-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== POTPUKOVNIK OSUĐEN NA SEDAM GODINA Niš -- Pred Vojnim sudom u Nišu u petak je završeno suđenje vojnicima i oficirima za ratne zločine počinjene na Kosovu. Zbog ubistva dvojice albanskih civila u aprilu 1999. godine, četvorica optuženih - dvojica vojnika i dvojica oficira - osuđeni su na zatvorske kazne od 3 do 7 godina. Ovo je, inače, prvi put da su, za ratni zločin, pred vojnim pravosuđem u Srbiji osuđeni oficiri. Detalje prenosi dopisnik Radija B92 iz Niša Dragana Cvetković. Potpukovnik Zlatko Mančić osuđen je na sedam, a kapetan Rade Radojević na pet godina zatvora. Vojnik Danilo Tešić dobio je četiri, a Mišel Seregij tri godine zatvora. Suđenje je vodilo Sudsko veće Vojnog suda u Nišu, kojim je predsedavao sudija Radenko Miladinović. Sva četvorica, kako je sud konstatovao, prekršila su Ženevsku konvenciju o zaštiti civilnih lica, tako što su u aprilu 1999. godine u vreme bombardovanja učestvovala u ubistvu dvoje albanskih civila, dok je Mančiću pridodato i nasilno oduzimanje novca, takođe od albanskih civila u izbegličkoj koloni. Predsednik Sudskog veća Radenko Miladinović u obrazloženju presude je rekao da je potpukovnik Mančić, kao oficir bezbednosti morao da se brine o zaštiti civila, a on je, naprotiv, naredio ubijanje, što bi se moglo reći i za kapetana Radojevića. Kod vojnika Tešića i Seregija uvažene su olakšavajuće okolnosti, pre svega to što su ubistvo civila učinili sa ubeđenjem da će, ukoliko odbiju naređenje od, kako su rekli, bezbednjaka biti ubijeni, pa im je dosuđena kazna ispod propisanog minimuma. Inače, za krivčina dela ratnog zločina, propisana kazna je od 5 do 40 godina. Sva četvorica osuđenih pušteni su na slobodu do pravosnažnosti presude, a pravo žalbe Vrhovnom vojnom sudu mogu iskoristiti u roku od 15 dana. BEZ DOGOVORA OKO IZBORA NA KOSOVU Kosovska Mitrovica -- Predstavnici UNMIK-a i Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju na sastanku u Beogradu nisu postigli dogovor o sporazumu koji bi Srbima na Kosovu omogućio izlazak na lokalne izbore 26. oktobra. Potpredsednik Koordinacionog centra Slobodan Samardžić rekao je novinarima, posle susreta sa zamenikom šefa UNMIK-a Čarlsom Brejšoom, da su vlasti iz Beograd i kosovski Srbi "očekivali saradnju" sa UNMIK-om oko decentralizacijoe vlasti u pokrajini, ali da ona "ni do danas nije postignuta, iako je Beograd još u junu mesecu prosledio svoj plan decentralizacije vlasti na Kosovu". "Nije postignut korak napred, koji zahteva rešavanje problema decentralizacije u pokrajini", izjavio je Samaradžić u Palati federacije. "Ponuđen plan nije dovoljan da se Srbima omogući olakšanje života na Kosovu", dodao je Samardžić i izneo zamerku predstavnicima UNMIK-a što, prema njegovom mišljenju o decentralizaciji "pričaju zbog lokalnih izbora, a ne zbog olakšica kosovskim Srbima". Sastanku, iako je to bilo najavljeno, nije prisustvovao predsednik Koordinacionog centra Nebojša Čović. Predstavnici Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova nagovestili su u petak da "najverovatnije neće izaći na lokalne izbore" na Kosovu 26. oktobra. Predsednik Izvršnog odbora SNV Momir Kasalović rekao je da će odluka te organizacije o izlasku na izbore biti doneta iduće nedelje, ali da su "za sada veoma daleko od izlaska na izbore" On je na konferenciji za novinare rekao da su predstavnici SNV-a pozvali šefa UNMIK-a Mihaela Štajnera da međunarodnoj zajednici predoči "pravo stanje" na Kosovu i da joj prenese razloge zbog kojih "Srbi najverovatnije neće učestvovati na izborima 26. oktobra". Član IO SNV-a Vladimir Rakić rekao je da će jučerašnji napad Albanaca u Peći na autobus u kome su se nalazili stariji Srbi "uticati na odluku" o izlasku na lokalne izbore. SRPSKI POSLANICI RAZGOVARALI SA AMBASADORIMA SAD I RUSIJE Beograd -- Politički predstavnici kosovskih Srba preneli su u petak uveče ambasadorima vodećih zemalja sveta u Beogradu da Srbi neće i ne mogu snositi odgovornost za eventualno neučešće na lokalnim izborima u pokrajini 26. oktobra. "Ako odluka Srba bude da ne izađu na izbore, mi ne možemo da snosimo krivicu", rekao je član Predsedništva Skupštine Kosova Oliver Ivanović posle susreta poslanika koallicije "Povratak" sa ambasadorima SAD, Rusije, Francuske, Nemačke, Italije i zamenikom ambasadora Velike Britanije. Zvaničnicima tih zemalja, srpski poslanici u pokrajinskom parlamentu preneli su da su "do sada bili suočeni sa najgrubljom majorizacijom i preglasavanjem prilikom donošenja svake odluke". "Štajnerov predlog za Mitrovicu neposredno pred izbore, pokazuje da on sa svoje strane nije imao dobru volju da našu zabrinutost, brige i zahteve uzme uopšte u obzir", rekao je Ivanović. On je najavio i razgovor sa ambasadorima ostalih zemalja iz grupe G-8 - Kanade i Japana i sa delegacijom Saveta bezbednosti UN, koja će nekoliko dana pred lokalne izbore posetiti Kosovo. "Smatramo neprimerenim i vrlo opasnim presedan da se na skup G-8 poziva predsednik kosovske vlade Bajram Redžepi a da se istovremeno ne poziva srpska zajednica koja ne deli njegovo mišljenje", naveo je Ivanović. NAPAD NA SRBE U PEĆI, POVREĐENA DVA UNMIK POLICAJCA Peć -- Dva pripadnika međunarodne policije na Kosovu lakše su povređena u četvrtak u sukobu grupe Albanaca i UNMIK-policije, potvrdio je za Radio B92 portparol UNMIK Andre Anjeli. Anjeli je objasnio da je grupa Srba iz sela Osojani prebačena u Peć s namerom da otvori račune za primanje penzija u Službi za platni promet. "Po dolasku Srba, ispred zgrade Platnog prometa primećena je mala grupa Albanaca, koja je počela da viče na Srbe. Ipak, oni su bezbedno ušli u zgradu. Pošto se broj okupljenih povećao sa 300 na 700, pozvali smo u pomoć specijalne jednice. U jednom trenutku, pripadnici međunarodne policije i španskog i italijanskog KFOR napadnuti su kamenjem i 'Molotovljevim koktelima'. Morali smo da upotrebimo suzavac da bismo razbili tu grupu ljudi. Sukob je trajao oko 2 sata. Za sada je potvrđeno da su dva UNMIK-policajca lakše povređena. U sukobu je oštećeno jedno vozilo UNMIK-policije i autobus kojim su Srbi dovezeni u Peć. Niko od Srba nije povređen", rekao je Anjeli. Na pitanje da li je neko uhapšen, Anjeli je odgovorio: "Istraga je odmah pokrenuta, ali u ovom trenutku nemamo informacija da je neko uhapšen. To je svakako za žaljenje, jer su grupu Srba činili stariji ljudi, koji su samo krenuli da otvore račune za svoje penzije", zaključio je Anjeli. Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović je napad na autobus sa Srbima u Peći ocenio u izjavi za RTS kao "poruku divljaštva i nasilja". "Ovo što se dogodilo je za najoštriju osudu. Da li je ovo poruka Srbima i ostalim nealbancima da se vrate po programu povratka? Da li je ovo poruka za izlazak na lokalne izbore? Ne znam dokle ćemo više da se bavimo izveštajima sa prostora Kosova i Metohije u kojima se iznose netačni podaci, jer stanje je ovakvo kakvo se odgodilo", rekao je Čović.Šef poslaničke grupe srpske koalicije "povratak" u Skupštini Kosova Rada Trajković, pozvala je predstavnike međunarodne zajednice u pokrajini da osiguraju bezbednost za Srbe i drugo nealbansko stanovništvo. Trajković tvrdi da na Kosovu postoje "instrumenti delovanja albanskih ekstremista koji su van institucija" i koji "funkcionišu po principu naredbi". Prema njenim navodima, naredbe koje izdaje centar albanskih ekstremista na Kosovu "funkcionišu vojno i policijski, paralelno sa institucijama" u pokrajini. OSUDE I PROTESTI ZBOG INCIDENTA U PEĆI Prizren, Kosovska Mitrovica -- Raško-prizrenska eparhija i Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije najoštrije su osudili napad mase od preko 600 Albanaca koji su kamenjem i molotovljevim koktelima napali autobus koji je prevozio starije Srbe iz sela Osojani do Peći, gde je trebalo da prime penzije od UNMIK-a. "Ovaj najnoviji napad na srpske građane i međunarodne snage jasno pokazuje da i nakon tri godine na Kosovu i Metohiji nema slobode kretanja i bezednosti za srpsko stanovništvo". "Samo pre dva meseca naoružani Albanci su napali vatrenim oruzjem Srbe i vojnike KFOR-a u selu Goraždevac, što predstavlja alarmantni signal međunarodnoj zajednici da se politika prema albanskom ekstremizmu u južnoj srpskoj pokrajini hitno mora promeniti", navodi se u saopštenju eparhije i SNV. Takodje se upozorava da "tolerisanje ekstremistickih i radikalnih lidera, kao i njihovih naoruzanih paravojnih grupa koje stalno podstiču na nasilje prema Srbima sve više odvlači Kosovo i Metohiju u etničko nasilje i kolektivni linč nad srpskim stanovnistvom". "Apsolutno je nemoralno insistirati da se Srbi uključe u zajedničke kosovske institucije