B I L T E N V E S T I
9. OKTOBAR 2002.
SR JUGOSLAVIJA
Kostunica i Vagner o bilateralnoj saradnji
BEOGRAD, 8. oktobra 2002. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica
danas je razgovarao sa ministrom spoljnih poslova Perua Alanom Vagnerom
o
daljem razvoju bilaterlanih odnosa, saopstio je danas kabinet
predsednika
SRJ.
U saopstenju kabineta predsednika SRJ se navodi da su Kostunica
i
Vagner razgovarali posebno o mogucnostima za razvoj privredne saradnje,
s
obzriom da Peru predstavlja najznacajnijeg partnera SRJ u Latinskoj
Americi.
Vagner je preneo Kostunici poziv peruanskog predsednika
Alehandra
Toleda da poseti Peru.
U razgovoru je ucestvovao i sef jugoslovenske diplomatije Goran
Svilanovic, dodaje se u saopstenju.
Svilanovic se sastao sa ministrom inostranih poslova Perua
BEOGRAD, 9. oktobra 2002. (Beta) Ministri inostranih poslova
Perua
i SRJ, Alan Vagner i Goran Svilanovic, razgovarali su danas u Beogradu o
bilateralnim odnosima dve zemlje i potpisali Sporazum o ukidanju viza na
diplomatske i sluzbene pasose, kao i Protokol o politickim
konsultacijama
dva ministarstva.
Svilanovic je rekao da je na razgovorima bilo pre svega reci o
bilateralnim odnosima Perua i SRJ, kao i da je danasnji razgovor bio
uvod
za razgovore sa drugim zemljama na latinoamerickom kontinentu.
"U protekle dve godine bili smo uglavnom fokusirani na region u
kojem zivimo, ne Evropu i na glavne partnere u medjunarodnoj zajednici
kao
i na medjunarodne organizacije", rekao je Svilanovic i dodao da ce se u
2003. godini mnogo vise paznje posvetiti prijateljskim zemljama u Juznoj
Americi, Aziji i na Pacifiku.
"Ono o cemu smo razgovarali bili su pre svega bilateralni
odnosi
dve zemlje. Imali smo veliko zadovoljstvo da potpisemo Protokol o
politickim konsultacijama dve zemlje, sto ce omoguciti bolju saradnju
SRJ,
sutra Zajednicke drzave Srbije i Crne Gore, i Perua i sporazum o
Ukidanju
viza za diplomatske i sluzbene pasose", rekao je Svilanovic.
Prema njegovim recima, danasnje potpisivanje Sporazuma trebalo
bi
da dovede do potpisivanja drugih sporazuma koji ce se odnositi na
zastitu
investicija, kao i na program saradnje u oblasti kulture, nauke i
sporta,
jer za to postoji interes.
Vagner je izrazio posebno zadovoljstvo sto mu se pruzila
prilika
da ponovo poseti Jugoslaviju, gde je, takodje u svojstvu ministra
inostranih poslova, boravio pre 10 godina.
"Ovo je odlicna prilika, da zajedno sa ministrom Svilanovicem,
ustanovimo novi plan saradnje Perua i SRJ, da ojacamo demokratiju u
nasim
zemljama i da stvorimo zdrav osnov za saradnju, koji bi se zasnivao na
demokratiji i ljudskim pravima i omogucio intenzivnu politicku
saradnju",
rekao je peruanski ministar.
Vagner je, takodje, rekao da je sa ministrom inostranih poslova
razgovarao o ekonomskim odnosima.
"Odlucili smo se da modernizujemo pravne okvire ekonomske
saradnje", rekao je Vagner i izrazio nadu da ce izrada novog plana
saradnje
izmedju dve zemlje biti zavrsena kroz sest meseci, i u to ime pozvao
Svilanovica u zvanicnu posetu Peruu iduce godine.
Kostunica i Kler Sort o izborima i ustavnoj povelji
BEOGRAD, 8. oktobra 2002. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica
danas je razgovarao sa britanskom ministarkom za medjunarodni razvoj
Kler
Sort o aktuelnim politickim pitanjima, saopstio je danas kabinet
predsednika SRJ.
U saopstenju kabineta predsednika SRJ navodi se da su Kostunica
i
Kler Sort istakli znacaj uspeha predstojeceg drugog kruga predsednickih
izbora u Srbiji.
Kostunica je izrazio uverenje da ce uskoro biti usvojena
Ustavna
povelja buduce drzavne zajednice Srbije i Crne Gore i naglasio znacaj
daljih aktivnosti u cilju stvaranja pravne drzave, istice se u
saopstenju.
Labus i Kler Sort o ekonomskim reformama u SRJ
BEOGRAD, 8. oktobra 2002. (Beta) Potpredsednik Savezne vlade
Miroljub Labus i britanska ministarka za medjunarodni razvoj Kler Sort
danas su ocenili da su ostvareni svi dosadasnji prioriteti reformske
politike u SR Jugoslaviji, saopstio je danas Savezni sekretarijat za
informisanje.
"Najteza faza ekonomskih reformi u nasoj zemlji je iza nas i
predstoji nam, prema svim relevantnim pokazateljima, proces znacajnog
oporavka privrede", rekao je Labus.
U saopstenju Saveznog sekretarijata za informisanje se navodi
da
je britanska ministarka izjavila da je impresionirana onim sto je u SRJ
uradjeno u sporvodjenju ekonomskih reformi, ukazujuci na cinjenicu da su
druge zemlje u tranziciji, u periodu recesije bile dvostruko duze i sa
mnogo vise teskoca za gradjane tih zemalja.
Labus i Sortova su ocenili da su pre svega ostvareni prioriteti
u
obnovi infrastrukture i boljoj socijalnoj zastiti olicenoj u redovnoj
isplati penzija i drugih socijalnih davanja.
Potpredsednik Savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa
inostranstvom je naglasio da predstoje reforme skolstva, posebno
univerziteta, sistema zdravstvene zastite i reforma javne uprave.
Labus je ukazao na znacaj sto skorijeg potpisivanja sporazuma o
tekstilu sa Evropskom unijom (EU), koji bi omogucio plasman tekstilne
robe
na trziste EU, navodi se u saospstenju.
Prema njegovim recima, time bi se otvorile perspektive za
oporavak
tog dela industrije, a samim tim i juga Srbije gde se nalaze i najveci
kapaciteti za proizvodnju tekstila.
Kler Sort i Svilanovic o reformama u SRJ
BEOGRAD, 8. oktobra 2002. (Beta) Britanska ministarka za
medjunarodni razvoj Kler Sort ocenila je danas u razgovoru sa sefom
jugoslovenske diplomatije Goranom Svilanovicem da je SR Jugoslavija
ostvarila veliki napredak u sprovodjenju reformi.
