-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== TV-DUEL KOŠTUNICA-LABUS Beograd -- Prvi put u istoriji organizovanja predsedničkih izbora u Srbiji, građanima je data mogućnost da svoj stav o izboru predsednika države donekle formiraju i praćenjem njihovog direktnog sučeljavanja. U Medija centru u sredu uveče svoje stavove su sučelili Vojislav Koštunica i Miroljub Labus. Odlukom žreba, svom protivniku se prvi obratio Labus, koji je istakao da je prvi krug izbora vodjen u odnosu 10 kandidata na jednog. Labus je u svom uvodnom izlaganju izneo i razloge zbog kojih smatra da Vojislav Koštunica nije pravi izbor za funkciju predsednika Srbije. "Želim da vam kažem dve stvari. Prvo, veoma vas cenim i poštujem, mi smo 2 godine radili, mislim uspešno. Drugo, mislim da vi sada ne biste bili dobar predsednik Srbije. Vi ste pre 2 godine izašli Miloševiću na crtu i svi smo vas u tome podržali, ali danas Srbiji treba drugi predsednik i ja ne mogu da vas podržim u tome. Ukoliko biste vi bili izabrani, u Srbiji bi bilo svađa, afera, velike nesigurnosti. To bi oteralo investitore, povećalo rizik investiranja, kamatne stope bi porasle i to bi značilo šok za privredu u zato je Srbiji potrebna sigurnost i žao mi je što to moram da vam kažem, ali vi niste u ovom trenutku predsednik za Srbiju", rekao je Labus. Vojislav Koštunica je, odgovarajući na stavove svog protivkandidata, istakao da je Labus promašio funkciju za koju se kandidovao. "Vi ste na svojoj strani imali Vladu, vi ste bili kandidat Vlade Srbije, imali ste njenu podršku i to na dosta dvosmislen način jer ste član Demokratske stranke i kandidat grupe građana i jedne nevladine organizacije kojoj pripadate i mislim da ste malo promašili funkciju na koju se kandidujete jer kao da se kandidujete za premijera Srbije. Ja sam govorio o predsedničkim ovlašćenjima, predsednik je domaćin koji se brine o državi, o celovitosti države, da bude valjano uređena i da bude demokratska, pravno uređena država", rekao je Koštunica. Na početku duela, voditelj Vladan Radosavljević pročitao je pismo predsedničkih kandidata, kojim i Koštunica i Labus pozivaju birače da izadju na drugi krug izbora, 13. oktobra. Direktan prenos duela vršili su TV B92 i stanice ANEM, a u real-audio tehnici i putem interneta, na www.b92.net. Do 23:00 možete da glasate o tome koji je od predsedničkih kandidata ostavio bolji utisak na vas. Direktor agencije "Stratedžik marketing" Srđan Bogosavljević ne očekuje značajne promene rejtinga predsedničkih kandidata posle duela. On je u "Kažiprstu" Radija B92 rekao da Koštunica u odnosu na Labusa ima prednost od oko 20 procenata u drugom krugu. odnos je 60 prema 40 odsto. Međutim, opredeljenost u anketi ne znači i da će svi ti birači izaći na izbore. "TV-duel može za neki procenat da promeni izlaznost, ali odnos snaga teško. Zavisi kako će se kretati taj razgovor. Ako se razgovor bude kretao u jako mirnim tonovima, neće se promeniti ništa u odnosima, ali će biti podignuta izlaznost. Ako bude velika konfrontacija, izlaznost će padati, ali će se možda odnos menjati. Meni je teško da zamislim veliku konfrontaciju Labusa i Koštunice u TV-studiju, ali bilo je stvari koje mi je teško da zamislim, u pitanju je ipak biti predsednik države. Velik je ulog, tako da ne znam kako će se ponašati. Ali, iskreno govoreći, ne očekujem da će to biti neki užasno velik uticaj na biračko telo, pogotovo što se taj duel dešava u trenutku kada i nekoliko atraktivnih stvari, posebno sportskih, na drugim kanalima", rekao je Bogosavljević. Premijer Srbije Zoran Đinđić izjavio je da će naizmenično na televiziji gledati duel predsedničkih kandidata i košarkašku utakmicu. "Volim košarku i nezgoda je u tome što igraju Partizan i Real, a posle toga je i odbojka, tako da ću verovatno s vremena na vreme da menjam kanale", rekao je Đinđić. Osnovno pitanje koje se postavlja pred drugi krug je da li će izaći 50 procenata birača. Srđan Bogosavljević kaže da će, na osnovu istraživanja, na birališta izaći 11 odsto manje glasača, izlaznost će biti na ivici zakonske granice. "Na našu predviđenu izlaznost od 3,75 miliona, ili na onu realnu izlaznost o 3,55 miliona, došli bismo do intervala od 3,05 miliona do 3,4 miliona, a potrebna izlaznost je 3,25 miliona. Statistika ne ume da kaže da će biti 3, 25 miliona, ta statistika govori da smo na ivici izlaznosti. Prosto smo u jednoj stupici u kojoj nije baš izvesno ni da neće uspeti ni da će uspeti", rekao je Bogosavljević. "IZBORI ĆE USPETI IZ INATA" Beograd -- Predsednički kandidat Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da veruje da će drugi krug izbora uspeti, jer će "proraditi nacionalna osobina inat, zbog naricanja nekih analitičara i političara da će izbori propasti". "Očekujem da će u drugom krugu glasati i apstinenti iz prvog kruga suočeni s jednostavnijom izbornom situacijom, jer je lakše birati između dve opcije, nego između 11, koliko je kandidata bilo u prvom krugu", rekao je Koštunica. On je ocenio da je kandidatu grupe građana Miroljubu Labusu sa jedne strane koristila podrška Vlade Srbije i Demokratske stranke, dok je sa druge strane bilo nekih poteza koji su mu naneli štetu. "Time se nisam mnogo bavio jer mene interesuje šta je urađeno. a šta ne. Kako se Labus pojavljivao u ulozi advokata Vlade Srbije, ja kritikujući Vladu ne mogu da ne kritikujem i advokata", zaključio je Koštunica. Predsednički kandidat grupe građana "Najbolje za Srbiju" Miroljub Labus izjavio je da Koštunica nema šta da ponudi Srbiji, niti ima saradnike s kojima može da ispuni bilo koje obećanje koje je dao. "Najvažniji segment kampanje pred drugi krug izbora je TV-duel s protivkandidatom Koštunicom. Ono što na taj način želim da pokažem je da imam konkretan program", rekao je Labus. On je naglasio da nije vreme za vanredne parlamentarne izbore, ali da su oni neminovni, jer je to volja velikog broja glasača. Na pitanje šta će raditi ako izgubi na predsedničkim izborima, Labus je odgovorio da će, bilo kao predsednik Srbije ili sa nekog drugog mesta, uvek raditi najbolje za Srbiju. G17 I ĐUKANOVIĆ O PREDSEDNIČKIM IZBORIMA Beograd -- Član G17 Plus i guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić predložio je da, u slučaju neuspeha drugog kruga, kandidat za predsednika Srbije koji osvoji manje glasova, na ponovljenim izborima podrži svog protivkandidata, dok crnogorski predsednik Milo Đukanović, komentarišući predsedničke izbore, kaže da Srbiju treba ostaviti da sama odluči ko će biti njen predsednik. Sociolog Zoran Stojiljković ocenjuje za Radio B92 da je Dinkićev predlog rezultat realne procene da na drugi krug neće izaći dovoljno glasača, ali i nešto više od toga. "Očito je to izraz svesti da će biti jako teško obezbediti da drugi izborni krug bude uspešan. Druga poruka jeste da Dinkić i G17 Plus igraju relativno autnomnu ulogu i tu pokazuju izvesnu samostalnost u odnosu na Demokratsku stranku, što se i videlo po nekim Labusovim izjavama u poslednjih nekoliko dana", kaže Stojiljković. Predsedničke izbore u Srbiji komentarisao je i Đukanović. On je rekao da će Crna Gora prihvatiti pobedu bilo kog od dva predsednička kandidata. "Ostavimo mi Srbiju da ona odluči ko će biti njen predsednik. Ona će to odlučiti, ja sam siguran, nepogrešivo, izabraće onog ko će biti autentični predstavnik duha srpskog naroda u ovom trenutku. Ko god bude izabran biće partner s kojim ćemo sarađivati, utoliko pre i utoliko više što se nadam da neće praviti Miloševićevu grešku da se meša u naše političke izbore", rekao je Đukanović. LIGA ZA ZAŠTITU PRIVATNE SVOJINE PODRŽAVA KOŠTUNICU Beograd -- Liga za zaštitu privatne svojine saopštila je da podržava kandidata Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunicu na izborima za predsednika Srbije i poziva građane da izađu na drugi krug izbora u nedelju, 13. oktobra. U zajedničkom saopštenju Lige i Vlade u senci DSS ocenjeno je da je donošenje zakona o denacionalizaciji "neodložna obaveza demokratske vlasti". Liga za zaštitu privatne svojine ocenila je da je predlog zakona o denacionalizaciji, koji je izradio DSS, "u osnovi prihvatljiv, jer omogućuje visok stepen ispravljanja nepravde nanete stvarnim vlasnicima oduzete imovine". U saopštenju se dodaje da će DSS prihvatiti i ugraditi primedbe i predloge Lige za zaštitu privatne svojine u svoj predlog i uputiti ga Skupštini Srbije na razmatranje i usvajanje. PROTEST UDRUŽENJA GRADJANA ZA VRAĆANJE IMOVINE Beograd -- Nekoliko desetina članova Udruženja gradjana za vraćanje oduzete imovine "Beograd" protestovalo je u sredu uveče u centru Beograda, nedaleko od mesta gde se odvijao TV-duel predsedničkih kandidata za izbore u Srbiji, zahtevajući da oni posvete pažnju tom problemu. "Okupili smo se kako bismo upozorili i kandidate i Vladu Srbije da postoji naš problem koji se ne rešava, ne vraća se šta je oteto" konfiskacijom imovine nakon Drugog svetskog rata, rekao je član Udruženja Srboljub Glišić. Okupljeni su se zadržali oko pola sata preko puta Medija centra, neposredno pred početak TV-duela. "Očekujemo da predsednički kandidati odgovore na to pitanje, ukoliko ga neko postavi, jer je ono neugodno", rekao je Glišić. MIĆUNOVIĆ POZIVA NA IZBORE, BATIĆ NA BOJKOT Beograd -- Predsednik Demokratskog centra Dragoljub Mićunović je uputio poziv biračima da izadju na glasanje. "Apelujem na svest građana, jer bi posledice eventualnog bojkota