sve dok pokrajinom vlada etnička diskriminacija i nasilje protiv srpskog stanovništva", kaže se na kraju saopštenja. Meštani srpskog sela Goraždevac, kod Peći, organizovali su u petak protest ispred baze italijanskih pripadnika KFOR-a u Goraždevcu, zbog jučerašnjeg napada na Srbe iz Osojana koji su autobusom stigli u Peć da bi regulisali penzije. Stanovnici Goraždevca pozvali su šefa civilne misije Ujedinjenih nacija Mihaela Štajnera i komadanta Kfora Fabija Minija da hitno dođu u njihovo selo. Meštani Goraždevca tvrde da se neće razići dok Štajner i Mini ne dođu. KOSOVSKA VLADA I ŠTAJNER OSUDILI INCIDENT U PEĆI Priština -- Kosovska vlada i šef UNMIK-a Mihael Štajner osudili su u petak napad više stotina Albanaca na autobus sa Srbima u Peći. Vlada Kosova saopštila je da "sa ogorčenjem" osuđuje incident i ističe da "nasilna delovanja utiču na destabilizaciju stanja u pokrajini kao i na stanje međuetničkih odnosa". Takođe je saopštila da su takva delovanja za nju neprihvatljiva i kažnjiva. Vlada pokrajine izrazila je uznemirenje i zabrinutost zbog toga što su pri pokušaju uspostavljanja reda povređeni pripadnici međunarodne policije i Kfora. U saopštenju se navodi da će kosovska vlada osuditi svako negativno ponašanje koje za cilj ima sprečavanje slobodnog kretanja i integrisanja svih građana u društvene tokove na Kosovu. Šef UNMIK-a Mihael Štajner takodje je osudio kamenovanje autobusa kao "bedno, sramotno i odvratno". "Ovaj je incident naročito nesrećan, s obzirom da je suprotan opštem trendu snaženja bezbednosti i opadanja nasilja (na Kosovu"), saopštio je Štajner. "Šta li je ta rulja mislila da će postići napadom na grupu staraca koji su, prosto, došli da se raspitaju za penzije? Reći ću vam šta je postigla: ozbiljnu štetu po međunarodni imidž Kosova", rekao je Štajner. HEJZLOK: UZNEMIRUJUĆ I SRAMAN DOGAĐAJ Priština -- Šef UNMIK-ovog odeljenja za informisanje Sajmon Hejzlok osudio je napad Albanaca na Srbe u Peći i ocenio da je on uperen protiv svega što UNMIK pokušava da postigne i protiv opšteg trenda da se situacija na Kosovu poboljšava. "To je veoma uznemirujuće i sramno", rekao je Hejzlok. Prema njegovim rečima, "napad na grupu nevinih penzionera koji su stajali u redu čekajući svoje penzije je bruka". VAŽNO UČEŠĆE SVIH ETNIČKIH ZAJEDNICA NA IZBORIMA Beč -- Učešće svih etničkih zajednica na predstojećim lokalnim izborima veoma je važno za dalju budućnost Kosova, ocenio je u Beču šef misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u toj srpskoj pokrajini, Paskal Fieski. On je u neformalnom razgovoru sa novinarima ukazao da OEBS, koji je na Kosovu zadužen za izgradnju demokratskih institucija, trenutno radi na organizovanju predstojećih lokalnih izbora zakazanim za 26. oktobar. "Kampanje su započete, najpre, opštim temama, a sada kandidati već počinju da se bave i pitanjima svakodnevnice, što je napredak", dodao je on, ukazujući da su ovi izbori značajni i zbog činjenice da će kandidati biti izabrani na četiri godine. HEJZLOK ZADOVOLJAN PRIJAVLJIVANJEM IVANOVIĆA Čaglavica -- Portparol UNMIK-a Sajmon Hejzlok izjavio je u petak da je "jako zadovoljan" što je predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova Milan Ivanović "priznao" UNMIK-ovo pravosuđe time što se prijavio istražnom sudiji. Hejzlok je u intervjuu za "Kim radio" rekao da se Ivanović sam predao, kao i da je posle saslušanja uz polaganje kaucije u iznosu od 10.000 evra pušten da se brani sa slobode. Govoreći o predstojećim lokalnim izborima, Hejzlok je rekao da "ne veruje" da će doći do nekog novog sporazuma, poput onog potpisanog između Nebojše Čovića i Hansa Hakerupa. "Mislim da to nije potrebno, jer je plan Štajnera dobio brzu i snažnu podršku Evrope i SAD", rekao je on. Govoreći o decentralizaciji na kojoj inisistiraju srpski politički predstavnici, on je rekao da "ne vidi nove opštine u srpskim sredinama, niti Kosovsku Mitrovicu podeljenu na dve opštine". JEDAN SRBIN PRETUČEN, DRUGI POBEGAO Kosovska Mitrovica -- Tomislav Vićentijević iz sela Prevlak kod Zubinog Potoka pretučen je u petak uveče na putu između južnog i severnog dela Kosovske Mitrovice. Vićentijević je, prema Betinim izvorima, zadržan u mitrovičkoj bolnici na lečenju, ali je van životne opasnosti. Još jedno lice srpske nacionalnosti koje je bilo sa Vićentijevićem u društvu uspelo je da pobegne u obližnju šumu, kada im je grupa ljudi preprečila put. Srpski izvori iz severnog dela Mitrovice navode da za Vićentijevićevim drugom tragaju UNMIK policija i Kfor, kako bi ga sproveli do sigurnog mesta. RIK OBAVIO SVE PRIPREME ZA DRUGI KRUG IZBORA Beograd -- Republička izborna komisija obavestila je da je u propisanim rokovima obavila sve izborne radnje u postupku sprovođenja priprema za drugi krug izbora za predsednika Srbije u skladu sa zakonom. Komisija je utvrdila da u Srbiji ima 6.553.042 birača, koji će glasati na preko 8.600 biračkih mesta. U prvom krugu izbora, prema podacima Republičke izborne komisije, odziv je bio 55,5 odsto. Prema propisima da bi izbori uspeli neophodno je da odziv građana bude veći od polovine upisanih birača. Ako, međutim, u drugi krug izbore ne izađe dovoljan broj birača ceo izborni postupak se ponavlja, uključujući ponovo predlaganje kandidata. Rok za ponavljanje izbora ne može preći manje od 45 i više od 90 dana. TEK NEKOLICINA STRANAKA U CRNOJ GORI BEZ NEPRIMERENIH IZJAVA Podgorica -- Predizborna kampanja u Crnoj Gori protiče u atmosferi pojačanih napetosti, izazvanih neprimerenim izjavama predstavnika većine političkih partija. Centar za demokratsku tranziciju, na osnovu izveštaja 50 posmatrača, konstantovao je da su jedini koji nisu koristili nekorektan rečnik u predizbornim aktivnostima, albanske nacionalne partije i Socijaldemokratska partija, javlja dopisnik Radija B92 Srđan Janković. Centar za tranziciju je izdvojio sledeće izjave: da su politički oponeneti "genetski opterećeni ljudi", "incestuozni", "moralni patuljci", a ovim kvalifikacijama treba dodati i "nacisti", "fanatici", "mafijaši", dok se za novinare koriste termini "psi propagande" i "novinarske sponzoruše". Ove izjave i čašćavanja pokazuju da se većina crnogorskih političara takmiči kako će svoje oponente uvrediti, a ne kako predstaviti svoje ekonomske programe i naći izlaz iz teške socijalne situacije. Primera radi, Lideri DPS-a podjednako oštro napadaju i koaliciju "Za promene" i Liberalni savez. "Sada sami priznaju da nema Jugoslavije i moraće glasači da pogledaju, i to je za njih nesreća žreba, da je na prvom mestu savez koji je sačuvao ime Jugoslavije. Otićiće mnogi njihovi glasači, upravo zbog toga, prema onim strankama koje pominju Jugoslaviju, ali oni, svi zajedno, imaće mnogo manje, i svi zajedno neće ništa odlučivati u Crnoj Gori, jer su to snage koje ne mogu da vode Crnu Goru, sem nazad", rekao je Filip Vujanović. Kada je reč o Jugoslaviji, SNP i njen lider Predrag Bulatović će se zalagati da ime Jugoslavija opstane, poručeno je na poslednjem skupu ove grupacije. "I sam predsednik SRJ je govorio o jednoj velikoj vezanosti ogromnog broja građana Crne Gore, ne samo za zajedničku državu, nego i za ime Jugoslavija. Ja pripadam onim ljudima koji su se zalagali, i koji će se i dalje zalagati da naša zajednička država, Beogradskin sporazumom ozvaničena uz puno priznanje Evropske unije, zadrži i ime Jugoslavija, ako je to moguće. Ja sam veoma precizan, zalagaću se, nakon usvajanja Ustavne povelje, koja će biti usvojena veoma brzo nakon parlamentarnih izbora, da to i bude, ako je moguće", rekao je Bulatović. A glavna meta napada Liberalnog saveza je DPS koju najčešće optužuju za stvaranje mafijaške države, kriminal i korupciju. ĐUKANOVIĆ: PONAŠANJE KONKURENATA GENERISANO MRŽNJOM Herceg Novi -- Lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović ocenio je u petak uveče da je delovanje njegovih političkih konkurenata u Crnoj Gori "generisano mržnjom". "Imam utisak da je to politička družina koja je sastavljena samo sa motivom da sruši postojeću vlast i ne pitajući za cenu. Reč je o političkim štetočinama i političkim palikućama koji se ne libe da sruše Crnu Goru da bi na njenom zgraištu sebe proglasili za domaćina", rekao je Đukanović na promotivnom skupu DPS-a u Herceg Novom. On je ocenio i da koalicija "Demokratska lista za evropsku Crnu Goru", koju su pred predstojeće izbore formirale DPS i Socijaldemokratska partija, nema ozbiljniju političku konkurenciju na predstojećim izborima u Crnoj Gori. "Kada bismo imali bolju konkurenciju i ova vlast bi bila bolja, manje bi grešaka pravila", rekao je Đukanović.Govoreći o dosadašnjem učinku aktuelne vlasti, on je kazao da su republički organi "uprkos pritiscima