Kako je saopstilo Savezno ministarstvo za inostrane poslove
Kler
Sort je potvrdila podrsku Velike Britanije procesima tranzicije u SRJ,
posebno u projketima u oblasti unapredjenja funkcionisanja pravosudja,
socijalnih i javnih sluzbi.
Svilanovic je, kako se dodaje, pozitivno ocenio dosadasnju
saradnju SRJ i Velike Britanije u tim oblastima i izrazio ocekivanja da
ce
se saradnja u domenu razvojnih projekata dalje intenzivirati, posebno u
oblati obnovljivih izvora energije i borbe protiv organizovanog
kriminala
Kler Sort i Svilanovic u razgovoru su dogovorili i korake koje
je
neophodno preduzeti u drugim domenima bilateralne saradnje, dodaje se u
saopstenju SMIPa.
Kler Sort: Reforme u SRJ efikasnije nego u drugim zemljama
BEOGRAD, 8. oktobra 2002. (Beta) Britanska ministarka za
medjunarodni razvoj Kler Sort izjavila je danas u Beogradu da je nacin
brzog sprovodjenja reformi u SR Jugoslaviji "efikasniji i koherentniji"
nego u drugim zemljama u tranziciji.
"Veoma sam impresionirana svim sastancima koje sam imala,
opredeljenjem za reforme i napretkom koji je postignut u Srbiji u
protekle
dve godine", rekla je Sortova na konferenciji za novinare u Palati
federacije.
Ona je dodala da treba jos toga uraditi na polju reformi, ali
da
je Velika Britanija snazno opredeljena da podrzi Srbiju.
"Moje ministarstvo radi u svim zemljama u tranziciji i mozemo
reci
da je nacin na koji se reforme brzo sprovode, efikasniji i koherentiji
nego
u vecini ostalih zemalja u tranziciji", rekla je ona.
Britanska ministarka za medjunarodni razvoj je precizirala da
ministarstvo na cijem je celu planira da se vise angazuje na pruzanju
pomoci za reformu pravosudnog sistema i razvoj malih i srednjih
produzeca.
Kler Sort je ocenila da, medjutim, reforma pravosudnog sistema
i
policije nije dovoljno brzo sprovedena.
Ona je dodala da je sa predstavnicima Ministarstva za
privatizaciju danas razgovarala o nacinima za sprovodjenje
privatizacije,
koji se ne bi sveli na rasprodaju preduzeca, vec stvorili uslove za
strana
ulaganja.
Prema njenim recima, birtanska delegacija je razgovarala sa
predstavnicima Ministarstva za socijalni rad o strategiji za smanjenje
siromastva.
Ona je naglasila da je Vlada Srbije nadlezna da odluci o
raspodeli
sredstva i realizaciji programa, a ne medjunarodne institucije ili
donatori.
Najveci finansijski doprinos Velika Britanija daje kroz
multilateralne agencije i kroz saradnju sa Evropskom komisijom, a prosle
godine je izdvojila za SRJ 40 miliona evra, dok je kroz bilateralne
programe od 2000. godine dato oko 20 miliona funti.
U Ministarstvu za privatizaciju Srbije odrzan je okrugli sto
britanske delegacije sa ministrima za ekonomske odnose sa inostranstvom
Goranom Piticem, socijalna pitanja Gordanom Matkovic, privatizaciju
Aleksandrom Vlahovicem i rad Draganom Milovanovicem, kao i sa
predstavnicima Ministarstva finansija.
Korak blize do normalizacije trgovinskih odnosa sa SAD
VASINGTON, 8.oktobra 2002. (Beta) Predstavnicki dom Kongresa
SAD
usvojio je u ponedeljak Predlog zakona o trgovinskim i tehnickim
korekcijama za 2002. u kojem je sadrzana i odredba o normalizaciji
trgovinskih odnosa sa Jugoslavijom, bez ikakvih uslovljavanja.
Zakon koji ce Jugoslaviji u trgovini sa SAD, posle vise od
deset
godina, obezbediti status koji ima vecina zemalja sveta, stupice na
snagu
kada bude usvojen i u Senatu, i kada, potom, predsednik Dzordz Bus
potpise
usaglasenu verziju.
U usvojenom zakonskom predlogu zavedenom pod brojem H.R. 5385 u
Odeljku 2001 (Section 2001) pise da "predsednik (SAD) moze proglasiti
nastavak nediskriminatorskog statusa, odnosno status normalnih
trgovinskih
odnosa sa SR Jugoslavijom".
Amandman kojim je bilo predlozeno da se normalizacija
trgovinskih
odnosa sa SRJ uslovi postovanjem Dejtonskog sporazuma i saradnjom sa
Haskim
sudom povucen je iz procedure prosle nedelje, pre glasanja u
Predstavnickom
domu.
Kongres SAD je Jugoslaviji ukinuo status normalnih trgovinskih
odnosa, odnosno, kako se ranije zvalo, status najpovlascenije nacije,
jos
1992. zbog nepostovanja Zavrsnog dokumenta iz Helsinkija. Obnavljanje je
tada bilo uslovljeno okoncanjem oruzanog konflikta sa drugim narodima na
prostoru bivse SFRJ, priznavanjem granica bivsih jugoslovenskih
republika u
skladu sa Ustavom iz 1974. i obustavljanjem podrske srpskim snagama u
BiH.
Uspostavljanjem normalnih trgovinskih odnosa, SR Jugoslavija ce
moci da prodaje robu u SAD po najnizim carinama, kao i vecina drugih
zemalja koje trguju sa SAD.
SAD spremne da SRJ daju status najpovlascenije nacije
BEOGRAD, 8. oktobra (Tanjug)- Odluka Predstavnickog doma americkog
kongresa
da se normalizuju trgovinski odnosi sa Jugoslavijom dokazuje da su SAD
spremne da nasoj zemlji daju status najpovlascenije nacije, izjavio je
danas Tanjugu vrsilac duznosti saveznog ministra finansija dr Veroljub
Dugalic.
