-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== SAD OBNAVLJAJU TRGOVINSKE ODNOSE SA SRJ Vašington, Beograd -- Posle dugogodišnje politike uslovljavanja ekonomske pomoći Jugoslaviji, američki Kongres je u utorak rano ujutro po jugoslovenskom vremenu, usvojio zakon koji predviđa obnavljanje i normalizaciju trgovinskih odnosa s našom zemljom. Ovoga puta - bez ikakvih uslovljavanja - Jugoslaviji će taj zakon u trgovini sa Sjedinjenim američkim državama obezbediti status koji ima većina zemalja sveta. Ekonomista Nebojša Savić u izjavi za B92 kaže da usvajanje Zakona u Predstavničkom domu Kongresa znači da će jugoslovenska roba ponovo moći nesmetano i bez uvećanih carina da ulazi na američko tržište: "Ja bih potsetio da je pre desetak-petnaest godina, pre sankcija i raspada Jugoslavije, SAD bilo značajno naše tržište. Očekujem da će posle ovoga, aranžmani koje će naša preduzeća moći da zaključuju vezano za američko tržište, živnuti što može predstavljati jedan dodatni podsticaj našem izvozu. Dakle, ovime se praktično normalizuju naši spoljnoekonomski odnosi sa SAD i možemo očekivati da će po tom odnosu doći do određenog, ne izuzetno velikog, ali u svakom slučaju određenog porasta izvoza", kaže Savić. Nebojša Savić navodi da će Zakon o normalizaciji trgovinskih odnosa najviše uticati na položaj jugoslovenskih proizvođača koji svoju robu mogu da plasiraju na američko tržište. Savić objašnjava da će na građane efekat ove mere biti indirektan. "Oni koji uzimaju učešće u tom izvozu moći će bolje da koriste svoje kapacitete i da ostvaruju veće zarade", rekao je Savić. Upitan koji jugoslovenski proizvodi bi uskoro mogli da se nađu na američkom tržištu, Savić je odgovorio: "Uslovi koji postoje na američkom tržištu i uslovi koji postoje na našem tržištu jesu bitno promenjeni u odnosu na prethodni period. Dakle, da li će naši proizvođači uspeti da obnove aranžmane sa Boingom, na primer, koji su bili prisutni i sa kojima su bile pokrivene nabavke raznih aviona koje je JAT svojevremeno kupovao. Da li će ponovo kuvana šunka u limenkama moći tamo da ide. To su konkretni komercijalni aranžmani koji se zaključuju, njih će biti ili neće biti zavisno od interesa i američkih preduzeća i naših proizvođača i izvoznika", dodaje Savić. Guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić smatra da će Zakon o normalizaciji trgovinskih odnosa koji je usvojio Predstavnički dom američkog Kongresa, imati niz pozitivnih efekata. "Političke posledice će, takođe, biti pozitivne, jer mi više nismo označeni kao politički nestabilan region, što je preduslov za razmah investicija, ne samo u Srbiji, već u celoj jugoistočnoj Evropi", rekao je Dinkić: "Mnogi izvoznici koji su išli preko Kanade, štampali lažne deklaracije da bi izbegli te carine, moći će sada da smanje troškove i da ne plaćaju provizije posrednicima. Dakle, dosta će firmi moći da ide na američko tržište. Druga stvar, odmrzavanje naših sredstava u Americi, ne samo samo NBJ, već i preduzeća, dovešće do povećanja naših deviznih rezervi, a preduzeća će povećati svoju likvidnost, tako da su efekti jako pozitivni. Ovo otopljavanje sa Amerikom jeste konačno, jer smo mi sa drugim zemljama uspostavili odnose, ali moramo znati da imamo još dosta zamrznutih sredstava u Evropi, koja će biti odmrznuta kada to učini Amerika", kaže Dinkić. Inače, Kongres je Jugoslaviji ukinuo status normalnih trgovinskih odnosa još 1992. zbog nepoštovanja Završnog dokumenta iz Helsinkija. Obnavljanje je tada bilo uslovljeno okončanjem oružanog konflikta na prostoru bivše SFRJ, priznavanjem granica bivših jugoslovenskih republika u skladu sa Ustavom iz 1974. i obustavljanjem podrške srpskim snagama u BiH. Zakon stupa na snagu kada bude usvojen i u Senatu i kada, potom, predsednik Džordž Buš potpiše usaglašenu verziju. NOVI SASTANAK KOMISIJE POSLE IZBORA U SRBIJI I CRNOJ GORI Podgorica -- Na sastanku kopredsedavajućih Ustavne komisije koji je održan u utorak u Podgorici nije postignut dogovor o načinu izbora poslanika u parlament buduće zajednice javlja iz Podgorice dopisnik Radija B92, Srđan Janković. Obrazlažući razlog zbog kojih je odložen sastanak kopredsedavajućih Ustavne komisije, a time i razmatranje načina izbora poslanika za buduću zajedničku Skupštinu, Boško Ristić je rekao da se radi o pragmatičnim razlozima, odnosno zbog održavanja izbora i u Srbiji i u Crnoj Gori: "Smatrali smo, a i složili su se svi kopredsedavajući da ovog momenta ta pitanja ne definišemo konačno, s obzirom da mogu da posluže kao razlog za predizborno pozicioniranje određenih političkih grupacija u izbornom postupku i da ovo pitanje izrade Ustavne povelje ne bi skrenulo sa one tačke na kojoj smo već postigli određeni sporazum", kaže Ristić. Drugi kopredsedavajući Dragoljub Mićunović izrazio je nadu da će Ustavna povelja biti završena odmah nakon izbora i da će biti ispoštovane različitosti članica buduće državne zajednice: "Uvek moramo da vodimo računa da svako ostaje svoj, da se ni jedna članica naše zajednice ne oseća na bilo koji način zakinutom. Prema tome, moguće je da mi imamo na kraju jedinstven način glasanja za Saveznu skupštinu, a da pri tom nađemo instrumente koji na svaki način treba da obezbede ono što se pravilno zove nezavisnost Crne Gore u onim pitanjima koja se tiču njenog suvereniteta i prava na rešavanje svojih problema", kazao je Mićunović. Dragan Kujović, takođe kopredsedavajući ponovio je raniji stav zvanične Crne Gore o izboru poslanika za zajedničku skupštinu: "Mi nemamo ni mandat da preciziramo način izbora, to je jasno kazano da je to stvar parlamenata i o tome će odlučiti poslanici u Skupštini Crne Gore i poslanici u Skupštini Srbije", rekao je Kujović. Naredni sastanak je zakazan za 23. oktobar. SKUPŠTINA SRBIJE 22. OKTOBRA O USTAVNOJ POVELJI? Beograd -- Predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić zakazaće za 22. oktobar sednicu Parlamenta na kojoj će glavna tačka biti usvajanje Ustavne povelje, pišu "Večernje novosti" pozivajući se na izvore u vladajućoj koaliciji. Ti izvori su rekli da je u Skupštini Srbije obezbeđena potrebna većina poslanika za usvajanje Ustavne povelje i da se ne očekuje "zastoj" na sednici koja će, kako je najavljeno, trajati više dana. Nacrtom Ustavne povelje predviđen je neposredan izbor poslanika za parlament buduće državne zajednice Srbije i Crne Gore, potvrđeno je listu u krugovima u vladajućoj koaliciji. Skupština Srbije će, takođe, razmatrati paket izmena poreskih zakona koje je dostavila Vlada Srbije. DINKIĆ: NEKA REŠENJA U USTAVNOJ POVELJI ŠTETNA ZA SRBIJU Beograd -- Funkcioner G17 Plus Mlađan Dinkić kritikovao je pojedina rešenja iz predloga Ustavne povelje buduće zajednice Srbije i Crne Gore i ocenio da su ona na štetu Srbije. Prema njegovim rečima, eksperti Srbije i Crne Gore treba da odluče da li iskreno žele jaku zajedničku državu, a ako to nije slučaj u Srbiji ipak treba organizovati referendum na kome će se građani izjasniti da li žele zajednicu. Dinkić je dodao da će, ukoliko ne bude rešeno pitanje zajedničkih carina i drugih ekonomskih pitanja u zajednici, posebno gubiti tekstilna, metalska i vinarska industrija u Srbiji. Predložio je predsedniku SRJ Vojislavu Koštunici i predsedniku Veća građana jugoslovenskog parlamenta Dragoljubu Mićunoviću da pre usvajanja Ustavne povelje pitaju građane Srbije "da li Crnoj Gori treba dati polovinu ministarstava na saveznom nivou". "Crna Gora ima samo pet odsto stanovništva, učestvuje u stvaranju društvenog proizvoda sa pet do šest procenata, a želi da ima pola ministarstava, pola ljudi u diplomatiji, da se rotiraju na najvažnijim mestima predstavnici Srbije i Crne Gore. To je diskriminacija na štetu Srbije", rekao je Dinkić. Prema njegovim rečima, Srbija nema tri godine za gubljenje koliki je period utvrđen Beogradskim sporazumom da bi se videlo da li će opstati zajednička država. On je dodao da Srbija neće sniziti carine kako traži Crna Gora. "Ili će Crna Gora dići carine na naš nivo, ili mi ne treba da živimo sa Crnom Gorom. Da mi uništimo pola naše industrije da bismo imali jednu kvazidržavu, mislim da građani Srbije to ne mogu da podrže". ILIĆ: SRBIJA JE NA RASKRŠĆU Čačak -- Lider Nove Srbije Velimir Ilić ocenio je da Srbija u drugom krugu predsedničkih izbora bira između građanske i nacionalne opcije. Ilić je ocenio da je Srbija "na raskršću" i da se na izborima "vodi borba" dve opcije, građanske, okupljene oko predsedničkog kandidata grupe građana Miroljuba Labusa, i nacionalne i patriotske, okupljene oko kandidata Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice. Prema Ilićevim rečima, za Labusa su u prvom krugu glasale nacionalne manjine koje "žele da Srbija bude građanska država, a da oni u njoj stvore svoje nacionalne države". Ilić je ponovio da je podržao Koštunicu zbog "nacionalnog interesa, da Srbija bude jaka" i dodao da "građanska opcija znači uništavanje države". On je ocenio da je odziv građana u prvom krugu predsedničkih izbora bio mali zbog nezadovoljstva građana koji su "očekivali više od promena" i koji su "razočarani svađama u DOS". DINKIĆ: KO OSVOJI MANJE GLASOVA DA PODRŽI PROTIVKANDIDATA Beograd -- Funkcioner G17 Plus Mlađan Dinkić predložio je, da u slučaju neuspeha drugog izbornog kruga, kandidat koji u nedelju osvoji manje glasova, na eventualno ponovljenim izborima podrži protivkandidata. "S obzirom na postojeće zakone mislim da je to jedino rešenje", istakao je Dinkić, na konferenciji za novinare održanoj u utorak: "Ne verujem da na bilo kojim ponovljenim izborima možemo imati, ako su dva kandidata u pitanju, dva bolja kandidata. Njih dvojica su najbolji kandidati za mesto predsednika Srbije i svako ponavljanje je gubljenje vremena. Ako kojim slučajem izbori ne bi uspeli, mislim da bi bilo demokratski da onaj ko dobije manje glasova da svoju podršku onom ko dobije više glasova i da njih dvojica ne izlaze obojica sledeći put na izbore. Ako dakle, Labus dobije više glasova da mu Koštunica da podršku, ako Koštunica dobije više glasova da mu Labus da podršku i da samo jedan kandidat izađe na izbore, a da se u međuvremenu uradi nešto na promeni