bile katastrofalne", precizirao je Mićunović. "Posledice će biti katastrofalne za građane, imaćemo čitavu seriju izbora koji koštaju, a to opet plaćaju građani, plaćaju poreski obveznici. S druge strane, ulazi se u jedan haos, nesigurnost, odlažu se mnoga važna pitanja, a mi smo sada u jednom vremenskom tesnacu, do kraja godine moramo da rešimo mnoga zančajna pitanja, kako bi naša integracija sa Evropom počela da teče nekim normalnim tokom. Očekujem da će građani postati svesni, oni koji nisu izašli da izađu na izbore. Imaju 2 demokratska kandidata, glasaće za jednog ili drugog prema svojim političkim uverenjima, ali treba da izađu na izbore", rekao je Mićunović. Predsednik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić izrazio je uverenje da predsednički izbori neće uspeti i dodao da je to politički interes stranke. Batić je ocenio da će odziv birača u drugom krugu biti daleko ispod 50 odsto i ponovo pozvao članove i simpatizere te stranke da ne izadju na izbore. OTPOR POZIVA GRAĐANE DA IZAĐU NA IZBORE Beograd -- Otpor je pozvao birače da izađu na drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji i daju svoj glas jednom od kandidata. Otpor u drugom izbornom krugu neće podržati nijednog od kandidata, jer smatra da su oba dokazala svoje demokratsko opredeljenje, a na biračima je da se opredele koji će koncept reformi da podrže, rekao je na konferenciji za štampu Srđan Milivojević. "Neuspeh drugog izbornog kruga bi predstavljao sramotu za državu, produbio bi političku krizu u zemlji, usporio ili potpuno zaustavio aktivnosti na rešavanju egzistencijalnih pitanja građana i opteretio državni budžet", ocenio je on. Milivojević je rekao da je Otpor zadovoljan svojom kampanjom "Izadji i glasaj", jer je ona u mnogome uticala na uspešnost prvog izbornog kruga i najavio da će pokret, uoči drugog kruga, pojačati svoje aktivnosti deljenjem propagadnog materijala kojim bi bilo animirano biračko telo u Srbiji. SPC PONOVILA POZIV NA GLASANJE Beograd -- Srpska pravoslavna crkva ponovila je u sredu poziv građanima da izađu na drugi krug izbora za predsednika Srbije, koji se održava u nedelju. "Ozbiljno zabrinuti da bi neuspeh drugog kruga izbora za predsednika Srbije izazvao znatno pogoršanje političkog stanja, poremećaje u funkcionisanju države i njenih međunarodnih odnosa, pozivamo sve građane da ispune svoju građansku dužnost i izađu na izbore, 13. oktobra", kaže se u pozivu SPC koji je potpisao patrijarh Pavle. "DEMOKRATSKA STRANKA VRŠI PRITISAK NA SAVEZNI USTAVNI SUD" Beograd -- Predsednik Saveznog ustavnog suda Momčilo Grubač optužio je "Demokratsku stranku za svojevrstan pritisak" na taj sud. Grubač je takođe odbacio navode DS da je s njim "Vojislav Koštunica napravio dogovor da SUS narednih dana, pre izbora, ponovo poništi odluku Administrativnog odbora Skupštine Srbije" i vrati poslaničke mandate DSS. Predsednik SUS je rekao da je saopštenje DS "besmislica" i da bi DS "kao stranka na vlasti trebalo da izbegne svaki pritisak na bilo koji sud". "Taj gest DS ima posebnu težinu. To nije obično saopštenje, jer ovde se radi o stranci koja treba da nas uvede u demokratiju i da vodi reforme", rekao je Grubač i dodao da je to "nedozvoljen postupak u svim pravim demokratskim zemljama". Grubač je najavio da će SUS sledeće nedelje odlučivati o žalbi DSS zbog oduzimanja mandata u Skupštini Srbije, ali nije želeo da precizira kakvu odluku očekuje. DUEL MINISTARA FINANSIJA VLADE SRBIJE I VLADE U SENCI Beograd -- Ministar ekonomije i finansija u Vladi Srbije Božidar Đelić rekao je u utorak uveče za Studio B da će država u decembru ove godine početi da vraća tzv. velik dug penzionerima, nasleđen od Miloševićevog režima. "Za 3 nedelje ćemo ponuditi koncept kako da taj dug od oko 17 milijardi dinara bude namiren u sledeće 2 i po do 3 godine", rekao je Đelić tokom sučeljavanja s profesorom Danijelom Cvjetičaninom, ministrom ekonomije i finansija Vlade u senci. Đelić je rekao da će najpre biti isplaćeni penzioneri stariji od 90 godina. Na kraju emisije u kojoj je najviše reči bilo o tome da li je Cvetičanin bio savetnik nekadašnjeg srpskog premijera Mirka Marjanovića i da li je pod privilegovanim uslovima dobio stambeni kredit, oba učesnika su iznela svoje viđenje programa predsedničkih kandidata Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa. Cvjetičanin, koji je i ekonomski savetnik aktuelnog predsednika SRJ, rekao je da je program Miroljuba Labusa spisak lepih želja, dok je program Koštunice, koga on podržava, spisak načina kako da te želje budu ostvarene. Optužujući Vladu Srbije da nije prekinula "komandne linije partijske države" i da stvarajući atmosferu nesigurnosti i straha parališe privrednu inicijativu, Cvjetičanin je rekao da se program njegovog kandidata zalaže da privredna inicijativa bude ostavljena privrednicima, a da država stvara atmosferu u kojoj će sve oblasti života biti organizovane na evropski način, pa i privreda i upravljanje njome. "Izgradnja institucija je jedini način da postojeće stanje bude popravljeno", rekao je Cvjetičanin. Đelić je rekao da je najveća razlika između programa dva kandidata to što tim oko Labusa ima ciljeve i zna institucije koje te ciljeve mogu da ostvare. Ciljevi tog tima su da za sledeće 3 godine prosečna plata u Srbiji dostigne iznos od 250 do 300 evra i da se tokom sledećih 5 godina realizacijom velikih projekata godišnje stvara po 100.000 radnih mesta kako bi nezaposlenost počela da pada, da se poveća konkurentnost domaće privrede kako bi ona počela više da izvozi. Đelić se složio da bi nadležnosti države trebalo da budu omeđene, ali je dodao da u ovom trenutku i s nasleđenim stanjem kakvo jeste niko bolje od države ne može da obezbedi opšti interes i transparentan način za njegovo ostvarenje. "Niko ne želi čvrstu ruku, treba nam demokratija, ali treba da se zna da će se država boriti protiv mafije i kriminala", rekao je Đelić. "EKONOMSKE REFORME U SRBIJI" Beograd -- Ministar finansija u Vladi Srbije Božidar Đelić izjavio je da je Ministarstvo pre 8 meseci zbog različitih zloupotreba podnelo 146 krivičnih prijava, ali da nijedna nije stigla do ročišta. "Samo jedan sudija nam se javio i tražio neke dodatne dokaze", izjavio je Đelić na tribini "Ekonomske reforme u Srbiji", na kojoj je govorio i guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić. Govoreći na tribini, Dinkić je rekao da su u ovom trenutku devizne rezerve 2,1 milijardi dolara. Takve rezerve mogu da pokriju četvoromesečan uvoz vredan oko 500 miliona dolara. U sličnoj situaciji se nalazi i Norveška koja ima nacionalni dohodak od 36.000 dolara po stanovniku, rekao je Dinkić i uz pojašnjenja Đelića dodao: "U Norveškoj je slična situacija, oni imaju prosečni uvoz 5 milijardi dolara mesečno. Njihove rezerve su 20 milijardi. Četiri meseca uvoza pokrivaju svojim deviznim rezervama, tako da smo u tom pogledu dostigli neki kriterijum koji imaju i druge centralne banke". Đelić: "Ali, oni imaju i naftu, što nije loše". Dinkić: "Naftni fond ne ulazi u te devizne rezerve, oni preko deviznih rezervi od 20 milijardi imaju još 100 milijardi dolara u naftnom fondu koji čuvaju za budućnost, kada nestane nafta, koji čuvaju za sebe". Đelić: "I odlučili su da ne uđu u EU da bi te rezerve sačuvali samo za sebe". O standardu gradjana govorili su i Đelić i Dinkić. Đelić kaže da je rast plata išao brže nego u nekim drugim zemljama, uz napomenu da je osnova bila vrlo niska. "Ne treba se upoređivati sa Slovenijom, jer je njihov nacionalni dohodak 7 puta veći od našeg, smatra Đelić, koji je naveo primer Bugarske, čiji je nacionalni dohodak uporediv s domaćim, dok je Dinkić govorio o tome kolika je prosečna plata u Srbiji "Sada su u Bugarskoj plate niže nego u našoj zemlji, za nekih 15 odsto. A penzije su tačno dva puta manje. Zašto? Zato što se tamo isplaćuje ono što dolazi u penzion fond i to su upola manje penzije nego one koje mi isplaćujemo ovde, pošto mi dotiramo s 40 odsto taj penzioni fond iz poreza. A kada uzmete cenu struje, ona je i u Bugarskoj i u Rumuniji između 40 i 50 odsto veća nego kod nas, a njihove plate su niže. Niko ne kaže da je to sjajno, ali u ovom momentu, na ovom nivou razvoja privrede, uopšte nismo zakinuli zaposlene i penzionere", rekao je Đelić. "Sada imamo 320 maraka prosečne plate, 9.960 dinara je podatak za avgust. Bitno je pogledati koliko od jednog prihoda domaćinstva ide na hranu i piće, koliko na ogrev i osvetljenje, a koliko na ostale potrebe. U ovom trenutku, oko 52 posto ukupnih prihoda domaćinstva ostaje za ostale potrebe, a pre dve godine je to bilo nula", istakao je Dinkić. On je ocenio da će plate u Srbiji dostići prosečan nivo iz 1990. od 620 maraka za otprilike 3 godine. STRATEGIJA REFORMI U PRAVOSUĐU Beograd -- Republički Savet za pravosuđe predstavio je strategiju reformi u pravosuđu. Ne govoreći o detaljima projekta, član Saveta Vesna Rakić Vodinelić navela je da projekat obuhvata utvrđivanje ustavnih principa pravosuđa i zakone koji uređuju sudove i sudije. Takođe će biti doneti i novi procesni zakoni koji su do sada bili u nadležnosti Federacije. "Kao jednu novinu u pristupu treba videti deo strategije koji se odnosi na pravosudne profesije i pri tom ne samo na one koji su, da tako kažem, za nas stare i dobro poznate, nego i potrebe uvođenja nekih novih pravosudnih profesija, kao što su ombudsman, javni beležnik ili