Takva odluka je ocekivana, jer su SAD vec otpisale nas dug od 350
miliona
dolara i dale podrsku da to ucine Pariski i Londonski klub poverilaca i
pokrenule inicijativu da se deblokiraju devizna sredstva SFRJ u
americkim
poslovnim bankama, dodao je Dugalic. Sef delegacije SRJ za pregovore o
sukcesiiji sa bivsim jugoslovenskim republikama, koji se nalazi na
pregovorima u Sarajevu, objasnio je da ce status najpovlascenije nacije
doprineti povecanju izvoza SRJ , jer ce SAD smanjiti carine na uvoz
jugoslovenske robe i usluga na samo 2,9 odsto, sto ce povecati i nasu
konkurentnost na americkom i svetskom trzistu. Tom odlukom SAD prestace
i
poslednji oblici trgovinske diskriminacije nase robe na svetskom
trzistu,
ocenio je Dugalic i podsetio da je u 2001. godini izvoz SRJ u SAD
iznosio
samo pet miliona dolara. Predlog SAD da se deblokiraju devizne rezerve
Narodne banke SFRJ, kao i sredstva pravnih lica i banaka sa teritorije
bivse Jugoslavije, koji je predmet sastanka drzava sukcesora u Sarajevu,
predstavlja deo radikalnog pozitivnog zaokreta u ukupnoj politici najace
ekonomske sile prema nasoj zemlji. U americkim poslovnim bankama nalaze
se
devizne rezerve - Narodne banke bivse Jugoslavije u iznosu od 185
miliona
dolara, napomenuo je Dugalic i dodao da se takodje, u mesovitoj "LBS"
banci
nalazi 40 miliona dolara, a u filijalama "Beogradske banke" i
"Jugobanke"129 miliona dolara. U poslovnim bankama SAD nalazi se i 40
miliona dolara pravnih lica i 62 miliona dolara poslovnih banaka, naveo
je
Dugalic, napominjuci da ta sredstva nisu predmet razgovora o sukcesiji.
Normalizacija trgovinskih odnosa - vazno ohrabrenje Beogradu BEOGRAD, 8.
oktobra (Tanjug) - Sef jugoslovenske diplomatije Goran
Svilanovic ocenio je danas da je odluka Predstavnickog doma americkog
Kongresa o normalizaciji trgovinskih odnosa sa Jugoslavijom vazno
ohrabrenje i dokaz da odnosi Jugoslavije i SAD idu uzlaznom linijom. U
izjavi Tanjugu Svilanovic je rekao da ocekuje da ce s tim saglasiti i
Senat
i da ce odluka o normalizaciji trgovinskih odnosa, koju verifikuje
predsednik SAD Dzordz Bus, biti "doneta vrlo brzo ".
Po misljenju jugoslovenskog ministra inostranih poslova, "vazno je da je
uklonjen teret enormnih carinskih opterecenja na nasu robu", a "stvarni
efekti normalizacije trgovinskih odnosa moci ce da se osete ako nassa
privreda bude u stanju da unapredi ekonomsku saradnju sa Amerikom".
"Sada
se stvaraju uslovi za znacajna povecanja razmene, a normalizacija
trgovinskih odnosa sa SAD je i pozitivan signal, koji ce drugi u svetu
pozitivno da registruju i verovatno da slede, dakle - jos jedan korak u
privlacenju investitora u zemlju", kazao je Svilanovic. Izrazavajuci
zadovoljstvo sto se, posle razgovora koje je pre nekoliko nedelja imao u
Vasingtonu i proslonedeljnog otpisa dela jugoslovenskog "pariskog duga"
prema SAD, odustalo od uslovljavanja normalizacije trgovinskih odnosa,
Svilanovic je kao znake da odnosi dve zemlje zaista "idu uzlaznom
linijom"
naveo i saglasnost Vasingtona za otvaranje tri konzulata SRJ u Americi.
Svilanovic je, takodje, najavio da ce novi jugoslovenski ambasador u SAD
Ivan Vujacic "vec u naredna dva dana biti u Vasingtonu".
Kad je rec o deblokadi jugoslovenskih sredstava u americkim bankama,
Svilanovic je istakao da su se SRJ i SAD saglasile o nacinu odmrzavanja
tih
sredstava, ali da se ceka odgovor drugih drzava naslednica SFRJ, posto
je
deo tog novca "deo sukcesorske mase". "Moglo bi da dodje do usporavanja
tog
procesa - da sredstva ne budu na raspolaganju odmah, nego u periodu od
dva-
tri meseca. U svakom slucaju, jedino se postavlja pitanje da li ce to
biti
odmah ili ce biti odlozeno sudskim procesom zbog eventualnih prigovora
na
proces odmrzavanja", kazao je Svilanovic. On je naglasio da je
"nesporan"
deo sredstava koja pripadaju samo SRJ i da ce ona "vec do kraja godine
biti
na raspolaganju vlasnicima u nasoj zemlji".
Sastanak koordinatora Pakta za stabilnost i SEECI
BEOGRAD, 8. oktobra 2002. (Beta) Zajednicki sastanak
nacionalnih
koordinatora Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope i predstavnika
inicijative za saradnju jugoistocne Evrope (SEECI) poceo je danas oko 13
sati u Palati federacije u Beogradu.
Kako je novinarima rekao jugoslovenski koordinator Pakta za
stabilnost jugoistocne Evrope Jovan Ratkovic, cilj danasnjeg sastanka je
da
se vidi sta je uradjeno polju regionalne saradnje u proteklih godinu
dana u
sest prioritetnih inicijativa.
Prema Ratkovicevim recima, ucesnici sastanka ce razgovarati o
inicijativama za trgovinu i investicije, razvoj infrastrukture, razvoj
lokalne demokratije i prekogranicne saradnje, borbi protiv organizovanog
kriminala i terorizma, povratku izbeglica kao i o problemu sitnog i
lakog
naoruzanja.
Specijalni koordinator Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope i
koordinator SEECI Erhard Busek cestitao Jugoslaviji na organizaciji
konferencije o slobodnoj trgovini u regionu koja se juce i danas odrzava
u
Beogradu.
Busek je izrazio ocekivanje da ce do kraja godine biti potpisan
21
predvidjen ugovor o slobodnoj trgovini izmedju zemalja regiona cime ce
se
stvoriti zona slobodne trgovine u jugoistocnoj Evropi naredne godine.
Busek je naglasio da je "uradjeno dosta u regionu" i da Pakt za
stabilnost ima inicijativu u resavanju problema povratka izbeglica,
borbe
protiv organizovanog kriminala.
Busek je rekao da se danas prvi put sastaju koordinatori Pakta
za
stabilnost jugoistocne Evrope i predstavnici SEECIja i najavio da ce 11.
decembra u Skoplju poslovni saveti tih dveju organizacija biti spojeni.