ovoga zakona, da u drugom krugu ne bude 50% cenzusa", kazao je Dinkić. Dinkićev predlog izazvao je različite reakcije. Demokratska stranka smatra da sada nije vreme za slične predloge, kaže potpredsednica stranke Gordana Čomić za B92: "Ja sam sigurna da mi svi, a tako i g. Dinkić, radimo na tome da politika bude ne samo proizvodnja ideja, nego i proizvodnja rezultata. Naš stav je da treba sačekati 13. oktobar i uraditi sve da ti izbori budu uspešni i zatim razmatrati šta i kako ukoliko se to ne desi poštujući zakonsku proceduru. Ovako, kao izjava radi izjave, ne smatramo da bi doprinela uspehu drugog kruga". Šef Koštuničinog izbornog štaba Dragan Maršićanin precizirao je da nijedna druga varijanta objektivno nije moguća. Valja se, ipak, nadati da će pitanje izbora biti rešeno u drugom krugu, 13. oktobra", rekao je Maršićanin za agenciju Beta. Sa druge strane Mlađan Dinkić u izjavi za Radio B 92 uzvraća da su njegove reči pogrešno protumačene u Koštuničinom štabu i da se protivnički tabor plaši poraza. "Iz tih razloga ne mogu da prihvate moj džentlmenski predlog", rekao je Dinkić. PDD O PREDSEDNIČKIM IZBORIMA U SRBIJI Preševo -- Partija za demokratsko delovanje Rize Haljimija ocenila je da je za značajnije učešće Albanaca na jugu Srbije u predsedničkim izborima potrebno stvoriti povoljniju atmosferu. U saopštenju PDD se navodi se da je zbog "još delikatnog položaja Albanaca na tom području nemoguće sprovesti pravu predizbornu kampanju". PDD potvrdu za "još krhke demokratske procese" vidi u činjenici "da su se Srbi Preševa i Bujanovca uglavnom opredelili za radikalne nacionalne programe". Ta stranka ocenjuje da izlazak "Albanaca od samo 3 odsto na izbore za predsednika Srbije, 29. septembra, govori o još velikom stepenu izborne inferiornosti". "Drugi krug izbora prilika je da se učine pozitivni koraci ka daljoj demokratizaciji društva", stoji u saopštenju. KOŠTUNICA I LABUS O PROGRAMU UVOĐENJA SRBIJE U EU Beograd -- Kandidati za predsednika Srbije Vojislav Koštunica i Miroljub Labus izrazili su spremnost da, po stupanju tu dužnost, rade na uvođenju Srbije u Evropsku uniju. Koštunica i Labus su svoje stavove izneli u odgovoru na pitanje koje je organizacija Evropski pokret u Srbiji, uoči drugog kruga predsedničkih izbora u nedelju, 13. oktobra, postavila obojici kandidata, i koje glasi: "Kakav je Vaš program za pristupanje naše zemlje Evropskoj Uniji?" "Naš strateški cilj je ulazak u punopravno članstvo Evropske unije, a želja nam je da tamo stignemo zajedno sa svojim susedima. Iako se to neće dogoditi u neposrednoj budućnosti - ne mislim pritom na zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji - povratak u Evropu je od suštinske važnosti i za našu spoljnu i za unutrašnju politiku", odgovorio je Koštunica. Kako navodi Evropski pokret u Srbiji, Koštunica je istakao da opredeljenje za Evropu "odražava i politički realizam", koji je Srbiji potreban "posle višedecenijskog lutanja danas toliko potreban". Kao prvi korak u uključivanje, Koštunica je naveo formiranje konsultativne radne grupe i dovodjenje SRJ u položaj zaključivanja sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU, što je prva stepenica u procesu postepenog integrisanja u Evropsku uniju. "Potpuno se slažem sa ciljevima Evropskog pokreta u Srbiji i oni se u celosti nalaze u mom programu i programu DSS. Mislim pritom i na učlanjivanje naše zemlje kao ravnopravnog člana u sve evropske institucije i organizacije, i na širenje ideje evropskog ujedinjenja u Srbiji unapređivanjem kulturne, političke i ekonomske saradnje...", naveo je lider DSS. Koštunica je pritom naglasio da saradnja treba da bude na ravnopravnim osnovama. "Evropski je poštovati i sebe i druge i sopstvenu i tuđu slobodu, poštovati princip nepovredivosti granica, jačati poverenje medu državama i narodima i poštovati ljudska i manjinska prava. Tako poštujemo temeljne vrednosti evropskog liberalizma, saradjujuci i konsultujući se medju sobom, dogovarajući se i pregovarajući, bez nametanja i diktata", istakao je Koštunica. U odgovoru na pitanje Evropskog pokreta u Srbiji, kandidat grupe građana "Najbolje za Srbiju" Miroljub Labus izrazio je spremnost da "sve svoje znanje i energiju uloži da od Srbije stvori ekonomski jaku i stabilnu državu, jer je to osnovni preduslov za pristupanje EU". On je podvukao da nacionalno zakonodavstvo mora da bude usklađeno sa evropskim principima i da Srbija mora da usvoji odredjene evropske standarde, pri čemu ne treba zanemariti ni sopstvene vrednosti. "Uveren sam da je Srbija sposobna da očuva i zaštiti sve najbolje iz sopstvene tradicije i kulture, jer Srbija ima mnogo toga što može da ponudi Evropi", naveo je Labus. On je izrazio uverenje da Srbija, "uz dosta volje i rada", može da postane punopravni član EU do 2010. godine. "To podrazumeva jedan carinski i trgovinski sistem koji će važiti na teritoriji cele zemlje, kao i zajedničke funkcionalne institucije koje će imati stvarnu nadležnost i u Srbiji i u Crnoj Gori", rekao je Labus. On je ocenio da je Beogradski sporazum između Srbije i Crne Gore to pitanje ostavio nedefinisanim i izrazio nezadovoljstvo zbog odugovlačenja njegove primene, koje će, kako je naveo, odložiti približavanje EU. "Postojalo je obećanje svih potpisnika da će se raditi na prevazilaženju ovih razlika. Stoga dalja odugovlačenja, ucene i insisitiranje na trulim kompromisima za Srbiju neće biti prihvatljivo. Ja ću učiniti sve da do kompromisa dodje, ali ukoliko druga strana to ne prihvati moraćemo da tražimo resenje koje je najbolje za Srbiju", podvukao je Labus. NEOPHODAN USPEH DRUGOG KRUGA Beograd -- Predsednik Demokratske alternative Nebojša Čović izjavio je na konferenciji za novinare u utorak da je "od izuzetne važnosti" da izbori budu uspešni. Uspeh drugog kruga predsedničkih izbora daje nam šansu da se uspostavi nova i stabilna politička konfiguracija", rekao je Čović i izneo sledeći predlog ukoliko izbori ne uspeju: "Ukoliko drugi krug izbora ne uspe, mislim da Skupština Srbije treba hitno da zaseda i da donese amandman na Izborni zakon, kojim će se eliminisati ovaj segment koji nas ograničava, a to je ovaj deo u kome se traži 50 odsto plus jedan, a nakon toga bi se verovatno raspisali, u relativno kratkom vremenskom periodu, novi predsednički izbori", kaže Čović. PRODI: NEUSPEH IZBORA BIO BI LOŠ SIGNAL EVROPI Strazbur -- Predsednik Evropske komisije Romano Prodi ocenio je da bi neuspeh predsedničkih izbora u Srbiji bio "veoma loš signal Evropskoj uniji i svetu". "To bi značilo da u zemlji nema zajedničke volje, a ta zajednička volja ne može ničim da se zameni. Ja pozivam sve ljude da glasaju, jer su vam potrebna jasna pravila, a nama je potreban sagovornik", rekao je Prodi. On je ocenio da eventualan neuspeh drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji ne bi ugrozio saradnju Srbije sa Evropom, ali da bi to "uticalo na rezultat saradnje sa EU". "Rezultat te saradnje nije samo spremnost da EU pomogne Jugoslaviji ekonomski i politički, nego da toj saradnji bude data jasna perspektiva. Ukoliko je perspektiva jasna, onda je način saradnje jasan i nedvosmislen. Odsustvo perspektive, pak, unosi nesređenost i neodlučnost u tu saradnju", rekao je Prodi. EKONOMISTI APELUJU NA POLITIČARE DA BRINU O IMIDŽU ZEMLJE Beograd -- Političari u predsedničkoj kampanji treba da imaju odgovornost prema ekonomskim dešavanjima u zemlji i da brinu za imidž zemlje u međunarodnim okvirima, rekla je u utorak saradnik Institutu ekonomskih nauka Milena Jovičić. "Pojedini političari, svojim izjavama u predizbornoj kampanji, dovode u pitanje konsenzus koji je postignut u Srbiji, po pitanju reformi", rekla je Jovičićeva na konferecniji za novinare u IEN-u, povodom novog broja biltena Mesečne analize i prognoze. Urednik MAP-a Stojan Stamenković smatra da bi bilo veoma loše, ako u nedelju, u drugom krugu izbora, Srbija ne bi dobila predsednika, jer bi to bio loš signal za Evropsku uniju. Stamenković je rekao da se nada, kako neke izjave u predizbornoj kampanji predstavljaju samo izbornu retoriku, jer bi prestanak saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama, imao veoma loše efekte za srpsku ekonomiju. "Ako bi zaustavili saradnju smanjio bi nam se planirani otpis duga, a bio bi to veoma loš signal za strane investitore, a strane direktne investicije su od 'presudnog značaja' za našu privredu", smatra Stamenković. Prema preliminarnim podacima Saveznog zavoda za statistiku vrednost robnog izvoza u avgustu je veća za 25,5 procenata, u odnosu na isti mesec prošle godine i iznosi 187,4 miliona dolara, dok je robni deficit 279,8 miliona dolara. U septembru su cene na malo povećane za 0,9 procenata, a troškovi života 1,1 procenat, a od decembra prošle godine do septembra ove, cene na malo su povećane za 9,9 procenata, a troškovi života su povećani za 8,7 procenata, piše u biltenu. CESID: OPREZNI OBJEKTIVIZAM GLAVNA ODLIKA MEDIJA Beograd -- Mediji u Srbiji uoči drugog izbornog kruga poklanjaju manje pažnje izjavama samih kandidata i njihovim aktivnostima, a više političkom ambijentu i temama indirektno vezanim za izbore, ocenili su u utorak analitičari Centra za slobodne izbore i demokratiju. Predstavljajući rezultate analize medija od 23. septembra do 8. oktobra, predstavnici CESID-a naveli su na konferenciji za novinare da je jedna od glavnih tema medija uoči drugog izbornog kruga postalo i pitanje hoće li izbori uopšte uspeti. Prema analizi CESID-a, glavna karakteristika medija u dosadašnjoj predizbornoj kampanji bio je "oprezni objektivizam". Analitičari CESID-a ocenili su da je ta opreznost medija bila dobra, jer izbori prvi put nisu predstavljeni građanima kao "pitanje života i smrti". Kandidati su bili ravnopravno predstavljani, a uglavnom je poštovan i princip jednakopravnosti, iako su tri kandidata sa najviše glasova u prvom krugu bila i nešto više prisutna u medijima, rekao je Stjepan Gredelj i dodao da je najbolji pokazatelj objektivnosti medija "ljutnja svih aktera u izbornom procesu" na način na koji su bili predstavljeni. Gredelj je rekao da su mediji poštovali predizbornu tišinu, ali