iz Beograda i opstrukcijama njihovih sledbenika u Crnoj Gori" uspeli da očuvaju "temelje svoje kuće i dograde nove spratove". On je naveo da je Vlada Crne Gore očuvala monetarnu, carinsku, spoljnopolitičku i vojnu vlast, dodajući da je Crna Gora više suverena sada nego ikada od 1918. godine. POSMATRAČI UN SE POVLAČE SA PREVLAKE DO KRAJA GODINE Njujork -- Savet bezbednosti UN je u petak po kratkom postupku i bez ikakve diskusije usvojio tehničku rezoluciju o produžavanju mandata posmatračima Misije UN na Prevlaci do 15. decembra i njenom povlačenju prije kraja godine. Kako javlja dopisnik SRNE iz Njujorka, u Rezoluciji se ističe da je situacija u regionu stabilna i mirna i izražava zadovoljstvo što se pregovori o Prevlaci između SRJ i Hrvatske odvijaju uspešno. ĐINĐIĆ O ULOZI SRBIJE U UJEDINJENOJ EVROPI Beograd -- Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić izjavio je da Srbija "svoju ulogu vidi u daljem nastavku ujedinjenja Evrope zasnovanog na Čerčilovoj ideji zajednice evropskih zemalja i uz uvažavanje svih principa Evropske unije". O ulozi Srbije, premijer Đinđić govorio je u četvrtak u Cirihu na skupu "Čerčilova konferencija 2002", saopšteno je danas u Vladi Srbiije. Đinđić se pored toga sastao i sa ministrom inostranih poslova Švajcarske Džozefom Dajsom sa kojim je razgovarao o bilateralnoj saradnji i ekonomskim vezama dve zemlje. Đinđić se susreo sa premijerom Luksemburga Žan-Klod Junkersom. Rezultat ovog razgovora je dolazak delegacije švajcarske Vlade u Srbiju, koji se očekuje do kraja godine. POTPISAN PREDUGOVOR ZASTAVE AUTOMOBILA I FIRME NUCARCO Beograd -- Američka firma NUCARCO i Grupa Zastava automobili potpisali su predugovor o formiranju zajedničkog preduzeća "Zastava Motor Works", saopštio je republički ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović. Prema njegovim rečima, ovim aranžmanom je predviđeno da američki partner u strukturi zajedničkog preduzeća učestvuje sa 80 odsto, a Zastava automobili sa 20 odsto: "Grupa Zastava će u novu kompaniju investirati postojeće kapacitete. Koje su obaveze strateškog partnera? Te obaveze se odnose na investicije i na socijalni program. Te investicije su da uloži minimum 150 miliona dolara u naredne tri godine, da podigne tehnološke standarde na Euro 3 i Euro 4 da bi uopšte proizvodi grupe Zastava automobili mogli da budu plasirani na strano tržište. U startu partner se obavezuje da zaposli namanje 4.500 hiljade radnika, čiji će broj rasti, prema petogodišnjem planu, do 9.000 radnika, onog časa kada Kompanija bude proizvodila 220.000 automobila".Vlahović je dodao da je predugovorom predviđeno da do kraja 1. godine rada mesečna proizvodnja automobila bude 5.000 vozila, a da će nakon tri godine ta cifra porasti na 10.000 automobila mesečno. > Dugovi Zastave automobili biće preneti na holding Zastava i u njihovom restrukturiranju će aktivno učešće uzeti i država<, istakao je Vlahović: "Veoma je važno istaći da osnivanjem novog preduzeća, niti jedan kreditor, bivši kreditor Zastave automobila neće biti direktno pogođen. To znači da će oni voditi odvojene razgovore sa tim kreditorima u pogledu starih dugova. Za nas je najvažniji dug prema Fiatu. Taj dug prema Fiatu će morati u procesu restrukturiranja biti značajno otpisan ukoliko strani partner želi da dobije garancije države", kaže Vlahović. Predugovorom je predviđeno da se konačni ugovor o saradnji Zastave vozila i američke firma Nukarko potpiše najdalje do 1. marta 2003. godine. SINDIKAT ZASTAVE NIJE OBAVEŠTEN O UGOVORU Beograd -- U Samostalnom sindikatu Zastava automobila kažu da nisu bili obavešteni o planovima da američka kompanija postane novi vlasnik preduzeća. Predsednik sindikata Zoran Mihajlović izjavio je za Radio B92 da će stav radnika biti poznat u subotu, nakon sastanka sa upravom: "Mogu vam reći da smo svi vrlo iznenađeni, pogotovu mi u sindikatu, jer nikakvih zvaničnih informacija pre toga nismo imali da će biti potpisan neki ugovor ovog tipa. Nas najviše zanima šta će biti sa radnicima, kolika je sigurnost. Čini mi se da je vlada opet išla korak-dva ispred. Ničeg tu transparentnog nema, poslovodstvo je to držalo u tajnosti i odjednom je izbacilo tu informaciju. Ja sam zakazao sednicu sindikalnog odbora u fabrici za subotu, pozvao sam generalnog direktora da nam razjasni čitavu situaciju i da nam dostave na uvid ovaj ugovor kako bi mogli da pravilno reagujemo". HEMOFARM PONUDIO NAJVIŠE ZA ZORKA FARMU IZ ŠAPCA? Beograd -- Tenderska komisija Vlade Srbije ocenila je u petak da je Holding "Hemofarm" iz Vršca dao najpovoljniju ponudu na tenderu za kupovinu 70 odsto kapitala farmaceutske firme "Zorka Pharma" iz Šapca. Hemofarm je ponudio 14,67 miliona evra za kapital i garantovao da će u prve dve godine po kupovini u firmu investirati 27,5 miliona evra, rekao je na pres konferenciji u Vladi Srbije, ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović. "Firma iz Vršca u potpunosti je prihvatila i socijalni program sadržan u tenderskoj dokumentaciji", rekao je Vlahović. Juče je otvorena jedina ponuda za kupovinu 70 odsto kapitala "Zdravlja" iz Leskovca, rekao je Vlahović, ali tenderska komisija još nije donela konačnu odluku da li će ponuda islandske firme Farmaco biti prihvaćena kao podloga za preugovorne pregovore. ĐUKANOVIĆ: PRODAJA JUGOPETROLA JE SJAJAN POSAO Herceg Novi -- Crnogorski predsednik Milo Đukanović ocenio je u petak da je prodaja kotorskog "Jugopetrola" grčkoj kompaniji "Helenik Petroleum" ne samo "sjajan komercijalan posao, već i dokaz da Crna Gora uživa poverenje kvalitetnih inostranih investitora". "'Helenik Petroleum' na berzi u Londonu vredi oko dve milijarde dolara i jasno je koliko je važno da takvo preduzeće dodje u Crnu Goru. Predsednica (crnogorskog parlamenta) Vesna Perović je to ocenila kao katastrofu. Katastofa je da bilo ko u Crnoj Gori to može i pomisliti", rekao je Đukanović novinarima u Herceg Novom. On je dodao da je "sve što se dešava sa Jugopetrolom u nadležnosti crnogorske vlade". "Prema tome, Vesna Perović može u dokolici da se informiše o poslu u koji se ne razume, ali to nipošto neće dovesti u pitanje realizaciju strateški važnog kupoproprodajnog projekta i privatizaciju u Crnoj Gori", rekao je crnogorski predsednik. Predsednica crnogorske skupštine Vesna Perović najavila je da će obaviti kontakte sa šefovima poslaničkih klubova u parlamentu oko zakazivanja vanredne sednice posvećene privatizaciji "Jugopetrola". SLEDI OBAVEZNO EVIDENTIRANJE U POSTUPKU PRIVATIZACIJE Beograd -- Do kraja oktobra u proceduru će ući Predlog zakona o izmenama Zakona o privatizaciji prema kome će sva preduzeća u roku od tri meseca morati u privremenom registru da registruju svoju vlasničku strukturu. "Ukoliko preduzeće taj posao ne obavi u novom zakonskom roku, kapital će biti prenet na Akcijski fond", rekao je danas ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Srbije Aleksandar Vlahović. On je podsetio da je aktuelnim zakonom bilo propisano da se taj posao obavi do novembra prošle godine, ali neispunjenje te obaveze nije bilo zakonom sankcionisano. On je rekao da će nova zakonska odredba pomoći Ministarstvu za privatizaciju da sagleda pravo stanje stvari oko privatizacije i u uljari "Dijamant" iz Zrenjanina za šta do sada nije bilo zakonskog osnova. "Ukoliko firma u propisanom roku ne pruži dokaze o ispravnosti postupka privatizacije koji je sprovela, Akcijski fond će moći tamo da uđe i sam pregleda dokumentaciju", rekao je Vlahović. POVOLJNI EKONOMSKI POKAZATELJI U SRJ Beograd -- Savezna vlada ocenila je u petak da su ukupni ekonomski pokazatelji u SRJ povoljni. Rast cena je znatno manji od planiranog, a povoljni su i podaci o javnim prihodima, spoljnotrgovinskoj razmeni i industrijskoj proizvodnji, saopštio je danas Savezni sekretarijat za informisanje. U saopštenju se dodaje da je otvoren proces pregovora SR Jugoslavije i Evropske unije o trgovini tekstilom i tekstilnim proizvodima i usklađivanju carinskih stopa na nivou SRJ kako bi bio ukinut režim kvota. MEDOJEVIĆ TRAŽI RASPRAVU O PRIVATIZACIJI JUGOPETROLA Podgorica -- Direktor podgoričkog Centra za tranziciju Nebojsa Medojević zatražio je da o privatizaciji kotorskog preduzeća "Jugopetrol" raspravlja Komisija za praćenje javnosti privatizacije u kojoj su predstavnici svih parlamentarnih stranaka Crne Gore. Medojević je pozvao Komisiju da ispita transparentnost privatizacije "Jugopetrola", čiji je kontrolni paket akcija juče prodat grčkoj kompaniji "Helenik petroleum". Medojević, poznat po oštroj kritici procesa privatizacije u Crnoj Gori, savetuje parlamentarnoj Komisiji da pribavi svu potrebnu dokumentaciju, na osnovu koje bi se tačno znalo, šta