Svilanovic i Busek o saradnji u regionu
BEOGRAD, 8. oktobra 2002. (Beta) Sef jugoslovenske diplomatije
Goran Svilanovic i specijalni koordinator Pakta za stabilnost
jugoistocne
Evrope Erhard Busek danas su u Beogradu razgovarali o pitanjima
regionalne
saradnje u jugoistocnoj Evropi, saopstilo je danas Savezno ministarstvo
spoljnih poslova.
Busek boravi u Beogradu povodom Regionalne konferencije o
trgovinskoj liberalizaciji i olaksicama u jugoistocnoj Evropi, koja se
odrzava u jugoslovenskoj prestonici.
U saopstenju saveznog ministarstva se navodi da su Svilanovic i
Busek posebno razgovarali o aktivnostima u okviru Pakta za stabilnost i
Procesa saradnje u jugoistocnoj Evropi kojim SR Jugoslavija predsedava
od
marta.
Busek je vrlo pozitivno ocenio ulogu SRJ kao predsedavajuceg
Procesa saradnje u jugoistocnoj Evropi i brzu realizaciju programa
regionalnih sastanaka koje Jugoslavija organizuje u prioritetnim
oblastima
za regionalno povezivanje, kao sto su stvaranje zone slobodne trgovine,
infrastrukturno povezivanje i borba protiv organizovanog kriminala.
U razgovoru je konstatovano da je "zauzeti kurs sirokog spektra
regionalnih aktivnosti u okviru Pakta za stabilnost i Procesa saradnje,
u
koordinaciji sa drugim regionalnim inicijativama, od primarnog znacaja
za
medjusobno povezivanje zemalja regiona i zajednicko napredovanje ka
evropskim integracijama, u cemu je do sada ostvaren sustinski i
praktican
napredak", dodaje se u saopstenju.
Anan: Zavrsetak misije UN na Prevlaci 31. decembra
UJEDINJENE NACIJE, 8. oktobra 2002. (BetaAFP) Ujedinjene Nacije
bi
trebalo da do kraja godine okoncaju svoju misiju na Prevlaci, u spornoj
pogranicnoj zoni izmedju SR Jugoslavije i Hrvatske, saopstio je danas
generalni sekretar UN Kofi Anan.
U izvestaju Savetu bezbednosti UN, koji je danas objavljen u
sedistu svetske organizacije u Njujorku, Anan predlaze obnavljanje na
dva
meseca mandata misije UN na Prevlaci, koji istice 15. oktobra, "s
obzirom
da pripreme za likvidaciju misije pocinju nakon 15. decembra i treba da
budu zavrsene pre 31. decembra 2002. godine".
Anan je ocenio kao ohrabrujuce "angazovanje strana na
prevazilazenju razlika u vezi sa Prevlakom". Generalni sekretar UN
je
naveo da je "ubedjen da prisustvo misije UN na Prevlaci nece vise biti
potrebno", isticuci da "SRJ i Hrvatska rade sa dobrom voljom i
odlucnoscu
na zakljucivanju privremenog sporazuma u cilju normalizacije situacije
na
terenu u najoptimalnijem roku".
Neophodno osposobiti carinu za primenu sporazuma o trgovini
BEOGRAD, 8. oktobra 2002. (Beta) Nakon potpisivanja svih
sporazuma
o slobodnoj trgovini u jugoistocnoj Evropi, neophodno je unaprediti
carinske sluzbe i ukloniti necarinske prepreke u trgovini, zakljuceno je
danas na Medjunarodnom poslovnom forumu o trgovinskoj liberalizaciji u
"Sava Centru".
Ekspert Ujedinjenih nacija Henrih Sacman rekao je da carine
zemalja regiona treba da budu osposobljene za primenu sporazuma o
slobodnoj
trgovini od pocetka naredne godine kako bile poboljsane carinske
procedure
i ubrzan prelazak granica.
"Sporu i neefikasnu granicnu kontrolu treba postepeno
zamenjivati
unutrasnjom kontrolom i uvodjenjem sistema revizije, jer carina nije u
mogucnosti fizicki na granici da kontrolise najvaznije podatke kao sto
su
poreklo i vrednost robe", kazao je Sacman.
Regionalni direktor Inicijative SECI u Bukurestu Robert Olson
istakao da su zajednicki problemi regiona korupcija i zastoji na
granicama,
koji uzrokuju kasnjenja isporuke robe.
"Reforma granicnih prelaza izuzetno je vazna za efikasnije
carine,
kao i obuka osoblja", rekao je Olson
Jugoslovenski strucnjak za trgovinsku saradnju pri Svetskoj
trgovinskoj organizaciji (STO) Bojana Todorovic navela je da ce sve
zemlje
regiona morati u skladu sa pravilima STO postepeno ukidati kvantitativna
ogranicenja za uvoz robe.
Pod uslovima koje propisuje STO, legitimne mere zastite trzista
ostaju antidampinske mere, primena kompenzatorskih mera i zastitnih mera
u
slucaju naglog povecanja uvoza, rekla je Todoroviceva. Prema njenim
recima,
u svim zemljama regiona potrebno je doneti nove zakonske propise i
obezbediti uslove za koriscenje tih mera zastite.
Ona je istakla da je potrebno obuciti vladine sluzbenike za
primenu tih mera, ali i privrednike kako bi znali signalizirati vladi na
potrebu uvodjenja neke mere zastite trzista.
Svilanovic sa izraelskom parlamentarnom delegacijom
BEOGRAD, 8. oktobra 2002. (Beta) Sef jugoslovenske diplomatije
Goran Svilanovic razgovarao je danas sa delegacijom izraelskog
parlamenta,
Kneseta, o aktuelnim pitanjima bilateralnih odnosa i mogucnostima za
unapredjenje svestrane saradnje dveju zemalja.
U razgovoru je takodje razmotrena aktuelna situacija u SRJ,
Izraelu i sirem podrucju Bliskog istoka, saopstilo je Savezno
ministarstvo
za inostrane poslove.
Francuska pomoc kroz ekonomsku saradnju i investicije
BEOGRAD, 8. oktobra 2002. (Beta) Ambasador Francuske u Beogradu
Gabrijel Keler izjavio je danas da njegova zemlja i SR Jugoslavija
uspostavljaju novi vid odnosa kroz poslovnu saradnju i investicije, i
istakao da je SRJ prevazisla fazu primanja donacija.
Na konferenciji za novinare povodom pocetka ekonomske nedelje
"Francuska 2002", u beogradskom hotelu "Hajat", Keler je podsetio da je
Francuska do pocetka ove godine dala Jugoslaviji oko 25 miliona evra kao
bilateralnu pomoc, ali da ce sada pomagati razvoj SRJ preko sklapanja
novih
poslova.