su je pojedini akteri u izbornom procesu kršili na "sofisticiranije načine". Portparol CESID-a Marko Blagojević ocenio je da kampanja Vlade Srbije "Ponosni na Srbiju" formalno "nije bila izborni prekršaj, ali je bila nefer", jer je premijer Srbije Zoran Đinđić podržao, kao stranački lider, kandidata grupe građana Miroljuba Labusa. KLER ŠORT: REFORME U SRJ EFIKASNIJE NEGO U DRUGIM ZEMLJAMA Beograd -- Britanska ministarka za međunarodni razvoj Kler Šort izjavila je u utorak u Beogradu da je način brzog sprovođenja reformi u SR Jugoslaviji "efikasniji i koherentniji" nego u drugim zemljama u tranziciji. "Veoma sam impresionirana svim sastancima koje sam imala, opredeljenjem za reforme i napretkom koji je postignut u Srbiji u protekle dve godine", rekla je Šortova na konferenciji za novinare u Palati federacije. "Moje ministarstvo radi u svim zemljama u tranziciji i možemo reći da je način na koji se reforme brzo sprovode, efikasniji i koherentiji nego u većini ostalih zemalja u tranziciji", rekla je ona. Kler Šort je ocenila da, međutim, reforma pravosudnog sistema i policije nije dovoljno brzo sprovedena. Najveći finansijski doprinos Velika Britanija daje kroz multilateralne agencije i kroz saradnju sa Evropskom komisijom, a prošle godine je izdvojila za SRJ 40 miliona evra, dok je kroz bilateralne programe od 2000. godine dato oko 20 miliona funti. Kler Šort se danas sastala sa potpredsednikom Savezne vlade Miroljubom Labusom, šefom diplomatije Goranom Svilanovićem i predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom. PREDIZBORNA KAMPANJA U CRNOJ GORI Podgorica -- Predsednik Socijalističke narodne partije Predrag Bulatović ocenio je na predizbornom skupu u Pljevljima u ponedeljak uveče da vlast u Crnoj Gori "nije ispunila nijedno obećanje koje je dala biračima" i ponovio da se njegova partija zalaže za "federaciju Crne Gore i Srbije". "Mi nismo za unitarnu državu, kako nam to pripisuju u poslednje vreme", rekao je Bulatović. On je još ocenio da "unitarna država poništava osobenost i Srbije i Crne Gore kao dve stare države" i kazao da je njegova partija "ponosna što je Crna Gora stara država". Predsednik Demokratske partije socijalista Milo Đukanović je na tribini u Danilovgradu optužio koaliciju "Zajedno za promene" da joj je "jedini cilj rušenje vlasti". Đukanović je kritike opozicione koalicije čiji predstavnici tvrde da je Crna Gora republika u kojoj ima "organizovanog kriminala" nazvao "rušenjem sopstvene države". "Ima li goreg kriminala nego učestvovati u rušenju sopstvene drzave", rekao je predsednik on. Predsednik Narodne stranke Dragan Šoć najavio je na tribini u Podgorici da će prvi potez koalicije "Zajedno za promene", ukoliko dobije većinu na parlamentarnim izborima, biti "razvlašćivanje" Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore. "Ukoliko osvojimo većinu na izborima, MUP će biti pretvoren u profesionalni aparat koji će voditi računa o zaštiti gradjana i njihove imovine", rekao je Šoć. Funkcioner Liberalnog saveza Crne Gore Dejan Vučinić pozvao je birače da daju glas toj partiji jer je to glas "stavljen u sigurnu kasu" i optužio aktuelnu vlast za "sve što ne valja" u Crnoj Gori. "Ako želite Crnu Goru organizovanog kriminala, negativne tranzicije, autoritarne vlasti, policijsku i mafijašku državu, dajte glas njima", rekao je Vučinić na predizbornoj tribini u Danilovgradu. ĐUKANOVIĆ: FORMINJE VLADE NEĆE ZAVISITI OD LIBERALA Bijelo Polje -- Predsednik Crne Gore i lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović izjavio je u utorak da formiranje buduće vlade Crne Gore neće zavisiti od Liberalnog saveza i jednog od vođa te stranke Slavka Perovića. On je agenciji Beta rekao da Liberalni savez i Slavko Perović neće biti u prilici da "ni finansijski ni politički ucenjuju Crnu Goru". "To su sve gluposti, bilo da su uslovi finansijski ili politički", rekao je Đukanović u Bijelom Polju povodom nedavne izjave portparola LS Slavka Parovića da će liberali biti na vlasti i da će ta stranka postaviti "teške, preteške uslove" oko formiranja Vlade Crne Gore. Na pitanje da li će Crna Gora pristati da poslanici u skupštini buduće državne zajednice budu birani neposredno, crnogorski predsednik je rekao da Crna Gora traži da u sopstvenom parlamentu donese zakon kojim će biti propisan način izbora poslanika u parlamentu zajedničke države. OPOMENA POLITIČKIM PARTIJAMA U CRNOJ GORI Podgorica -- Komunalna inspekcija u Podgorici saopštila je u utorak da će kaznom do 500 evra biti kažnjene osobe koje budu lepile predizborne plakate ili pisale predizborne poruke na mestima koja za to nisu predvidjena. Kazna za isti prestup za pravna lica, kako je navedeno, može biti i do 10.000 evra. U saopštenju se još navodi da je Komunalna inspekcija "prinudjena na rigorozne kazne", jer su u jeku predizborne kampanje predizbornim plakatima, grafitima i drugim porukama "napadnute" ne samo fasade stambenih zgrada, već i sva druga mesta na kojima nešto može biti lepljeno i pisano, "pa čak i saobraćajni znaci". UREDNICI I NOVINARI TV CRNE GORE ŽRTVE PRETNJI Podgorica -- Novinarima i urednicima Televizije Crne Gore poslednjih dana stižu anonimne telefonske pretnje, saopšteno je u utorak uveče u centralnoj informativnoj emisiji državne televizije. "Pretnje i zastrašivanja stižu ne samo urednicima i novinarima, već i članovima njihovih porodica", navodi TV Crne Gore, i dodaje da je "nemoguće identifikovati telefonske brojeve sa kojih se preti". U informaciji se ističe da je iz sadržaja tih razgovora "potpuno jasno da osobe koje prete raspolažu podacima gde se nalaze osobe kojima se preti". Državna televizija je saopštila da su njeni urednici i novinari slučaj prijavili Ministarstvu unutrašnjih poslova Crne Gore i da je "prijava ušla u redovnu proceduru". NEOPHODNO OSPOSOBITI CARINU ZA PRIMENU SPORAZUMA O TRGOVINI Beograd -- Nakon potpisivanja svih sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi, neophodno je unaprediti carinske službe i ukloniti necarinske prepreke u trgovini, zaključeno je u utorak na Međunarodnom poslovnom forumu o trgovinskoj liberalizaciji u "Sava Centru". Ekspert Ujedinjenih nacija Henrih Šacman rekao je da carine zemalja regiona treba da budu osposobljene za primenu sporazuma o slobodnoj trgovini od početka naredne godine kako bile poboljšane carinske procedure i ubrzan prelazak granica. "Sporu i neefikasnu graničnu kontrolu treba postepeno zamenjivati unutrašnjom kontrolom i uvođenjem sistema revizije, jer carina nije u mogućnosti fizički na granici da kontroliše najvažnije podatke kao što su poreklo i vrednost robe", kazao je Šacman. Jugoslovenski stručanjak za trgovinsku saradnju pri Svetskoj trgovinskoj organizaciji Bojana Todorović navela je da će sve zemlje regiona morati u skladu sa pravilima STO postepeno ukidati kvantitativna ograničenja za uvoz robe. Pod uslovima koje propisuje STO, legitimne mere zaštite tržišta ostaju antidampinške mere, primena kompenzatorskih mera i zaštitnih mera u slučaju naglog povećanja uvoza, rekla je Todorović. FRANCUSKA POMOĆ KROZ EKONOMSKU SARADNJU I INVESTICIJE Beograd -- Ambasador Francuske u Beogradu Gabrijel Keler izjavio je u utorak da njegova zemlja i SR Jugoslavija uspostavljaju novi vid odnosa kroz poslovnu saradnju i investicije i istakao da je SRJ prevazišla fazu primanja donacija. Na konferenciji za novinare povodom početka ekonomske nedelje "Francuska 2002", u beogradskom hotelu "Hajat", Keler je podsetio da je Francuska do početka ove godine dala Jugoslaviji oko 25 miliona evra kao bilateralnu pomoć, ali da će sada pomagati razvoj SRJ preko sklapanja novih poslova. Keler je kazao da on ne vidi nikakav politički rizik u Jugoslaviji koji može sprečiti francuske privrednike da ulažu u njenu privredu, kao i da potencijalni investitori smatraju da takav rizik ne postoji. Kako je objasnio ekonomsko-trgovinski savetnik Ambasade Dimitri Verde, ono što koči dolazak većeg broja francuskih investicija je oblast zakonodavstva, jer ima još mnogo zakona koje treba promeniti ili doneti, kao što je zakon o hipotekama i o stečaju, samim tim i efikasni privredni sudovi, zatim transparentnost računa preduzeća i razvijena berza. U okviru ekonomske nedelje "Francuska 2002" koja se održava u "Hajatu" do 10. oktobra, predstaviće se više od 30 francuskih firmi iz sektora saobraćaja, energetike, voda, prerade otpada i zdravstva. SAMARDŽIĆ: CRNOGORSKO RUKOVODSTVO "U KANDŽAMA MILOŠEVIĆA" Hag -- Nikola Samardžić, bivši član jugoslovenskog parlamenta i ministar inostranih poslova Crne Gore, svedočio je u utorak na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom, javlja iz Haga dopisnik RTV B92 Ljubica Gojgić. Samardžić je pred sudom izjavio da je razbijanje Jugoslavije počelo anti-birokratskim revolucijama u Vojvodini, Crnoj Gori i na Kosovu. Milošević je, prema tvrdnjama Samardžića, zloupotrebljavao mlado crnogorsko rukovodstvo, predsednika Momira Bulatovića i premijera Mila Đukanovića u svrhu stvaranja Velike Srbije. Govoreći o članu Predsedništva SFRJ iz Crne Gore, Branku Kostiću, Samardžić je rekao da je on bio ultranacionalista, velikosrbin, a da je radio po naređenjima Miloševića, a ne slušajući crnogorski parlament. Samardžić je izjavio da je "osnovna linija srpskog šovinizma uključivala veliki deo teritorije Hrvatske, Bosnu, Crnu Goru i Makedoniju". On je ponovio da su se granice te srpske države prostirale duž linije Karlovac-Virovitica-Karlobag, što objašnjava i napade na primorske gradove u Hrvatskoj preko kojih je trebalo stići upravo do Karlobaga, objasnio je Samardžić. On je opisao razgovor na proširenoj sednici crnogorske vlade kada su Momir Bulatović i general Pavle Strugar ubeđivali prisutne da Crnoj Gori preti opasnost od napada 30.000 ustaša iz Hrvatske, posle čega je usledila mobilizacija. Konstatujući "da je to bila laž", Samardžić je rekao da je to još jedan primer kako je Crna Gora bila "upregnuta u politiku Slobodana Miloševića i JNA". "U istoriji Crne Gore nikada nešto sramnije i grđe nije učinjeno nego što je napad na Dubrovnik", ocenio je Samardžić. On je potvrdio da su se generali JNA Jokić i Strugar