http://www.vreme.com/cms/view.php?id=324185
VREME, 616, 24.oktobar, 2002.
POLITIKA
Crna Gora:
Milo, i dalje
Dukanovicu sada ostaje da 22. decembra, na
predsednickim
izborima, zaokruzi svoju izbornu pobedu i
zapocne svoj drugi
petogodisnji mandat predsednika Crne Gore
Neki dobar scenarista mogao bi vec sada da
pocne da razmislja kako da drugu zaredom
inauguraciju Mila Dukanovica na mesto
predsednika Crne Gore "rastegne" do 15.
februara 2003. i tako pripomogne u
naduvavanju mita - cije zacetke su vec
obelodanili ucesnici u anketama, tvrdeci da
bi "naseg Mila samo Njegos mogao da
pobijedi, a Njegos ne moze da se kandiduje".
Dukanovic je, naime, na poziciju
crnogorskog premijera (u to vreme
najmladeg evropskog predsednika vlade) seo
na svoj 29. rodendan, pa mu nista ne bi
falilo da na svoj 41. rodendan (15. februar 2003)
zapocne svoj drugi mandat predsednika male
drzave na juznom Jadranu.
Nakon trijumfa Demokratske liste za evropsku
Crnu Goru na vanrednim parlamentarnim
izborima u nedelju, njegova pobeda na
predsednickim izborima zakazanim za 22. decembar
gotovo da je stoprocentno sigurna. U toj
proceni slazu se svi - i saradnici aktuelnog
predsednika, i analiticari, ali i Dukanovicev
najjaci politicki oponent Predrag Bulatovic, koji je,
zbog izbornog poraza vec najavio promene u
Socijalistickoj narodnoj partiji (SNP). Tvrdeci da
je SNP "jedina prava partija socijalisticke
opredijeljenosti, a to je dominantna opcija u Evropi",
Bulatovic je zakljucio da ta stranka mora da
ostane na sceni i bude jaka, i dodao: "Ako je uslov
za dalje jacanje SNP-a da Predrag Bulatovic
ne bude predsjednik partije, to cu sa
zadovoljstvom da ucinim."
Bulatovic i njegovi koalicioni partneri -
Bozidar Bojovic, lider Srpske narodne
stranke (SNS), i Dragan Soc, predsednik
Narodne stranke (NS) - nisu upotrebljavali
za ove prostore uobicajene fraze o "moralnoj
pobedi" i izbornim neregularnostima, vec su
spremno prihvatili cinjenice. A one kazu da
je Dukanoviceva koalicija, u kojoj su, osim
njegove Demokratske partije socijalista
(DPS) i Socijaldemokratske partije (SDP)
Ranka Krivokapica i male, independisticki
nastrojene Gradanska partija nekadasnjeg
liberala Radoslava Rotkovica i Narodna sloga
Novaka Kilibarde, od ukupno 75 mandata u
Skupstini Crne Gore, osvojila cak 39.
"Proevropska" koalicija time je dobila i
priliku da samostalno, bez "skupe" podrske malih
stranaka, formira vladu (na jednom
crnogorskom veb sajtu posetioci vec nagadaju ko ce biti
novi premijer, vecinski tipujuci na
dosadasnjeg predsednika Vlade Filipa Vujanovica). U
dosadasnjem parlamentu, zahvaljujuci izbornim
rezultatima iz aprila 2001, DPS i SDP imali su
36 mandata, a Skupstina je imala ukupno 77
poslanika.
Koalicija Zajedno za promjene osvojila je 30
mandata (tri manje nego u dosadasnjem sazivu),
dok se nepredvidivi Liberalni savez (LS)
opasno preracunao i, osim sto je izgubio poziciju
"jezicka na vagi" na koju se godinama
navikavao, spao na potpuno nezanimljiva cetiri mandata
(u dosadasnjem sazivu imali su sest
poslanika, dok su na prvim parlamentarnim izborima na
kojima su nastupili 1992. godine osvojili cak
13 poslanickih mesta). Albanske stranke, kao i u
prethodnom sazivu, imace dva poslanika.