"Otvaranje novih radnih mesta daje mogucnost za povecanje
proizvodnje, a time i za izvoz", istakao je Keler i kao primer naveo
posao
sklopljen izmedju kragujevacke fabrike automobila "Zastava" i "Pezoa" o
proizvodnji automobila sa motorima te francuske kompanije za izvoz na
treca
trzista.
Keler je kazao da on ne vidi nikakav politicki rizik u
Jugoslaviji
koji moze spreciti francuske privrednike da ulazu u njenu privredu, kao
i
da potencijalni investitori smatraju da takav rizik ne postoji.
Kako je objasnio ekonomskotrgovinski savetnik Ambasade Dimitri
Verde, ono sto koci dolazak veceg broja francuskih investicija je oblast
zakonodavstva, jer ima jos mnogo zakona koje treba promeniti ili doneti,
kao sto je zakon o hipotekama i o stecaju, samim tim i efikasni
privredni
sudovi, zatim transparentnost racuna preduzeca i razvijena berza.
Ono sto je on istakao, medjutim, jeste da je u Jugoslaviji vec
dosta ucinjeno u tim oblastima i da se dalje nastavlja sa ekonomskim
reformama.
Ambasador Francuske je kazao da robna razmena dve zemlje, koja
je
od prosle godine povecana za 30 odsto i u stalnom je porastu, jos uvek
nije
na nivou koji oni zele.
Verde je kazao da je Francuska sa 11. mesta dospela na sesto
mesto
liste najznacajnijih izvoznika u Jugoslaviju i dodao da je istovremeno i
uvoz jugoslovenskih proizvoda u Francusku za prvih sest meseci ove
godine
povecan za 20 odsto.
Najznacajniji proizvodi koje Francuska uvozi iz Jugoslavije su,
prema njegovim recima, mlecni proizvodi, voce i gume, koji cine 85 odsto
njihovog ukupnog uvoza.
Kako je receno, u oblasti investicija francuske kompanije imaju
veoma znacajan udeo i od pocetka 2000. godine u SRJ je ulozeno oko 110
miliona evra.
Jedan od organizatora trodnevnog skupa u Beogradu je
organizacija
zaduzena za promociju francuske tehnoligije UBIFRANS, ciji je direktor
Pjer
Kretije kazao da je njegov cilj da se ostvare kontakti izmedju
francuskih
firmi i domacih privrednika i podstaknu direktne francuske investicije u
SRJ.
On je objasnio da ce francuska preduzeca ukazati na svoja
iskustva
u oblasti saradnje privatnog i javnog sektora i u upravljanju i
finansiranju javnih infrastruktura.
U okviru ekonomske nedelje "Francuska 2002" koja se odrzava u
"Hajatu" do 10. oktobra, predstavice se vise od 30 francuskih firmi iz
sektora saobracaja, energetike, voda, prerade otpada i zdravstva.
USTAVNA POVELJA- Novi sastanak 23. oktobra
PODGORICA, 8. oktobra 2002. (Beta) Kopredsedavajuci Ustavne
komisije dogovorili su se danas u Podgorici da se ponovo sastanu 23.
oktobra, nakon izbora u Srbiji i Crnoj Gori, kako bi usaglasili sva
sporna
pitanja oko Ustavne povelje.
"Uvazavajuci realnost da se u Srbiji odrzavaju predsednicki
izbori
i da Crnoj Gori izbori tek predstoje, iz pragmaticnih razloga smo
odlucili
da 23. oktobra zakazemo sednicu kopredsedavajucih, a dva dana nakon toga
sednicu potkomisije koja treba da pripremi tekst povelje i ponudi je
Ustavnoj komisiji na usvajanje", kazao je novinarima nakon sastanka
jedan
od kopredsedavajucih, Bosko Ristic.
On je naveo da ce se neresena pitanja Ustavne povelje
usaglasavati
nakon izbora, jer su kopredsedavajuci ocenili da bi ta pitanja "mogla da
posluze kao razlog za predizborno pozicioniranje odredjenih politickih
grupacija".
"Opravdano ocekujemo da ce nacin izbora poslanika za parlament
buduce zajednice biti definisano na sastanku kopredsedavajucih 23.
oktobra,
jer ce se tada znati politicke pozicije odredjenih subjekata i stranka",
dodao je Ristic.
On je izrazio ocekivanje da ce Ustavna povelja biti usaglasena
do
7. novembra i ponudjena parlamentima na usvajanje.
Predsednik veca gradjana savezne skupstine Dragoljub Micunovic
kazao je da ce se saglasnost oko nacina izbora poslanika postici nakon
izbora.
Prema njegovom recima, SRJ ce po okoncanju posla oko Ustavne
povelje i formalno biti primljena u Savet Evrope. "Evropa zeli Crnu Goru
i
Srbiju u svojim redovima i mi treba da razumemo da je to nasa sudbina.
Zato
ucinimo sve ono sto je neophdono kako bi funcionisali kao jedna evropska
adresa, a sve nase razlicitosti mozemo regulisati nasim unutrasnjim
zakonodavstvima", dodao je Micunovic.
On je ocenio da je pitanje funkcionisanja zajednicke,
jednodomne
skupstine, moguce resiti jedino direktnim izborima. "Mi ne mozemo imati
jednu drzavu u kojoj gradjani nikoga ne biraju u zajednicke organe. S
obzirom da buduca savezna skupstina treba da bira predsednika drzave,
vlade, Savet ministara i sudije ona mora od gradjana crpiti tu
suverenost",
rekao je Micunovic.
Micunovic je ocenio da nacin izbora poslanika nije "od
sudbinskog
znacaja za ravnopravsnost drzava clanica, a da je veoma vazno za
funkcionisanje zajednicke drzave".
Kopredsjedavajuci iz Demokratske partije socijalista (DPS),
Dragan
Kujovic, je medjutim ostao pri stavu da nacin izbora poslanika treba da
odrede drzave clanice svojim zakonima.
"Kopredsjedavajuci nemaju mandat da preciziraju nacin izbora i
o
tome ce odlucivati parlamenti Srbije i Crne Gore", kazao je Kujovic. On
je
kazao da su kopredsedavajuci jedinstveni u stavu da bi bilo "odgovorno"
da
se povelja usvoji do 7. novembra, kako bi Savet Evrope primio novu
drzavnu
zajednicu u clanstvo te najstarije evropke asocijacije.
Ambasador: Polozaj Nemaca u SRJ nikad bolji
SUBOTICA, 8. oktobar 2002. (Beta) Polozaj Nemaca u Jugoslaviji
najbolji je u ovom trenutku tokom poslednjih sest decenija, ocenio je
danas
u Subotici novoimenovani ambasador Nemacke u SR Jugoslaviji Kurt
Leonberger.