su građani Crne Gore dobili privatizacijom "Jugopetrola". BRANKO HORVAT: EKONOMSKA INTEGRACIJA EX-YU JE NEMINOVNA Beograd -- Poznati hrvatski ekonomista svetskog glasa Branko Horvat ocenio je u petak da je prostor bivše Jugoslavije, ako bude pametnih političara, predodređen za ekonomsku reintegraciju. Horvat je u Beogradu, gde učestvuje na stručnom skupu "Makroekonomsko planiranje i tranzicija", na pitanje FoNeta o ekonomskoj integraciji regiona odgovorio da je "to predodređena stvar i da se to dešava svakog dana". "Na carini sam sada video slovenačke automobile, u Beogradu sam video i hrvatske, ali nešto manje, između Hrvatske i Bosne je taj stvar manje-više rešena... To je, naravno, pitanje ljudi koji će doći na vlast", rekao je Horvat. "Ako se tome budu opirali vlastodršci, onda će to ići teže, ali ako inteligentni ljudi dođu na vlast, ta stvar će ići vrlo brzo", zaključio je Horvat. NEMAČKA FINANSIRA KUPOVINU UGLJA ZA 125 USTANOVA U SRBIJI Beograd -- Nemačka vlada finansiraće u okviru humanitarne pomoći nabavku i podelu uglja za 125 socijalnih i obrazovnih ustanova u Srbiji i Crnoj Gori u vrednosti od oko 350.000 evra, saopštila je u petak nemačka ambasada u Beogradu. Projekat će biti sproveden preko kancelarije nemačkog Crvenog krsta u Beogradu i njihovih projektnih partnera, piše u saopštenju. U okviru projekta biće obezbeđeno više od 5.000 tona uglja, koji će biti podeljen u 125 škola, vrtića i staračkih domova u Srbiji i Crnoj Gori, piše u saopštenju. U saopštenju se dodaje da će ta pomoć za zimu biti od koristi za više od 50.000 ljudi u tim ustanovama. OŠTRIJE MERE U ZAŠTITI AUTORSKIH PRAVA Beograd -- Pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije, Zoran Đokić, kaže da je blago sankcionisanje prekršaja u oblasti zaštite autorskih prava, najveći problem u borbi protiv piraterije. Autorska prava su prava imovinskog karaktera, a za neovlašćeno korišćenje, po republičkom zakonu, kazna je novčana ili do godinu dana. Đokić ističe da su ovlašćenja policije veoma sužena i da ne postoji mogućnost da se oduzimaju mašine za proizvodnju kompakt diskova kao i sama piratska izdanja. Da se ne bi rad policije sveo samo na pisanje krivičnih prijava, ovo ministarstvo je pokrenulo inicijativu za izmenu tog dela krivičnog zakona, kaže Đokić: "U praksi naših sudova najčešće se izriču novčane kazne, recimo desetak hiljada dinara koje veoma stimulativno deluju na izvršioce da ponovo vrše isto krivično delo. Predložili smo da se pojača zaštita, da kazne budu od 3 meseca do tri godine i da se obuhvate svi segmenti autorstva. Znači, od izdavaštva, muzičke, video produkcije, softvera i svih drugih autorskih dela. Takođe smo predložili da se sredstva izvršenja ovog krivičnog dela i predmeti obavezno oduzmu", kaže Đokić.Na konferenciji za novinare u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Zoran Đokić je rekao da su procene da republički budžet ostaje uskraćen za preko 50 miliona evra godišnje, samo na osnovu neplaćenog poreza. On je dodao da će uvođenje reda u ovoj oblasti takođe biti jedan od uslova za prijem naše zemlje za članstvo u Evropsku Uniju i Svetsku trgovinsku organizaciju. PODGORIČKI I TIVATSKI AERODROM U VLASNIŠTVU CRNE GORE Podgorica -- Predstavnici Crne Gore i Srbije dogovorili su se u petak da aerodromi u Podgorici i Tivtu pređu u vlasništvo Crne Gore, javili su podgorički elektronski mediji. Dogovor predviđa da Crna Gora Jugoslovenskom aerotransportu, u čijem su vlasništvu aerodromi u Podgorici i Tivtu, isplati 10 miliona evra. Prema tom dogovoru, kako prenose podgorički mediji, pet miliona evra bilo bi isplaćeno do sredine decembra, a preostalih pet kroz usluge JAT-u na aerodromima u Podgorici i Tivtu. Direktor Javnog preduzeća "Aerodromi Crne Gore" Milovan Đuričković potvrdio je da su u petak u Beogradu predstavnici vlada Crne Gore i Srbije parafirali sporazum o preuzimanju aerodroma Podgorica i Tivat, te da će sporazum biti verifikovan već naredne nedelje na sednicama vlada dve republike. VOĐA "ŠKORPIONA" TVRDI DA NIJE BILO UBISTAVA Prokuplje -- Sudsko veće Okružnog suda u Prokuplju saslušalo je u petak petoricu svedoka u procesu protiv bivših pripadnika SAJ-a Saše Cvjetana i Dejana Demirovića koji su optuženi za ratni zločin počinjen na Kosovu 1999 god. Odbrani i tužilaštvu uručeni su i obdukcioni nalazi koji su dostavljeni iz Haškog suda dopisnik Radija B92 Ljiljana Danilović. Bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice Slobodan Medić je u svom svedočenju pred Sudskim većem negirao optužnicu koja tereti Sašu Cvjetana i Dejana Demirovića da su bili učesnici u ubijanju albanskih civila, rekavši da je on tog dana boraveći u Podujevu čuo rafalnu paljbu iz različitih naoružanja. Zatim je zatekao veću grupu policajaca različitih rodova, kao i pripadnike VJ. On ističe da je bio svedok kada su oni zbrinjavali ranjene albanske civile u prisustvu doktora Dragana Markovića pripadnika njegove jedinice. I preostala četvorica svedoka nisu potvrdili navode optužnice, tvrdeći da su isto videli sve što je rekao i prethodni svedok. Odbrani i javnom tužiocu u petak su uručeni obdukcijski nalazi koji su ovom sudu dostavljeni iz Haškog suda. Oni sadrže podatke za posmrtne podatke 11 albanskih civila koje su ekshumirali haški istražitelji. Sudsko veće je prihvatilo predlog odbrane da se u nastavku procesa sasluša još 6 svedoka, trojica pripadnika SAJ pod nazivom Škorpioni, istražni sudija Mijat Bajović i njegov zapisničar, kao i doktor Dragan Marković. Branilac Dejana Demirovića Branislav Filipović je osporio validnost dokumentacije koja je stigla iz Haga, rekavši da nije u skladu sa našim zakonom da se pred domaćim sudom koristi dokumentacija drugih država i stranih sudova. Sudski proces protiv Saše Cvjetana i Dejana Demirovića nastavlja se 11. novembra, u Okružnom sudu u Prokuplju. JOŠ MESEC DANA ZA ČIŠĆENJE OSTATAKA MOSTOVA Novi Sad -- Tokom prve dekade novembra trebalo bi da se okončaju radovi na vađenju ostataka porušenih novosadskih mostova saopštili su predstavnici ''Mostogradnje'', kompanije koja je zadužena za taj posao. Sada, nakon višemesečnog uklanjanja razrušenih ostataka, slika nekadašnjeg mosta liči na isprekidanu liniju. Delovi koji su pali u reku ili se nalazili na obalama, gotovo da su potpuno uklonjeni i isečeni u komade. Prema rečima tehničkog direktora ''Mostogradnje'' Dragana Lukića njihov posao skoro je završen. U ovom trenutku, kaže on, pažnja je usmerena na ostatke ''Mosta Slobode'' kako bi se što pre počelo sa njegovom rekonstrukcijom. ''Uklanjanje delova Varadinskog mosta počeće nakon završetka radova na mostu Slobode'' rekao je Lukić. U ugovoru o rekonstrukiji Mosta Slobode koji je ove godine potpisan sa nemačkom kompanijom ''DSD Dilinger'', stoji da je krajnji rok završetka radova septembar 2004. godine. Ukupna vrednost radova na rekonstrukciji Mosta Slobode je oko 40 miliona eura, a ova sredstva obezbedila Evropska agencija za rekonstrukciju. Podsećamo da se Most slobode nakon njegovog rušenja 1999. godine bukvalno raspao na nekoliko delova i zajedno sa jednim potpornim stubom pao u Dunav. U SRBIJI VELIKO INTERESOVANJE ZA RAD U HRVATSKIM FIRMAMA Zagreb -- Mala i srednja preduzeća iz Hrvatske uspevaju da otvore svoja predstavništva u Srbiji, iako između dve zemlje još nije uspostavljen platni promet, niti su dogovoreni bilateralni sporazumi koji bi olakšali privrednu saradnju, kao što je sporazum o slobodnoj trgovini čije potpisivanje kasni. Prema pisanju današnjeg zagrebačkog "Večernjeg lista", pored velikih hrvatskih kompanija, koje nakon rata pokušavaju da se vrate na tržište na kojem su i pre dobro poslovale, sve je više malih i srednjih preduzetnika iz Hrvatske koji otvaraju firme u Srbiji. Mnogi od njih bili su iznenađeni velikim interesovanjem ljudi iz Srbije za zapošljavanje u hrvatskim kompanijama, a u listu se navodi da se za konkurs jedne hrvatske firme za marketing, koja radi na području Beograda, prijavilo oko sto osoba, za dva radna mesta i to sa kvalifikacijama koje su iznad traženih. List, takođe, navodi i mišljenje neimenovanih stručnjaka Zavoda za zapošljavanje Srbije, koji su izjavili da je otvaranje malih i srednjih hrvatskih preduzeća prilika za zapošljavanje 880.000 nezaposlenih, koliko je trenutno prijavljeno na Zavodu. PROTEST OBUSTAVLJEN, ISPUNJENI ZAHTEVI STUDENATA Beograd -- Studenti beogradskog univerziteta odustali su od velikog zajedničkog protesta koji je bio zakazan za danas. Prema rečima Milice Vasiljević iz Studentske unije, nastavno-naučna veća većine fakulteta ispunila su zahteve studenata da se uvedu olakšice za upis godine i smanje školarine. "Većina zahteva koje smo mi