notar, sudski izvršilac itd. Četvrti deo tog papira možda najbolje ukazuje na naš konačan cilj. To je prvi put da se u jedan strateški papir unosi, kao poseban način obrade, odnos pravosuđa i građana, kojima to pravosuđe treba da služi", kaže Vesna Rakić Vodinelić. Ona je izjavila je da su članovi Saveta složni da novi zakoni neće sami po sebi dovesti do nezavisnosti sudske vlasti, već je neophodno obučiti pravosudne organe i olakšati građanima pristup svim delovima pravosuđa. DŽUDŽEVIĆ: NOVI PREDLOZI POVELJE NEOBAVEZUJUĆI Novi Pazar -- Član Komisije za izradu Ustavne povelje Esad Džudžević rekao je u sredu da je usaglašen predlog teksta od 12. avgusta "jedini relevantan" i da su svi ostali predlozi "neobavezujući". Džudžević je na konferenciji za novinare ocenio da predlozi nastali posle usaglašenog teksta sa stavovima svih učesnika, koji je upućen potpisnicima "Beogradskog sporazuma" na potpisivanje, "liče na podvalu političkih elita Srbije i Crne Gore". On je ocenio da "zabrinjava" tendencija smanjenja broja članova Komisije, koja je sa 27 svedena na 6 kopredsedavajućih. "Gomilanje predloga i smanjivanje broja učesnika liči na podvalu, jer se time povećava mogućnost manipulucije", rekao je Džudžević. TRIBINA POSVEĆENA SAVETU EVROPE Beograd -- Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Peter Šider ponovio je u sredu za Fonet da Ustavna povelja Srbije i Crne Gore mora biti usvojena u republičkim parlamentima pre prijema zemlje u SE i poručio da su "sve suprotne spekulacije apsolutno neosnovane". Usvajanjem Ustavne povelje, medjutim, buduća zajednica Srbije i Crne Gore neće završiti proces usvajanja evropskih standarda neophodnih za evropske integracije. Učesnici tribine Centra za antiratnu akciju posvećene SE poručili su da prijem u tu organizaciju podrazumeva ratifikaciju niza evropskih konvencija i poštovanje evropskih pravnih standarda. Čin prijema tek je prvi korak, rekla je specijalni izvestilac generalnog sekretara SE za Jugoslaviju Verena Tejlor. "Prilikom prijema svake nove države u članstvo, SE s vlastima te zemlje razvija program aktivnosti koji pomaže usvajanju zakonodavstva u toj zemlji kako bi ona mogla i da poštuje obaveze koje je morala da prihvati da bi bila primljena. Delimično, to je samo pravna reforma, ali na duže staze znači i promenu stavova i pomoć ljudima da steknu neophodno znanje i veštine da bi uspešno delovali u demokratskom društvu. Govorimo o treningu za najširu populaciju. Druga stvar je monitoring-proces, koji odmah počinje da funkcioniše i u Parlamentarnoj skupštini i Savetu ministara, kako bi se videlo da li Jugoslavija, ili Srbija i Crna Gora, zaista poštuju obaveze koje su preuzele, i o tome postoji redovna procedura izveštavanja", kaže Verena Tejlor. Savetnik jugoslovenskog ministra spoljnih poslova Vladimir Đerić kaže da su obaveze koje država na sebe preuzima prilikom prijema u SE podsticaj za dalje reforme društva, zakonodavstva i sudske prakse i za promenu ponašanja nadležnih organa u svim oblastima. Evropski sud za ljudska prava koji rešava sporove gradjana i njihovih država direktno utiče na izradu domaćih zakona, jer što bolje zakoni štite gradjane, to oni ređe svoju državu izvode pred sud u Strazburu. I najbolje napisani zakoni, medjutim, ne garantuju da će ono što je popisano biti i sprovedeno, opominje akademik Vojislav Stanojčić. "Moramo promeniti preovlađujuću političku kulturu, a ona je sada autoritarna. Moramo vaspitati decu u duhu liberalne političke kulture, tolerancije, dijaloga, uvažavanja razlika, traženja sporazuma. Svaki zakon je ustvari kompromis suprotnih i često ekstremnih zahteva", kaže on. Vojislav Stanojčić naglašava da je, za funkcionisanje zakona, neophodno uvesti i princip vladavine prava i promeniti Ustav, koji je sada takav da se "slobodno može reći da ne postoji". PODRŠKA SAD VLADI I NARODU SRBIJE I CRNE GORE Vašington -- Portparol Stejt departmenta Filip Riker izjavio je da su normalizacija bilateralnih trgovinskih odnosa i reprogramiranje dugova Jugoslavije još jedna potvrda dobre volje i podrške SAD Vladi i narodu Srbije i Crne Gore. On je istakao da Vašington sa zadovoljstvom prati razvoj demokratije u Jugoslaviji nakon odlaska sa vlasti Slobodana Miloševića. Tokom razgovora u utorak s grupom stranih dopisnika u njujorškom Pres centru, Riker je rekao da administracija SAD odlučno podržava rad Haškog tribunala i nastavlja s pritiscima na Hrvatsku da u Hag izruči generala Janka Bobetka i ostale optužene. "Od zemalja nastalih na tlu SFRJ, Hrvatska je do sada najbolje ispunjavala obaveze prema haškom sudu i mi očekujemo da vlada u Zagrebu nastavi da ide tim putem", rekao je predstavnik Stejt departmenta, odbijajući da spekuliše šta će se desiti ukoliko Hrvatska odbije zahtev Tribunala. Govoreći o strategiji i prioritetima diplomatije SAD, Riker je rekao da su rat protiv terorizma, sukob sa Irakom i situacija na Bliskom istoku trenutno najaktuelniji, ali da se velika pažnja poklanja širenju i jačanju NATO, saradnji sa UN i ostalim međunarodnim organizacijama, kao i odnosima s Rusijom i svim ostalim zemljama. PREDZIBORNA KAMPANJA U CRNOJ GORI Podgorica -- Predsednik Liberalnog saveza Crne Gore Miroslav Vicković nazvao je lidere Demokratske partije socijalista moralnim patuljcima koje ne pričaju ništa, već samo vređaju i govore neistine. "DPS se više ne može trpeti jer su odavno prevršili svaku meru", rekao je Vicković na promotivnom skupu svoje partije u Budvi. On je optužio predsednika i potpredsednike DPS Mila Đukanovića, Filipa Vujanovića i Svetozara Marovića da "poštene ljude izjednačavaju sa avetinjama, a sve se kunu u čojstvo i junaštvo". "Oni pričaju o referendumu. Ja kažem da je Crna Gora sa Srbijom u Savetu Evrope faktor stabilnosti Partnerstva za mir", dodao je Vicković. Predsednik Socijalističke narodne partije i lider koalicije "Zajedno za promene" Predrag Bulatović smatra da će DPS otići u opoziciju ako na izborima u Crnoj Gori glasa više od 80 odsto birača. "Da bi to bilo ostvareno treba eliminisati glasine koje plasira DPS preko tajne policije da su izbori prodati i dogovoreni", rekao je Bulatović na promociji svoje stranke u Zeti, kraj Podgorice. Potpredsednik DPS i crnogorski premijer u ostavci Filip Vujanović je ocenio da je građanima Crne Gore lako da se opredele na izborima 20. oktobra. "Naši politički protivnici su prošlost i u Beogradu i u Podgorici i zato će 20. oktobra biti veoma lako opredeliti se kome treba dati glas", rekao je Vujanović na predizbornom skupu u podgoričkom naselju Zlatica. Vujanović je optužio koaliciju "Za promene" i LS da za Crnu Goru "nisu ništa učinili, već su je često ponižavali". On je ponovio stav da će crnogorske granice ubuduće čuvati republička policija, a ne Vojska Jugoslavije. U predizbornu kampanju u Crnoj Gori uključila se i nedavno osnovana stranka Hrvatska gradjanska inicijativa. Njen funkcioner Miroslav Franović pozvao je, u pisanoj izjavi za javnost, Hrvate u Crnoj Gori da "podignu glave" i da budu "ponosni na svoj hrvatski rod". On je, takođe, pozvao građane hrvatske nacionalnosti da izađu na izbore 20. oktobra, dodavši da "demokratske promene u Crnoj Gori nagoveštavaju bolje dane". MILAN IVANOVIĆ DOŠAO U POLICIJSKU STANICU Kosovska Mitrovica -- Predsednik Srpskog nacionalnog veća za severno Kosovo Milan Ivanović, optužen za pokušaj ubistva, predao se u sredu međunarodnoj policiji u Kosovskoj Mitrovici, saopštio je portparol UNMIK Beri Flečer. Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović kaže da se Ivanović odazvao pozivu suda i da nije privođen. U Okružnom sudu u toku je davanje iskaza, javlja iz Kosovske Mitrovice dopisnik Radija B92 Mirjana Milutinović. Čović kaže da se Ivanović nije predao, niti je priveden, kako tvrde predstavnici međunarodne zajednice. "Mi smo ovde došli kako bi se Ivanović odazvao na poziv sudije, odnosno tužioca, i to je urađeno. Ivanović je u sudu, sa sudijom i tužiocem, sa svojim advokatom i ekspertskom grupom Koordinacionog centra", rekao je Čović. On kaže da je u Okružnom sudu u toku davanje iskaza, pri čemu ekspertski tim Koordinacionog centra iznosi dokazni materijal 6 TV-stanica, od kojih su 5 strane, a jedna srpska, koji potvrđuje da Ivanović nije počinio pokušaj ubistva policajca Ujedinjenih nacija, za koji je osumnjičen, već da je samo učestvovao u nemirima koji su se dogodili 8. aprila ove godine u severnom delu Kosovske Mitrovice. On dodaje da očekuje da se taj "sudski proces" završi u sredu. Šef UNMIK Mihael Štajner pozdravio je odluku Milana Ivanovića "da se preda legitimnom sudu UNMIK" i dodao da je to jedini pravi način za Ivanovića. Sada je sve na istražnom sudiji, koji će odlučiti o daljim koracima tog slučaja, dodao je Štajner. Šef Odeljenja za informisanje UNMIK Sajmon Hejzlok rekao je da nema nikakvog dogovora UNMIK i Ivanovića, koji "uporno traži da se brani sa slobode". Da li će se Ivanović braniti sa slobode odlučiće istražni sudija, dodao je Hejzlok. On je rekao da se Ivanović predao u društvu potpredsednika Vlade Srbije Nebojše Čovića, te da će se pred sudijama pojaviti u sredu ili u četvrtak. Portparol policije UNMIK je rekao da će sudije odlučiti da li će Ivanoviću biti dozvoljeno da svoju odbranu priprema sa slobode, što je on ranije postavio kao uslov za dobrovoljnu predaju. ŠTAJNER: O DECENTRALIZACIJI POSLE LOKALNIH IZBORA Priština -- Neće biti nikakvog