Na konferenciji za stampu nakon razgovora sa celnicima lokalne
samouprave, Nemackog narodnog saveza (Deutscer Volksverband) i posete
nekim
preduzecima i institucijama, Leonberger je istakao kako novi Zakon o
zastiti manjina pruza izuzetne mogucnosti za ocuvanje jezika, kulture i
identiteta svih manjina u zemlji.
"Subotica ima ljude koji su spremni da govore vise jezika, pri
cemu ni jedan jezik ne dominira. Takav trend priblizavanja Evropim i
njenim
standardima postoji u citavoj Vojvodini", ocenio je nemacki ambasador.
Leonberger je istakao podrsku nemacke vlade sto brzem
prikljucenju
Srbije i SRJ Evropi.
Na konferenciji za stampu receno je da nakon posete nemackog
ambasadora uskoro treba ocekivati dolazak privrednika iz Nemacke, koji
bi
razgovarali o konkretnim vidovima saradnje sa subotickom privredom.
KOSOVO METOHIJA
Covic sa izraelskim parlamentarcima
BEOGRAD, 8. oktobra (Tanjug) - U okviru prve zvanicne posete
Jugoslaviji,
delegacija izraelskog Kneseta, koju je predvodio predsednik Pododbora za
medjunarodne odnose i predsednik Grupe prijateljstva sa SRJ, Dzozef
Lapid,
danas se srela sa potpredsednikom Vlade SrbijeNebojsom Covicem.
Sagovornici
su istakli da je posebno vazno razvijati prijateljske veze izmedju dva
naroda, ali i unapredjivati drzavnu bilateralnu saradnju, za sta postoji
dosta prostora. Covic je goste posebno upoznao sa merama koje Vlada
Srbije
preduzima u borbi protiv terorizma i naporima da se u svim multietnickim
sredinama uspostavi puno postovanje prava pripadnika manjinskih
zajednica.
Potpredsednik Vlade je posebno detaljno informisao sagovornike o
situaciji
na Kosovu i Metohiji, slabim rezultatima u realizaciji povratka
raseljenih,
kojih u Srbiji ima preko 230.000, kao i konceptom za decentralizaciju
Pokrajine, koji se odnosi na jacanje lokalne, nacionalne i regionalne
samouprave na celom Kosovu i Metohiji. Prema saopstenju iz Covicevog
kabineta, obostrano je konstatovano da treba dalje raditi na
unapredjivanju
tradicionalno prijateljskih odnosa izmedju nase dve zemlje.
Covic: Podrzacemo svaku odluku kosovskih Srba o izborima
KOSOVSKA MITROVICA, 8. oktobra 2002. (Beta) Sef Koordinacionog
centra za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic preporucio je Srbima sa Kosova
da
izadju na tamosnje lokalne izbore 26. oktobra, ali je rekao da ce
Koordinacioni centar podrzati kosovske Srbe i ukoliko donesu drugaciju
odluku.
"Nasa je preporuka da bi Srbi trebalo da izadju na izbore, ali
ako
odluce drugacije, mi cemo ih podrzati", rekao je Covic u intervjuu
zvecanskoj lokalnoj televiziji "Most", koji ce biti emitovan veceras.
"Oni ce sami doneti konacnu odluku", kazao je Nebojsa Covic i
dodao da "drzava mora da stoji iza gradjana, bez obzira na njihovu
odluku".
Covic je ocenio da je za kosovske Srbe "malo ucinjeno", te da
"napretka ima, ali su koraci mali".
UNMIK: Plan za Mitrovicu nije ultimatum, nego ponuda Srbima
KOSOVSKA MITROVICA/PRISTINA, 8. oktobra 2002. (Beta) Plan sefa
UNMIKa Mihaela Stajnera za resavanje situacije u Kosovskoj Mitrovici
nije
ultimatum, vec ponuda Srbima koji zive u Mitrovici, izjavili su danas
portparoli Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu.
"Taj plan podrzali su i svi vodeci svetski zvanicnici, poput UN
i
Evropske unije. Uslov da se on ispuni je izlazak Srba na lokalne izbore,
jer se pre izbora ne moze, na primer, govoriti o koalicionom sporazumu
izmedju Srba i Albanaca, a tek posle izbora i konstituisanja skupstina
opstina, bice reci o decentralizaciji", kazao je novinarima u Kosovskoj
Mitrovici direktor UNMIKovog odeljenja za javno informisanje Sajmon
Hejzlok.
On je ocenio da su netacne procene da je stanje na Kosovu isto
kao
i prosle godine, vec da je "znatno bolje, iako jos nije dobro". Hejzlok
je
objasnio da je u ovoj godini omogucen povratak 700 Srba, da je u toku
realizacija 40, a da se ceka pocetak realizacije jos 90 projekata
namenjenih povratku.
"Pismo koje je sef Koordinacionog centra Nebojsa Covic uputio
Stajneru unelo je zabunu, ono je zabrinjavajuce", rekao je Hejzlok i
dodao
da je "tvrdnja da smo na istom mestu kao prosle godine cista
besmislica".
Na pitanje sta ce se dogoditi ukoliko Srbi sa severa Kosova
odbiju
Stajnerov plan, Hejzlok je odgovorio: "Nista".
Portparol UNMIKa Suzan Manuel izjavila je da je Stajnerov plan
ponuda o kojoj se ne moze pregovarati, te da je ona zvanicni stav Misije
UN
na Kosovu."Gopsodin Stajner brani svoj stav da plan za Kosovsku
Mitrovicu
nije ultimatum Srbima, vec ponuda srpskoj zajednici, sacinjena na osnovu
glavnih zahteva Srba koje su njemu prezentirali upravo sami Srbi" rekla
je
Suzan Mnauel u Pristini.
O Stajnerovom planu se ne moze pregovarati, iako se o dve od
sedam
njegovih tacaka moze razgovarati nakon lokalnih izbora na Kosovu 26.
oktobra.
O decentralizaciji na Kosovu treba razgovarati sa Albancima,
kao i
sa manjinama i ona ce se primenjivati sirom Kosova, a ne samo u
Kosovskoj
Mitrovici.
O pitanju zajednickog upravljanja i ucesca Srba u lokalnoj
vlasti
ce se razgovarati kasnije, kazala je Manuelova i dodala da bi ucesce
Srba
na izborima bilo u njihovom interesu.