za vreme operacija u Dubrovniku, raspitivali kod njega može li biti formirana Dubrovačka republika, koja je takođe trebalo da uđe u sastav Velike Srbije. Tokom svedočenja Samardžića čulo se i da je Momir Bulatović u oktobru 1991. godine prihvatio mirovni plan lorda Karingtona na konferenciji u Hagu, ali je svoju odluku promenio po povratku u Titograd, pod pritiskom Borisava Jovića i Branka Kostića. Rekli su mu, navodno, da ako on neće da povuče saglasnost na mirovni plan, "oni će dovesti druge ljude koji će to učiniti." "U toj situaciji to je moglo značiti i izgubiti život," objasnio je Samardžić na sudu. Sa tim planom, koji je podrazumevao da bivše jugoslovenske republike proglase samostalnost i da se potom ujedine na novim osnovama, bili su saglasni svi predsednici republika osim Miloševića. Milošević je, navodno još u Hagu pokazao nezadovoljstvo odlukom Bulatovića, koji je podržao plan. Prema rečima Samardžića, bivši predsednik Srbije prišao je crnogorskoj delegaciji i rekao: "Daću vam ja nezavisnu Crnu Goru". Samardžić je potvrdio i da je u luku Bar dopremano oružje. On je izjavio da mu nije poznato odakle je ono stizalo i kuda je slato, ali je kazao da može da pretpostavi da se koristilo za ratove u Hrvatskoj i Bosni. "Znam da je bio neki Vasiljević, gazda Jezda, koji se time bavio i koji je govorio da je prijatelj sa Miloševićem," rekao je Samardžić. On je ispričao da se na poziv Mila Đukanovića, u leto 1991. godine, u Baru na kratko sreo sa Biljanom Plavšić i Momčilom Krajišnikom, ali nije govorio o detaljima tog sastanka napominjući da je to bio susret u kafani. Samardžić je istakao da je crnogorsko rukovodstvo pokušavalo da se "otrgne iz kandži Slobodana Miloševića" i da je bilo pokušaja da se postigne mir u direktnim pregovorima sa Hrvatskom. On je izrazio uverenje da su i ti razgovori onemogućavani iz Beograda. Samardžić je pred sudom ustvrdio i da je Crna Gora, odlukom parlamenta od 7. oktobra 1991. priznala nezavisnost Hrvatske, i to kao jedna od prvih država koje su to učinile, istakao je svedok. Svedočenje Nikole Samardžića nastavlja se u sredu. TUPURKOVSKI ZAPOČEO RAZGOVORE SA TUŽILAŠTVOM Hag -- Poslednji predstavnik Makedonije u Predsedništvu SFR Jugoslavije Vasil Tupurkovski stigao je u Hag, javlja dopisnik RTV B92 iz Haga Ljubica Gojgić. U razgovoru za B92 on je potvrdio da je u Tribunalu započeo zvanične razgovore sa Tužilaštvom i da će u Holandiji ostati do kraja nedelje. Tupurkovski je demantovao pisanja nekih medija da će već ove nedelje svedočiti na suđenju Miloševiću. Ukoliko bude svedočio pred Tribunalom, to će se desiti u novembru ili decembru, rekao je Tupurkovski za B92. On je objasnio da je Tužilaštvo, sa kojim je imao prve kontakte pre godinu dana, zainteresovano za vremenski period koji počinje od 1986. godine, kada su Tupurkovski i Milošević postali članovi CK SKJ, a završava se sa 1992. godinom, kada je Tupurkovski podneo ostavku na mesto člana Predsedništva SFRJ. Razgovori u Tribunalu su višesatni, potvrdio je Tupurkovski uz napomenu da će odluka o njegovom eventualnom svedočenju pred Tribunalom biti doneta tek po okončanju tih razgovora. SVILANOVIĆ I BUSEK O SARADNJI U REGIONU Beograd -- Šef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanović i specijalni koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek u utorak su u Beogradu razgovarali o pitanjima regionalne saradnje u jugoistočnoj Evropi, saopštilo je u utorak Savezno ministarstvo spoljnih poslova. Busek je vrlo pozitivno ocenio ulogu SRJ kao predsedavajućeg Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi i brzu realizaciju programa regionalnih sastanaka koje Jugoslavija organizuje u prioritetnim oblastima za regionalno povezivanje, kao što su stvaranje zone slobodne trgovine, infrastrukturno povezivanje i borba protiv organizovanog kriminala. DOGOVORENO FORMIRANJE OPŠTINSKOG VEĆA U BUJANOVCU Bujanovac -- Opštinsko veće Bujanovca imaće proporcionalnan nacionalni sastav od 11 članova, od čega šest Albanaca, četiri Srbina i jedan Rom - - dogovoreno je juče, u ponedeljak, u Beogradu na sastanku predstavnika političkih stranaka iz Bujanovca i potpredsednika Vlade Srbije Nebojše Čovića. Za sada je poznato da će jedan od članova veća biti gradonačelnik Bujanovca Nagip Arifi, koji je i predvodio bujanovačku delegaciju na razgovorima sa Čovićem, kao i zamenik predsednika opštine Novica Manojlović, koji će po funkciji biti jedan od četiri srpska predstavnika. Opštinsko veće Bujanovca trebalo bi da bude formirano u petak, 11. oktobra, na sednici Skupštine opštine Bujanovac. USKORO REKONSTRUKCIJA VOJVOĐANSKE VLADE Novi Sad -- Pokrajinski premijer Đorđe Đukić potvrdio da će u narednih nekoliko dana biti reči o rekonstrukciji Izvršnog veća Vojvodine. Reč je o izbacivanju onih članova pokrajinske vlade koji pripadaju strankama koje su podržale Vojislava Koštunicu na predsedničkim izborima. Miodrag Isakov, predsednik Reformista Vojvodine, u izjavi za B92 ocenjuje da taj potez može da znači najavu sličnih rekonstrukcija na republičkom nivou, izveštava za Radio B92 Dragan Gmizić. Predsednik Reformista Miodrag Isakov tvrdi da odluka o rekonstrukciji dolazi iz Beograda i da je Đukić samo prenosi: "Оvaj revanšizam koji se sada najavljuje, jako mi liči na onu praksu koju smo već imali u vreme Slobodana Miloševića, prvo da se želi postići jedno jednoumlje u pokrajinskoj vladi, da svi treba jednako da misle i jednako da glasaju, što govori o jednoj želji za jednom autoritarnom vlašću". Isakov nije isključio mogućnost da bi rekonstrukcija Izvršnog veća mogla biti najava rekonstrukcije Vlade: "Ipak mislim da su njihove gazde malo pametnije od njih", rekao je Isakov. Đorđe Đukić koji je funkcioner Demokratske stranke mišljenja je da rekonstrukcija neće moći da ugrozi stabilnost i radi Izvršnog veća. Nezvanične informacije do kojih smo došli u Ligi socijaldemokrata Vojvodine, stranci koja nakon Demokratske stranke ima najviše poslanika u vojvođanskoj skupštini, govori da bi ova inicijativa trebalo da ima njihovu podršku. Treća stranka po snazi u Skupštini Vojvodine Savez vojvođanskih Mađara, na čijem se čelu nalazi Jožef Kasa, još uvek se nije izjasnila oko ovog pitanja, ali ukoliko Đukić dobije njihovu podršku, predlog rekonstrukcije u vojvođanskom parlamentu imaće komotnu većinu. BOŽA PRELEVIĆ: NEMA POLITIČKE VOLJE ZA OBRAČUN SA KRIMINALOM Beograd -- Posle ostavke koju je dao na mesto savetnika ministra policije, Boža Prelević rekao je za Radio B 92 da u zemlji ne postoji politička volja da se reši problem kriminala i organizovanog kriminala. "Šta se dešava sa Kertesom, sa svim ljudima iz bivšeg režima za koje postoje saznanja da su činili nezakonite radnje. I ne samo sa njima", upitao je Prelević. Na pitanje da li ima saznanja, s obzirom da je dve godine proveo u ministarstvu policije, ko štiti te ljude od zakona, Prelević je odgovorio: "Ne znam konkretno ko ih štiti, ali to nije normalno. Vi ne možete da odgovorite zašto nema postupka. Ne može se govoriti 'Kriv je tužilac, kriv je sud'. Uvek je neko drugi kriv, a onda je za tužioca kriva policija. A gde su rezultati? Mislim da to ne funkcioniše dobro. Osećam i ličnu odgovornost što možda negde nisam nešto više uradio. Znači, ja ne amnestiram sebe, ja samo kažem OK ja nisam uspeo, ne treba tu da budem". Prelević kaže da je najvažniji segment u efikasnoj borbi policije protiv organizovanog kriminala unutrašnja parlamentarna kontrola. On konstatuje da depolitizacija policije ovde nije uzvedena do kraja. "Za sliku o vezi naše politike i mafije krivi su i sami političari", zaključuje Prelević: "Imate izjavu jednog našeg političara, datu bečkom Kuriru: razgovarao sam sa četiri šefa mafije u Srbiji i oni su obećali da će petog oktobra ostati neutralni. Znači, ima mafije, ti znaš ko su. Ne kažem da ih neko u Vladi direktno štiti, ali ne tvrdim suprotno". Na pitanje da li se u policiji otvoreno priča o tome i da li se na Kolegijumu razgovaralo o tim temama, Prelević je odgovorio: "Ne naravno. Pa ima razgovora po kabinetima". U svojoj ostavci na mestu savetnika ministra poicije Boža Prelević je naveo da zakonske, organizacione i kadrovske promene u MUP-u nisu dovoljne za ostvarenje onoga što je građanima obećano pre dve godine. ŠUTANOVAC: NA ULICI STRADAJU LJUDI POZNATI POLICIJI Beograd -- Predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije Dragan Šutanovac izjavio je da u uličnim obračunima u Srbiji stradaju ljudi koji su uglavnom odranije bili poznati policiji. "Svi analitičari koji se bave problemom kriminala mogli su pretpostaviti da će doći do obračuna kriminalnih grupa u Srbiji i SRJ, jer SRJ više nije tranzitna, već zemlja krajnje destinacije", rekao je Šutanovac za "Gradjanski list". On je dodao da to važi i za odredjene kriminalne grupe, pogotovo za krijumčare droge. "Samim tim, pokušavajući da zauzmu veću teritoriju, kriminalci se sudaraju i dolazi do obračuna, što nije samo naš, već globalan problem", rekao je Šutanovac. On je rekao da "preti opasnost" da se kriminalci putem legalnih poslova infiltriraju u odredjene krugove moći. "Dosad se to nije desilo, ali za godinu-dve postoji mogućnost da se to dogodi. Naravno, ako je država jaka, ona tome može da se suprotstavi", rekao je Šutanovac. TUŽILAŠTVO ODBACILO KRIVIČNU PRIJAVU PROTIV DIREKTORA JAT-A Beograd -- Okružno javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivičnu prijavu MUP-a Republike Srbije podnetu protiv tri rukovodioca Jugoslovenskog aerotransporta, saopštio je Media centar JAT-a. U zvaničnom saopštenju tuzilaštva, upućenom JAT-u, navodi se da su krivične prijave protiv generalnog direktora JAT-a Predraga Vujovića, direktora JAT TRADE Milivoja Bukvića, direktora Komercijale JAT-a Novice Vulića i vlasnika preduzeća Skay link d.o.o iz Beograda odbačene, jer je nađeno da "u radnjama prijavljenih lica nema bitnih obeležja ni jednog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti". Tužilaštvo je ovo rešenje, kako se navodi u zvaničnom saopštenju upućenom JAT-u, donelo 26. septembra ove godine. "'TVRDE GRANICE' ISELILE BI MAĐARE IZ VOJVODINE" Novi Sad -- Predsednik Demokratskog saveza vojvođanskih Mađara Andraš Agošton upozorio je Vladu Mađarske da bi eventualna odluka o zabrani pograničnog prometa sa Jugoslavijom bila pogubna za Mađare koji žive u Vojvodini. U saopštenju DSVM se navodi da bi rešenje bilo uvođenje dvojnog državljanstva za one koji žive van matične države. "Zatvaranje granica između Mađarske i SRJ smanjilo bi mogućnost ostanka Mađara u toj zajednici i pospešilo njihov odlazak sa ovih prostora, zbog čega bismo se ponovo suočili s posledicama koje smo već iskusili", tvrdi Agošton. Svoju ocenu on temelji na činjenici da će Mađarska zbog ulaska u EU povući takav potez, jer joj je lakše da zabrani pograničan promet, nego da se pretvori u zonu sukoba ili pristane na ogromne izdatke za obezbeđenje svoje granice. "Ipak, teško je i zamisliti kako bi teško palo Mađarima na severu Bačke ako bi Mađarska zatvorila granicu i prema njima vodila istu pograničnu politiku kao i prema svima ostalima", zaključuje se u saopštenju. PUCNJI NA SRPSKE KUĆE U JANJINI Obilić -- Nepoznata lica u utorak ujutro ispalila su više hitaca iz automatskog oružja na preostale srpske kuće u selu Janjine Vode kod Obilića, potvrdilo je agenciji SRNA odgovorno lice za opštinu Obilić u Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju Mirče Jakovljević. On je rekao da su preostali Srbi sa područja opštine Obilić zatražili od UNMIK-a i KFOR-a da se vrate stalni kontrolni punktovi na prilazima srpskim selima Janjine Vode i Crkvene Vodice, zbog učestalih napada Albanaca na srpsko stanovništvo u ovoj opštini.Prvi napad na Srbe u Janjinim Vodama dogodio se u petak, 4. oktobra kada je više rafala ispaljeno na kuću Radivoja Anđelkovića i kuću porodice Ljubinka Anđelkovića, koji je ubijen pre dve godine. U ovim napadima nije bilo povređenih. ČOVIĆ: PRE IZBORA SPORAZUM O DECENTRALIZACIJI KOSOVA Beograd -- Predsednik Demokratske alternative i koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović rekao je da zvanični Beograd gleda pozitivno na lokalne izbore u pokrajini. Beograd nema pravo da vrši pritisak na lokalnu srpsku zajednicu da izađe na izbore ali ima pravo da pritiska UNMIK da se potpiše sporazum o decentralizaciji istakao je Čović i dodao: "Mislim da će to biti nešto što daje veće mogućnosti i nama i UNMIK-u i međunarodnoj zajednici, a i srpskoj nacionalnoj zajednici, da imaju razlog više za izlazak na lokalne izbore. Kada će biti doneta konačna odluka, mislim da će biti doneta na vreme, ali ono što je važno, to je da ne izađemo prerano, odnosno da oni ne izađu prerano, ni sa 'da', ni sa 'ne', jer naš narod ima vrlo visok stepen inercije kada kažete i 'da' i 'ne'. ako kažete 'ne', sećam se prošlogodišnjih izbora, gde je bilo 'ne, ne, ne', a onda 'da', imali smo veliki problem kako iz te inercije 'ne' preći u fazu 'da', odnosno kako izaći na izbore. Zato treba, kada je Kosovo i Metohija, a i svi drugi problemi, vrlo promišljeno i pažljivo raditi", kazao je Čović. "ŠTAJNEROV PLAN NIJE ULTIMATUM" Priština -- Plan UNMIK koji je predstavio Miahel Štajner nije predmet bilo kakvih pregovora, izjavila je u utorak portparol UNMIK Suzan Manuel komentarišući pismo šefa Koordinacionog centra za Kosovo Nebojše Čovića. Manuel je istakla da "Štajner smatra da njegov plan nije nikakav ultimatum, već ponuda srpskoj zajednici kao odgovor na njene najkrucijalnije zabrinutosti". Prema njenim rečima, "samo dve" od ukupno sedam tačaka Štajnerovog plana, "zahtevaju dalje razgovore, ali tek kada budu izabrani predstavnici koji će raspravljati o tim tačkama". "Te dve tačke su zajedničko upravljanje, odnosno koalicija stranaka Srba i Albanaca u Skupštini posle izbora, i pitanje decentralizacije", rekla je Manuel na konferenciji za novinare u Prištini. Pitanje decentralizacije, prema oceni Suzan Manuel, zahtevaće pregovore većinske i manjinskih zajednica na Kosovu i sama decentralizacija biće sprovedena "na celoj teritoriji Kosova". "Želimo, takođe, da naglasimo da, suprotno nekim izveštajima, situacija za srpsku zajednicu nije onakva kakva je bila pre godinu dana. Ona se poboljšala", istakla je Manuel. KOMANDANT KFORA NAJAVIO ODLUČNU BORBU PROTIV ŠVERCA Priština -- Komandant Kfora, italijanski general Fabio Mini izjavio je u utorak da može doći do redukcije međunarodnih mirovnih snaga na Kosovu, ali da će njihovo angažovanje za gradjane Kosova ostati nepromenjeno. Mini je, u prvom obraćanju građanima Kosova od kada je krajem prošle nedelje preuzeo dužnost komandanta Kfora, najavio da će se tokom jednogodišnjeg mandata angažovati u borbi protiv kriminala u gradovima i selima Kosova, te da će udvostručiti napore Kfora radi sprečavanja šverca u pograničnim zonama. On je kazao da će Kfor, u saradnji sa UNMIK-om, u dogledno vreme i kada se steknu bezbednosni uslovi, mnoge zadatke preneti na civilne vlasti Kosova. SUĐENJE IDRIZU BALAJU I DAUTU HARADINAJU 28. OKTOBRA Priština -- Suđenje šestorici bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, među kojima su najpoznatiji Idriz Balaj i Daut Haradinaj, brat lidera Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, počeće 28. oktobra, potvrdila je agenciji Beta portparol UNMIK-a Suzan Manuel. Manuelova je kazala da odluka o sudu pred kojim će se proces voditi još nije objavljena. Idriz Balaj, Daut Haradinaj i još četvorica bivših boraca OVK nalaze se u zatvoru od sredine juna, kada je protiv njih podignuta optužnica za nanošenje teških telesnih povreda i ubistvo četiri osobe u noći između 23. i 24. juna 1999. godine. Od njih šestorice, samo je Idriz Balaj optužen za ubistvo, a ostala petorica za otmice i nanošenje teških povreda. Ramuš Haradinaj, koga međunarodno pravosuđe na Kosovu tereti za oružani napad na porodicu Musaj u julu 2000. godine u selu Streoce kod Dečana, prema navodima UNMIK-a, nije umešan u ta ubistva i postupak protiv njega vodiće se odvojeno. U OPŠTINU KLINA VRAĆA SE 15 IZBEGLICA Beograd -- U metohijska sela Biču i Grabac, u opštini Klina, danas će se iz Kraljeva vratiti 15 povratnika, koji su više od tri godine živeli raseljeni u Beogradu, Velikoj Plani, Rači i Kraljevu. Povratnicima na Kosovo međunarodna zajednica će, uz pomoć nemačke nevladine organizacije THV, izgraditi još osam kuća za osam porodica čiji su članovi u utorak autobusom krenuli ka svojim kućama. Time će u selima Biče i Grabac pre zime biti izgrađeno 42 kuće za povratnike. Ljude koji su odlučili da se vrate prate predstavnici Visokog komesarijata za izbeglice UN (UNHCR). ŠTRAJK PROSVETNIH RADNIKA NA KOSOVU SE ŠIRI Priština -- Ukoliko nadležne institucije na Kosovu nastave da ignorišu zahteve prosvetnih radnika koji već osam dana generalnim štrajkom protestuju tražeći veće plate, Unija sindikata obrazovanja, nauke i kulture pozvaće zaposlene u obrazovanju da izađu na ulične proteste širom Kosova. Generalni sekretar školskih sindikata Kosova Zenelj Zeka izjavio je da "motivi za nastavljanje generalnog štrajka do ostvarenja zahteva nastavnika sve više rastu kod svih štrajkača, ali i u drugim obrazovnim institucijama". U utorak su se štrajku pridružili i zaposleni na Albanološkom institutu u Prištini, a očekuje se da će u naredna dva dana takvu odluku doneti i Univerzitet u Prištini, saopštila je Unija sindikata obrazovanja, nauke i kulture. Štrajk su podržali i Federacija sindikata obrazovanja i nauke i Nezavisni sindikat Albanije, koji su ocenili da su zahtevi štrajkača "potpuno legitimni i garantovani međunarodnim konvencijama", navela je unija. UNAPREDITI ODNOSE IZRAELA I JUGOSLAVIJE Beograd -- Delegacija izraelskog parlamenta, Kneseta i potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović zajednički su u utorak u Beogradu ocenili da je posebno važno razvijati prijateljske veze između dva naroda i unapređivati bilateralnu saradnju. Delegacija, koju predvodi predsednik pododbora za međunarodne odnose Kneseta i predsednik Grupe prijateljstva sa Jugoslavijom Džozef Lapid, i potpredsednik Vlade Srbije, Nebojša Čović ocenili su da za saradnju ima dosta prostora i da je prva zvanična poseta izraelskih parlamentaraca, zbog toga veoma važna. Čović je goste posebno upoznao sa merama Vlade Srbije protiv terorizma i naporima da se u multietničkim sredinama uspostavi puno poštovanje prava pripadnika manjinskih zajednica. I šef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanović razgovarao je u utorak sa delegacijom izraelskog parlamenta o unapređenju odnosa dve zemlje i aktuelnoj situaciji na širem području Bliskog istoka, saopštilo je Savezno ministarstvo za inostrane poslove. DOS UKLANJA EMISIONU OPREMU NEZAVISNE TV U KURŠUMLIJI Kuršumlija -- Odbornički klub DOS u SO Kuršumlija u ponedeljak je doneo odluku da sa repetitora Radio-televizije Srbije na Samokovu bude uklonjena emisiona oprema nazavisne TV Kuršumlija. Kako za B92 javlja dopisnik Ljilja Danilović, ta odluka je usledila pošto je predsednik SO Dragan Rajević uputio zahtev RTS u kom se navodi da je "neophodno da preko vaših službi što hitnije preduzmete mere i sa repetitora na Samokovu uklonite emisionu opremu TVK". "Ta televizija nema dozvolu za emitovanje programa'', navodi se u zahtevu. Direktor TVK Slavko Savić tvrdi da je predsednik opštine zloupotrebio opštinski pečat. ''To pismo je poslato privatno. Predsednik opštine je uzeo sebi za slobodu da opštinski pecat stavi na svoj privatan potpis, a dokument nigde nije zaveden u opštini", istakao je Savić. Preko lokalne TV "Prizma" u ponedeljak se oglasio i predsednik opštine Dragan Rajević i tom prilikom pojasnio razloge zbog kojih će TVK biti zabranjeno da koristi repetitor RTS. ''Odbornički klub koji ima većinu u skupštini doneo je odluku da TV 'Kuršumlija' bude skinuta sa repetitora, a da iza toga bude raspisan tender. Neka vlasnik televizije izvoli, neka izgradi svoj repetitor i neka radi kako hoće, kad nijednim potezom neće da prikaže šta se to u opštini radi. Javnost treba da se informiše da li nesto valja ili ne. Mislim da će građani Kuršumlije uvažiti takvo mišljenje", rekao je Rajević. Saopštenjima su se oglasile opozicione stranke iz Kuršumlije i najevile su da će, ukoliko sa repetitora na Samokovu bude uklonjena