http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02100701.shtml
Glas javnosti, 8.oktobar, 2002.
Tema:
GLAS istrazuje
Da li ce Haski tribunal prinudivati novinare da svedoce
Hoces-neces - moraces?!
Svetski novinari stali u odbranu doajena Randala, koji odbija
Hag;
nasi ratni reporteri hoce da svedoce protiv Dzeki Roland
Poslednja najava iz Haga da ce novinari, hteli ili ne, morati
da
svedoce u haskoj sudnici, makar ih put holandske prestonice
"pakovali" poput mnogo krupnijih zverki, u nasoj javnosti
izazvala je
veliko komesanje, posebno medu novinarima.
Od mogucnosti da ih privedu uz kaznu od sedam godina zatvora i
globu od 100 hiljada evra, jednima se zaledila krv u zilama,
dok su
drugi, koji vec godinama tvrde da je nekim domacim novinarima
mesto u Hagu, poceli da likuju.
U neformalnim krugovima, vec se prave liste potencijalnih
svedoka,
cak i da padaju opklade koga ce prvog da p(r)ozovu.
Ipak, ima i onih koji su uvereni da od te "zurke"nece biti
nista. Bata
Zivancevic, novinar koji je skoro dvadeset godina za "TV
Novosti"
izvestavao s Kosova, a dosta vremena proveo na tom prostoru i
tokom NATO bombardovanja 1999, siguran je, kaze, da Hag nece
pozvati nijednog domaceg novinara.
Prigovor zanata
- Iako ih ovde ima da bi platili da
idu u Hag, nece ih zvati. Njima su
potrebni svedoci koji ce se uklopiti
u skiciranu optuznicu i sinopsis
onog sto je unapred skrojeno.
Dakle, oni koji ce da pojacaju
optuznicu - misljenja je
Zivancevic.On ocenjuje da se
"pozeljni"svedoci nalaze, gotovo
iskljucivo, u redovima stranih
reportera.
Uostalom, oni su i dosad
zauzimali mesta u klupi za
svedoke: britanski novinar Ed
Vulijemi cak pet puta je svedocio
pred Haskim tribunalom protiv
osumnjicenih u procesima za
logore u Prijedoru i
muslimansko-hrvatskom ratu, a veliku paznju izazvali su i
haski
nastupi novinara Bi-Bi-Sija Dena Dejmona i Dzeki Roland, koja
je
svedocila protiv Slobodana Milosevica.
Medutim, jedan zapadni novinar je povukao "rucnu". Dzonatan
Randal, novinar "Vasington posta", odbio je da menja
penzionerski
mir za varljivu slavu, ne pristajuci da, pod stare dane, u
areni, kakva
je haska, objasnjava sta je napisao i sta mu je sagovornik
rekao.
Rec je o epizodi, koja se u ratu u Bosni
dogodila 1993, kad je Radoslav Brdanin,
aktuelni haski pritvorenik, Randalu u
intervjuu za "Vasington post", po proceni
Haskog tuzilastva, priznao "ucesce u etnickom
ciscenju Bosnjaka".
Del Ponte i ekipa zapretili su Randalu da
mora svedociti, dobrovoljno ili prinudno, i
potvrditi sta je Brdanin rekao, ali on nije
popustio.
Uprkos objasnjenju Tuzilastva da njegovi izgovori nisu
opravdani,
americki novinar prinudio je tribunal da odrzi sednicu
Zalbenog
veca. I u svoj dnevni red, ipak, uvrsti pitanje
"profesionalnog
novinarskog prigovora."
Bez odluke
Prethodno, tuzioci su odbili sve prigovore - i Randala i 35,
za sam
Hag, referentnih medijskih kuca i novinarskih organizacija,
koje su
podrzale Randalovo pravo da ne svedoci iz bezbednosnih,
profesionalnih, ali i principijelnih razloga.
U inventaru profesionalnih barijera, novinari u ulozi
"prijatelja
suda" su izdvojili opasnost da novinari svedoce protiv svojih
izvora,
"cime bi ugrozili pristup informacijama, objektivnost, pa cak
i licnu
sigurnost".