Ona je takodje odbacila Coviceve tvrdnje da se situacija na
Kosovu
nije poboljsala i dodala da su kontrolni punktovi iz srpskih enklava
uklonjeni posto je zlostavljanje Srba na etnickoj osnovi gotovo nestalo.
Manuelova je objasnila da je od 50 ubistava registrovanih na
Kosovu ove godine, samo jedna zrtva bila srpske nacionalnosti.
Ona je ponovila da nece biti sporazuma o ucescu kosovskih Srba
na
lokalnim izborima.
"Svi znaju da ucescem na izborima dobijaju sve zajednice na
Kosovu, a ne UNMIK, i ukoliko jedna strana ne ucestvuje na izborima, to
ce
biti na njenu stetu", kazala je Manuelova.
Trajkovic razgovarao sa predstavnicima Kneseta
BEOGRAD, 8. oktobra 2002. (Beta) Clanovi Odbora za Kosovo i
Metohiju Skupstine Srbije na celu sa predsednikom Momcilom Trajkovicem
razgovarali su danas u Beogradu sa delegacijom izraelskog Kneseta i
clanovima Grupe prijateljstva sa Jugoslavijom o borbi protiv ekstremizma
i
problemima na Kosovu i Metohiji.
Predstavnici dva parlamenta razmenili su misljenja i iskustva o
savladavanju pojedinih oblika savremenog ekstremizma "sa kojima se
susrecu
obe zemlje", kao i o "teskocama u resavanju problema prisutnih na Kosovu
i
Metohiji", saopstila je Skupstina Srbije.
Milan Ivanovic dosao u policijsku stanicu
KOSOVSKA MITROVICA/BEOGRAD, 9. oktobra 2002. (Beta) Predsednik
Srpskog nacionalnog veca (SNV) severnog Kosova Milan Ivanovic dosao je
danas pre podne u stanicu medjunarodne policije u severnom delu Kosovske
Mitrovice.
On je, kako navode ocevici, u tu stanicu dosao u drustvu sefa
Koordionacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojse Covica.
Prema srpskim izvorima iz severnog dela Mitrovice, Ivanovicu ce
u
toj policijskoj stanici biti procitana optuznica koju su podigle
medjunarodne sudije. Ivanovic treba da se izjasni o toj optuznici. Ti
izvori navode da je Ivanovic pristao da se pojavi u toj policijskoj
stanici
jer mu je obecano da ce se braniti sa slobode.
Portparol policije UNMIK Derek Capel izjavio je danas da se
predsednik Srpskog nacionalnog veca (SNV) severnog Kosova Milan Ivanovic
"predao policiji UN".
Capel je u telefonskoj izjavi agenciji Beta rekao da "ne zna
kakav
je dalji postupak".
Ivanovica medjunarodno pravosudje na Kosovu tereti za pokusaj
ubistva prilikom demonstracija Srba u Kosovskoj Mitrovici, kada je,
prema
navodima misije UN, povredjeno vise desetina policajaca UNMIK i nekoliko
civila.
Stajner pozdravio Ivanovicevu odluku
BEOGRAD, 9. oktobra 2002. (Beta) Sef UNMIKa Mihael Stajner
pozdravio je danas odluku Milana Ivanovica da se stavi na raspolaganje
UNMIKovom sudu u Kosovskoj Mitrovici.
"Uvek sam govorio da je to jedina ispravna stvar" koju Ivanovic
moze da uradi, rekao je Stajner koji boravi u Svajcarskoj na sastanku
sefa
misija UN u regionu.
Kako je agenciji Beta preneo sef UNMIKovog odeljenja za javno
informisanje Sajmon Hejzlok, Stajner je kazao da ce istrazni sudija sada
odluciti o daljim koracima u Ivanovicevom slucaju.
REPUBLIKA SRBIJA
EU poziva sve birace da izadju na drugi krug izbora
BEOGRAD, 8. oktobra 2002. (Beta) Sefovi diplomatskih misija
zemalja Evropske unije u Beogradu pozvali su danas srpske birace da
izadju
na predstojeci drugi krug predsednickih izbora, kako bi svetu poslali
pozitivnu poruku da se u Srbiji postuju demokratske vrednosti.
"Sefovi misija ambasada Evropske unije u Beogradu zeleli bi da
ohrabre sve birace u Srbiji da u nedelju glasaju u drugom krugu
predsednickih izbora", saopsteno je ambasade Danske, koja trenutno
predsedava Evropskom unijom.
"Srpski predsednicki Izbori su, svakako, unutrasnja stvar. Ali
ne
bi trebalo da bude sumnje da bi uspesan zavrsetak drugog kruga poslao
vrlo
pozitivnu i znacajnu poruku svetu... Mi zelimo da se SR Jugoslavija
pridruzi evropskoj porodici kroz Proces stabilizacije i pridruzivanja",
navodi se u saopstenju.
"Visok odziv glasaca smatrace se dokazom da biracko telo snazno
podrzava demokratske vrednosti", smatraju sefovi diplomatskih misija u
Beogradu.
Kako se podseca u saopstenju, ministri Evropske unije su 30.
septembra pozdravili nacin na koji je odrzan prvi krug predsednickih
izbora
i istovremeno su pozvali sve strane da doprinesu zadovoljavajucem daljem
odvijanju izbornog procesa u Srbiji i Crnoj Gori.
"U demokratskim drustvima izbori su glavni izraz volje naroda.
Evropska unija poziva sve birace da 13. septembra glasaju i tako
iskoriste
svoje demokratsko pravo", zakljucuje se u saopstenju.
Kostunica i Labus o programu uvodjenja Srbije u EU
BEOGRAD, 8. oktobra 2002. (Beta) Kandidati za predsednika
Srbije
Vojislav Kostunica i Miroljub Labus izrazili su spremnost da, po
stupanju
tu duznost, rade na uvodjenju Srbije u Evropsku uniju.
Kostunica i Labus su svoje stavove izneli u odgovoru na pitanje
koje je organizacija Evropski pokret u Srbiji, uoci drugog kruga
predsednickih izbora u nedelju, 13. oktobra, postavila obojici
kandidata, i
koje glasi: "Kakav je Vas program za pristupanje nase zemlje Evropskoj
Uniji?"
"Nas strateski cilj je ulazak u punopravno clanstvo Evropske
unije, a zelja nam je da tamo stignemo zajedno sa svojim susedima. Iako
se
to nece dogoditi u neposrednoj buducnosti ne mislim pritom na
zakljucivanje
Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji povratak u Evropu je od
sustinske
vaznosti i za nasu spoljnu i za unutrasnju politiku", odgovorio je
Kostunica, koji je kandidat Demokratske stranke Srbije (DSS).