sporazuma sličnog onom koji su ranije potpisali Hansa Hekerup i Nebojša Čović, izjavio je šef UNMIK Mihael Štajner u intervjuu prištinskom dnevniku "Koha ditore". "Dobio sam do sada mnogo pisama od Čovića. Bilo bi iznenađenje da prođe dan, a da ne dobijem pismo od njega. Medjutim, kada govorimo o 7 tačaka za Kosovsku Mitrovicu, oni nisu otvoreni za pregovore", rekao je Štajner. On je istakao da se može dodatno razgovarati samo o 2 tačke njegovog plana, o decentralizaciji i zajedničkoj upravi u Kosovskoj Mitrovici, ali i to tek posle lokalnih oktobarskih izbora. HEJZLOK: ČOVIĆEVO PISMO ZBUNJUJE Beograd -- "Pismo Nebojše Čovića, šefa Koordinacionog centra za Kosmet, upućeno šefu UNMIK Mihaelu Štajneru je zbunjujuće. izjavio je u utorak Sajmon Hejzok, direktor Odeljenja UNMIK za medije u Severnoj Mitrovici. "Plan koji je predložio Štajner jeste direktno određenje Evropske unije. Jer, ovde ne daje garancije Srbija, niti samo Štajner, nego i SAD, a potpisale su ga podjednako i zemlje Evropske unije. Takođe, zagovornik tog plana je i komesar Evropske unije za spoljne odnose. Uostalom, predstavnici Srba su tražili da učestvuju na lokalnim, opštim izborima. Prema tome, Štajner je i na osnovu razgovora s predstavnicima srpske zajednice došao na ideju i izneo plan, ali i dao čvrste garancije u vezi s pitanjem severne Kosovske Mitrovice", istakao je Hejzok. On je, takođe, rekao da neke tačke plana mogu biti realizovane i pre 26. oktobra, odnosno pre održavanja opštih izbora. "Uostalom, učešćem na izborima Srbi samo mogu da dobiju, a neostvarivanjem legitimiteta u opštinskoj upravi mnogo će da izgube", kaže Hejzlojk. On se, takođe, osvrnuo i na učestvovanje kosmetskih Srba u kosovskoj skupštini, rekavši da se "srpski glas i te kako čuje na Kosmetu". "KAMPANJA LAŽIMA PROTIV USPEHA NAŠEG PROJEKTA" Kosovska Mitrovica -- Posle vesti o silovanju 3 devojke koje su učestvovale u multietničkom kulturnom projektu u Kosovskoj Mitrovici i saopštenja UNMIK-policije o slučaju, saopštenjem se oglasio i Achim Koch, direktor projekta "Mobile.culture.container". "Posle velikog uspeha projekta 'Mobile.culture.container' u Mitrovici i pre svega nakon mirnog i jedinstvenog zbližavanja mladih Albanaca i Srba, pojedini srpski mediji i nazadni političari počeli su talas propagande. Projektu je prebačeno da su devojke tamo kidnapovane i silovane. Tri devojke iz severnog dela grada sastale su se s mladim Albancima izvan prostorija 'Mobile.culture.container' i tokom noći su bile izvan svoje kuće. Odmah je nastala sumnja, koju su najpre i devojke ispoljile, da su kidnapovane i silovane. UNMIK-policija je detaljno istražila slučaj i došla do drugog rezultata. Ipak je slučaj iskorišćen kako bi bila sprovedena široka kampanja laži protiv uspeha projekta. Čak se išlo i dotle u tvrdnji da je projekat morao da napusti K. Mitrovicu posle tog slučaja. Projekat je pre par dana, nakon planiranih 5 sedmica, uspešno završio rad. Nemamo nameru da reagujemo na svaku neproverenu informaciju i svaku javnu laž protiv projekta. Moramo zaštititi 'Mobile.culture.container' i mnoge mlade Srbe i Albance, koji su s nama radili i koji i dalje rade s nama, od kriminalne energije kleveta", kaže se u saopštenju. "DA LI JE BOMBARDOVANJE ZGRADE RTS BILO NEOPHODNO?" Brisel -- Predstavnici organizacije Reporteri bez granica u ponedeljak su se sastali s pomoćnikom generalnog sekretara NATO za planiranje i izvodjenje operacija odbrane Edgarom Buklijem da bi razgovarali o kontroverznom bombardovanju zgrade Radio-televizije Srbije 23. aprila 1999, u kom je poginulo 16 zaposlenih u RTS. S Baklijem su bili i Iv Broder, portparol NATO i šef medija-servisa NATO, i drugi savetnici i zvaničnici NATO. Reportere bez granica su predstavljali njen direktor Robert Menar, Sorija Blatman, šef odeljenja za Evropu, Aleksandar Levi, novinar koji je napisao nekoliko izveštaja o intervenciji NATO u Srbiji. Predstavnici Reportera bez granica su se interesovali zbog čega je zgrada RTS bila izabrana kao vojna meta. Bakli je rekao da je, kao i u slučaju svih bombardovanih lokacija, zgrada RTS bila identifikovana kao vojna meta posle dugog procesa diskusije saveznika i posle obavljenih konsultacija s pravnicima. "Zgrada RTS je bila odabrana isključivo iz vojnih razloga", rekao je on. Odbijajući da opovrgne kontradiktorne izjave koje su davali politički lideri NATO ili zemalja-članica NATO u vreme bombardovanja, Bakli je ipak naglasio da "neka vojna meta nije neophodno i meta vojne prirode". Iako je izrazio žaljenje zbog civilnih gubitaka koji su bili uzrokovani bombardovanjem, Bakli je rekao da su i strateški i taktički ciljevi bombardovanja bili postignuti. "Mi smo uvek pokušavali da što je više moguće smanjimo rizike po civile kada smo donosili odluke. Šesnaest mrtvih je previše i nama je žao zbog toga", rekao je on. NATO do sada nije prihvatio nijednu meru nadoknade štete porodicama žrtava bombardovanja zgrade RTS, niti ima nameru da to učini, rekao je on predstavnicima Reportera bez granica. Što se tiče upozoravanja "dovoljno vremena unapred i efektivnim sredstvima", Bakli je ponovio da NATO Miloševićevom režimu nije davao nikakvo posebno upozorenje. "Mi nismo upozoravali na to da će neposredno uslediti taj napad da bismo zaštitili živote naših pilota i da bismo izbegli da taj režim postavi ljude kao živi štit na toj meti". On je odbio da da komentar na mnoge izveštaje o neformalnim upozorenjima u vezi s predstojećim napadom koja su nekim novinarima ili srpskim zvaničnicima davale zapadne diplomata ili vojni zvaničnici. Reporteri bez granica strahuju da bi vojni napad na zgradu RTS mogao da predstavlja opasan presedan koji otvara vrata za druge akcije tog tipa protiv informativnih medija u budućim konfliktima. Ta organizacija je stoga odlučila da i formalno zatraži od Medjunarodnog komiteta Crvenog Krsta da definiše ili elaborira svoju poziciju u vezi sa ulogom informativnih medija i novinara u vreme oružanog konflikta. SUĐENJE ZA RATNE ZLOČINE U PROKUPLJU Prokuplje -- Saša Cvjetan iz Novog Sada, jedan od dvojice pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice MUP Srbije, koji se s Dejanom Demirovićem iz Beške tereti za ubistvo više lica albanske nacionalnosti na Kosovu, u sredu je negirao krivicu pred Krivičnim većem Okružnog suda u Prokuplju. Cvjetan i Demirović su optuženi da su 28. marta 1999. ubili 19 albanskih civila u Podujevu. "Sve svoje iskaze dao sam pod pritiskom, psihičkim zlostavljanjem, a pretili su mi streljanjem", izjavio je Cvjetan pred Krivičnim većem. Goran Radić, advokat Cvjetana, rekao je da Sud ne poseduje nijedan dokaz osim izjave koju je dao istražnom sudiji. On je tražio da na saslušanje budu pozvan istražni sudija Okružnog suda u Prokuplju Mijat Bajović. Optužnica protiv Cvjetana i Demirovića podignuta je 24. maja, 1999, ali su oni oslobođeni presudom Okružnog suda u Prokuplju, koju je Vrhovni sud Srbije, na žalbu okružnog tužioca, poništio i vratio na nov pretres. Nova optužnica protiv Cvjetana i Demirovića podignuta je u aprilu ove godine kada je Saša Cvjetan uhapšen i priveden u prokupski zatvor, dok se Demirović nalazi u bekstvu i njemu se sudi u odsustvu. Suđenje će biti nastavljeno u četvrtak. UKINUT PRITVOR SLAVIŠI NEDELJKOVIĆU Beograd -- Međunarodni istražni sudija i međunarodni javni tužilac na Kosovu ukinuli su pritvor Slaviši Nedeljkoviću, optuženom za genocid, i odustali od njegovog daljeg gonjenja. Šef Odeljenja za pravosuđe Koordinacionog centra za Kosovo Vladimir Božović rekao je da je Nedeljkoviću pritvor ukinut u utorak kasno uveče i da je međunarodni sudija ošetćene uputio da dalje gone Nedeljkovića po privatnoj tužbi. "To je besmisleno", rekao je Božović i objasnio da se Nedeljković uopšte nije nalazio u Kosovskoj Mitrovici kada je 1999. u južnom delu tog grada ubijeno 6 kosovskih Albanaca. Nedeljković je uhapšen 17. septembra zbog sumnje da je ubio 5 Albanaca i jednu Albanku. Odeljenje za pravosudje Koordinacionog centra odmah je uložilo protest zato što su istražni sudija i tužilac bili Albanci. Njihov prigovor je uvažen, dodeljeni su međunarodni sudija i tužilac i postupak je ubrzan. Nedeljković se već nalazi kod kuće, rekao je Božović i dodao da je on "dosta iscrpljen". On je naveo da se u zatvorima na Kosovu nalazi još 6 Srba optuženih za etnički motivisana krivična dela. "SIROMAŠNOM KOSOVU TREBA VEĆA POMOĆ" Priština -- Britanski ministar za međunarodni razvoj Kler Šort, koja u sredu boravi u Prištini, izjavila je da je Kosovu potrebna veća pomoć, u dužem periodu, nego drugim delovima Balkana, jer je siromašnije i ima slabije razvijene sisteme od ostatka regiona. Sve institucije na Kosovu moraju biti obnovljene, treba se izboriti za demokratske izbore, rekla je ona, konstatujući da želi da vidi kako žive ljudi u Pokrajini, kako se odvijaju reforme i da li je potreban nov podsticaj spolja. "Ne radi se samo o davanju novčane pomoći, već i o pomaganju ljudima da izgrade svoje sisteme i ekonomski menadžment, kako bi mogli da razviju ekonomiju i upravljaju sopstvenim službama", naglasila je Kler Šort. MAGDA ZAMOLIO ZA PREMEŠTAJ U DOMOVINU Budimpešta -- Jugoslovenski državljanin Marinko Magda koji u Mađarskoj izdržava kaznu zatvora zbog više ubistava predao je molbu mađarskom ministarstvu za pravdu u kojoj traži da na izdržavanje doživotne kazne bude vraćen u Jugoslaviju, javila je mađarska