IZBORI U SRBIJI POD "PRISMOTROM" ZAPADA 15.10.2002.
12:40
IZBORI U SRBIJI POD "PRISMOTROM" ZAPADA Pavel KANDELJ, sef sektora za
etnopoliticke konflikte u Institutu za Evropu Ruske akademije nauka
(Moska, RIA "Novosti"- Za Artel-Geopoliitku)
Odrzani u nedelju drugi krug predsednickih izbora u Srbiji doneo je
pobednika, ali ne i novog predsednika Srbije. Mada je Vojislav Kostunica
- predsednik savezne drzave Srbije i Crne Gore, koga je kandidovala
Demokratska stranka Srbije - i dobio ubedljivu prednost u odnosu na svog
rivala, potpredsednika savezne vlade Miroljuba Labusa (66,7 procenata
naspram 31,3) rezultati izbora su anulirani. Naime, na izbore je izaslo
svega 45,5 procenata, a u skladu sa zakonom trebalo je da izadje
najmanje 50 procenata, plus jedan birac. Izborni proces treba da ponovi
- od odredjivanja termina, isticanja kandidata, njihovog utvrdjivanja,
do neposrednog izbora sefa Srbije. Novi izbori mogu se odrzati, kako to
zahteva zakon, najranije kroz mesec i po, i najkasnije kroz tri meseca.
Mnogi analiticari za neuspeh izbora sada optuzuju poliitcku elitu koja,
po njihovom misljenju, za dve godine, koliko se nalazi na vlasti posle
smene Slobodana Milosevica, nije uspela da promeni vazeci zakon u
preavcu smanjenja previsokog nivoa obaveznog izlaska biraca. Medjutim,
misljenja smo da nisu u pitanju samo manjkavosto zakonodavstva. Nema
sumnje, postojale su snage koje su bile otvoreno zainteresovane za
neuspeh izbora, i one su aktivno delovale u tom pravcu. Pocnimo od toga
da je aktuelni premijer Srbije Zoran Djindjic - odavnasnji protivnik
Kostunice i otvoreno prozapadni politicar (upravo je on i dao nalog o
izrucenju Slobodana Milosevica Haskom tribunalu) - nije krio svoj
negativni odnos prema izborima uopste, pa je u vise navrata stavljao do
znanja da je njihov neuspeh moguc, ali da to nece predstavljati
tragediju. Djindjic, naravno, odlicno shvata da bi pobeda Kostunice na
izborima za predsednika Srbije znacila njegov kraj na funkciji
premijera, pa je stoga svoje simpatije od pocetka poklonio Labusu. Cak
bi se moglo kazati da je suparnistvo Kostunice i Labusa u sustini
predstavljalo borbu izmedju Kostunice i Djindjica, koji je stajaoo iza
ledja Labusa - liberalnog ekonomiste cija je deviza: "Reforme po svekun
cenu!" i "Na Zapad - po svaku cenu!" Dakle, Djindjic je bio zivotno
zainteresovan ili za pobedu Labusa, ili za neuspeh izbora. Pobeda Labusa
bila je malo izgledna, imajuci u vidu popularnost Kostunice, a neuspeh
izbora, koristeci problem izlaznosti biraca, sasvim moguc, narocito u
kontekstu poluga koje se nalaze u rukama premijera. Privlace paznju, na
primer, sledece cinjenice: Centralna izborna komisija Srbije
evidentirala je 6,5 miliona biraca. Medjutim, prema proslogodisnjem
popisu stanovnisva, ukupan broj stanovnika Srbije izneo je 7,5 miliona
ljudi, od cega je 1,8 miliona maloletniuh stanovnika, tojest, onih koji
nemaju pravo glasa. Ocigledno da se za godinu dana broj biraca nikako
nije mogao povecati sa 5,7 na 6,5 miliona ljudi, tojest, za 800 hiljada.
Takodje je jasno da je CIK dao uvecani broj biraca, ocigledno, kako bi
vestacki povecao neophodni nivo potrebne izlaznosti. Dalje, na iznborima
nije bilo jedinstvenog nacionalnog izbornog spiska, vec je svaka opstina
sacinjavala svoje spiskove, a to je otvaralo mogucnosti za razlicite
vrste manipulacija. Nesumnjivo da su Djindjic i njegove pristalice
cinili sve kako bi na izborna mesta izaslo sto manje Srba. Ako tome jos
dodamo da su posle prvog kruga lider Srpske radikalne stranke Vojislav
Ssesselj i drugi kandidati levocentristicke struje pozvali svoje birace
da bojkotuju izbore, onda nije tesko razumeti zasto pod takvim uslovima
nije bilo moguce da izlaznost biraca buide iznad 50 procenata. A sada
nesto o stavu Zapada i o uticaju koji je on ucinio na ishod izbora.
Razume se, Zapad je bio veoma zainteresovan za pobedu Labusa. Kostunica,
koga je Zapad podrzavao u periodu borbe protiv Milosevica, sada nije
potreban. Mada Kostunica nije protiv saradnje sa Zapadom, ali on smatra
da treba ici na tu saradnju ne gubeci pri tom dostojanstvo i ne
zrtvujuci nacionalne interese zemlje. Zato sto je Kostunica ne samo
demokrata, nego i patriota. Dobro je poznat, na primer, nejgov
principijelni stav o kosovskom problemu, o odbrani teritorijalne
celovitosti Jugoslavije, o nepomirljivom odnosu prema albanskom
ekstremizmu i separatizmu, a sve to iritira Zapad. Prema tome,
ultraliberal i otvoreni "zapadnjak" Labus, za koga ne mozete kazatio da
je preterani patriota, i koji ne verujue narocito u vitalnost savezne
drzave Srbije i Crne Gore pa se zato i nece ocajnicki boriti za njeno
ocuvanje, kudikamo je miliji Zapadu od "tvrdoglavog" Kostunice. A od
pozicije Zapada na izborima je zavisilo veoma mnogo. Jer, nije tajna da
se danas vecina jugoslovenske stampe i televizije, tojest, osnovne snage
SMI, nalaze pod kontrolom Zapada - indirektnom ili direktnom - preko
kupljenih od strane inofirmi kontrolnih paketa akcija. A to znaci da je
na srpskog biraca i u toku izbora vrsen koncentrisani
informativno-propagandni pritisak. A posto tako snazna "presa" ipak nije
bila u stanju da osigura pobedu Labusu, svakako je mogla osigurati
neuspeh izbora. Ccudan je i stav posmatraca OEBS. Obicno tako zahtevni i
sitnicavi u toku svakih izbora oni ovog puta nisu ama bas nista
preduzeli, nisu govorili o krsenjima, mada ih je bilo podosta. Stvara se
utisak da neuspeh izbora apsolutno godi zapadnim posmatracima. Jer, oni
su dobili apsolutno prihvatljivu za sebe varijantu. Kosstunica nije
pobedio. Njegova pobeda je samo privremeno odgodjena. Novi izbori ipak
ce sve (i sve) postaviti na svoja mesta. - 0 - Moskva, 15. oktobra 2002.
RIA "Novosti"
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