Detaljnija analiza izbornih brojki pokazuje i
neke zanimljivosti - Bulatoviceva
projugoslovenska koalicija zapravo je
zadrzala, a u pojedinim opstinama cak i
povecala broj osvojenih glasova u odnosu na
lokalne izbore odrzane 15. maja (u Pljevljima
je osvojila 3000 glasova vise nego proletos,
u
Bijelom Polju 2500, Beranama 2000, Baru
1000). Bulatovic to, ipak, nije uspeo da
"naplati" u mandatima jer je rast broja
osvojenih glasova, i to jos u vecem stepenu,
ostvario i Dukanovicev savez. Izrazito velik
odziv biraca (blizu 80 odsto), medutim, nije
pomogao liberalima, koji su doziveli pravi fijasko:
cak i u svojoj nezvanicnoj prestonici Cetinju
osvojili su oko 200 glasova manje nego na
prethodnim izborima, po nekoliko stotina
glasova izgubili su i u primorskim gradovima
(najvise u Kotoru, oko 600) dok su u
Podgorici, prema nezvanicnim podacima, "kraci" za bar
1500 glasova. Najzanimljiviju cifru postigli
su u Beranama - 22 osvojena glasa.
Takav raspored osvojenih glasova pokazuje da
nije bilo prelivanja iz jednog (Bulatovicevog) u
drugi, godinama cvrsto suprotstavljen tabor
(Dukanovicev). Napredak koalicije okupljene oko
crnogorskog predsednika pre se moze objasniti
smanjenim skorom liberala - stranka
Miodraga Zivkovica i Slavka Perovica osvojila
je za trecinu manje glasova nego na lokalnim
izborima u maju.
Da li to znaci da je veci deo birackog tela
poverovao u Dukanoviceve tvrdnje da je Beogradski
sporazum najvise sto se u ovom trenutku moglo
postici i da ce referendum o nezavisnosti
zasigurno biti odrzan po isteku trogodisnjeg
moratorijuma propisanog tim dokumentom?
Ognjen Pribicevic iz beogradskog Instituta
drustvenih nauka nije u to ubeden: on veruje da
"nezavisnost vise nije pitanje oko koga se
sve okrece", vec su se gradani "opredelili za
realpolitiku". Slazuci se sa opstom ocenom da
je u Crnoj Gori i dalje drzavno pitanje
najvaznije, Pribicevic dodaje: "Ne treba
praviti gresku i zakljuciti da su svi koji su glasali za
Dukanovicevu koaliciju glasali za
nezavisnost. Oni su se jednostavno opredelili za realniju
politiku od one koju nudi druga, rogobatna
koalicija, koja nije bila sposobna da ponudi
alternativu. Gradani su se opredelili za
prilagodavanje Evropi, Evropa je sada protiv
nezavisnosti, a posle tri godine cemo
videti." Pribicevic smatra i da ce Dukanovic sada biti
"jos kooperativniji prema EU-u" i da ce mu
izborna pobeda pomoci u resavanju "problema" sa
Italijom i nekim drugim zemljama.
Neku vrstu potvrde Pribiceviceve teze o
povecanoj kooperativnosti crnogorskog predsednika
spram Evrope mogao bi da predstavlja rezultat
posete izaslanika Havijera Solane, koji u
momentu pisanja ovog teksta vode razgovore sa
srpskim i crnogorskim zvanicnicima o
zavrsetku natezanja oko sadrzine Ustavne
povelje redefinisane srpsko-crnogorske zajednice.
