MIRAZZI "PAX AMERICANA" 21.10.2002.
14:33
MIRAZZI "PAX AMERICANA" ****
O opasnosti od namera Amerike da cini "sta ona zeli" vise nego ubedljivo
svedoce dogadjaji na Balkanu. Tezeci da svim sredstvima uklone sa
jugoslovenske politicke scene Slobodana Milosevica - zakonitog sefa
suverene drzave, SAD su bez sankcionisanja OUN, pod izgovorom takozvane
"humanitarne intervencije" inicirale vojnu akciju NATO protiv
Beograda.Vasington je postigao svoje - Milosevic se nasao u zatvoru u
Hagu, a Amerikanci sada grade na Kosovu vec trecu vojnu bazu. Nasamarena
je ostala Evropa, koja je na "poklon" od SAD dobila zariste albanskog
nacionalizma i mostobran za albansku narkomafiju na Kosovu.
**** Valentin KUNJIN, politicki komentator RIA "Novosti" (Moskva, RIA
"Novosti"- za Artel_Geopoliitku)
U narednim danima na razmatranje Saveta bezbednosti OUN trebalo bi da
bude prezentirana konacna varijanta nacrta rezolucije o Iraku, koju su
usaglasile clanice Saveta bezbednosti. Posle visednevnih debata iza
zatvorenih vrata, koju je vodilo pet stalnih clanica Saveta bezbednosti
sa pravom veta (Rusija, SAD, Kina, Francuska i Velika Britanija),
Amerikanci su pristali da iz svog nacrta rezolucije o Iraku, predlozenog
Savetu bezbednosti, iskljuce odrednicu "o automatskoj primeni sile"
protiv Bagdada. Sjedinjene Drzave bile su prinudjene da pristanu na taj
korak nakon sto su protiv prvobitnog nacrta rezolucije, koji su one
predlozile, zestoko istupile delegacije 70 drzava iz Azije, Latinske
Amerike, Afrike i bliskoistocnog regiona. Po misljenju mnogih
medjunarodnih posmatraca, za osnovu rezolucije najverovatnije ce biti
uzet predlog Francuske, koji iskljucuje bezuslovbnu primenu sile protiv
Iraka i dovodi u zavisnost pocetak operacije od rezultata rada
medjunarodnih inspektora u Iraku. Medjutim, da li sadasnje povlacenje
Sjedinjenih Drzava u OUN znaci da ce one odustati i od nanosenje udara
po Bagdadu? Najverovatnije, ne. U svakom slucaju, drzavni sekretar SAD
Kolin Pauel vec je izjavio, da Sjedinjenim Drzavama nisu potrebne
nikakve dodatne dozvole i one su spremne da deluju u okvirima ovlascenja
koje je predsednik Buss dobio od oba doma kongresa. A zasad Amerikanci
planski povecavaju svoje snage u regionu Persijskog zaliva, pripremaju
locirane ovde svoje baze za razmestanje dodatnih desetina hiljada
vojnika. Sem toga, do pocetka naredne godine Vasington namerava da
dislocira u regionu Zaliva sest grupa avionosaca svojih vojno-pomorskih
snaga, koji ce raspolagati sa 250 aviona i 2 hiljade krstarecih raketa
"Tomahavk". Sadasnja zestoka konfrontacija u OUN izmedju SAD i velike
vecine drzava koje ulaze u sastav ove organizacije tesko da se moze
okvalifikovati kao slucajna. I nije stvar samo u Iraku. Razlozi za takvu
konfrontaciju su kudikamo siri i imaju globalni i principijelni
karakter. Radi se, u sustini, o odsustvu zelje svetske zajednice da se i
dalje miri sa narastajucim pretenzijama Amerike na uspostavljanje svoje
svetske dominacije, na pravo da samostalno odredjuje pravila igre na
medjunarodnoj sceni, drugim recimna, da gradi svetski poredak po modelu
"Pax Americana". Iz mnogobrojnih izjava kako aktuelnog predsednika SAD,
tako i njegovih prethodnika u Beloj kuci posle okoncanja "hladnog rata"
sledi da se te pretenzije argumentuju sledecom formulacijom: "mi smo
najbogatiji, najjaci, i zato cemo raditi ono sto hocemo, zato sto sve
mozemo". Tesko da je potrebno dokazivati svu opasnost ovakve teze, koja
je bremenita ne samo podrivackom ulogom u odnosu na OUN, nego i slomom
sveukupnog sistema medjunarodne bezbednosti, nastale u periodu posle
okoncanja Drugog svetskog rata. Medjutim, posle dolaska na vlast
republikanaca, americka administracija vec je nacinila korake u tom
pravcu, izjavivsi da SAD istupaju iz sovjetsko-americkog Sporazuma o PRO
i odbivsi da upute na ratifikaciju kongresu Sporazum o sveobuhvatnoj
zabrani nuklearnih proba. O opasnosti od namera Amerike da cini "sta ona
zeli" vise nego ubedljivo svedoce dogadjaji na Balkanu. Tezeci da svim
sredstvima uklone sa jugoslovenske politicke scene Slobodana Milosevica
- zakonitog sefa suverene drzave, SAD su bez sankcionisanja OUN, pod
izgovorom takozvane "humanitarne intervencije" inicirale vojnu akciju
NATO protiv Beograda. Vasington je postigao svoje - Milosevic se nasao u
zatvoru u Hagu, a Amerikanci sada grade na Kosovu vec trecu vojnu bazu.