novinska agencija MTI. Magda je u Okružnom sudu u Subotici osuđen na smrtnu kaznu zbog više razbojništava i ubistava, a zbog počinjenih dela u Mađarskoj osuđen je na doživotnu robiju. Predsednik Srbije Milan Milutinović potpisao je dekret o pomilovanju Marinka Magde, preinačivši mu smrtnu kaznu u zatvorsku u trajanju od 40 godina. Za vraćanje osuđenog u domovinu postoji mogućnost od avgusta ove godine pošto je Jugoslavija postala potpisnica međunarodnog sporazuma koji se odnosi i na slučaj Marinka Magde. Na osnovu međunarodnih propisa premeštanje osuđenog lica je moguće ako se s tim slaže i osuđena osoba i ako 2 dotične države mogu da postignu saglasnost po tom pitanju. Prema informacijama mađarske novinske agencije, mađarsko ministarstvo za pravdu se obratilo jugoslovenskoj strani radi usaglašavanja stavova, pošto Mađarska želi da sazna da li će bez menjanja biti nastavljeno izvršavanje kazne nad višestrukom ubicom iz okoline Subotice. Ako će u Jugoslaviji doći do promene izvršavanja kazne, onda mađarski ministar za pravdu Peter Barandi želi da se upozna sa odgovarajućem jugoslovenskom zakonom nakon čega će doneti odluku o molbi Marinka Magde, navela je MTI. FHP: USLOVNA OSUDA ZA LOMLJENJE VILICE Beograd -- Opštinski sud u Vrbasu osudio je policajce OUP Srbobran Sašu Mladenovića i Željka Bukinca na po 8 meseci zatvora, uslovno na godinu dana, jer su pretukli slikara Dragana Šijačkog iz Novog Sada nanevši mu teške telesne povrede, prenosi u sredu u svom saopštenju Fond za humanitarno pravo. U dokaznom postupku pred sudskim većem kojim je predsedavala Marija Nešić utvrđeno je da su policajci 14. jula 2000. kod mesta Nadalj slomili vilicu Šijačkom, udarajući ga otvorenim šakama. Tog dana policijska patrola zaustavila je Šijačkog koji je taksijem došao u Nadalj u likovnu koloniju. U patroli se nalazio i policijac Danijel Gajić, kome je Šijački predavao likovno u srednjoj školi, a koji je na sudu oslobođen optužbe. Policajac Mladenović zatražio je od Šijačkog ličnu kartu, pitavši ga kuda je pošao. Kad je Šijački odgovorio da ide u likovnu koloniju, Mladenović ga je oborio udarcem u lice. Nastavio je da tuče Šijačkog, a pridružio mu se i Željko Bukinac, koji je nekoliko puta udario Šijačkog otvorenom šakom po glavi. Za to vreme, Gajić je stajao pored policijskih kola. Posle nekog vremena, policajci su pogledali ličnu kartu Šijačkog, a zatim otišli. Lekarskim pregledom utvrđeno je da je Šijački usled udaraca zadobio dvostuki prelom donje vilice. Na osnovu krivične prijave FHP, Opštinsko javno tužilastvo u Vrbasu podiglo je 7. februara 2001. optužnicu protiv policajaca. Žrtvu torture Dragana Šijačkog u sudskom postupku zastupali su advokati FHP. NASTAVLJENO SUĐENJE MILOŠEVIĆU Hag -- U nastavku sudjenja Slobodanu Miloševiću u Haškom tribunalu u sredu je optuženi tvrdio da je svedok optužbe Nikola Samardžić, krajem 1991, izjavljivao da je glavni uzrok rata u SFRJ "genocid" koju hrvatska vlast čini nad srpskim stanovništvom, a Samardžić je to negirao. Milošević je svedoka, koji je tada bio šef crnogorske diplomatije, pitao da li je 6. decembra 1991. u Njujorku napisao da "sadašnja hrvatska vlast vrši genocid nad srpskim narodom, treći put u istoriji". Samardžić je odgovorio da je to "falsifikat" i da on tada u Njujorku nije davao izjave, već je to činio crnogorski predsednik Momir Bulatović. Milošević je, na to, svedoku i sudijama pokazao dokument na čijoj je poslednjoj stranici odštampano Samardžićevo ime. "To nije moj tekst, ja sam Bulatoviću u avionu iznosio činjenice važne za odnose Srbije i Hrvatske iz Prvog i Drugog svetskog rata i on ih je zapisivao. Ja tada nisam napisao da je sadašnja vlast u Hrvatskoj genocidna, nego da je bila ona iz 1941. Ja to nisam pisao, ni potpisao. Pretpostavljam da je Momir to napisao u ambasadi", rekao je Samardžić pošto je pregledao dokument. Svedok je u utorak optužio Miloševića da je bio vođa pokreta za stvaranje "Velike Srbije" i da je JNA, pod njegovom komandom, krenula u rat za zauzimanje hrvatske teritorije do granice Karlovac-Karlobag-Virovitica. Na pitanje predsedavajućeg sudije Ričarda Meja kako se njegovo ime našlo na dokumentu, svedok je rekao da ne zna. Milošević je zatim posegnuo za drugim dokumentom, koji je u isto vreme sačinjen u Ministarstvu inostranih poslova Crne Gore, pod naslovom "Pitanja koja bi mogla biti postavljena predsedniku Bulatoviću tokom posete SAD i kratke teze mogućih odgovora". Od tih teza, optuženi je naveo one o uzrocima krize u Jugoslaviji, da "nova vlast u Hrvatskoj sprovodi genocid" i da, ako Hrvatska ima pravo na samoopredeljenje, to pravo ima i srpski narod. "Ja taj dokument nisam pisao i nemam veze s njim. Verovatno ga je pisao neko od saradnika iz Ministarstva. Ja u izradi nisam učestovao", rekao je Samardžić. Milošević je u dokazni materijal priložio niz Samardžićevih izjava i izveštaja sa medjunarodnih skupova iz septembra 1991, u kojima on ističe pravo srpskog naroda u Hrvatskoj na samoopredeljenje, konstatuje da je do sukoba došlo "zbog ugroženosti srpskog naroda" i "kolektivnog straha od genocida", kao i da "JNA ne ruši hrvatske gradove", već "sprečava veće krvoproliće". On je više puta pitao svedoka zašto sada govori potpuno suprotno tim "tačnim" tvrdnjama i njega optužuje za "velikosrpski ekspanzionizam". Samardžić je insistirao da u njegovim iskazima nema protivrečnosti. "I dalje podržavam pravo Srba na samoopredeljenje, što znači na autonomiju, koju je lord Karington i predložio, a to ste vi trebalo da uradite, a ne da šaljete vojsku na Hrvatsku", rekao je on. Potvrdjujući da je kod Srba u Hrvatskoj postojao strah od ponavljanja genocida iz 1941, svedok je Miloševića optužio da nije radio na ublažavanju tog straha, već na podsticanju pobune. Samardžić je rekao i da je u septembru 1991. još verovao da će "JNA sprečiti sukobe, a neće ih izazivati", ali da je mišljenje promenio posle "napada na Dubrovnik". "Kakva Srbija ima veze s Dubrovnikom, zar je Srbija napala Dubrovnik?", upitao je Milošević. "JNA je 1. oktobra napala Dubrovnik, a tada je već bila prešla u vaše ruke i postala srpska armija. Bilo je tamo crnogorskih rezervista, ali je to vodjeno iz Srbije", rekao je svedok. Milošević je na to ponovio da ga je vesti "da neko granatira Dubrovnik" zatekle u društvu lorda Karingtona i hrvatskog predsednika Franje Tudjmana i da je on to odmah osudio. "Rekao sam da je Dubrovnik hrvatski grad i da je to sulud napad", rekao je on. "Armija pod vašom komandom je rušila Dubrovnik, a vi ste mogli da pričate lepe priče", uzvratio je svedok. Sudija Mej je tada upitao Miloševića ko je napao Dubrovnik, a odgovor je glasio: "Objašnjenje koje sam dobio bilo je da se napada na vojsku i da ona ne zauzima Dubrovnik, a da je htela, mogla je. Rekli su mi da se radi na ograničavanju dejstava Zbora narodne garde", rekao je Milošević. Bivši predsednik Crne Gore Momir Bulatović pokušao je da ospori neke od tvrdnji koje je tokom svedočenja izrekao Samardžić. Tokom unakrsnog ispitivanja, Milošević je čitao delove Bulatovićeve "izjave" u kojoj se ukazuje na navodne netačnosti u Samardžićevom svedočenju. Ričard Mej je za stavove Bulatovića rekao da su "irelevantni", ali je optuženom ipak dozvolio da ih citira u pitanjima svedoku optužbe. U "izjavi" koju je citirao optuženi, Bulatović tvrdi da je Samardžichev opis zbivanja na haškoj mirovnoj konferenciji "apsolutno netačan" i da Milošević "nikada nije pretio" crnogorskoj delegaciji. Bulatović, takodje, tvrdi da je "neistina" da je pod pritiskom i pretnjama povukao svoj pristanak na plan lorda Karingtona. Demantujući Samardžića, Bulatović je ujedno demantovao i sebe, odnosno izjavu koju je svojevremeno dao za britansku televizijsku seriju "Smrt Jugoslavije", u kojoj je otvoreno govorio o optužbama, pritiscima i pretnjama kojima je bio izložen zbog prihvatanja Karingtonovog plana. Bulatović je, u "izjavi" za Miloševića, demantovao i Samardžićeve tvrdnje o brodovima s naoružanjem koji su u jesen 1991. bili usidreni u luci Bar, u čijim je skladištima u tom trenutku, prema dokumentu Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove koji je priložilo Tužilaštvo, bilo 30.000 tona oružja, municije i vojne opreme. Prema Bulatoviću, radilo se o oružju koje je bilo u privatnom vlasništvu bliskoistočnog biznismena, a koje su JNA i MUP preuzeli pošto nije bila plaćena ležarina. Samardžić je, međutim, ostao pri svemu što je rekao o Miloševićevim pritisku na Bulatovića, kršenju embarga na uvoz oružja i "poslušništvu" ne samo Branka Kostića, već i svih ostalih članova tadašnjeg "krnjeg predsedništva SFRJ". Na kraju "izjave" koju je pročitao optuženi, Bulatović izražava spremnost da svedoči u Hagu na poziv odbrane Slobodana Miloševića. Milošević će unakrsno ispitivanje Samardžića nastaviti u četvrtak. ODBIJEN ZAHTEV MRKŠIĆA DA SE BRANI SA SLOBODE Banjaluka -- Žalbeno veće Haškog tribunala odbilo je po svim osnovama žalbu odbrane generala Mila Mrkšića u vezi s njegovim zahtevom da privremeno bude pušten na slobodu, saopštio je koordinator projekta Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine u BiH Refik Hodžić. Mrkšić se žalio na odluku Pretresnog veća Haškog tribunala koje je donelo odluku da ne bude dozvoljeno privremeno puštanje na slobodu. "U žalbi, odbrana Mrkšića je navela okolnosti predaje Haškom tribunalu i njegovo zdravstveno stanje", rekao je