Da bi prijem SRJ u Savet Evrope bio
verifikovan na sednici Komiteta ministara SE 7.
novembra, neophodno je, naime, da oba
republicka parlamenta usvoje Ustavnu povelju, sto
podrazumeva i usaglasavanje poslednjeg
neresenog pitanja - nacina izbora poslanika u novi
zajednicki parlament. Deo Ustavne komisije
blizak Dukanovicu do sada se jedini zalagao da
republicke skupstine delegiraju svoje
predstavnike, sto je u Evropi prilicno neobican metod, pa
je konacno resenje tog problema moralo da
saceka rezultat nedeljnih parlamentarnih izbora.
Prema proceni podgorickog analiticara Srdana
Darmanovica, nakon ubedljive parlamentarne
pobede Dukanovic ima "prosiren prostor za
kompromis" oko jedinog preostalog pitanja.
Darmanovic vidi dva moguca ishoda: da
vladajuca Crna Gora prihvati zahtev ostalih
pregovaraca da se poslanici biraju
neposrednim putem i izbore za zajednicku skupstinu veze
za predstojece predsednicke izbore na kojima
ocekuje sigurnu pobedu. Drugo moguce
resenje, prema njegovoj oceni, mogao bi biti
dogovor da se na prvim izborima striktno postuje
Beogradski sporazum, koji kaze da odluku o
nacinu izbora poslanika donose republicke
skupstine. Taj dogovor podrazumevao bi
kasniju harmonizaciju i donosenje jednog izbornog
zakona koji bi vazio u obe clanice unije,
ukoliko ona opstane.
Slazuci se sa ocenom da ce sada dogovor o
Ustavnoj povelji biti olaksan, analiticari
upozoravaju da to ne znaci da ce Dukanovic
pristati na neposredne izbore bez ikakvog
zatezanja. Mozda u prilog toj tezi, lider
SDP-a Ranko Krivokapic vec je izjavio da nema
odustajanja od zahteva za posredan izbor
poslanika. Krivokapic je to rekao pre razgovora sa
Solaninim predstavnicima.
Vera Didanovic
Dukanovic vs. Bulatovic
Dukanoviceva koalicija je u nedelju pobedila
i na lokalnim izborima u Podgorici, a odlicno
je prosla i u Tivtu. Prema nezvanicnim
podacima, koji su jedini bili raspolozivi u momentu
pisanja teksta, koalicija DPS - SDP u
Podgorici je u prilici da samostalno formira lokalnu
vlast jer je osvojila 27 od ukupno 52
odbornicka mesta. Bulatovicevoj koaliciji pripalo je 20
mandata, liberalima tri, a Patriotskoj
koaliciji, koju cine Narodna socijalisticka stranka
Momira Bulatovica i Srpska radikalna stranka
Vojislava Seselja, dva mandata.
U Tivtu su i Dukanoviceva i Bulatoviceva
koalicija osvojile po 13 mandata, Hrvatska
gradanska inicijativa (HGI) cetiri a
liberali dva, tako da ce, prema procenama, vlast u tom
gradu najverovatnije formirati Dukanoviceva
koalicija i HGI, u kojoj je hrvatska nacionalna
manjina u Tivtu prvi put organizovano
politicki nastupila.
Prevremeni izbori u Podgorici zavrsetak su
krize vlasti koja je pocela jos pocetkom 2001,
kada je Socev NS raskinuo koaliciju sa
DPS-om i SDP-om, a liberali odbili da je podrze.
Za godinu i po dana odrzano je samo par
sednica Skupstine opstine Podgorica -
izbegavanje zakazivanja sednica pomoglo je
Miomiru Mugosi (DPS) da ipak ocuva
funkciju gradonacelnika.
U Tivtu je, posle opstih lokalnih izbora
odrzanih u maju, glasanje ponovljeno jer
parlamentarne stranke nisu mogle da se
dogovore o formiranju vecine. Izgledalo je da ce u
tom primorskom gradu vladati savez liberala
i koalicije SNP-SNS-NS, ali je mala,
projugoslovenski nastrojena Socijalisticka
partija Jugoslavije ipak odbila da pruzi
nedostajucu podrsku u vidu jednog odbornika.