imali prema fakultetima jeste ispunjena. Zapravo, fakulteti su bili veoma ažurni i organizovali su za danas nastavno-naučna veća na kojima su doneli odluke o pojedinim problemima koji su se pojavili na fakultetima. Tako je na medicini, recimo, odobren rok oktobar 2, smanjena je školarina na 36.000, prethodno je bila smanjena sa 60.000 na 42.000, i smanjen im je uslov. Dakle neće se poštovati njihov čuveni statutarni uslov, koji se ni do sada nije poštovao, pa neće ni ove godine", kaže Milica Vasijević. Studenti Filološkog, Filozofskog i Mašinskog fakulteta takođe su odustali od protesta, ali situacija još uvek nije jasna na Saobraćajnom, Stomatološkom i Pravnom, gde su sednice nastavno-naučnih veća najavljene za ponedeljak. Nezadovoljni studenti Saobraćajnog fakulteta danas su na dva sata blokirali ulicu Vojvode Stepe u Beogradu i najavili nastavak demonstracija za sledeću nedelju. Proteste koji su počeli pre četiri dana organizuju dve studentske organizacije - Studentska unija i Savez studenata Beograda. Ministar prosvete i sporta Srbije Gašo Knežević je, s tim u vezi, na pres konferenciji istakao da je problem u dijalogu sa studentima to što nije jasno ko su njihovi predstavnici: "Izgleda da mi nemamo pravog partnera. Problem je da se identifikuje ko su to studenti i kako i ko njih predstavlja. Taj problem moramo rešiti, jer ako to ne rešimo, svako sa ulice može se predstaviti kao student ispred Nemanjine ili Rektorata. Ja sam juče naišao kada sam izašao sa sastanka, na dva studenta, ja ću ih nazvati tako, garantujem da nisu ali tako su se predstavili, kod kojih je količina mržnje prema meni bila potpuno nepirmerena studentskim zahtevima. Ja mislim da je to politika u rudimentarnom obliku, to što sam juče zatekao ispred Rektorata". Jedan od zahteva studenata je i reforma obrazovnog sistema. Prorektor Beograskog univerziteta za nastavu Žarko Spasić kaže za B92 da će tim povodom već u ponedeljak biti održan sastanak rektorskog kolegijuma. Na ovoj sednici će biti reči o prilagođavanju tzv. Bolonjskoj deklaraciji, odnosno o integrisanju akademske populacije u evropske obrazovne strukture:"Cilj svega toga jeste da se u Evropi stvori jedinstven sistem obrazovanja, tako da se postigne mobilnost, odnosno kretanje profesora i studenata po tom prostoru. Da se, recimo, jedan semestar završi u Rimu i da se vrate ovde i da nastave četvrti semestar". Započeti proces reformi univerzitetske nastave trebalo bi da traje tri do pet godina, rekao je Spasić. BIRO ZA HUMANITARNU POMOĆ EU SE POVLAČI IZ SRBIJE Beograd -- Direktor Biroa za humanitarnu pomoć Evropske unije Konstanca Adinolfi najavila je u petak da će taj biro do kraja iduće godine završiti svoje projekte u Srbiji i prestati da pruža pomoć izbeglicama i raseljenim licima privremeno smeštenim na njenoj teritoriji. Zvaničnica EU je, nakon višednevne posete Srbiji, na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru, izjavila de je Srbiji "više nije toliko potrebna humanitarna pomoć, koliko razvojna strategija". "Odgovornost je sada na vlastima Srbije koje treba da odluče na koji će način raspoređivati finansijsku pomoć iz inostranstva... Povlačimo se jer mislimo da je zemlja u fazi razvoja i socijalne stabilizacije. Sada postoje drugi instrumenti Evropske komisije koji su bolje organizovani za zadovoljenje dugoročnih ekonomskih i socijalinih potreba", rekla je zvaničnica EU. Od 1992. do 1998. godine Biro je za finansiranje humanitarne pomoći Jugoslaviji izdvojio više od 225 miliona evra, a od 1999. godine izdvojeno je dodatnih 219,5 miliona evra. PUNIJI ZATVORI U SRBIJI Beograd -- U zatvorima na teritoriji Srbije trenutno se na izdržavanju kazne zatvora nalazi 4.667 osuđenika, a u status pritvorenika je 1.440 lica, što je za osam odsto više u odnosu na period pre formiranja Vlade - - saopštilo je u petak Ministarstvo pravde Srbije. U saopštenju se navodi da se broj pritvorenih lica, protiv kojih se vodi krivični postupak, povećao za gotovo 30 odsto. "U Okružnom zatvoru u Beogradu nalazi se 483 lica, što je za oko 15 odsto više u odnosu na period do demokratskih promena", stoji u saopštenju. KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV TROJICE POLICAJACA Beograd -- SUP Beograd podigao je krivične prijave protiv trojice policajaca zbog krivičnih dela iznude, zloupotrebe službenog položaja i primanja mita. Kako se navodi u saopštenju Službe za informisanje SUP-a Beograd, policajci OUP Voždovac Siniša Milovanović i OUP Zvezdara Zoran Veličković su u vremenu od oktobra 2001. godine do maja 2002. godine, dok su radili u autopatroli, više puta od prostituki kod "Plavog mosta" u Beogradu uzimali novac da bi one mogle nesmetano da rade. Protiv njih su zbog toga podignute krivične prijave za delo iznude i zloupotrebe službenog položaja. Pored njih krivična prijava je podignuta i protiv policajca Ljubiše Dimitrijevića, koji je osumnjičen da je 3. oktobra ove godine na kontrolno-bezbednosnom punktu na novosadskom putu, kotrolišući autobus od vozača uzeo 100 dinara. Svi oni su udaljeni sa posla. JOŠ TRI OSOBE UHAPŠENE ZBOG FALSIFIKOVANJA NOVCA Čačak -- Čačanska policija saopštila je u petak da je uhapsila još tri osobe osumnjičenje za falsifikovanje dinara i evra u ilegalnoj štampariji u Trbušanima kod Čačka. Uhapšeni su Rade Miković (1962) iz Srezojevaca, Laza Obradović (1974) i Miljan Dabića (1950) iz Trbušana, zbog osnovane sumnje da su učestvovali u falsifikovanju novčanica od 1.000 dinara, 100 dolara i 100 evra. Policija traga za još dva lica za koja se sumnja da su učestvovala u falsifikovanju novčanica u ilegalnoj štampariji u Trbušanima. SUĐENJE ZBOG INCIDENTA NA IZLOŽBI "KRV I MED" Čačak -- Pred petočlanim većem okružnog suda u Čačku, u četvrtak je počelo suđenje Igoru Ivanoviću zbog nanošenja lakših telesnih povreda Ivanu Zlatiću, organizatoru izložbe ratnih fotografija američkog reportera Rona Haviva, u avgustu ove godine, javlja novinar ANEM-a, Aleksandar Arsenijević. Prilikom saslušanja, optuženi Ivanović je istakao da mu je žao što je Zlatiću naneo povrede prilikom otvaranja izložbe, ali je u svoju odbranu rekao da je reagovao tako zbog provokativnog sadržaja izložbe, gde se VJ tretira kao izvršilac ratnih zločina u Bosni i Hrvatskoj. Oštećeni Zlatić se nije pridružio optužnici koju je pokrenuo okružni javni tužilac, istakavši da je Ivanović samo bio instrument u rukama organizatora incidenta. Ivanovića okružni javni tužilac tereti i za krivično delo neovlašćenog posedovanja oružja, eksplozivnih sredstava i izazivanje opšte opasnosti. Naime, optuženi Ivanović je u noći između 25. i 26. avgusta ove godine, posle svađe sa grupom mladića u kafeu 'Brazil' u centru Čačka, bacio ručnu bombu i tom prilikom je lakše ranjen jedan od prolaznika i oštećeno je nekoliko automobila i izloga. Suđenje Igoru Ivanoviću nastavlja se u petak. Čačak je ovih dana išaran nacističkim simbolima, kukastim krstovima, a ovi simboli mogu se videti i u samom centru grada. NUNS: NOVINARI TREBA DA SVEDOČE O ZLOČINIMA Beograd -- Udruženje novinara Srbije apelovalo je u petak na svoje kolege, a pre svega na članove tog udruženja, da ne svedoče dobrovoljno pred sudovima, uključujući i Haški tribunal, kako svoju profesionalnu misiju ne bi pretvorili u sudsko - istražiteljsku. U saopštenju dostavljenom medijima, UNS ocenjuje da novinari ne bi trebalo da se pretvore u svojevrsne profesionalne svedoke insajdere, jer bi time mogli da izgube kredibilitet kod sagovornika i dovedu u pitanje mogućnost bilo kakvog istraživačkog novinarstva. Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Milica Lučić Čavić usprotivila se u petak u izjavi FoNetu pozivu Udruženja novinara Srbije poslenicima javne reči da ne svedoče dobrovoljno pred Haškim tribunalom. "Smatram da, ako novinar želi i ako hoće da svedoči, da treba da svedoči, jer je bio očevidac, video je šta se radi na terenu i može da doprinese pronalaženju pravih odgovora na ona pitanja koja se postavljaju u vezi sa optuženim i sa zločinima koji su se desili na ovom prostoru", naglasila je Lučić. "Ovo nisu bili obični zločini, bili su strašni, padala je krv, padali su gradovi, ubijane žene i deca, i može da bude samo dragoceno svako svedočenje novinara", zaključila je predsednik NUNS. BEOGRAD "POSLUJE" SA SUFICITOM OD 3 MILIJARDE Beograd -- Odbornici Skupštine grada Beograda jednoglasno su u petak usvojili predlog o rebalansu gradskog budžeta, pošto je utvrđeno da je u gradskoj kasi ostao višak od 3 milijarde dinara - odnosno 50 miliona evra. Potpredsednik gradske vlade Bojan Stanojević u izjavi za B92 objašnjava da je do viška došlo zbog povećanja poreske osnovice. "Sve veći broj poreskih obveznika izmiruje svoje obaveze, sve više sive ekonomije se uvodi u legalne tokove i otuda toliki višak", kaže Stanojević i dodaje: "Znači mi smo znali da će da se pojavi neki višak, ruku na srce, nismo očekivali da će to da bude baš toliko. Najveći deo tog novca će ići u izgradnju 1100 stanova. Danas smo u Skupštini Grada doneli odluku da se gradi još 100 socijalnih stanova što znači da će to biti stanovi koji neće moći da se kupe nego će služiti za određene socijalne kategorije građana, kako to postoji svuda u svetu. Drugi deo novca, oko milijardu dinara, ići će za vraćanje dugova koje su Beogradske elektrane imale prema Energogasu u periodu od 1993. godine od septembra 2000. i ostatak ide u infrastrukturu u škole, u obdaništa, u rekonstrukcije. Ono što je važno reći jeste da smo za preko 200 miliona povećali i deo novca koji treba da se uloži u rekonstrukciju puteva u Beogradu". "U proteklom periodu u Beogradu je uloženo i izgrađeno više nego u proteklih desetak godina. Za narednu godinu planiramo 20 milijardi dolara investicija, više vozila u Gradskom saobraćaju nego što ih je ikada bilo i novih 450 stanova solidarnosti. Beograd će neočekivano brzo postati evropski grad", konstatovao je na sednici gradske Vlade predsednik Nenad Bogdanović. PRITISCI NA PROJEKAT MOBILINI KULTURNI KONTEJNERI Novi Pazar -- Mobilni kulturni kontejner je projekat Fondacije Odbrana naše budućnosti i nastao je na predlog posebnog izaslanika OSCE-a za slobodu medija i predsedavajućeg Fondacije, Frajmuta Duvea. Realizacija projekta se odvija u okviru Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope i finansira se od strane vlada zemalja Nemačke, Švajcarske, Luksemburga, Norveške i drugih evropskih zemalja.. Prilikom petosedmičnog boravka projekta u Kosovskoj Mitrovici po prvi put je postignut uspeh da se spoje stotine mladih srpskih i albanskih građana ovog grada, kako bi zajedno sa njima razgovarali i radili na njihovoj vlastitoj budućnosti. Zajedno su planirali i realizovani 88-satni radio program u četiri sedmice, osnovali su dvojezične novine za mlade, snimali su filmove i zajedno su pravili skulpture, koje su postavili na reci Ibar. Za vreme svih ovih uspeha, koji su uvek ometani od strane takozvanih Čuvara mosta kroz njihova šikaniranja, desio se slučaj, da su tri devojke iz severnog dela grada jedne večeri u međusobnom pristanku napustile projekat s albanskim mladićima i prešle u albanski južni deo grada, kao što su to i pre činile. Moguće je da je u toku noći došlo do nasilja naspram jedne ili dvije djevojke od strane albanskih mladiæa. UNMIK policija još istražuje ovaj slučaj. Ovaj događaj je bio i još uvek je izgovor od strane medija i srpskih političara kako bi projekat Mobilnih kulturnih kontejnera i njegov izvanredni uspeh u Mitrovici oklevetali tako što je ovaj slučaj doveden u direktnu vezu sa uspešnim radom projekta. Sledeći korak kampanje protiv projekta se sastajao u pozivu iz kabineta Rasima Ljajića, tj iz Ministarstva za manjine 9. oktobra upućenog Ahimu Kohu, direktoru projekta. Prilikom ovog telefonskog razgovora sasvim ozbiljno je savetovano da se projekat Mobilnih kulturnih kontejnera, zbog negativnog javnog mišljenja, ne otvara u Novom Pazaru. Ovo je bilo dogovoreno sa potpredsednikom Vlade Srbije Nebojšom Čovićem. U nijednom do sada devet posjećenih gradova - takođe ni 2001. godine u Čačku - nisu se desile takva šikaniranja za vreme boravka projekta.Otvaranje projekta u Novom Pazaru je planirano za subotu, 12.10. u 19 sati. Boravak u Novom Pazaru će trajati kao i u ostalim gradovima pet sedmica i završiće se 15 novembra. Saopštenje su potpisali Freimut Duve, izaslanik OEBS-a za slobodu medija i predsedavajući Fondacije Odbrana naše budućnosti i Ahim Koh, rukovodilac Fondacije Odbrana naše budunosti i direktor projekta Mobilini kulturni kontejner. ODBAČENA OPTUŽBA ZA KLEVETU U SLUČAJU SUDBINE BEBA Kragujevac -- Sudija Opštinskog suda u Kragujevcu Gordana Radović odbacila je privatnu tužbu zbog klevete lekara Bogoja Nikolova, podnetu protiv Jasne Spasojević i Vere Vukomanović, majki koje tragaju za istinom o sudbini svojih beba, navodno nestalih pre nekoliko godina u kragujevačkom porodilištu. Jasna Spasojević i Vera Vukomanović su, po navodima tužbe, izjavama lokalnim medijima o "misteriji nestalih beba" nanele Nikolovu ogromnu profesionalnu štetu i veliki duševni bol, dovodeći njegovo ime u vezu sa tim slučajem. Gordana Radović je, nakon pregleda video materijala i novinskih tekstova, zaključila da se navodi iz optužbe ne poklapaju sa onim što je objavljeno u medijima, pa je odbacila tužbu i naložila Nikolovu da plati sudske troškove. U Srbiji je evidentirano 300 beba za koje njihovi roditelji sumnjaju da su prilikom porođaja ukradene i prodate. Tužilaštvu je predato više od 100 krivičnih prijava protiv navodnih aktera tih događaja. FORMIRANO POSEBNO TELO ZA PRAĆENJE IRAČKE KRIZE Beograd -- Jugoslovenska vlada formirala je danas posebno telo koje će pratiti stanje u vezi sa iračkom krizom kako bi zaštitila živote jugoslovenskih građana, imovinu i interese zemlje. U saopštenju sa sednice vlade navodi se da je razmotrena informacija o iračkoj krizi i mogućim posledicama po političke i ekonomske interese SR Jugoslavije u slučaju eskaliranja krize. "Da bi se zaštitili naši, posebno ekonomski interesi u Iraku, životi naših građana i imovina preduzeća, Vlada je donela odluku da se formira interresorna grupa od predstavnika nadležnih saveznih ministarstava, koji će pratiti situaciju i blagovremeno predlagati Saveznoj vladi donošenje odgovarajućih mera", navodi se u saopštenju. PRONAĐENA UKRADENA SLIKA "RASPEĆE" PAJE JOVANOVIĆA Beograd -- Kriminalistička policija SUP-a Beograd pronašla je sliku Paje Jovanovića "Raspeće", ukradenu pre godinu i po dana iz Konaka kneginje Ljubice. U saopštenju SUP-a Beograd ne navodi se gde je platno pronađeno. Policija je, kako se navodi, "na tragu" izvršiocima ovog krivičnog dela. U saopštenju se navodi da je kriminalistička policija privela i Miomira Radunovića (43) iz Podgorice zbog sumnje da je izvršio više razbojništava, falsifikovao lične isprave i nedozvoljeno posedovao oružje. INSPEKCIJA SFOR-A U ZAVODU ORAO U BIJELJINI Bijeljina -- Inspekcija koju vrši SFOR u Vazduhoplovnom zavodu "Orao" u Bijeljini, započeta u petak u 15.00 časova, trajaće najverovatnije do subote ujutro, izjavio je SRNI major Šon Mel iz američke baze "Orao" u Tuzli. Mel je precizirao da inspekciju usporava to što moraju pregledati osam velikih zgrada iz kompleksa "Orla" i odao priznanje radnicima i upravi fabrike da su voljni da sarađuju, što će umnogome pomoći SFOR-u da brže završi inspekciju. Američki major nije mogao da kaže da li je u dosadašnjoj inspekciji nešto pronađeno. On je najavio da će po okončanju akcije Komanda SFOR-a u Sarajevu dati zvanično saopštenje o rezultatima akcije. Ministar odbrane RS Slobodan Bilić izjavio je u petak uveče da je njegovo ministarstvo dobilo obaveštenje SFOR o inspekciji u Vazduhoplovnom zavodu Orao u Bijeljini neposredno pred početak akcije, ali da ne zna šta je cilj ove akcije. Kako javlja Radio RS, ispred ulaza u fabriku nalaze se radnici kojima je SFOR podelio letke u kojima se navodi da je reč o redovnoj kontroli koja će trajati nekoliko časova. Radnici se pozivaju da dođu na posao u ponedeljak. Vlada SAD pre nekoliko sedmica upozorila je vlasti BiH da ima saznanja da Orao vrši isporuke oružja, vojne opreme i vojnih delova Iraku i tako krši rezolucije UN o zabrani trgovine oružjem sa ovom zemljom. Nakon ovih optužbi vlada RS formirala je komisiju koja je ispitivala rad Orla i zaključila da ovaj zavod nije isporučivao naoružanje i vojnu opremu u Irak. DEMARŠ EU HRVATSKOJ VLADI POVODOM SLUČAJA BOBETKO Zagreb -- Evropska unija uručila je u petak hrvatskoj vladi demarš u kojem se iskazuje snažna podrška radu Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu i odlučnost međunarodne zajednice da se svi optuženi za ratni zločin privedu pravdi, saopštio je vladin Ured za odnose s medijima. "Evropska unija s velikom zabrinutošću prati rasprave koje se u Hrvatskoj vode oko slučaja generala Bobetka", istakle su evropske diplomate, dodavši da je puna saradnja s Haškim sudom važna obaveza svih zemalja regiona bez obzira na domaće zakonodavstvo i da će ona u velikoj meri uticati na približavanje Hrvatske EU, piše u saopštenju. Takođe se navodi da je premijer ponovio poznate stavove hrvatske vlade o saradnji s Haškim sudom i procesuiranju ratnih zločina. "Vlada neće dovesti Hrvatsku u sukob s Haškim sudom i međunarodnom zajednicom i rizikovati sankcije, međunarodnu izolaciju, ali i sav dosadašnji napredak koji je