Hodzić. Mrkšić je bio komandant Vojske Republike Srpske Krajine. On se Haškom tribunalu dobrovoljno predao 15. maja ove godine na osnovu optužnice koja ga tereti za ratne zločine počinjene u Vukovaru na početku rata u Hrvatskoj. PROTESTI STUDENATA SE NASTAVLJAJU Beograd -- Studenti Veterinarskog i Stomatološkog fakulteta i u sredu su protestovali, tražeći smanjenje školarine i uvođenje ispitnog roka "oktobar 2". Studenti su Ministarstvu prosvete predali svoje zahteve, ali, kako za B92 kaže jedan od organizatora protesta na Stomatološkom fakultetu Slobodan Mitrović, konkretan dogovor nije postignut. "Za četvrtak je sazvana hitna sednica Nastavno-naučnog veća Beogradskog univerziteta. Konkretnih dogovora nema, mada postoje razne solucije koje se očekuju. Mislim da će naši zahtevi na toj sednici biti usvojeni. To svi očekujemo. Ukoliko to ne bude, mi nastavljamo protest, nastavljamo okupljanja", rekao je Mitrović. Za četvrtak u podne najavljeno je novo okupljanje studenata u amfiteatru Stomatološkog fakulteta, gde bi trebalo da bude odlučeno o daljoj sudbini protesta. Tokom prepodneva, oko 200 studenata Stomatološkog i Veterinarskog fakulteta ponovo je blokiralo centralne beogradske ulice. Protest je počeo blokadom Bulevara Jugoslovenske armije, a studenti su se potom spustili u Nemanjinu ulicu ispred Ministarstva prosvete, gde su predati njihovi zahtevi. Kako je rekao Slobodan Mitrović, studenti traže smanjenje uslova za upis na narednu godinu studija za jedan ispit, uvodjenje dodatnog oktobarskog roka i smanjenje školarine koja na tom fakultetu iznosi 120.000 dinara. Rektor Univerziteta u Beogradu Marija Bogdanović kritikovala je zahteve studenata da broj ispitnih rokova bude povećan, a uslov za upis naredne godine studija smanjen. "Jednom mora da se preseče neprekidno traženje olakšica. Studenti su prošle godine imali godinu mirovanja i velik broj ispitnih rokova i mogli su da daju uslov. To je bio fantastičan ustupak i ja ne znam šta oni sada hoće, ako protesti nemaju neku političku pozadinu", rekla je Marija Bogdanović. Ona se složila sa studentima da su školarine previsoke i da bi, u odnosu na prošlogodišnje, trebalo da budu povećane samo za stopu inflacije. Savez studenata Beograda organizovaće u četvrtak u podne ispred Filozofskog fakulteta protest kako bi izrazio nezadovoljstvo zbog stanja visokog školstva u Srbiji i odnosa nadležnih prema studentskim problemima. "Svedoci smo haosa u visokom školstvu, nerealno visokih školarina, nerealno male prolaznosti na ispitima, nerealno zastarelih učila i nerealno nekvalitetnih diploma", navedeno je u proglasu SSB. Svi studenti BU pozvani su da dodju u što većem broju na plato ispred Filozofskog fakulteta kako bi "zajedno tražili red na Univerzitetu". Student Elektrotehničkog fakulteta Jovan Vujnić rekao je da će studenti tog fakulteta održati zbor u četvrtak u 13:00 i da će upravi predati zahteve za smanjenje uslova za upis naredne godine, smanjenje školarine i poboljšanje kvaliteta nastave. Prema rečima Vujnića, u sredu je osnovan Studentski parlament ETF. OPASAN OTPAD IZ "ZASTAVA VOZILA" STIGAO NA ODREDIŠTE Kragujevac -- Oko 250 tona opasnog otpada izvezenog iz "Zastava vozila" u Kragujevcu stiglo je na odredišta u Švajcarskoj i Nemačkoj, izjavila je direktor Centra zaštite na radu i zaštite životne sredine te fabrike Kosovka Mačužić. Ona je podsetila da je Organizacija Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine podržala 5 projekata za dekontaminaciju životne sredine u Kragujevcu, pri čemu su 3 projekta potpuno završena. PRVI SOS-TELEFON ZA ŽRTVE NASILJA I TRGOVINE LJUDIMA Vranje -- ANEM PROTESTUJE ZBOG UKLANJANJA PREDAJNIKA TVK Beograd -- ANEM je u sredu protestovao zbog odluke odborničkog kluba DOS u SO Kuršumlija da sa repetitora na Samokovu bude uklonjena emisiona oprema nezavisne Televizije Kuršumlija. Odbornici DOS doneli su 7. oktobra tu odluku pošto je predsednik SO Dragan Rajević uputio zahtev RTS u kom se navodi da je neophodno što hitnije preduzeti mere i sa repetitora na Samokovu ukloniti emisionu opremu TV Kuršumlija pošto ona nema dozvolu za emitovanje programa. Direktor TV Kuršumlija Slavko Savić tvrdi da je predsednik opštine zloupotrebio opštinski pečat i da je to pismo poslao privatno, budući da dokument nigde u opštini nije zaveden. On tvrdi da ta televizija nije emitovala program posredstvom repetitora RTS, već putem sopstvenog predajnika. ANEM u saopštenju ističe da su događaji u Kuršumliji ozbiljan udarac nezavisnom novinarstvu u Srbiji i apeluje na nezavisne medije i demokratsku javnost da iskažu svoju solidarnost i podrže Televiziju Kuršumlija u borbi s političkim pritiscima i učine sve da takva odluka bude poništena. STEČAJNI POSTUPAK U "DEČJIM NOVINAMA" Gornji Milanovac -- Trgovinski sud u Čačku pokrenuo je stečajni postupak u "Dečjim novinama" u Gornjem Milanovcu, nekada najvećem jugoslovenskom izdavaču za decu. Radnici tog izdavačkog preduzeća 50 meseci nisu primili plate, niti su im uplaćivane ostale obaveze na osnovu radnog odnosa, rekao je u sredu na konferenciji za novinare vršilac dužnosti direktora "Dečjih novina" Branko Nikolić. On je dodao da je licitacija za prodaju upravne zgrade i ostalog poslovnog prostora "Dečjih novina" 3 puta raspisivana, ali da se na nju niko nije javio. Nikolić je rekao da je od sredstava dobijenih na licitaciji bilo predviđeno vraćanje nagomilanih dugova "Dečjih novina". PROGRAMI "MAJKROSOFTA" NA SRPSKOM JEZIKU Beograd -- Kompanija "Majkrosoft" u sredu je zvanično objavila da će jugoslovenski korisnici njenih legalnih programskih paketa ubuduće moći da programe "Ofis11" i "VindouzXP" koriste na srpskom jeziku. Čitav posao trebalo bi da bude gotov tokom iduće godine, a u njemu će biti angažovani i novinari i urednici domaćih listova i časopisa, saopštila je kancelarija "Majkrosofta" u Beogradu. U pakete za korisnike programa na srpskom, kako je najavljeno, biće ugradjeni i alati za proveru pravopisa i "hifenaciju", to jest rastavljanje reči na slogove. Ta "lokalizacija" je bez presedana u dosadašnjem ponašanju "Majkrosofta", jer se do sada njoj pristupalo tek pošto se na nekom novom tržistu stekne "kritična masa" korisnika, stoji u saopštenju. PREMINUO REDITELJ SAVA MRMAK Beograd -- Jugoslovenski televizijski reditelj Sava Mrmak preminuo je u sredu u Beogradu u 74. godini. Mrmak bio je jedan od najznačajnijih jugoslovenskih reditelja u domenu istorijske dokumentarne drame, ali se oprobao i u svim ostalim televizijskim žanrovima. Publika ga, verovatno, najbolje pamti po igranom filmu "Zvižduk u osam". Mrmak je 1981. dobio nagradu za životno delo i doprinos razvoju Televizije Beograd, 1991. nagradu za režuju drame "Jastuk groba mog" po scenariju Slobodana Stojanovića. Povodom 35-godišnjice dramskog programa Televizije Beograd, Mrmak je 1993. dobio nagradu za režiju serije "Smrt gospodje ministarke", a 1995. nagradjen je i za seriju "Kraj dinastije Obrenović". Mrmak je predavao televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti, a pedagošku karijeru završio je na mestu šefa katedre za TV-režiju na Fakultetu umetnosti "Braća Karić". Sava Mrmak biće sahranjen u petak na Zemunskom groblju. "HRVATSKA I CRNA GORA BLIZU DOGOVORA O PREVLACI" Zagreb -- Lideri stranaka vladajuće koalicije na sastanku u Vladi konstatovali su da se Hrvatska i Crna Gora približavaju dogovoru o privremenom režimu na prostoru Prevlake, piše u sredu zagrebački "Vjesnik". Kako nezvanično saznaje list, reč je o dogovoru za takozvanu plavu zonu, odnosno poluostrvo Prevlaku i okolno more, koje kontrolišu posmatrači UN, čiji mandat ističe 15. oktobra. Hrvatska i Crna Gora dogovaraju se, navodi dalje "Vjesnik", da obe zemlje preuzmu potpunu jurisdikciju nad kopnom prema postojećim granicama, sa svim graničnim atributima osim vojnih, čime bi praktično bila ukinuta "žuta zona". To je područje koje se nastavlja na "plavu zonu" i zadire sa obe strane granice i gde je, kao i u "plavoj zoni", demilitarizovano područje u kom kretanje nije ograničeno. Hrvatska bi time, tvrdi list, izbila na rt Oštro, svoju najjužniju kopnenu tačku, morski pojas obe zemlje bi zajednički nadzirale, a na temelju takvog dogovora UN bi se konačno povukle sa Prevlake. Nebojša Vučinić, predsednik crnogorske komisije za granice, za "Vjesnik" je potvrdio da se pregovara o "plavoj zoni", odnosno o traženju privremenog rešenja za Prevlaku i more koje je okružuje. Vučinić misli da bi mandat UN na Prevlaci trebalo da traje sve dok Zagreb i Podgorica ne usaglase prelazno rešenje za "plavu zonu", ali i "neko vreme pošto ono bude usaglašeno". SRJ ZA PRODUŽENJE MANDANA MISIJE UN NA PREVLACI Beograd -- Jugoslavija se zalaže za produženje mandata Misije UN na Prevlaci, koji ističe 15. oktobra i čije je prisustvo doprinelo stabilizaciji prilika na području Prevlake i olakšalo bilateralne pregovore SRJ i Hrvatske. "Pošto 15. oktobra ističe mandat Misije UN na Prevlaci, ovih dana se u Savetu bezbednosti UN vode, u skladu sa uobičajenom praksom, konsultacije u vezi s donošenjem odluke o produžetku tog mandata do kraja ove godine, u očekivanju postizanja privremenog Sporazuma SRJ i Hrvatske o tom pitanju", navodi se u saopštenju Saveznog ministarstva inostranih poslova. U saopštenju se dodaje da se "već odredjeno vreme vode pregovori SRJ i Hrvatske o Protokolu kojim bi privremeno bio regulisan prelazan pograničan