni, ministri (zajedno sa tzv. premijerom). Preteko�e
�ak i poznatog nam Mrku po minuta�i u programu u toku ove predizborne kampanje.
Samo, ne�to razmi�ljam, Mrka je neke mostove pu�tao i popravljao a ovi
isklju�ivo PowerPoint prezentacije pu�taju. (O kako lepo Labus sa laptopom
izgleda!) A da je ministar od nauke malo pa�ljivije zavirio u laboratorije
srpskih nau�nih instituta mnogo toga bi mu jasnije bilo (kao i predsedniku vlade
uostalom). I ne�to se pitam: Za�to ti, toliko na Srbiju ponosni ministri, ni
jednom ne reko�e, ili da bar nekim gestom pokaza�e, da su ponosni �to su Srbi.
Ili to mo�da danas jedno drugo isklju�uje?
Iako je vlast u Srba oduvek
bahata i dobronamernim savetima nesklona bila, ipak bi suvi�e pojednostavljeno i
nepravedno bilo za sve samo politi�are optu�ivati. Mnogo ve�u odgovornost ima
onaj obrazovani sloj stanovni�tva koje obi�no inteligencijom, intelektualcima,
ili elitom nazivaju. Logika sitnog �ara je ono �to decenijama opredeljuje
postupke srpskih poluintelektualaca (kojih je ve�ina) i ve�ine inetelektualaca
(koji su u velikoj manjini) na �elu sa isto tako nemu�tom i samo za �ar
zainteresovanom glomaznom, prestarelom SANU. I sve dok je to tako, dok se zarad
sebi malog �ara drugima ogromna �teta neka�njeno �ini, bi�e nam ovako kako nam
je.
I na kraju, kao skromni doprinos u potrazi za putevima izlaska iz
svekolike moralne, duhovne i materijalne krize, podseti�u na re�i Slobodana
Jovanovi�a iz "Jednog priloga za prou�avanje srpskog nacionalnog karaktera",
koje sa protekom godina postaju na�alost sve aktuelnije. O poluintelektualcu on
pi�e da: "�koluju�i se nije dobio podstreka za duhovno samorazvijanje", "duhovne
vrednosti ne razume i ne ceni", "on sve ceni prema tome, koliko �ta doprinosi
uspehu u �ivotu, a uspeh uzima u '�ar�ijskom' smislu, dakle, sasvim
materijalisti�ki", "s ostalim duhovnim vrednostima odbacuje i moralnu
disciplinu…, a i u moralnom, kao i u kulturnom pogledu, on je u osnovi ostao
primitivac", "neomek�an kulturom a sa olabavljenom moralnom ko�nicom, on ima
sirove snage napretek", "�kolska diploma, kao ulaznica u krug inteligencije,
dala mu je preterano visoko mi�ljenje o samom sebi pa se u dru�tvenoj utakmici
taj diplomirani primitivac bori bez skrupula" i t. d. Politi�ki anga�man
poluintelektualca Slobodan Jovanovi� vidi ovako: "Politi�ka ambicija jednog
poluintelektualca upravo i nije politi�ka. Ona se sastoji samo u tome, da se
�ovek kroz politiku obogati, i da na visokim polo�ajima progospoduje. On ne zna
ni za kakve vi�e i op�tije ciljeve. Tek kada poluintelektualac izbije na vrhunac
politi�kog uspeha, vidi kako je on moralno zakr�ljao." Nije li vam sve ovo
prepoznatljivo i veoma blisko?
ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdra�ava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podr�ite bilo kojom finansijskom kontribucijom ili kroz
reklamiranje na na�em web site-u. Va�a
pomo� bi�e upotrebljena za jo� kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo br�e postavljanje na site i, �to smatramo mo�da i
najva�nijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: �iro ra�un br.
40803-601-8-2289398
Za devizne uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, devizna partija br.
27227
|
