|
Reporter, 22.10.02
Rubrika: Kultura
SAJAM KNJIGA U FRANKFURTU
Najve�i sajam knjiga na svetu, frankfurtski, odr�an je 54. put
od 9. do 14. oktobra. Osnovne karakteristike: tradicija i inovativnost. Sajam
slu�i kao svojevrsna odsko�na daska za mnoge kontakte, trendove, nove
naslove…
Njegova kulturna prezentacija upotpunjena je mega prezentacijom literarnih dostignu�a po�asne zemlje gosta. Ove godine u centru pa�nje posetilaca bila je Litvanija, dok �e slede�e 2003. godine to biti Rusija. Kulturno dobro i roba: Na ovogodi�njem sajmu knjiga u�estvovalo je ukupno 6.375 izlaga�a iz 110 zemalja sa 337.000 prezentiranih naslova. Prvi put posle dugo godina zabele�en je pad u odnosu na pro�lu godinu za �etiri odsto. Iz Nema�ke je u�estvovalo 2.128, a iz ostatka sveta 4.247 izdava�a. O�igledno je da medijska industrija pre�ivljava te�ko vreme. Niz evropskih izdava�a ugasio je ili minimizirao svoje izdava�ke aktivnosti. �to se Litvanije kao gostuju�e zemlje ti�e, doma�in se potrudio da joj obezbedi besplatan i vrlo reprezentativan prostor na �itavih 1.000 kvadratnih metara u svom forumu. Vi�e od tridesetak litvanskih autora u�estvovalo je na promocijama �irom Nema�ke nekoliko meseci pre po�etka sajma. Istovremeno je u tom vremenskom rasponu prevedeno 20 knjiga litvanskih autora na nema�ki jezik. Diter �orman je na otvaranju rekao da je “knjiga istovremeno kulturno dobro �ove�anstva i najzna�ajnije tr�i�te sveta za duhovne produkte”. Na primeru Nema�ke to se jasno vidi: samo u protekloj godini objavljeno je 90.000 novih naslova. Udeo beletristike porastao je sa 12 na 14,2 odsto, dok je rast zabele�ila i literatura za decu i omladinu sa 5,9 na 7 odsto. Istovremeno je elektronska publicistika pala. Jedna tre�ina ovih izdava�a prijavila je finansijski minus u svom poslovanju. �to se ti�e nema�kih dela koja su prevedena na strane jezike, licence se od 1998. godine godine izdaju najvi�e na kineskom jeziku (ukupni udeo 10,9%). Na drugom mestu nalazi se �pansko govorno podru�je (8,2%), Koreja (7,9%), britansko tr�i�te (7,2%), italijansko (7,1%), �e�ko (6,6%), francusko govorno podru�je (5,7%), poljsko (5,6%), holandsko (5,5%) i rusko (4,1%). Za svetsku trgovinu knjigama sajam u Frankfurtu svakako predstavlja najva�niji godi�nji impuls i uticaj na konjukturni trend u ovoj bran�i. Srpska posla: Na najve�em svetskom prazniku pisane re�i prezentacija na�e zemlje bila je mizerna. Ni�ta nije bilo od prethodno gromoglasno najavljivanih desetak jugo-�tandova. Srbiju su predstavljali ove�i �tand Poslovnog udru�enja izdava�a i knji�ara Srbije i Crne Gore, Balkanska kulturna kooperacija iz Beograda i tri privatna izdava�a: �igoja �tampa i Mrlje� iz Beograda, te Prometej iz Novog Sada. U ogromnom prostoru i halama od 1- 4 i pored �injenice da je sajam po�eo radne srede, skoro da od gu�ve nije moglo da se pro�e. Onaj ko voli knjige sigurno je pomislio da se u tom trenutku na�ao u raju. Sjajne prezentacione i inovativne postavke izdava�a celog sveta i stotine hiljada knjiga u svim bojama i tehni�kom savr�enstvu. Opisani ose�aj kulturnog bla�enstva