režim na području Prevlake". "Tim dokumentom, kojim ni na koji način ne bi bilo prejudicirano konačno rešenje, bila bi regulisana pitanja demilitarizacije, slobodnog protoka ljudi i roba i privredna i pomorska saradnja. On bi, takođe, bio važna karika u već uspostavljenom sistemu mera poverenja, a doprineo bi dobrosusedskim odnosima dve zemlje i stabilnosti i prosperitetu regiona", zaključuje se u saopštenju. SLOVENIJA U EU 2004. Ljubljana -- Šef delegacije Evropske komisije u Sloveniji Irvans Foure predstavio je u sredu u Ljubljani završni izveštaj iz Brisela u kom se kao značajan ocenjuje napredak Slovenije od 1997, kada je ta zemlja predala svoju kandidaturu za ulazak Evropsku uniju. U Sloveniji se, kako javlja dopisnik Radija B92 Jelica Greganović, izveštaj iz Brisela ocenjuje kao prelomna, važna i dobra vest. Prema rečima Fourea, taj izveštaj je dobra vest za Sloveniju jer iako će do 2004. morati da ispuni i poslednje kriterijume, to praktično znači je Slovenija pozvana da uđe u EU 2004. Izveštaj je priznanje slovenačkoj vladi, parlamentu i ostalim organizacijama koje su na tome radile. Prema njegovim rečima, slovenačka dostignuća su odlična, posebno usklađivanje sa evropskim pravnim redom, zakonodavno usklađivanje sa evropskim tržištem, javna uprava, socijalna politika, zapošljavanje i zakon o očuvanju okoline. Slabe tačke koje će Slovenija morati da uredi po evropskim standardima su inflacija, privatizacija sistema banaka i osiguravajućih društava i otklanjanje ograničavanja stranih ulaganja. Slovenački ministar inostranih poslova Dimitrije Rupel je rekao da je Slovenija položila prijemni ispit i da se sprema za život u Evropi, a slovenački ministar evropskih poslova Janez Potočnik je za B92 izjavio da je čvrsta i stabilna Evropa ona koja uključuje i područje Balkana, a da će se Slovenija zalagati da se širenje EU ne završi i da Jugoslavija može računati na podršku. Na sastanku koji će u Kopenhagenu biti održan 12. i 13. decembra u EU će biti pozvane Slovenija, Češka, Kipar, Estonija, Litvanija, Mađarska, Letonija, Malta, Poljska i Slovačka. VAŠINGTON ĆUTI O IZBORIMA U BIH Vašington -- U Stejt departmentu se ocenjuje da su SAD učinile sa svoje strane sve što je bilo potrebno i što se moglo, i ekonomski i finansijski i diplomatskom i vojnom podrškom, da Bosna i Hercegovina uđe posle, prošlonedeljnih izbora, u završnu "dejtonsku fazu" svog osamostavljivanja. U tom smislu intonirana bila je i specijalna predizborna video-poruka državnog sekretara SAD Kolina Pauela, s pozivom biračima u Federaciji BiH i Republici Srpskoj da izjašnjavanjem 4. oktobra definitivno okrenu leđa aveti nacionalizma, koja im je nanela toliko zla proteklih godina i da se okrenu svoj novoj budućnosti, demokratskih i ekonomskih reformi i proevropske orijentacije. Imajući sve to u vidu, nije teško razumeti zašto se u Vašingtonu još zvanično ne komentarišu izborni rezultati u BiH. Pomoćnik državnog sekretara Ričard Baučer imao je, na tu temu, jedino dao izjavu da se izborni glasovi u BiH "još broje", ali mediji u SAD, za razliku od administracije, već uveliko izražavaju zabrinutost zbog izbornog opredeljenja sva 3 konstitutivna naroda. "BiH se vratila pod kontrolu nacionalističkih partija", konstatovao je na tu temu vašingtonski "Tajms", u oceni s kojom su saglasni i ostali vodeći listovi u SAD. "Tri nacionalističke partije, koje su odvele Bosnu u rat pre 10 godina, vraćaju se na vlast. Narod je, čini se, razočaran neuspehom odlazeće koalicije umerenih partija u nastojanju da bude popravljen životni standard u BiH, jednoj od najsiromašnijih država u Evropi", piše "Njujork tajms", uz ocenu da izborni ishod predstavlja "šamar strancima koji su 1995. iznudili mirovni sporazum i podelili BiH, po liniji fronta, na srpsku republiku i bošnjačko-hrvatsku federaciju". PROTEST 4 NOVINARSKA UDRUŽENJA U BIH Sarajevo -- Udruženje novinara "Apel" iz Mostara, Nezavisno udruženje novinara Republike Srpske, Nezavisna unija profesionalnih novinara i Savez novinara BiH izrazili su oštar protest zbog suspenzije novinara Televizije Federacije BiH Bakira Hadžiomerovića. On je sa mesta urednika emisije "60 minuta" suspendovan posle emitovanja te emisije u ponedeljak uveče, kada je objavljena reportaža o nerasvetljenom ubistvu 26 Hrvata u Bugojnu 1993. U emisiji su ekskluzivno prikazani video-snimci na kojima se vidi kako počasni bivši predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović u vreme rata vrši smotru mudžahedina u srednjoj Bosni. Četiri udruženja novinara zatražila su od direktora Televizije Federacije Jasmina Durakovića da iznese argumente zbog čega je posegao za suspenzijom Hadžiomerovića. Ako se pokaže da iza svega stoji politička odluka snaga koje žele da spreče da istina izađe na svetlo dana, novinarska udruženja će pokrenuti sve raspoložive mehanizme za zaštitu slobode profesionalnog novinarskog izražavanja, upozorila su novinarska udruženja. LAGUMDŽIJA I PREDSEDNIŠTVO SDP PONUDILI OSTAVKE Sarajevo -- Lider Socijaldemokratske partije BiH Zlatko Lagumdžija i kompletno Predsedništvo te stranke ponudili su na sednici Predsedništva SDP ostavke i odlučili da svoje mandate i proveru rada u predizbornoj kampanji izvrše na Kongresu stranke, čije je održavanje zakazano za mesec dana. Oni su ostavke ponudili zbog izbornog neuspeha SDP, koji prema dosadašnjim preliminarnim izbornim rezultatima zauzima tek četvrto mesto u BiH. Ipak, kako piše sarajevski "Dnevni avaz", izvor blizak vrhu SDP predviđa mogućnost da se na vanrednom kongresu isti ljudi kandiduju za funkcije koje su i do sada obavljali. Na sednici Predsedništva SDP, ostavku Zlatka Lagumdžije zatražio je član tog tela Sejfudin Tokić. On je Lagumdžiju podsetio da je podrška SDP prepolovljena u odnosu na izbore održane pre 2 godine, kada je ta stranka odnela apsolutnu pobedu u Federaciji BiH, dok je podrška Lagumdžiji pala ispod svakog nivoa. "U HRVATSKOJ I DALJE KRŠENJE VERSKIH SLOBODA" Rijeka -- Riječki "Novi list" preneo je u sredu delove izveštaja Stejt departmenta o stanju verskih sloboda u svetu u kom se kaže da se u Hrvatskoj, generalno gledano, poštuje sloboda veroispovesti, ali da je Katolička crkva i dalje povlašćena u odnosu na druge. Tokom poslednjih 12 meseci zabeleženo je 49 slučajeva verski motivisanog nasilja ili uznemiravanja, dok je u prethodnoj godini bilo 23 takva slučaja, navodi se u četvrtom godišnjem izveštaju o verskim slobodama u svetu. Najveći broj incidenata, 26, bio je usmeren na Srpsku pravoslavnu crkvu, prenosi "Novi list" i dodaje da se porast broja incidenata u protekloj godini može pripisati pre češćem prijavljivanju, nego njihovom stvarnom rastu. Istovremeno, tvrdi "Novi list", misija OEBS i verske vođe ocenjuju da se etnički i verski odnosi u Hrvatskoj polako popravljaju. "Iako je Vlada napravila znatan progres u velikom delu područja vezanih za povratak izbeglica, mnogi Srbi koji žele da se vrate u Hrvatsku, uključujući i srpske pravoslavne sveštenike, sreću se s poteškoćama oko povratka svog predratnog vlasništva i obnove oštećenih i uništenih kuća", piše "Novi list". Pravoslavni sveštenici izveštavaju da se na ratom zahvaćena područja vratilo oko 30 odsto sveštenika, što govori da je postotak pravoslavnih sveštenika koji su se vratili nešto veći od procenta Srba-povratnika. Diskriminacija prema Srbima i povremeno prema drugim manjinama nastavlja se na širokom području, od pravosuđa, zapošljavanja, rešavanja stambenog pitanja do slobode kretanja, piše riječki dnevnik. Prema ocenama iz izveštaja, prethodna, vlada HDZ, često je u postupanju prema građanima nametala dvostruke standarde, utemeljene na nacionalnoj pripadnosti. Efekti tih dvostrukih standarda su ostali, ocenjuje se na kraju teksta. TRIBUNAL NADLEŽAN ZA 5 ISTRAGA Banjaluka -- Pretresno veće Haškog tribunala odobrilo je zahtev tužioca Tribunala da izda služben zahtev nadležnim organima Makedonije da Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju ustupe nadležnost nad 5 istraga i krivičnih postupaka u vezi s navodnim zločinima koje su izvršili Oslobodilačka narodna armija i makedonske snage tokom 2001. Pretresno veće je odbilo zahtev tužioca da izda nalog vlastima Makedonije za ustupanje nadležnosti nad svim sadašnjim i budućim istragama i krivičnim gonjenjima koje je počinila ONA i navoda u vezi sa aktivnostima makedonskih snaga protiv albanskih civila tokom prošle godine. AL-KAIDA PRETI NOVIM NAPADIMA NA SAD I NJENE SAVEZNIKE Doha -- Drugi čovek Al-Kaide Ajman Al-Zavahiri upozorio je da će ta teroristička mreža ponovo udariti na SAD i njene saveznike, medju kojima su Nemačka i Francuska, objavila je u noći između utorka i srede katarska televizija "Al-Džazira". "SAD i njeni saveznici moraju da znaju da njihovi zločini neće proći nekažnjeno. Savetujemo im da brzo napuste Palestinu, Arabljansko poluostrvo, Avganistan i sve muslimanske zemlje pre nego što izgube sve", rekao je Zavahiri čija je slika bila prikazana na televiziji. Zavahiri je naveo da je Al-Kaida uputila poruke saveznicima SAD da odustanu od učešća u "pohodu SAD" i da su te poruke posebno poslate Nemačkoj i Francuskoj. "Ako te doze nisu dovoljne, spremni smo da ih povećamo", poručio je on. Kad je reč o pretnjama SAD Iraku, Zavahiri je ocenio da "ta kampanja prevazilazi Irak i ima za cilj uništenje svake efikasne arapske vojne sile u blizini Izraela". On je rekao