Kredibilitet Njujork tajmsa, Tajma, Si-En-Ena, AP-a, Komiteta
za
zastitu novinara, Reportera bez granica, Svetskog komiteta za
slobodu stampe, ali i Bi-Bi-Sija, ciji su novinari vec
svedocili, nije
uticao da Tuzilastvo promeni stav da "Randalu ne preti nikakva
opasnost, niti pogibelj" i da se, shodno tome, on mora naci u
klupi za
svedoke.
Da li zbog kalkulacije da imunitet
za Randala znaci prostor za
presedan u svim buducim
slucajevima ili zbog odrzavanja
utiska o nepokolebljivosti Haskog
tuzilastva, nepopustljivost je
demonstrirana i na sednici
Zalbenog veca.
Tuzilac Dzoana Korner je tvrdnju
Randalovih branilaca da postoji
najmanje pet pitanja od javnog
interesa koja traze uvodenje
posebnog pravila za svedocenje
novinara docekala tezom da je
sustinski javni interes iznosenje
istine pred sudom, kao i osuda i
kaznjavanje pocinilaca zlocina.
Kad se ti interesi, uporede s
interesima novinara - porucila je
Korner - novinari nemaju pravo
na poseban imunitet. I zakljucila
sednicu bez odluke, koju nestrpljivo ceka i zapadna javnost.
Gde je granica?
Uveren da zna o cemu se radi, novinar "Indipendenta" Robert
Fisk je
u osvrtu na svedocenje novinara u Hagu zapisao: Ja jesam
novinar,
kaze reporter, ali sam, takode, i ljudsko bice.
Ne svida mu se, kaze, ova argumentacija:
prvo, upucuje da novinar koji ne zeli da
svedoci nije ljudsko bice; i drugo, da reporteri,
generalno, ne rade svoj posao sa savescu.
Fisk dodaje da se, ako se uspostavi praksa da
reportere Bi-Bi-Sija, koji su izvestavali u Bosni
i na Kosovu, da ih pozivaju da svedoce u
Hagu, nece znati granica izmedu zurnalizma i
maskarade.
- Dzeki Roland sigurno ne bi imala sansu da
izvestava sa srpskih zadataka da je rekla - ja cu, ako vasa
strana
bude porazena, da budem na vasem sudenju - zakljucuje Fisk,
naglasavajuci da on protiv svedocenja Dzeki Roland "nema
nista,
ako je ona tako odlucila".
Na svedocenje Dzeki Roland, medutim, velike zamerke imaju
reporteri pojedinih domacih kuca, s kojima je Rolandova obisla
zatvor u Istoku, o cemu je i svedocila pred Medunarodnim
tribunalom.
Bata Zivancevic tvrdi da bi vrlo rado otisao u Hag da svedoci
protiv
svedocenja Dzeki Roland. On naglasava da bi svedocio u korist
istine, koja je, kako tvrdi, u slucaju zatvora Dubrava -
neporeciva i
potpuno suprotna navodima Dzeki Roland.
........
Novinari ili policajci?
Robert Fisk izneo je da su ga iz
Haga vec pozivali da svedoci, a
poslednji put zeleli su da znaju
da li je on pratio delegaciju EU u
koncentracioni logor u Bosni
1992.
- Ja jesam putovao s ljudima iz
EU u dva logora, ali ne i u onaj za
koji je haski istrazitelj bio
zainteresovan. Ovo nije prvi
poziv. Ali, i ovog puta sam
naglasio, kao i ranije, da
smatram da novinari ne treba da
budu policajci. Moje clanke
mogu koristiti svi u Hagu, i bicu
sasvim spreman da potpisem da
su tacni. Ali, to je sve - kaze
Fisk.
.........
Opasno po zivot!
- Posto znamo da su ovi poslednji
ratovi izuzetno prljavi, novinaru
posle eksponiranja u sudnici
moze biti veoma neprijatno.
Mozemo realno ocekivati da
jedna takva licnost, koja preko
noci postane poznata sirom
sveta, moze ocekivati probleme
ako se nade u kriznoj situaciji,
gde moze da svedoci na nekom
buducem sudenju. Takav
novinar, jednostavno, sebi
zatvara vrata za buduce
izvestavanje i dovodi se u zivotnu
opasnost - smatra Dusan
Radulovic, sadasnji glavni
urednik Prvog programa Radio
Beograda, prethodno
dugogodisnji dopisnik Bi-Bi-Sija i
Slobodne Evrope.
..........
GORAN DOGIC
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