Hrvatska postigla", rekao je Račan. Hrvatski ministar inostranih poslova Tonino Picula upoznao je u petak ambasadore država "koje se nalaze van Evropske unije" kao i ambasadore država "akreditovanih u Hrvatskoj koje se nalaze pod jurisdikcijom haškog Tribunala" sa aktivnostima hrvatske vlade u vezi sa optužnicom protiv generala Janka Bobetka. U saopštenju hrvatskog ministarstva inostranih poslova se ne navodi o kojim se državama radi. Hrvatska vlada, naglasio je Picula, ostaje na stanovištu da se saradnja s Tribunalom nastavlja, da zaokreta u inostranoj politici nema, kao i da postupci Vlade ne bi trebali da ugroze dinamiku približavanja Hrvatske Evropskoj uniji i NATO-u. Hrvatska je odlučna u nastavljanju pune saradnje s Međunarodnim sudom u Hagu, i jednom kada Sud donese odluke po podnesenim žalbama, ona će takvu odluku i poštovati, navodi se u saopštenju. Hrvatsko ministarstvo inostranih poslova takođe navodi da je Bobetkova adresa poznata, da on ima 83 godine i da je lošeg zdravlja. PRESUDA U KORIST ALŽIRSKE GRUPE Sarajevo -- Dom za ljudska prava BiH odlučio je u petak, na osnovu prijave pripadnika tzv. "alžirske grupe", da je država BiH povredila pravo na slobodu i ličnu bezbednost Hadž Budela, Bumedlena Lakdara, Muhameda Nehlea i Sabera Lahmara. Alžirce su u oktobru prošle godine uhapsile trupe SFOR-a u BiH zbog sumnje da su pripremali terorističke napade na ambasadu SAD u Sarajevu. Nakon što su uhapšeni i prebačeni u sarajevski Centralni zatvor, Vrhovni sud Federacije BiH doneo je u januaru rešenje o ukidanju pritvora zbog nedostatka dokaza. Odmah nakon puštanja iz zatvora, Alžirci su ponovo uhapšeni i predati američkim vlastima. Odmah nakon njihovog hapšenja u januaru, tadašnji predsednik Helsinškog komiteta za ljudska prava u BiH Srdjan Dizdarević oštro je kritikovao bosansku vlast što je učestvovala u deportaciji Alžiraca. DŽIMI KARTER DOBITNIK NOBELOVE NAGRADE ZA MIR Oslo -- Dobitnik Nobelove nagrade za mir ove godine je bivši američki predsednik Džimi Karter. Kako je saopštio Nobelov komitet u Oslu, Karter je nagrađen za decenije neumornog rada na pronalaženju mirnog rešenja međunarodnih sukoba, za unapređenje demokratije, prava čoveka, i ekonomskog i društvenog razvoja. U saopštenju se ističe i "odlučujući doprinos" bivšeg američkog predsednika, koji je u Beloj kući bio od 1977. do 1981, sporazumu iz Kejmp Dejvida koji su postigli Izrael i Egipat. KARTER BI GLASAO PROTIV UPOTREBE SILE U IRAKU Atlanta -- Bivši američki predsednik Džimi Karter, ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za mir, izjavio je u petak da bi, da je član Kongresa, glasao protiv upotrebe sile u Iraku. "Glasao bih protiv", izjavio je Karter za Si-En-En i ocenio da se ne može izbeći rad kroz Savet bezbednosti UN. KONGRES DOZVOLIO BUŠU NAPAD NA IRAK Vašington -- Oba doma američkog Kongresa ovlastila su predsednika SAD Džordža Buša da, ukoliko je potrebno, pokrene vojnu akciju na Irak. Senat je rezoluciju usvojio u petak rano ujutro po našem vremenu, dok je Predstavnički dom to uradio u četvrtak uveče, javlja iz Vašingtona za B92 novinar Glasa Amerike Milan Pavlica. Posle dugotrajnih pregovora i višednevne rasprave, Predstavnički dom američkog Kongresa je izglasao, sa 296 glasova za i 133 protiv, rezoluciju kojom se predsednik Džordž Buš ovlašćuje da preduzme preventivnu vojnu akciju protiv Iraka. Rezolucija dozvoljava predsedniku Bušu da iskoristi američku vojsku za sprovođenje rezolucija Ujedinjenih nacija koje od Iraka zahtevaju da se odrekne oružja za masovno uništenje, ali i predviđa obavezu predsedniku da obavesti Kongres da su diplomatski napori na sprovođenju rezolucija propali, pre ili 48 sati posle samog početka akcije. Buš je takođe obavezan da potvrdi da dejstva protiv Iraka neće ugroziti potragu za pripadnicima Al Kaide, i da svakih 60 dana obaveštava Kongres o napretku u ratu protiv Iraka. Očekuje se da će i Senat dati podršku predsedniku, jer je lider demokratske većine Tom Desl već to učinio. Da podsetimo, najveću opoziciju Buš je imao u demokratskim kongresmenima koji su upozoravali da preventivni rat predstavlja opasan presedan u međunarodnoj politici, kao i da Amerika ne bi trebalo da kreće u rat bez saveznika. BUŠ ZADOVOLJAN, IRAK SPREMAN ZA NAPAD Vašington, Bagdad -- Američki predsednik Džordž Buš zadovoljan je odlukom Kongresa da mu se dozvoli upotreba sile protiv Iraka, saopštila je Bela kuća. Usvojenom rezolucijom se predsedniku Bušu daju ovlašćenja za vojni obračun sa režimom iračkog predsednika Sadama Huseina, ako proceni da je to neophodno. Zamenik iračkog premijera Tarik Aziz izjavio je da je njegova zemlja spremna za mogući napad SAD. "Mi ne odlučujemo o vremenu napada, ali ako se on desi i u roku od jednog sata, mi smo spremni", rekao je Aziz. "Irak ne predstavlja pretnju ni za susedne zemlje, ni za Ameriku. Buš želi kompletnu kontrolu nad regionom, želi da kontroliše naftu, želi političku i vojnu kontrolu", izjavio je Tarik Aziz. RUSIJA NE ISKLJUČUJE MOGUĆNOST ZAJEDNIČKIH ODLUKA O IRAKU Moskva -- Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je u petak posle razgovora sa britanskim premijerom Tonijem Blerom da ne postoji pravna portreba za usvajanje nove rezolucije o Iraku. Bler je sinoć stigao u dvodnevnu radnu posetu Moskvi, na poziv ruskog predsednika, a glavna tema razgovora bilo je nastojanje SAD i Velike Britanije da u UN izdejstvuju novu rezoluciju o Iraku. Putin je u razgovoru rekao da se Moskva "slaže da treba uzeti u obzir negativnu praksu rada prethodnih inspektora u Iraku". "Spremni smo da zajedno sa partnerima tražimo mogućnosti da se obezbedi rad inspektora. S tim ciljem ne isključujem mogućnost nalaženja zajedničkih rešenja, uključujući i donošenje rezolucije Saveta bezbednosti", rekao je Putin. "Rusija do sada nije dobila pouzdane podatke da Irak ima sredstva za masovno uništavanje, a takve podatke nije dobila ni od svojih partnera. Kod nas postoji bojazan da takvo oružje može postojati i zato tražimo skori povratak međunarodnih inspektora u Irak", rekao je ruski predsednik. "Ekonomski interesi Rusije u Iraku postoje i oni tamo nisu nastali juče, pa čak ni pre deset godina, već pre više decenija", kazao je ruski predsednik i dodao da Rusija nije jedina koja ima interese u Iraku. NESVRSTANI TRAŽE OTVORENU SEDNICU SAVETA BEZBEDNOSTI Njujork -- Države članice Pokreta nesvrstanih, njih oko 130, zatražile su od Saveta bezbednosti UN da održi hitnu otvorenu sednicu pre no što pristupi odlučivanju o rezoluciji kojom bi se odobrila vojna intervencija protiv Iraka. Članice Saveta podržale su taj zahtev, a predsednik tog tela, Martin Belinga-Ebutu je izjavio da će nakon konsultacija zakazati vreme održavanja sednice. Diplomate kažu da se otvorena sednica neće održati u petak, kako to želi Francuska, nego će, najverovatnije, biti održana tokom sledeće nedelje, a to će definitivno biti pre no što Savet bezbednosti pristupi odlučivanju o novoj iračkoj rezoluciji. Nikakav predlog rezolucije se nije pojavio pred 15-članim Savetom, jer pet stalnih članica sa pravom veta ostaju podeljene oko ključnih pitanja. One održavaju sastanke iza zatvorenih vrata, a diplomate izveštavaju da pregovori napreduju slabo i da novi susreti nisu zakazani. Zahtev članica Pokreta nesvrstanih - koji čine uglavnom nerazvijene, ili zemlje u razvoju - usmeren je na to da sa razgovorima iza zatvorenih vrata, bude upoznata i javnost. SAD i Velika Britanija pustile su u opticaj nacrt rezolucije kojom se u pooštrava režim inspekcije oružja u Iraku i odobrava upotreba sile ukoliko se Bagdad ne povinuje zahtevima inspektora. Francuska, Rusija i Kina protive se, međutim, davanju zelenog svetla za napade pre no što se Iraku pruži prilika da sarađuje. Te tri zemlje podržavaju drugačiji predlog rezolucije, koji je iznela Francuska. IRAK SPREMAN DA IDUĆE SEDMICE PRIMI INSPEKTORE UN UN -- Iračka vlada prihvata povratak inspektora UN za naoružanje i spremna je da ih primi već iduće sedmice, saopštili su u petak diplomate u sedištu UN. "Potvrđujemo da smo u potpunosti spremni da primimo prvi tim (...) 