emisiona oprema TVK, organizovati pretest ispred zgrade SO i zatražiti da takva odluka bude poništena. SAVET BEOGRADSKOG UNIVERZITETA USVOJIO NOVI STATUT Beograd -- Savet Univerziteta u Beogradu doneo je u utorak novi Statut koji je usklađen sa Zakonom o univerzitetu, usvojenim pre nekoliko meseci. Novim Statutom, između ostalog, predviđeno je da Savet Univerziteta bira Sud časti, sedmočlano telo koje će doneti kodeks Univerziteta. Statutom je predviđeno i da Savet kandidate za rektora i prorektore utvrđuje na osnovu Statuta, Zakona o univerzitetu i Univerzitetske deklaracije donete 1997. godine. U tom delu, međutim, ostalo je nejasno po kojim kriterijumima će Savet utvrđivati kandidate, jer zakon ne propisuje koliku podršku kandidat za rektora treba da ima na univerzitetu, dok je Deklaracijom predviđeno da kandidat ima podršku trećine fakulteta sa Beogradskog univerziteta. NOVI KONCEPT ZA MANIFESTACIJU VELIKI ŠKOLSKI ČAS Kragujevac -- Na ovogodišnjem Velikom školskom času u Šumaricama, kraj humke đaka streljanih 1941. godine, biće izveden dramski esej "Učiteljica Kraus" - adaptacija istoimene predstave Narodnog pozorišta iz Beograda. Direktor Muzeja "21. oktobar" Nenad Đorđević izjavio je u utorak na konferenciji za novinare da je ovogodisnji Veliki školski čas deo nove koncepcije Spomen parka Kragujevački oktobar i da će organizatori pokušati da osavremene tu manifestaciju. U okviru Velikog školskog časa biće, između ostalog, izvedeni i antiratni songovi Bertola Brehta, koji predstavljaju kritiku ne samo totalitarnog, nego i građanskog društva. Muziku za Veliki školski čas napisao je kompozitor Zoran Hristić. Program ovogodišnje antiratne manifestacije Velikog školskog časa poveren je Narodnom pozorištu iz Beograda. "POLOŽAJ NEMACA U SRJ NIKAD BOLJI" Subotica -- Položaj Nemaca u Jugoslaviji najbolji je u ovom trenutku tokom poslednjih šest decenija, ocenio je u utorak u Subotici novoimenovani ambasador Nemačke u SR Jugoslaviji Kurt Leonberger. Na konferenciji za štampu nakon razgovora sa čelnicima lokalne samouprave, Nemačkog narodnog saveza i posete nekim preduzećima i institucijama, Leonberger je istakao kako novi Zakon o zaštiti manjina pruža izuzetne mogućnosti za očuvanje jezika, kulture i identiteta svih manjina u zemlji. Leonberger je u Suboticu došao na poziv potpredsednika Vlade Srbije Jožefa Kase kako bi se upoznao sa ovom sredinom i mogućnostima saradnje severnobačkog regiona sa partnerima u Nemačkoj. HRVATSKA ODBILA DA RATIFIKUJE SPORAZUM O PODELI NOVCA Beograd -- Finansijsko nasleđe bivše Jugoslavije, koje obuhvata 1,29 milijardi dolara klirinških potraživanja od Rusije, 952 miliona dolara sa računa Narodne banke SFRJ, kao i 87 miliona dolara u monetarnom zlatu, do daljeg će ostati van domašaja zemalja sukcesora, jer Hrvatska odbija da ratifikuje Sporazum, što je preduslov za raspodelu sredstava. "Hrvatska neće ratifikovati Sporazum sve dok se ne utvrdi gde je 589 miliona dolara nestalih sa računa bivše Narodne banke SFRJ u mešovitim bankama u inostranstvu", naglasio je Zdravko Rogić, glavni savetnik guvernera Hrvatske narodne banke, nakon sastanka Komisije za sprovođenje Aneksa C Sporazuma, održanog u ponedeljak u Sarajevu. VD jugoslovenskog ministra za finansije Veroljub Dugalić za B92 kaže da u osnovi Hrvatskog odbijanja da ratifikuje sporazum leži nezadovoljstvo dogovorom o sukcesiji: "To je samo izgovor Hravtske, jer je ključni razlog zašto Hrvatska to do sada nije učinila to što je Hrvatska revoltirana i razočarana ishodom sukcesije. Oni su to neskriveno pokazivali prilikom završnih pregovora u Beču i, konačno, poslednjih dana pregovora u Beču njihova delegacija je napustila pregovore tako da je bilo dosta problema dok se nisu vratili i parafirali postignuti tekst sporazuma". Veroljub Dugalić kaže da su SAD ponudile da odblokiraju spornu sumu u mešovitim bankama, blokiranu prilikom uvođenja sankcija SRJ 1992. godine i stave ga na raspolaganje državama naslednicama bivše Jugoslavije, i pre ratifikacije sporazuma o sukcesiji. Reč je o delu deviznih rezervi koje je bivša država čuvala u mešovitim bankama koje su tokom osamdesetih godina osnovane u Beču, Parizu, Londonu, Frankfurtu i Njujorku, kao i u agencijama Beogradske banke i Jugobanke na Kipru i Njujorku. Međutim, brojka od 589 miliona dolara na kojoj insistira Hrvatska je neizvesna, kaže Veroljub Dugalić: "Mi smo još pre završnih pregovora u Beču ukazivali na to da praktično imamo samo knjigovodstvenu evidenciju o sredstvima koja se se zatekla na računima mešovitih banaka i agencija, a da zbog uvođenja sankcija u junu 1992. godine nemamo stvarni uvid u visinu sredstava i eventualno njihovo korišćenje tamo gde su se ta sredstva nalazila. Olako su drugi prešli preko toga i svojim građanima verovatno obećali ta sredstva u mešovitim bankama, a jedino smo mi imali oprezan pristup i rekli smo da će se deliti u mešovitim bankama ono što stvarno postoji u njima, ali mi ne znamo tačno šta se stvarno nalazi u tim filijalama banaka, i da će se deliti ono što je raspoloživo." U Sarajevu je u ponedeljak dogovoreno da, zbog odbijanja Hrvatske da potpiše sporazum o deblokadi spornog novca, svaka od naslednica SFRJ pojedinačno odgovori na inicijativu SAD. Veroljub Dugalić kaže da je SRJ već odgovorila pozitivno na taj predlog i da očekuje da će deo novca koji pripada Jugoslaviji uskoro biti deblokiran. ANAN: ZAVRŠETAK MISIJE UN NA PREVLACI 31. DECEMBRA Njujork -- Ujedinjene nacije bi trebalo da do kraja godine okončaju svoju misiju na Prevlaci, u spornoj pograničnoj zoni između SR Jugoslavije i Hrvatske, saopštio je u utorak generalni sekretar UN Kofi Anan. U izveštaju Savetu bezbednosti UN, koji je objavljen u sedištu svetske organizacije u Njujorku, Anan predlaže obnavljanje na dva meseca mandata misije UN na Prevlaci, koji ističe 15. oktobra, "s obzirom na to da pripreme za likvidaciju misije počinju nakon 15. decembra i treba da budu završene pre 31. decembra 2002. godine". Anan je ocenio kao ohrabrujuće "angažovanje strana na prevazilaženju razlika u vezi sa Prevlakom". Generalni sekretar UN je naveo da je "ubedjen da prisustvo misije UN na Prevlaci neće više biti potrebno", ističući da "SRJ i Hrvatska rade sa dobrom voljom i odlučnošću na zaključivanju privremenog sporazuma u cilju normalizacije situacije na terenu u najoptimalnijem roku". STUDENTI BLOKIRALI SAOBRAĆAJ U BEOGRADU Beograd -- Nekoliko stotina studenata Stomatološkog i Veterinarskog fakulteta u Beogradu, nezadovoljnih uslovima studiranja, na više sati je u utorak blokiralo jednu od najprometnijih saobraćajnica u gradu. Studenti su od 13 do skoro 18 sati blokirali Bulevar JNA kod Karađorđevog parka i izazvali saobraćajni kolaps u širem centru grada. Studenti su doneli odluku da protest nastave u Dekanatu Stomatološkog fakulteta u sredu u 9 sati. Organizatori su rekli da će, u slučaju da se ne prihvate njihovi zahtevi na zboru u Dekanatu, protest ponovo nastaviti na ulici. Protesti beogradskih studenata traju već nedelju dana, a centralno okupljanje najavljuje se za petak. Studentska unija grada pozvala je sve studente BU da u petak učestvuju u celodnevnom protestnom okupljanju pod nazivom "Studentska republika". Unija traži uvođenje ispitnog roka oktobar 2, smanjenje cena studiranja i sređivanje stanja na fakultetima u Beogradu, kaže za B92 predsednik Studentske unije grada Aleksandar Joksić. "Želimo da se razgovara o smanjenju školarina. Zahtevamo da svaki fakultet da specifikaciju troškova. Zašto jedan student Veterinarskog fakulteta košta 70.000 dinara, na osnovu čega je to dobijeno, ili na Ekonomskom 36.000, na Filozofskom 45.000? Na osnovu čega su dobijene cene obnove školarina koje su opet vrlo različite od fakulteta do fakulteta i zašto neko ko je platio 70.000 cenu samofinansiranja mora da plaća još i ispite, i administrativne takse razne, i uverenja koja dobija od fakulteta?" Na pitanje da li Beograđani i u petak mogu da očekuju blokadu saobraćaja poput današnje, Aleksandar Joksić odgovara: "Za sada se ne planira ništa tako radikalno. Mi smo krenuli prvo putem pregovora, putem mirnih žurkica". Kako je najavljeno iz Unije, učesnicima će se obratiti predstavnici ministarstva prosvete i rektorata, profesori i studenti. NIGDE U EX-JUGOSLAVIJI ZAPRAVO NEMA POVRATKA NACIONALIZMA Pariz -- Uprkos pobedama nacionalističkih partija na izborima u nekim bivšim jugoslovenskim republikama, zapravo nigde nema ozbiljnog znaka za povratak nacionalizma, ocenjuje u svome komentaru u utorak Radio frans internasional. U komentaru, radio navodi da su izbori održani u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, gde su pobedile nacionalističke partije, a da je na predsedničkim izborima u Srbiji veliku podršku dobio predsednik desničarske Srpske radikalne stranke, Vojislav Šešelj. RFI dodaje da je veliki problem na izborima bio da izađe više od 50 odsto birača, koliko je neophodno da bi izbori bili važeći. Takva ravnodušnost ogromne većine stanovništva, jer i mnogi koji glasaju to rade mrzovoljno i takoreći iz dosade, pouzdan je znak da ono što se dešava nema veze sa povratkom nacionalnih pokreta i strasti. RFI ocenjuje da iako izgleda paradoksalno, ta glasanja su više znak normalizacije u svim državama u smislu da ljudi počinju da glasaju vrlo slično kao drugde u Evropi: ili su vođeni uobičajenim računom šta je bolje za njihov svakodnevni život, ili željom da iskažu svoje nezadovoljstvo time što loše žive, ili prosto odbacuju političku igru koja više sa njima nema veze pa odbijaju da izađu na izbore. RFI ocenjuje da se previše očekivalo od reformista i od podrške Zapada koju oni uživaju, odnosno očekivalo se da se osetno popravi ekonomsko stanje što reformisti nigde ne mogu da postignu bilo zato što je to teško bilo zato što je pomoć Zapada slaba. DELIMIČNO UVAŽEN ZAHTEV ODBRANE STANISLAVA GALIĆA Hag -- Pretresno vijeće Haškog tribunala delimično je odobrilo zahtev odbrane za donošenje oslobađajuće presude za penzionisanog generala Vojske Republike Srpske Stanislava Galića - saopšteno je u utorak u Tribunalu. Galić je, prema optužnici, kao komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa, 44 meseca sprovodio vojnu strategiju granatiranja i snajperskog delovanja radi ubijanja, sakraćenja, ranjavanja i terorisanja civilnog stanovništva oba pola i svih starosnih dobi.Pretresno vijeće je odbacilo zahtev u pogledu 23 slučaja snajperskog delovanja navedena u optužnici, ali je odobrilo zahtev u druga tri slučaja. Veće nije prihvatilo tvrdnju odbrane da je stanovništvo Sarajeva zaista trpelo teror, ali kao posledicu urbanog ratovanja, a ne usled konkretne namere optuženog da sprovodi teror. Veće je odbacilo zahtev u pogledu pet incidenata granatiranja navedenih u optužnici. Zahtev za donošenje potpune oslobađajuće presude Galićev branilac podneo je 2. septembra, nakon izvođenja dokaza optužbe 2. avgusta 2002.godine. RSF SA ZVANIČNICIMA NATO O BOMBARDOVANJU RTS Beograd -- Predstavnici organizacije za zaštitu novinara Reporteri bez granica (Reporters sans frontieres, RSF) razgovarali su sa zvaničnicima NATO o bombardovanju zgrade Radio-televizije Srbije, 23. aprila 1999, kada je poginulo 16 radnika RTS, saopštili su u utorak RSF. Direktor RSF Rober Menar, zvaničnik za Evropu Sorija Blatman i novinar Aleksandar Levi razgovarali su u ponedeljak sa zamenikom generalnog sekretara NATO za planiranje i operacije Edgarom Baklijem, portparolom Alijanse Iv Broderom koji je zadužen i za odnose sa medijima, u prisustvu većeg broja savetnika i funkcinera NATO. Predstavnike RSF je interesovao način izbora zgrade RTS kao vojnog cilja, kao i pitanje upozorenja civila "blagovremeno i efikasnim sredstvima" o neminovnosti napada, kao što je to predviđeno Ženevskom konvencijom. Bakli je objasnio da je zgrada RTS identifikovana kao vojni cilj, nakon dugih konsultacija. "Zgrada RTS je izabrana samo iz vojnih razloga", kazao je on i objasnio da "vojni cilj NATO ne mora obavezno da bude vojne prirode". Izražavajući žaljenje zbog civilnih žrtava, Bakli je kazao da je NATO "uvek donosio odluke, pokušavajući da maksimalno smanji rizik po civile". "Šesnaest mrtvih je mnogo i žalimo zbog toga", dodao je on. NATO do sada nije doneo nikakvu odluku o plaćanju odštete porodicama žrtava bombardovanja RTS i Alijansa ne razmatra tu opciju, rečeno je predstavnicima RSF. Bakli je takođe kazao da zvaničnici NATO nisu posebno upozorili režim tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića na napad na RTS. "Nismo upozorili na neminovnost tog napada da bi sačuvali živote naših pilota i da bi izbegli da režim ne postavi živi štit", kazao je on. Bakli nije, međutim, želeo da komentariše informacije da su zapadne diplomate i vojni predstavnici nezvanično upozoravali novinare, pa čak i neke srpske zvaničnika na taj napad. "Nastavićemo da delujemo samo u okviru međunarodnog zakona" o tretmanu novinara i medija tokom konflikta, rekao je u zvaničnik NATO. Izražavajući zabrinutost da bi napad RTS mogao da bude opasan predsedan koji će otvoriti put akcijama tog tipa na medije na teritoriji konflikta, RSF su odlučili da se obrate Međunarodnom komitetu Crvenog krsta kako bi ponovo razmotrio svoj stav o ulozi medija i novinara u konfliktnim uslovima. U SREDU POČINJE SUĐENJE ZA RATNE ZLOČINE NA KOSOVU Prokuplje -- Pred Okružnim sudom u Prokuplju u sredu će početi suđenje Saši Cvijetanu i Dejanu Demiroviću koje se terete da su u ratu na Kosovu 1999. godine počinili ratni zločin. Cvijetana i Demirovića optužnica tereti da su u martu mesecu 1999. godine u Podujevu ubili 19 albanskih civila. Javni tužilac Višeslav Vukumirović kaže da će sudski proces trajati naredna tri dana. Prema njegovim rečima na sutrašnjem suđenju će se pojaviti samo prvookrivljeni Saša Cvijetan, dok se Dejan Demirović nalazi u bekstvu i njemu će se suditi u odsustvu. Predsednik Okružnog suda u Prokuplju Dragan Tačić kaže da će se u ovom sudskom procesu uzeti u obzir i obdukcijski zapisnici koji su stigli iz Haškog triibunala. ZAVRŠNICA SUĐENJA TUTI I ŠTELI Hag -- Suđenje Mladenu Naletiliću Tuti i Vinku Martinoviću Šteli ušlo je u završnu fazu u kojoj tužitelj, a potom obrana, izvode dodatne svedoke kroz čije iskaze pobijaju prethodne dokaze suprotne strane. Tuti i Šteli - koji su, prema optužnici, bili zapovednici Kažnjeničke bojne HVO i jedne od njenih pod-jedinica - na teret se stavljaju napadi nacivilne ciljeve u Mostaru i okolini, proterivanje Bošnjaka iz njihovih stanova u Mostaru, odvođenje muškaraca u logore i na prisilni rad na linije fronta, te korišćenje zatočenika za žive štitove. U glavnom delu svog dokaznog postupka - od septembra 2001. do aprila 2002. - tužitelj je dokazivao da je Tuta, pored ostalog, odgovoran i za napad na sela Sovići i Doljani gđe su lokalni pripadnici Armije BiH zlostavljani, a neki i streljani, da bi oni koji su preživeli bili odvedeni u logor Heliodrom. Odbrana je u svom dokaznom postupku - od maja do septembra 2002 - pobijala da je Tuta vodio napad na ta sela. Zbog toga su tužitelji odlučili u ovoj fazi postupka dovesti dodatne svedoke o tim okolnostima. Zaštićeni svjedok "DB1", Bošnjak iz Sovića, potvrdio je navode iz optužnice da je Tuta došao u selo nakon što su se Bošnjaci predali i da je "celi dan ispitivao i maltretirao zatočene vojnike ABiH." Tutin branitelj Krešimir Krsnik nastojao je dovesti u pitanje verodostojnost ovog svedoka s obzirom na neke nedoslednosti između njegovog iskaza pred tribunalom i svedokovih prethodnih izjava za AID i za Ured tužitelja. Obrana posebno ističe da je svedok Tutu opisao kao visokog čoveka, dok je on u stvarnosti bar 10 centimetara niži od osobe koju svedok tvrdi da je video u Sovićima 18. aprila 1993. BUŠ: RAT PROTIV IRAKA JE RAT PROTIV TERORIZMA Sinsinati -- U dramatičnoj poruci naciji predsednik SAD Džordž Buš je u ponedeljak uveče i javno potvrdio svoju čvrstu rešenost da SAD, "na čelu međunarodne koalicije", razoružaju Irak i uklone sa vlasti Sadama Huseina u ime "odbrane mira i bezbednosti SAD". "To je ključna mera za našu pobedu u ratu protiv međunarodnog terorizma. Bezbednost SAD traži da se konfrontiramo i s teroristima i sa Sadamom Huseinom koji ih podržava, pomaže, naoružava i pruža im utočište. Oružane snage SAD su spremne da to učine na oba fronta", rekao je Buš, upozoravajući da irački "arsenal terora" obuhvata i planove da biohemijsko naoružanje bude upotrebljeno preko terorista ili dirigovanih bespilotnih letelica ubačenih čak i na teritoriji SAD. Prema Bušovoj oceni, Sadam Husein se proteklih decenija potvrdio kao diktator, tiranin, ubica i saveznik Al- Kaide. "Irački diktator mora da bude razoružan i njegovo oružje za masovno uništenje mora da bude stavljeno pod kontrolu. Ako pouzdano znamo da on poseduje biohemijsko naoužanje i da uveliko radi na nuklearnom naoružanju, zašto čekati da on postane još opasniji i da počne da ga upotrebljava", rekao je Buš. IRAČKI PARLAMENTARCI ODBACILI BUŠOV GOVOR Bagdad -- Dva uticajna člana iračkog parlamenta u utorak su odbacila govor predsednika SAD Džordža Buša o Iraku kao lažan i pun nerazumnih argumenata. "On je poput zveri koja želi da pojede male zemlje", izjavio je za Rojters šef parlamentarnog Verskog komiteta Abdul Aziz Kailani. Šef Komiteta za finansije, trgovinu i planiranje Abdul Aziz Švajš demantovao je da Bagdad poseduje bilo kakavo oružje za masovno uništavanje. "Mi takvo oružje ne posedujemo i čitav svet zna da Buš želi da uspostavi svoju hegemoniju nad svetom i potčini Irak svojoj vladavini", rekao je Švajš. IRAK TRAŽI PODRŠKU ZEMALJA U REGIONU Bagdad -- Zamenik iračkog premijera Tarik Aziz otputovao je u posetu Siriji i Libanu kako bi učestvovao na skupovima podrške Iraku. On je tokom nedavne posete Turskoj pozvao turske lidere da ne podrže eventualnu akciju SAD protiv Iraka. Irački ministar spoljnih poslova Nadži Sabri posetio je Ujedinjene Arapske Emirate u cilju obezbedjivanja podrške protiv napada SAD. Sabri je u okviru turneje po zemljama Persijskog zaliva posetio Oman i Bahrein. IVANOV I PAUEL O IRAKU Moskva -- Šef ruske diplomatije Igor Ivanov je u telefonskom razgovoru s državnim sekretarom SAD Kolinom Pauelom ponovio stav Rusije da problem Iraka treba rešavati političkim putem, na osnovu rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Kako je saopštilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, Ivanov se založio za "ubrzan povratak medjunarodnih inspektora u Irak i obnavljanje njihovog posla u toj državi". Pauel je Ivanovu "detaljno izložio rezultate pregovora u Vašingtonu sa šefom Komisije UN za nadgledanje, verifikaciju i inspekciju za Irak Hansom Bliksom i generalnim direktorom Medjunarodne agencije za nuklearnu energiju Muhamedom Al Bardijem", navodi se u saopštenju. UBIJEN AMERIČKI VOJNIK U KUVAJTU Dubai -- Nepoznati napadači ubili su u utorak jednog američkog vojnika, a jednog ranili, u toku vojne vežbe bojevom municijom u Kuvajtu. Kako je saopštio Pentagon, u incident su bila umešana najmanje dva napadača, koji su ubijeni na licu mesta. "Prema informacijama koje trenutno posedujemo, napadači su bili civili, a ne kuvajtski vojnici", izjavio je pukovnik Dejvid Lepen. "Jedan američki marinac je ubijen, a jedan je ranjen na godišnjoj vojnoj vežbi u Kuvajtu", potvrdio je poručnik Džoš Frej iz američke Pete flote, agenciji Rojters. Više od 1.000 američkih vojnika od 1. oktobra učestvuje u 14-dnevnoj vojnoj vežbi na ostrvu Failaka, zajedno sa pripadnicima kuvajtske armije. U Kuvajtu je trenutno raspoređeno oko američkih 10.000 vojnika. ŠARON POHVALIO AKCIJU U GAZI, ŽALI ZA CIVILIMA Jerusalim -- Izraelski premijer Arijel Šaron je izjavio u utorak da je vojna akcija u kojoj je u pojasu Gaze u ponedeljak ubijeno 14 Palestinaca bila uspešna operacija protiv ekstremista i izrazio žaljenje zbog civilnih žrtava. Šaron je najavio nove operacije u istom području, uprkos međunarodnoj osudi akcije u mjestu Kan Junis. "Smatram da je operacija bila uspešna. Moramo imati u vidu da izraelske snage čine sve što mogu da obuzdaju napade terorističkih organizacija", rekao je on. Palestinci su objavili da su svi nastradali i većina ranjenih civili i izraelsku akciju nazvali masakrom. "Većina žrtava su bili teroristi, ali bilo je i civila. Zbog toga