Nasamarena je ostala Evropa, koja je na "poklon" od SAD dobila zariste
albanskog nacionalizma i mostobran za albansku narkomafiju na Kosovu.
Sada "spaseni" od Sjedinjenih Drzava "bedni i ugnjeteni" kosovari
otvoreno izjavljuju o planovima za istupanje Kosova iz sastava
Jugoslavije i stvaranju takozvene "Velike Albanije". Ocigledno da ce se
u slucaju realizacije slicnih namera Evropa suociti sa potpunom
destabilizacijom ne samo na Balkanu, nego i u citavom jugoistocnom
regionu kontinenta. Jos katastrofalnije posledice moze imati realizacija
americkih planova napada na Irak. Zato i ne cudi sto se protiv tih
planova zalazu ne samo celokupni arapski svet, nesvrstane zemlje Azije,
Afrike i Latinske Amerike, Rusija, Kina i Indija, nego cak i najblizi
zapadnoevropski partneri SAD, u prvom redu Nemacka i Francuska. Odlucno
odbijanje Berlina i Pariza da podrze antiiracku avanturu Vasingtona - to
je nedvosmisleni signal narastajuceg umora Evrope od hegemonistickih
teznji Sjedinjenih Drzava. Vise nego jasno to je kazao predsednik
Francuske Zzak Ssirak u toku svog najnovijeg putovanja po zemljama
Bliskog Istoka. Na konferendciji za stampu u Egiptu francuski predsednik
je otvoreno kazao, da Bliskom Istoku nije potreeban jos jedan rat, a
njegovo izbegavanje "u interesu je i regiona, i morala, i onih predstava
o svetskom poretku po kojima je svako dostojan postovanja svojih prava".
Dogadjaji poslednjih meseci prilicno su ocigledno pokazali, da Vasington
na svoj nacin interpretira neophodnost osiguranja medjunarodne
bezbednosti i borbe protiv terorizma. Izgleda da je Dzordz Buss vec
zaboravio svoje izjave posle tragicnih dogadjaja 11. septembra prosle
godine o tome, da SAD nameravaju da teluju u tim pravcima zajednicki sa
svim clanicama svetske zajednice, u koordinaciji sa Savetom bezbednosti
OUN i iskljucivo u okvirima medjunarodnog prava. Sada, ako stvari
nazovemo svojim imenom, SAD prakticno pokusavaju da iskoriste borbu
protiv medjunarodnog terorizma kao argument za postizanje svojih
geopolitickih ciljeva. Upravo se to dogadja u slucaju sa Irakom. Pri
tom, izgleda, Vasington ne zbunjuje ocigledna cinjenica, da ce neizbezna
posledica napada SAD na Bagdad biti i rusenje antiteroristicke
koalicije. Ocigledno je i to, da Amerika nije u stanju da se samostalno
efikasno suprostavi medjunarodnom terorizmu. Isto kao ni drugim
izazovima medjunarodnoj bezbednosti - nadnacionalnom organizovanom
kriminalu, sirenju narkotika, svercu oruzja, seperatizmu i religioznom
ekstremizmu. To prakticno nije moguce bez ucesca ne samo vodecih
zapadnoevropskih drzava, vec i Rusije, Kine, Indije i citavog niza
najrazvijenijih zemalja. Medjutim, efikasna saradnja sa njima moguca je
samo u slucaju, ako Sjedinjene Drzave odustanu od svojih pretenzija na
svetsku hegemoniju i odustanu od vodjenja iluzorne politike a la "Pax
Americana". Moskva, 21. oktobra RIA "Novosti"
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