19. oktobra", stoji u pismu iračkih vlasti upućenom šefu inspektora UN Hansu Bliksu, čiji je nezvaničan i nepotpisan prevod dobio Frans pres. Ambasador Iraka u UN Muhamed Alduri kazao je za AFP da Bagdad želi da "se inspektori za naoružanje što pre vrate" u Irak. Alduri je takodje kazao da je iračka vlada odgovorila na pismo koje joj je u utorak poslao Hans Bliks. "Smatramo da je naš odgovor pozitivan. Slažemo se sa sadržinom Bliksovog pisma", dodao je irački diplomata. Prema njegovim rečima, Irak smatra da nema problema oko povratka inspektora u tu zemlju. "Ako se pojave problemi nakon što inspektori počnu da rade, siguran sam da ćemo tada moći da pronađemo pozitivna rešenja", dodao je Alduri. IVAŠOV: NIJE ISKLJUČENO DA SAD UPOTREBI ATOMSKO ORUŽJE Moskva -- Bivši načelnik uprave ruskog Ministarstva odbrane za međunarodnu vojnu saradnju Leonid Ivašov nije isključio mogućnost da SAD u vojnoj operaciji protiv Iraka upotrebe i atomsko oružje. "Na Bliskom istoku je moguća primena oružja za masovno uništavanje, pre svega taktičkog atomskog naoružanja", rekao je na konferenciji za novinare Ivašov, koji je sada potpredsednik Akademije za geopolitičke probleme. "Propaganda koja se vodi, kao i znaci pripreme vojne operacije" svedoče, po oceni Ivašova, da će u slučaju da Irak pokuša da se suprotstavi SAD, biti nađjen povod za primenu nuklearnog oružja. Taj povod bi, na primer, moglo da bude postojanje hemijskog naoružanja u Iraku, rekao je Ivašov i ocenio da "takva verovatnoća postoji". STEJT DEPARTMENT UPOZORIO AMERIKANCE NA MOGUĆE NAPADE Vašington -- Američki Stejt department upozorio je svoje državljane koji žive izvan zemlje da budu na oprezu zbog stalnih pretnji od terorističkih napada na američke ciljeve širom sveta, uključujući moguće samoubilačke napade na civile. Vlada i dalje dobija informacije da ekstremističke organziacije, kao i pojedinci, planiraju novi teroristički napad na američke ciljeve, navodi se u saopštenju Stejt departmenta. Američki federalni istražni biro (FBI) izdao je slično saopštenje pre dva dana. U oba saopštenja, kao razlog za zabrinutost navode se poslednji snimci, navodno, Osame bin Ladena i izjave više pripadnika njegove terorističke organizacije Al-Kaida, koji se trenutno nalaze u pritvoru. Kao odgovor na upozorenje FBI, vlasti u Njujorku su dodatno obezbedile zgrade, mostove, finansijske centre, kao i turističke atrakcije. RSF POZDRAVILI OSLOBAĐANJE PALESTINSKOG NOVINARA Pariz -- Organizacija za zaštitu novinara Reporteri bez granica (Reporters sans frontieres, RSF) pozdravila je u petak oslobađanje kamermana agencije Rojters, ali su izrazili žaljenje što su trojica palestinskih novinara i dalje u pritvoru. Generalni sekretar RSF Rober Menar zatražio je u pismu izraelskom premijeru Arijelu Šaronu "momentalno oslobađanje" fotografa agencije Frans pres Husama Abu Alana, novinara lista "El Istiklal" Halida Ali Muhameda Zvavija i dopisnika Al-Kuca iz Hebrona Nizara Ramadana. Jusri Al-Džamal (23) koji je 30. aprila uhapšen u Hebronu, oslobođen je 9. oktobra. "Možemo samo da se radujemo oslobađanju nepravedno zatvorenog novinara, ali trojica palestinskih novinara i dalje su u pritvoru, pod žalosnim uslovima zbog kojih je njihovo zdravlje u opasnosti, bez optužbe i presude", naveo je Menar u saopštenju. On je takođe ukazao da izraelske vlasti nisu pružile nikakve dokaze niti su podigle optužnice protiv tih novinara. Husam Abu Alan (47) koji je 24. aprila uhapšen pored Hebrona, i dalje se nalazi u pritvoru, iako protiv njega nije podignuta optužnica. TERORISTIČKA AKCIJA U GROZNOM Grozni -- Četrnaest ljudi je poginulo, a veći broj je povređen u eksploziji koja se u četvrtak uveče dogodila u zgradi policije u Groznom, glavnom gradu Čečenije. Prema poslednjim informacijama, sedmoro povređenih je u teškom stanju. Pod ruševinama višespratnice nalazi se još nekoliko ljudi, a ispod ruševina su izvučena tri čoveka. Na mestu nesreće rade ekipe za spasavanje. Vlasti su saopštile da je reč o podmetnutoj eksploziji. PREGLED ŠTAMPE U pregledu štampe prenosimo ocene privatizacije kotorskog 'Jugopetrola' iz 'Vijesti', kolumnu Teofila Pančića iz 'Vremena', članak o svedočenju Nikole Samardžića iz 'Monitora', i o stanju u do nedavnih izbora vladajućoj stranci u BiH, SDP-u, iz 'BH dana'. Ovome dodajemo i intervju Sevdailja Hisenija predsednika SO Bujanovac, datog Vranjskim novinama i tekst iz Slobodne Bosne o posledicama priznanja Biljane Plavšić. U pregledu strane stampe prenosimo tekst o prosirenju Evropske unije - pitanja i odgovori, koji objavljuje BBC News. TEMA: INCIDENT U PEĆI SLUČAJAN? Beograd -- Incident u Peći i napad ekstremnih grupa Albanaca na grupu penzionera najverovatnije nije izbio ni slučajno ni spontano. Tim pre što je do lokalnih izbora na Kosovu ostalo tek dve nedelje i što se učešće svih etničkih zajednica u izbornom procesu smatra veoma važnim. Detaljnije o svemu u Temi. DOGODILO SE 11. OKTOBRA 1521 - Papa Lav X dodelio je engleskom kralju Henriju VIII titulu "Branitelja vere" pošto je kralj objavio knjigu u kojoj je osudio ideje verskog reformatora Martina Lutera. Henri VIII je 12 godina kasnije osporio autoritet rimokatoličke crkve, a 1534. se proglasio poglavarom anglikanske crkve. 1531 - Vojska švajcarskih katoličkih kantona porazila je kod Kapela snage grada Ciriha i njegovih protestantskih saveznika. U bici je poginuo i protestanski verski reformator Ulrih Zvingli, jedan od najvećih teologa reformacije. 1579 - U Carigradu je ubijen turski državnik i vojskovodja poreklom iz Bosne Mehmed-paša Sokolović. Proslavio se u mnogim ratovima, obnovio je tursku flotu uništenu u bici kod Lepanta 1571, a od 1566. bio je veliki vezir. Atentat je izvršio jedan derviš. 1806 - Rođen je Aleksandar Karađordjević, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, srpski knez od 1842. do 1858. Tokom njegove vladavine pokrenute su ozbiljne reforme u Srbiji i modernizacija zemlje. Na presto su ga doveli ustavobranitelji posle svrgavanja kneza Mihaila Obrenovića. 1851 - Rođen je kompozitor i horovodja Josif Marinković, jedan od najznačajnijih predstavnika srpske romantičarske muzike. Uveo je u srpsku muziku hor i solo pesmu sa klavirskom pratnjom ("Kola", "Narodni zbor", "Junački poklič", "Čežnja"). 1899 - Počeo je Burski rat izmedju južnoafričkih burskih država Transval i Oranž i Velike Britanije. Po završetku rata 1902. godine, burske države su stavljene pod britansku vlast, a 1910. ušle su u Južnoafrički Savez (kasnije Južnofrička Republika), britanski dominion. 1939 - Grupa američkih naučnika, medju kojima i Albert Ajnštajn, obavestili su predsednika SAD Frenklina D. Ruzvelta o mogućnosti proizvodnje atomske bombe. 1962 - Papa Jovan XXIII otvorio je u bazilici Svetog Petra u Rimu Drugi vatikanski sabor, prvi takav skup od 1870. Sabor je trajao do 1965. i najavio je značajne reforme katoličke crkve u njenom prilagođavanju modernom svetu. 1963 - Umrla je francuska pevačica Edit Pjaf, zvezda kabarea i francuske šansone, najpopularnija pevačica pedesetih godina 20. veka. 1963 - Umro je francuski pisac, slikar i režiser Žan Kokto, koji je prošao sve faze moderne umetnosti - kubizam, dadaizam, nadrealizam... Zbog raznovrsnosti svog opusa i artističkog univerzalizma važi za jednog od korifeja francuskog duha (roman "Strašna deca", pozorišni komadi "Orfej" i "Antigona", filmovi "Lepotica i zver" i "Orfejev testament"). 1976 - U Kini je, pod optužbom za zaveru uhapšena "četvoročlana banda" - - udovica Mao Cedunga Djang Ching i tri bivša visoka funkcionera. 1977 - U atentatu je ubijen predsednik Severnog Jemena, pukovnik Ibrahim al Hamdi. 1980 - Dvojica sovjetskih kosmonauta okončali su dotad najdužu misiju u kosmosu. U brodu "Saljut 6" oni su proveli u svemiru 185 dana. 1985 - Četiri američka lovca presreli su egipatski avion sa otmičarima italijanskog putničkog broda "Akile Lauro" i primorali ga da sleti na Siciliju, gde su otmičari uhapšeni. Otmičari su se 9. oktobra predali egipatskim vlastima koje su im odobrile da odlete u Tunis. 1988 - Govor pape Jovana Pavla II prekinut je u Evropskom parlamentu u Strazburu kada je britanski poslanik iz Severne Irske, protestantski sveštenik Jan Pejzli, počeo da uzvikuje "antihrist", razvivši transparent na kojem je pisalo "Jovan Pavle II - antihrist". 1993 - U atentatu u Oslu teško je ranjen Vilijam Nigard, norveški izdavač "Satanskih stihova" Salmana Rušdija, britanskog pisca indijskog porekla, kojeg je iranski verski vođa Homeini osudio na smrt. 1998 - Ni nakon sedmočasovnih razgovora u sedmoj rundi pregovora, predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević i specijalni američki izaslanik Ričard Holbruk nisu postigli dogovor oko rešavanja kosovske krize na osnovu rezolucije UN od 23. septembra. Pored pretnji vojnom intervencijom NATO-a, Milošević je odbio Verifikacionu misiju koja bi pratila sprovođenje rezolucije. 1999 - U Prištini je ubijen Bugarin Valentin Krumov, kao prva žrtva među pripadnicima međunarodnih mirovnih snaga koje su u junu 1999. raspoređene na Kosovu. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPadFMkMYhVuIcyHKEQI6cgCaA73soJh6Veb2SJyNQkFD2QFaF5gAoN0D 4YF/09qTb2ZvfdFYOb7nUqDn =mzdy -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