Pregled ukupnog stanja na lokalu sada ipak
najvise prija Bulatovicu: koalicija
SNP-SNS-NS i liberali, zajedno ili
pojedinacno, drze vlast u 13 od ukupno 21 opstine
(svoju podrsku liberali su naplatili u vidu
gradonacelnickih funkcija u cetiri opstine).
Potencijalno istupanje Socevog NS-a iz
koalicije Zajedno za promjene otvorilo bi,
medutim, mogucnost raspisivanja vanrednih
lokalnih izbora u Beranama, Mojkovcu i
Savniku ili, cak, promenu vlasti bez
glasanja, ukoliko bi se NS pridruzio koaliciji
DPS-SDP.
Nedeljni izborni poraz Bulatoviceve
koalicije, naime, vec je najavio cepanje tog saveza.
Predsednik Izvrsnog odbora NS-a Predrag
Drecun zaleteo se da objavi da je savez
"potrosen" (iako ce "ostati u istoriji kao
neko ko je sacuvao zajednicku drzavu") i da ce NS
ubuduce nastupati samostalno "u skladu sa
svojim opredeljenjem i voljom clanstva".
Drecuna su, medutim, demantovali lider
stranke Dragan Soc i njen potpredsednik Predrag
Popovic, tvrdeci da je rec o njegovom licnom
stavu i objasnjavajuci da takve odluke moze
doneti samo Glavni odbor NS-a.
Broj osvojenih mesta u Skupstini Crne Gore
Koalicija zajedno za promjene 30
Demokratska lista za evropsku Crnu Goru
Liberalni savez 4
Demokratska koalicija - Albanci zajedno 2
Cifre
Pravo glasa na izborima imao je 455.791
gradanin. Prema poslednjim podacima
crnogorskog Zavoda za statistiku 41 odsto
biraca ima od 30 do 50 godina, 29 procenata
od 50 do 65, dok je sest odsto starije od 75
godina.
U Crnoj Gori, prema poslednjem popisu
stanovnistva, zivi 61,8 odsto Crnogoraca, 14,5
odsto Muslimana, 9,3 odsto Srba, 6,5 odsto
Albanaca i jedan odsto Hrvata.
Statistika belezi da je skoro 70 odsto
gradana u Crnoj Gori pravoslavne, 19,1 islamske i
cetiri odsto katolicke veroispovesti.
Prema poslednjem popisu, u Crnoj Gori zivela
su 615.033 gradanina, a sada se procenjuje
da ih ima vise od 662.000. U nedelju se
glasalo na 1101 birackom mestu, a za 75
poslanickih mesta u republickom parlamentu
kandidovalo se 678 kandidata iz sedam
koalicija (sa ukupno 24 stranke) i tri
stranke.
Za nadgledanje izbora prijavila su se 2733
posmatraca - 2422 domaca i 231 iz
inostranstva, kao i 15.000 stranackih
aktivista.
Crna Gora je jedna izborna jedinica, a
cenzus za ulazak partija i koalicija u parlament je tri
odsto osvojenih glasova od broja biraca
izaslih na izbore.
Ucesnici
Na parlamentarnim izborima ucestvovali su,
prema redosledu sa zbirne izborne liste,
Patriotska koalicija za Jugoslaviju (NSS
Momira Bulatovica, Seseljev SRS, JUL i Stranka
deviznih stedisa), Koalicija Zajedno za
promjene (SNP-SNS-NS), Stranka zastite stednih
uloga i socijalne sigurnosti gradana,
Socijalisticka partija Jugoslavije sa komunistima,
Liberalni savez, Bosnjacka demokratska
koalicija - Harun Hadzic, Bosnjacka koalicija,
Demokratska koalicija - Albanci zajedno, SRS
(u svadi sa Seseljem) i Demokratska lista za
evropsku Crnu Goru - Milo Dukanovic
(DPS-SDP-Gradanska partija - Narodna sloga).
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