izražavam svoje žaljenje", rekao je Šaron. UHAPŠENO 17 PRISTALICA ETA Bilbao -- Španska policija je u utorak uhapsila 17 ljudi pod optužbom da su učestvovali u uličnom nasilju kao znak podrške separatističkoj organizacji ETA, objavili su zvaničnici. U baskijskoj provinciji Guipuzkoa uhapšeno je devet osoba, a još osam ih je uhapšeno u susednoj provinciji Vizkaha. Oni su optuženi za učestvovanje u organizovanoj kampanji uličnog nasilja kojom rukovode mlade pristalice ETA, tokom koje su bacali zapaljive naprave na autobuse, telefonske govornice i banke, kao simbole "španskih interesa". RUSKE VLASTI NISU DOZVOLILE OZRAČENOM DA UĐE U ZEMLJU Moskva -- Ruske vlasti nisu dozvolile ulazak u zemlju Kinezu čije je telo emitovalo preveliku količnu radioaktivnog zračenja. Kada je taj čovek prelazio kinesko-rusku granicu, uključio se alarm Gajgerovog brojača koji je bio instraliran na graničnom prelazu. Ponovljen test je pokazao da je zračenje 200 puta veće od normalog i da najvećim delom dolazi iz predela čovekovog vrata. Kinez je objasnio jako zračenje time što koristi specijalne radioaktivne lekove protiv oboljenja štitne žlezde. Vlasti ruskog regiona Primorje, na istoku Rusije, ipak su odlučile da mu ne dozvole ulazak u zemlju. SEĆANJE NA VILIJA BRANTA Berlin -- Svečanim skupom u Libeku, rodnom gradu Vilija Branta, obeležena je deseta godišnjica smrti jednog od najistaknutijih nemačkih posleratnih političara i dobitnika Nobelove nagrade za mir. Na skupu kojem su prisustvovali poštovaoci i sledbenici socijaldemokratskog političara, govorio je njegov prijatelj i saborac, nemački književnik i nobelovac Ginter Gras. Opisujući koje Brantove ideje treba dovršiti, Gras je pomenuo nemačko jedinstvo i dalju primenu saznanja do kojeg je došla Brantova međunarodna komisija, istražujući odnose između Severa i Juga. Ova saznanja mogu postati prilog borbi protiv terorizma, istakao je Gras. Vili Brant, čije je pravo ime Herbert Fram rođen je 1913. godine u Libeku, kao vanbračno dete. Drugi svetski rat proveo je u emigraciji, u Švedskoj i Norveškoj, a posle rata se uključio u političku obnovu Nemačke. Bio je gradonačelnik Berlina (1957-1966), ministar spoljnih poslova (1966-1969) i nemački kancelar (1969-1974) godine. Od 1964-1987. godine bio je predsednik Socijaldemokratske partije Nemacke. Nobelovu nagradu za mir dobio je 1971. godine kao priznanje za "istočnu politiku popuštanja i pomirenja" koju je vodio. NOBELOVA NAGRADA ZA FIZIKU Stokholm -- Amerikanci Rejmond Dejvis i Rikardo Đakoni i Japanac Masatoši Košiba ovogodišnji su dobitnici Nobelove nagrade za fiziku, za radove kojima se objašnjava zašto Sunce sija i kako se mogu otkrivati veoma udaljene zvijezde. Švedska kraljevska akademija je objavila da će Dejvis (87) i Košiba (76) dobiti polovinu od milion dolara novčane nagrade, dok će Đakoni (71) sam dobiti drugu polovinu. Dejvis i Košiba su dokazali postojanje neutrina, sitnih čestica koje nastaju u nuklearnim reakcijama kojima se vodonik pretvara u helijum. Time je potvrđena teorija po kojoj je ova reakcija izvor sunčeve energije."Ovogodišnji Nobelovi laureati su iskoristili veoma male sastojke svemira, kako bi povećali razumijevanje najvećih: Sunca, zvijezda, galaksija i supernova. Nova znanja su izmenila način na koji posmatramo svemir" - navodi se u saopštenju Akademije. SLEP VEĆ 30 GODINA BICIKLOM NA POSAO Peking -- Jedan slep Kinez 30 godina biciklom sam odlazi na posao, piše kineska štampa u utorak. On svakodnevno biciklom pređe 3,5 kilometara do svog radnog mesta i isto toliko posle radnog vremena do svog doma u gradu Nanđingu. Nikad nije zakasnio na posao, niti je ikad izazvao bilo kakav saobraćajni incident. "IPAK NEĆE BITI PROPAST SVETA" Moskva -- Ruski naučnici negiraju hipotezu holandskog astrofizičara Pirsa van der Mera da će Sunce eksplodirati za 6 godina i da će život na planeti Zemlji nestati. Van der Mer tvrdi da se temperatura Sunca, koja obično iznosi 27 miliona stepeni Farenhajta, poslednjih nekoliko godina popela do 49 miliona stepeni i da će, ako se ta tendencija nastavi, posledice biti katastrofalne, odnosno da će Sunce eksplodirati. Ruski naučnik Anatolij Bjelov nazvao je tu tvrdnju "novom naduvanom senzacijom". Bjelov, rukovodilac laboratorije za istraživanje varijacija kosmičkih zračenja, kaže da se ništa neobično i opasno ne događa na Suncu i da je tvrdnja da živimo svoje poslednje godine bez ikakvog osnova. "Za 6 godina zaista se može očekivati nov maksimum sunčane aktivnosti, ali ona verovatno neće biti veća od onih koje smo imali u poslednje 3 godine", zaključuje Bjelov. WEB SAJT B92 I DALJE NAJPOPULARNIJI DOMAĆI SAJT Beograd -- Web tim B92 obaveštava javnost da je i na najnovijoj rang listi popularnosti domaćih sajtova po programu Alexa, B92 na prvom mestu. Iza B92 na ovoj listi se nalaze sajtovi: Serbian Cafe, Krstarica i Glas Javnosti. Ovu listu, koja se formira na osnovu praćenja dinamike posete svih sajtova na svetskoj mreži, možete naći na adresi: www.eutelnet.com. Stranice sajta B92 samo u septembru 2002. godine, posećene su 5,5 miliona puta, od toga najviše stranice Vesti i sportska stranica B92. Naš sajt mesečno poseti više od 700.000 posetilaca. Sajt B92 već duže vreme predstavlja najposećeniji jugoslovenski informativni sajt, dok je u poslednja tri meseca definitivno postao najpopularniji sajt u kategoriji svih sajtova na srpskom jeziku na celokupnom Internetu. PREGLED ŠTAMPE U Pregledu štampe možete pročitati otvoreno pismo koje je Nebojša Čović poslao Mihaelu Štajneru, o okruglom stolu "Reportera" na kom su učestvovali Zoran Živković, Dragan Maršićanin, Veroljub Dugalić i Danijel Cvjetičanin, intervju s predsednikom Skupštine Vojvodine Nenadom Čankom iz "Bulevara" i 2 teksta o korupciji iz "Blica". TEMA: VELIKE OBAVEZE PO PRIJEMU U SAVET EVROPE Beograd -- Najave skorog prijema Savezne Republike Jugoslavije u Savet Evrope stvorile su političku tenziju u definisanju novog najvišeg pravnog akta buduće zajednice. Povelja posle više meseci rada, skoro da je utanačena osim u izboru poslanika u skupštini buduće zajednice. Parlamenti dve republike pripremaju se da dnevni red upotpune raspravom i usvajanjem Ustavne povelje, a odmah po obavljenom poslu, očekuje se i njena primena i prijem u Savet Evrope. Političari se slažu da je željeni termin prijema, 7. novembar ove godine, a po prijemu u SE, nova članica treba da ispuni niz uslova. Detaljnijeu Temi dana B92 DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 8. OKTOBAR 1354. Ubijen rimski tribun Kola di Rienco, koji je, ponesen idejom o obnavljanju antičke republike i ujedinjenjem Italije pod vodjstvom Rima, 1347. proglasio Rimsku Republiku. Ubijen u ustanku koji je organizovalo rimsko plemstvo. 1469. Umro firentinski slikar fra Filipo Lipi, najznačajniji predstavnik rane renesanse u slikarstvu, Botičelijev učitelj. 1803. Umro italijanski pisac Vitorio Alfijeri, prvi autentični tragičar u italijanskoj književnosti. 1810. Rodjen Džejms Vilijem Maršal, čije je otkriće zlatnog rudnika u Kaliforniji pokrenulo "zlatnu groznicu" 1849. 1856. Velika Britanija počela "drugi opijumski rat" protiv Kine, u kom joj se pridružila i Francuska. 1864. Rodjen Branislav Nušić, najveći srpski i jugoslovenski komediograf. Njegove komedije i danas su na pozorišnim repertoarima. 1871. U Čikagu izbio velik požar koji je, prema legendi, počeo u jednoj štali kada je krava ritajući se oborila kerozinsku lampu na gomilu slame i strugotine. U požaru koji je trajao 3 dana poginulo je oko 300 ljudi, a oko 90.000 je ostalo bez svojih kuća. 1895. Rodjen argentinski državnik Huan Domingo Peron, predsednik od 1946. do 1955, kada je oboren u vojnom udaru. Posle sedamnaest godina egzila, trijumfalno se vratio u Argentinu 1972, a 1973. ponovo izabran za predsednika. Umro 1974, a predsednik Argentine postala je njegova supruga Izabela. 1895. Ubijena korejska kraljica Min, koja je pokušavala da zaustavi japansku dominaciju u Koreji. Zaveru na korejskom dvoru organizovao Japan preko svog konzula generala Goro Miura. 1912. Crna Gora objavila rat Turskoj i istog dana napala turske položaje kod Skadra, čime je počeo Prvi balkanski rat. 1953. Velika Britanija i SAD povukle svoje trupe iz Slobodne zone Trsta i predale Italiji civilnu upravu u zoni "A". To je izazvalo krizu u jugoslovensko-italijanskim odnosima, koja je rešena Londonskim sporazumom 5. oktobra 1955. 1954. Vojne snage Severnog Vijetnama ušle u glavni grad Hanoj. 1967. Umro britanski državnik Klement Ričard Atli, laburistički premijer od 1945. do 1951. Njegova vlada sprovela niz socijalnih reformi u posleratnoj Britaniji i priznala nezavisnost Indije 1947. i Burme 1948. 1970. Nobelovu nagradu za književnost dobio ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin. 1975. Žestoki okršaji u Bejrutu i severnom Libanu odneli najmanje 25 života i prekinuli poslednje primirje. 1991. Posle isteka tromesečnog brionskog moratorijuma Slovenija i Hrvatska potvrdile svoju samostalnost i nezavisnost od SFRJ. 1992. Umro Vili Brant, kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974, kada je podneo ostavku jer je otkriveno da je njegov blizak saradnik istočnonemački špijun. Vodio politiku popuštanja i doprineo političkoj stabilizaciji u Evropi, u istoriji evropskih naroda ostaće zapamćen i kao državnik koji se 1970. poklonio žrtvama nacizma u Varšavi. Dobitnik Nobelove nagrade za mir 1971. 1993. UN ukinule sankcije Južnoj Africi uvedene 1960. zbog politike aparthejda koju su sprovodile tadašnje vlasti. 1998. Savet NATO usvojio "detaljan operativan plan za vazdušne udare u fazama" na Kosovu. Predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću dat je rok od 24 caša da ispuni zahteve iz rezolucije UN, Vlada Srbije donela Uredbu o posebnim merama u uslovima oružanih pretnji NATO. 2001. Najmanje 114 ljudi poginulo kada je avion kompanije SAS udario u jedan mali avion na aerodromu Linate u Milanu. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPaNQskMYhVuIcyHKEQJY1QCfQK3n9htIdxzAWQQQ4tLk9KbQ4WEAn20K ym+pNCPdld61WxGVOz51WMdo =KVO9 -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