Kako navodi Evropski pokret u Srbiji, Kostunica je istakao da
opredeljenje za Evropu "odrazava i politicki realizam", koji je Srbiji
potreban "posle visedecenijskog lutanja danas toliko potreban".
Kao prvi korak u ukljucivanje, Kostunica je naveo formiranje
konsultativne radne grupe i dovodjenje SRJ u polozaj zakljucivanja
sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU, sto je prva stepenica u
procesu postepenog integrisanja u Evropsku uniju.
"Potpuno se slazem sa ciljevima Evropskog pokreta u Srbiji i
oni
se u celosti nalaze u mom programu i programu DSS. Mislim pritom i na
uclanjivanje nase zemlje kao ravnopravnog clana u sve evropske
institucije
i organizacije, i na sirenje ideje evropskog ujedinjenja u Srbiji
unapredjivanjem kulturne, politicke i ekonomske saradnje...", naveo je
lider DSS.
Kostunica je pritom naglasio da saradnja treba da bude na
ravnopravnim osnovama.
"Evropski je postovati i sebe i druge i sopstvenu i tudju
slobodu,
postovati princip nepovredivosti granica, jacati poverenje medu drzavama
i
narodima i postovati ljudska i manjinska prava. Tako postujemo temeljne
vrednosti evropskog liberalizma, saradjujuci i konsultujuci se medju
sobom,
dogovarajuci se i pregovarajuci, bez nametanja i diktata", istakao je
Kostunica.
U odgovoru na pitanje Evropskog pokreta u Srbiji, kandidat
grupe
gradjana "Najbolje za Srbiju" Miroljub Labus izrazio je spremnost da
"sve
svoje znanje i energiju ulozi da od Srbije stvori ekonomski jaku i
stabilnu
drzavu, jer je to osnovni preduslov za pristupanje EU".
On je podvukao da nacionalno zakonodavstvo mora da bude
uskladjeno
sa evropskim principima i da Srbija mora da usvoji odredjene evropske
standarde, pri cemu ne treba zanemariti ni sopstvene
vrednosti. "Uveren sam da je Srbija sposobna da ocuva i zastiti
sve
najbolje iz sopstvene tradicije i kulture, jer Srbija ima mnogo toga sto
moze da ponudi Evropi", naveo je Labus.
On je izrazio uverenje da Srbija, "uz dosta volje i rada", moze
da
postane punopravni clan EU do 2010. godine.
"To podrazumeva jedan carinski i trgovinski sistem koji ce
vaziti
na teritoriji cele zemlje, kao i zajednicke funkcionalne institucije
koje
ce imati stvarnu nadleznost i u Srbiji i u Crnoj Gori", rekao je Labus.
On je ocenio da je Beogradski sporazum izmedju Srbije i Crne
Gore
to pitanje ostavio nedefinisanim i izrazio nezadovoljstvo zbog
odugovlacenja njegove primene, koje ce, kako je naveo, odloziti
priblizavanje EU.
"Postojalo je obecanje svih potpisnika da ce se raditi na
prevazilazenju ovih razlika. Stoga dalja odugovlacenja, ucene i
insisitiranje na trulim kompromisima za Srbiju nece biti prihvatljivo.
Ja
cu uciniti sve da do kompromisa dodje, ali ukoliko druga strana to ne
prihvati moracemo da trazimo resenje koje je najbolje za Srbiju",
podvukao
je Labus.
Konferencija o americko-srpskim poslovnim mogucnostima VASINGTON, 9.
oktobra (Tanjug) - Americka Korporacija za privatna ulaganja
u inostranstvu (OPIC) saopstila je u utorak da ce, zajedno sa
Ministarstvom
trgovine i Privrednom komorom SAD, od 3. do 5. novembra u Beogradu
organizovati skup pod nazivom "Uspeti u Srbiji: Konferencija o
americko-srpskim poslovnim mogucnostima".
Cilj konferencije je da ukaze na mogucnosti za ulaganja u Srbiju i
region
sa jedinstvenim polozajem koje americkim kompanijama mogu da omoguce
pristup na trziste od oko 60 miliona ljudi. Kako je predvidjeno, na
konferenciji bi srpski zvanicnici trebalo da iznesu planove za
privlacenje
investicija i privatizaciju preduzeca u drzavnom vlasnistvu .Takodje,
razgovarace se i o iskustvima americkih kompanija koje vec posluju u
regionu, kao i mogucnostima ulaganja u privatni sektor u Srbiji. Prema
najavi OPIC-a, na konferenciji, koja ce biti odrzana u hotelu Hajat,
ocekuje se ucesce, pored ostalih, premijera Srbije Zorana Djindjica,
americkog ambasadora u Beogradu Vilijama Montgomerija i predsednika
OPIC-a
Pitera Votsona. OPIC je agencija americke Vlade koja je, u svojoj
30-godisnjoj istoriji, podrzala investicije vredne 142 milijarde dolara
u
preko 150 zemalja sveta.
REPUBLIKA CRNA GORA
Ambasador Slovacke u poseti Crnoj Gori
PODGORICA, 8. oktobra 2002. (Beta) Ambasador Slovacke u SRJ
Miroslav Lajcek razgovarao je danas u Podgorici sa crnogorskim
funkcionerima, premijerom Filipom Vujanovicem, predsednicom crnogorske
skupstine Vesnom Perovicem i potpredsednikom Vlade Draganom Djurovicem.
Predsednica parlamenta Vesna Perovic je u razgovoru sa
slovackim
ambasadorom izjavila da ce u crnogorskoj skupstini biti usvojena Ustavna
povelja cime ce drzavno pitanje na odredjeni period biti stavljeno u
drugi
plan, saopsteno je iz kabineta Peroviceve.
Ona je ocenila da ce Crna Gora u potpunosti morati da
transformise
svoje drustvo kako bi se u odredjenom trenutku mogla ponovo kandidovati
za
nezavisnost, navodi se u saopstenju.
Peroviceva je kazala da ce od ishoda predstojecih
parlamentarnih
izbora u Crnoj Gori zavisiti proces otpocinjanja reformi koje su u ovom
trenutku u najvecoj meri blokirane i dodala da se prvi put izbori
odrzavaju
po zakonima koji su popravili uslove za njihovo sprovodjenje.
Ambasador Slovacke Miroslav Lajcek razgovarao je i sa
crnogorskim
premijerom Filipom Vujanovicem. U razgovoru je istaknuto da Ustavna
povelja
treba da bude usvojena sto pre.
ZAKLJUCENO U 13:30 C
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