dr�i vas sve dok ne zakora�ite u narednu zgradu i halu broj 5,0 (oficijelni naziv “inostrani izdava�i”) u kojoj su mahom bile sme�tene izdava�ke ku�e iz isto�ne i jugoisto�ne Evrope. Izuzev nekoliko �asnih izuzetaka, me�u kojima su spadali i �tandovi Slovenije i Hrvatske, prezentacije ostalih nisu bile ni blizu nivoa u prethodnim halama. Osim toga, promet posetilaca ovde je bio sveden na minimum. Onaj simboli�ni broj ljudi koji je zalutao u pomenutu halu delovao je prili�no nezainteresovano. Nemarnost i nezainteresovanost da vlastita kulturna dostignu�a prika�emo svetu na pravi na�in ponovila se ve� ko zna koji put i u Frankfurtu. U trenutku kada je sajam po�eo samo dve privatne izdava�ke ku�e, �arka �igoje i Radojka Mrlje�a bile su spremne za rad. Ostatak ostatka poneo se vi�e nego udobno: pomenuto Poslovno udru�enje i Balkan kult (Balkanska kulturna kooperacija) svoje �tandove opremili su sa zaka�njenjem, tek drugog dana sajma. Prometej iz Novog Sada tre�eg (bez da je iko stigao iz Novog Sada) dok je prostor fantomske Balkanske asocijacije izdava�a iz Beograda (za koju jo� niko nije �uo) ostao prazan prostor od po�etka do samog kraja sajma. Podela do koske: U�esnik sajma koji je morao i trebalo da se najprofesionalnije predstavi, Poslovno udru�enje izdava�a i knji�ara Srbije i Crne Gore, formalno je nastalo pre dve godine na inicijativu dela privatnih izdava�a: Platoa, Stubova kulture i Paideie. Frankfurt je bio svojevrsna kopija doma�e nesloge i neozbiljnosti ovogodi�njeg sajma male privrede u Minhenu. Tada su, podsetimo, PKJ i PKS nastupile na odvojenim �tandova. Posle odluke da i na konferenciji za novinare, koju je doma�in za njih uprili�io, nastupe separatno, dobili su opomenu da mogu da nastupe samo zajedni�ki ili �e ovaj termin biti otkazan medijima. Ovoga puta Poslovno udru�enje, koje oficijelno zastupa obe federalne jedinice, nije imalo nijedan ozbiljniji naslov iz “drugog oka u glavi”. Nijedan funkcioner nije se pojavljivao na vreme na svom �tandu koji je izgledao kao tezga na Zelenom vencu. Jedina dobra stvar je �to se uop�te neko iz Srbije pojavio na sajmu. Tri ozbiljna nastupa imala su samo dva privatna izdava�a, �igoja (jedini od na�ih doneo reklamni materijal na nema�kom jeziku) i Mrlje�. Balkanska kulturna kooperacija nastupila je samo sa izlo�bom, Prometej je stigao zbog prodaje svojih knjiga dok je misti�na i fantomska Balkanska asocijacija izdava�a iz Beograda imala vrlo “originalan” nastup (“mislite o tome”) koji je, najverovatnije, finansirala neka inostrana fondacija jer ko bi, ina�e, sebi dozvolio takav luksuz da protra�i na takav na�in skupi sajamski prostor. Republiku Srpsku predstavljalo je Udru�enje izdava�a RS. Zanimljivo je da u RS nije stigao poziv (kao pro�le godine) za zajedni�ki nastup sa izdava�ima iz FBiH tako da je pomenuto udru�enje nastupilo autonomno. Jedini izdava� iz RS koji je nastupio na �tandu BiH bila je Zadu�bina Petar Ko�i�. �to se Federacije BiH ti�e, �itav nastup bio je podre�en velikoj knjizi pod naslovom Rat u�ivo. Milan Vu�kovi� (Minhen) |
Title: Message