da SAD nameravaju i da "podele Saudijsku Arabiju na više regiona od kojih bi jedan pokrivao većinu naftnih bušotina i bio pod njihovom direktnom kontrolom". Zavahiri je u više navrata rekao da "kampanja SAD u Avganistanu nije postigla svoje ciljeve". "Vođe Al-Kaide i Talibana, posebno Osama bin Laden i mula Omar, dobro su i s mudžahedinima vode borbu protiv invazije SAD u Avganistanu", rekao je on. KRISTIJAN AMANPUR ZABRANJEN ULAZAK U IRAN Kuvajt -- Iranske vlasti su odbile da izdaju vizu novinarki CNN Kristijani Amanpur koja prati šefa britanske diplomatije Džeka Stroua u poseti Bliskom istoku. "Veoma sam razočarana", izjavila je Kristijan Amanpurova svojim kolegama u avionu, na putu za Kuvajt, poslednju etapu pre posete Iranu. Iranske vlasti nisu dale objašnjenje za tu odluku. Novinarka je u februaru 2000. za CNN napravila reportažu o mladim Irancima, a koja se nije svidela iranskim vlastima. Ona je ocenila da takva odluka teško može da bude u interesu Irana. "O tome sam već razgovarala sa iranskim ministrom inostranih poslova Kamalom Harazijem i nastaviću da pratim to pitanje", dodala je Kristijan Amanpur, zaključujući da je "sloboda štampe osnovni princip". UHAPŠENO VIŠE OSOBA POVEZANIH S NAPADOM NA MARINCE Kuvajt -- Kuvajtske vlasti saopštile su u sredu da su uhapsile više osoba osumnjičenih za saučesništvo u napadu na marince SAD. Dva Kuvajčanina su u utorak u napadu ubila jednog marinca, a drugog ranila. Ministar inostranih poslova Kuvajta Šeik Muhamed al-Salem al-Sabat rekao je novinarima da je uhapšeno nekoliko grupa ljudi, među kojima i oni koji su pomagali napadače. NEMAČKI VOJNICI TUŽILI RADARSKE FIRME SAD Berlin -- Pred sudom u El Pasu, u državi Teksas, SAD, berlinski advokat Rajner Gojlen podneo je, u ime 450 vojnika nemačkog Bundesvera i njihovih porodica, tužbu protiv 4 proizvođača radarske opreme u SAD. Toj tužbi priključili su se i vojnici drugih zemalja-članica NATO, tako da Gojlen zastupa ukupno 822 tužioca. Svaki od njih, zbog oboljenja i drugih zdravstvenih teškoća, izazvanih radarskim zračenjem, traži odštetu od 1 do 2 miliona dolara. Među Gojlenovim klijentima 182 su umrla od posledica zračenja, a većina ih je obolela od leukemije ili raka testisa. Tužbom se traži obeštećenje od proizvođača radarske opreme zato što nisu obezbedili dovoljnu zaštitu od uređaja koji zrače, niti su informisali korisnike o rizicima kojima se izlažu. "PRODAJA CIGARETA PUTEM INTERNETA JE ILEGALNA" Zagreb -- Carinska uprava Ministarstva finansija Hrvatske okarakterisala je kao šverc prodaju cigareta putem interneta, bez plaćanja poreza, carine i troškova. "Način prodaje opisan na internetskoj stranici Duty-free-cigarettes.net, prvi i jedini hrvatski šop cigaretama, ilegalan je. Ako to zaista tako funkcioniše, time bi trebalo da se pozabavi carinska služba za suzbijanje krijumčarenja", rekao je izvor zagrebačkog "Vjesnika" u Carinskoj upravi. "Vjesnik" je ranije pisao da jedan trgovac na internet-stranici nudi cigarete po mnogo nižim cenama nego na kioscima, napominjući da ih uvozi iz Švajcarske i da u Hrvatsku stižu poštom, svaki boks kao poseban paket. Kupac, koji tražen iznos prethodno mora da uplati na žiro-račun kod "Rajfajzen banke", na taj način bi izbegao plaćanje visokih dažbina. "Budući da nijedan hrvatski zakon ne propisuje koliko pošiljki građanin maksimalno može da primi, nema ograničenja koliko boksova cigatreta sme da naruči", tvrdi taj trgovac na svojoj web-stranici, uz objašnjenje da on ne reklamira cigarete, što je ilegalno, već samo nudi svoju uslugu. "Vjesnikov" izvor u carini naglašava da za pošiljke iz inostranstva važi pravilo da građani, bez plaćanja uvoznih dažbina, mogu da prime samo nekomercijalan poklon-paket čija vrednost ne prelazi 300 kuna. "Boks cigareta ne može biti podignut na pošti bez plaćanja carine i troškova carinjenja, tako da bi konačna cena švajcarskog 'marlbora' bila mnogo veća od 139 kuna, navedenih u reklami na internetu", kažu u Carini. Oni tvrde da trgovac na internetu obmanjuje potencijalne kupce, jer ako se sve radi po zakonu oni su dužni da plate državi dažbine. Prema pisanju "Vjesnika", druga mogućnost je da su u neuobičajen lanac trgovine uključeni i carinici, što otvara temu o korumpiranosti carinskih službenika. TEMA: ANAN PREDLOŽIO KRAJ MANDATA UN NA PREVLACI Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan predložio je Savetu bezbednosti UN da mandat posmatrača UN na Prevlaci, spornom graničnom delu između Hrvatske i Crne Gore, bude okončan 15. decembra ove godine. Pregovaračke strane ponudile su prelazno rešenje, dok se konačno još ni ne nazire. Detaljnije u Temi. PREGLED ŠTAMPE U Pregledu štampe možete da pročitate tekst iz lista "Blic News" o najnovijim saznanjima japanskih i južnokorejskih istražilaca koja pokazuju da je Jugoslavija bila jedan od glavnih centara u kojima je severnokorjska tajna služba planirala i odakle je izvodila svoje akcije i tekst o prestrojavanju na političkoj sceni Srbije, iz "Politike" o falsifikovanju evra i dolara, iz lista "Danas" tekstove o razgovorima Svilanovića i Krge u sedištu NATO i intervju sa Aidom Čorović, koordinatorkom NVO "URBAN-IN" u Novom Pazaru, o međuetničkim odnosima u Sandžaku i intervju s Božom Prelevićem iz emisije Radija B92 "Kažiprst" koji prenosi "Glas javnosti". Strana štampa: "Sadam Husein može u svoju zemlju da pusti inspektore UN. On čak moze i da otvori svoju predsedničku palatu. Ali ako ne prihvati kretanje snaga 'Saveta bezbednosti', drugim rečima trupe SAD po iračkim putevima, onda idemo u rat. I zbog toga je nacrt rezolucije UN koju su predložile Britanija i SAD sačinjen s ciljem da proizvedemo rat, a ne mir i bezbednost od oružja za masovno uništenje", piše Robert Fisk, a objavljuje "Independent". DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 9. OKTOBAR Beograd -- 1701. U Nju Hejvenu, u državi Kenektiket, SAD, osnovan Univerzitet Jejl, danas jedan od najčuvenijih univerziteta u SAD. 1789. U austrijsko-turskom ratu austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon zauzeo Beograd. 1806. Pruska prekinula neutralnu politiku prema Napoleonu i objavila rat Francuskoj, u kom poražena uz teške teritorijalne gubitke. Mirom u Tilzitu 1807. izgubila celo područje izmedju Rajne i Labe i veći deo zemalja stečenih deobom Poljske. 1831. U atentatu ubijen predsednik Grčke Joanis Kapodistrijas, jedan od vođa borbe za oslobodjenje od turske vlasti. Kao predsednik od 1827. vladao apsolutistički oslanjajući se na vojsku, što je izazvalo revolt liberalnih političara. 1835. Rođen francuski kompozitor i klavirski virtuoz Kami Sen Sans, jedan od osnivača Nacionalnog muzičkog društva. 1854. Rođen srpski fizičar i pronalazač Mihailo Pupin, profesor matematike i fizike na univerzitetu "Kolumbija". Njegov najznačajniji pronalazak, samoindukcioni kalemovi, omogućio telefonski i telegrafski prenos na velike daljine pomoću kabla. Za autobiografsku knjigu "Od iseljenika do pronalazača" dobio 1924. Pulicerovu nagradu. 1892. Rođen Ivo Andrić, prvi je i do sada jedini jugoslovenski književnik dobitnik Nobelove nagrade za književnost. 1915. Nemačke i austrougarske trupe u Prvom svetskom ratu zauzele Beograd. 1934. U Marseju ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević. Atentat kom je poginuo i francuski ministar inostranih poslova Žan Luj Bartu organizovali lideri hrvatskog ustaškog pokreta i makedonskih nacionalista, a izvršio ga Vlada Černozemski. 1944. Počela Treća moskovska konferencija na kojoj su britanski premijer Čerčil i lider SSSR Staljin razmatrali problem Poljske, Grčke i Jugoslavije i dogovarali se o uredjenju Evrope posle Drugog svetskog rata. 1962. Uganda stekla nezavisnost posle gotovo 70 godina britanske kolonijalne uprave. 1963. Više od 2.000 ljudi poginulo u poplavama kada je pukla oko 300 metara visoka brana "Vajont" kod Beluna, u severoistočnoj Italiji. 1967. U Boliviji ubijen argentinski revolucionar Ernesto Če Gevara, simbol revolucije u Južnoj Americi. Kao beskompromisni borac za pravdu stekao veliku popularnost širom sveta, posebno medju mladima. Učesnik Kubanske revolucije, ministar u Kastrovoj vladi, postao u novembru 1966. lider gerilaca u Boliviji, u oktobru 1967. zarobljen, a potom ubijen. 1975. Sovjetski fizičar i disident Andrej Saharov dobio Nobelovu nagradu za mir. 1983. U eksploziji bombe u Rangunu, glavnom gradu Burme, ubijeno 18 Vladinih funkcionera Južne Koreje, među kojima 4 ministra i šef diplomatije Li Bum Suk. Juznokorejske vlasti za podmetanje bombe optužile agente Severne Koreje. 1992. U pokušaju da spreči dalje razbuktavanje rata u Bosni i Hercegovini Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju o zabrani vojnih letova u vazdušnom prostoru te bivše jugoslovenske republike, a mirovnim snagama naloženo da nadgledaju kako se zabrana poštuje. 1993. U sukobima muslimana i Hrvata u Mostaru srušen Stari most, simbol grada, sagrađen u 16. veku za vreme turske vladavine. Most bio pod zaštitom UNESKO. 1997. Više od 200 ljudi poginulo kada je uragan "Paulina" pogodio meksičko letovalište Akapulko. 1998. Ariel Šaron postao ministar spoljnih poslova Izraela zadužen za mirovne pregovore s Palestincima. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPaSiM0MYhVuIcyHKEQK8ogCcD6Kagvj1R0BmAo+vlyrAgweQJpIAoJ4v KNwR0Sur2oO3AeYfVpu4wy+O =mXu4 -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
