OSTVARUJU LI SE NOSTRADAMUSOVA PROROCANSTVA 10.10.2002. 11:52 OSTVARUJU LI SE TO NOSTRADAMUSOVA PROROCANSTVA Boris PETROV, RIA "Novosti" (Moskva, RIA "Novosti"- za DANAS)
Vise od jedne decenije na inicijativu OUN sredinom druge nedelje oktobra obelezava se "Medjunarodni dan za smanjenje opasnosti od stihijskih nedaca". Moze se uciniti da formulacija zvuci pomalo naivno, jer je stihija uvek neocekivana i podmukla, koja bije pravo u ccelo, tu odmah iza ugla. Moze se kazati da prirodne kataklizme prate covecanstvo tokom citave njegove istorije, pa se prema tome nemamo zbog cega posebno brinuti. Kao i dosad ce biti i poplava, i zemljotresa, i aktivizacije vuklkana, i sumskih pozara. Sve je to tako, ali se sustina oznacenog od strane OUN problema sagledava u necem drugom - u rastucim iz godine u godinu dimenzijama samih tih opasnosti. Zadatak je u tome da se one po mogucnosti sprecavaju, da se posledice ublazavaju i da se bude spreman za opasnosti. Drugim recima, ukoliko danas sedimo skrstenih ruku, uzdajuci se samo u sudbinu i Gospoda Boga, sutra mozemo docekati mnogo stosta sasvim nezeljenog. Prognoze apsolutne vecine naucnika zaista su pesimisticke, ali nije njihova krivica za to. Covek je vec toliko uzeo od prirode da ne treba ni ocekivati milosti od nje. Mozda covek i jeste "car prirode", ali on njome najcesce upravlja egoisticki necasno, bez pardona, ne razmisljajuci sta ce biti sutra, vec sledeci onu poznatu: "posle nas neka bude i potop". Svakom djaku nizih razreda znano je, na nprimer, da su se rezerve takozvanih "korisnih iskopina" formirale milionima i milionima godina. A eksploatisu se one u maksimalnim kolicinama nekih stotinak, dvesta godina. Iz zemlje je izvadjeno vec toliko uglja, nafte i gasa (i to jos iz kakvih dubina), a toj zemlji nista nije dato u zamenu. Zemljina nedra nisu bure bez dna odakle se sve moze crpsti do beskonacnosti. Postoji neka prirodna granica. Medjutim, sa crpljenjem se i dalje nastavlja u jos vecim razmerama - stvaraju se rezerve. A da li pri tom neko proracunava "rezerve cvrstoce" Zemlje? Nece li formirane dubinske praznine postati uzrok za mesanje slojeva zemljine kore, a usled toga i snaznih zemljotresa, i to na mestima gde ih nikada nije bilo. A da ne govorimo o drugim napastima. Tajfun danas, mozda, ne mozemo spreciti - mozemo ga samo predvideti. Ali zar savremena naucno-tehnicka dostignuca ne daju mogucnost da se stvore sredstva za efikasno gasenje sumskih pozara u pocetnoj fazi? Tim pre sto se njihova zarista, bilo da se nalaze u Spaniji ili Australiji, operativno prate iz kosmosa. Da li je to skuplje nego neuspesno racunjanje stotina i stotina hektara unistene sume godisnje, pa i one reliktne? Danas su teritorija i stanovnistvo Zemlje podvrgnuti negativnim uticajima preko 50 (!) opasnih i superopasnih prirodnih i tehnogenih procesa. U istoriji covecanstva takvog neceg nije bilo, niti je moglo biti. Jer svoj doprinos nanosenju znacajne stete okolnoj sredini i covekovom zdravlju davao je i dalje daje - ma kako to paradoksalno zvucalo na prvi pogled - naucno-tehnicki progress. On se, kao sto je poznato, ne moze zaustaviti, kao sto se ne moze zaustaviti, na primer, ciklus povecane solarne aktivnosti. Nista novo necemo otkriti ako kazemo da se na ovom svetu sve mora platiti. Pored ostalog i vecita teznja coveka ka komforu, brzini kretanja, toploti i svetlosti. Da, covek placa za sve to, ali priroda placa jos vise za gubitak svojih vrednosti koje se ne mogu nadoknaditi. Prema tome, ne treba se cuditi sto se ona odupire rastucim zahtevima takozvanog civilizovanog sveta. Mogli bismo mnogo stosta, kako je to danas uobicajeno, svaliti na kosmos, na vanzemaljske "mracne sile". Ako je to tako, postavlja se pitanje: a zar same te "sile" ne privlaci zemaljska covekova delatnost? Jer, nije kosmos taj koji je planeti naneo nepopravljivu stetu dok su izvodjene nuklearne probe. Danas naucnici zvone na uzbunu sbog problema "ozonske rupe", dokazujuci da izbacivanje industrijskih otpadaka u atmosferu neizbezno vodi u promenu klime na Zemlji, pojacava tendenciju njenog otopljenja. A da se klima zaista opasno menja pokazale su nedavne poplave u Zapadnoj i Istocnoj Evropi, susse u prostranim regionima sveta, snazni tajfuni u Aziji i u priobalju SAD, obrusavanje gleccera, poplave u Rusiji. Te kataklizme donele su ogromne ljudske zrtve. Nije postojala prognoza, a to znaci nije bilo ni spremnosti da se na duzan nacin odreaguje na udar stihije. Znacajno je istaci i jos nesto - klimatske promene poprimaju globalni, a ne lokalni karakter. Prema tome, potrebni su zajednicki napori celokupne svetske zajednice, i to bez oklevanja. Upravo je zato inicijativa OUN danas aktuelna kao nikada dosad. Pre pet vekova francuski lekar-astrolog Missel Nostradamus prorekao je Kraj Sveta zbog razlicitih vrsta kataklizmi. Ne bismo zeleli da se njegovo zloslutno prorocanstvo i ostvari. Moskva, 10. oktobra RIA "Novosti"
