http://www.vreme.com/cms/view.php?id=324214
VREME, 616, 24.oktobar, 2002.
MOZAIK
Fenomeni:
Nikola Tesla superstar
Dvadeseti vek je pun licnosti oko kojih se
pletu mitovi i ciji zivot i
sudbina nadahnjuju mnoge da njihovu
biografiju domisljaju i
mistifikuju na najneverovatnije nacine. Elvis
Prisli, Ajnstajn, Dzim
Morison, Fulkaneli, Borhes, Dimitrije
Mitrinovic, Kastro, Tito,
Selindzer, subkomandante Markos neki su od
njih. Nikola Tesla
savim sigurno spada u ovu vrstu fenomena
Nikola Tesla je jedan od onih pronalazaca
koji su udarili temelje danasnjoj "elektricnoj kulturi" i
ubrzali tehnolosku revoluciju koja je tokom
XX veka potpuno izmenila planetu. Naizmenicna i
visokofrekventna struja, radio, radar,
robotika, rendgenski zraci su neka od polja na kojima je
Tesla ucinio pionirske korake i zahvaljujuci
kojima je postigao zasluzenu slavu, krunisanu time
da je 1960. godine na jedanaestoj Generalnoj
konferenciji za tegove i mere usvojeno da
medunarodna jedinica za magnetnu indukciju
nosi njegovo ime. Ali, zahvaljujuci svom
karakteru, egzibicionizmu, raznim fobijama,
nacinu zivota, neosetljivosti na novac i zene, a
narocito zahvaljujuci svojim neostvarenim
pronalascima koje je s urodenim osecanjem za
senzacionalizam spektakularno najavljivao a
novinari njima punili stupce, Nikola Tesla je
postao predmet raznoraznih mistifikacija,
nagadanja i bizarnih reinterpretacija njegovog lika i
dela, od onih naucnih, pseudonaucnih, preko
umetnickih do okultnih i ezotericnih.
Bio je cudo svog vremena. Ekscentrik koji je
besprekorno elegantan u belom ili crnom
smokingu pred zaprepascenim posetiocima
demonstrirao svoje pronalaske koji su tada delovali
kao cista magija - propustao je hiljade volti
kroz svoje telo dok su mu iz prstiju vrcale varnice,
palio sijalice dodirom, bez kontakta vrteo
metalna jaja po stolu, malim oscilatorima izazivao
zemljotrese, pravio munje duge 40 metara.
Kada je prvi put daljinski pokrenuo maketu broda,
zbunjeni posmatraci cuda nevidenog gacali su
po vodi bezuspesno trazeci zice. Njegove
fotografije eksperimenata iz Kolorado
Springsa 1899-1900. na kojima on sedi i cita dok oko
njega sevaju vestacke munje od njega su
cinile cudesnu pojavu. Sa urodenim smislom za
marketing zblanutim novinarima izjavljivao je
da je u stanju da raspoluti planetu kao jabuku, da
komunicira sa Marsom, da svoje modele masina
konstruise najpre u glavi i to do poslednjeg
srafa. Nije imao nimalo trgovackog dara, bio
je u stanju da se odrekne miliona dolara, na
njemu su se bogatili, krali mu patente,
palili laboratoriju. On je ziveo asketski, potpuno
posvecen svom poslu. Imao je i svoje musice -
brojao je korake u hodu, nikada nije odsedao
u sobama ciji broj nije bio deljiv sa tri,
plasio se liftova, voznje fijakerom i dodira tude kose,
izracunavao zapreminu tanjira i hrane pre
nego sto bi poceo da jede. Vecinu bizarnih detalja iz
svog zivota sam je opisao u autobiografiji
objavljenoj 1919. godine u casopisu "Electrical
Experimenter" Hjuga Gernsbeka i oni su se
prepisivali u svim njegovim kasnijim biografijama.
Da je roden u Smiljanu jedne olujne noci, od
oca, pravoslavnog svestenika, i majke koja je bila
toliko spretna da je mogla da zaveze tri
cvora na trepavici, da je nekoliko puta u decastvu
jedva ostao ziv, da je patio od cudnih
vizija, hipersenzitivnosti i da je do otkrica obrtnog
magnetnog polja dosao u stanju nervne
razdrazljivosti recitujuci Geteovog Fausta u setnji kroz
budimpestanski park. Spavao je dva sata
dnevno, u poznim godinama bio strogi vegetarijanac,
verovao je da je njegovo telo automat, nikada
nije primao lekare i opsesivno je bio privrzen
golubovima. Posle rusenja Vardenklif tornja,
zamisljenog kao svetska emisiona stanica,
napustili su ga finansijeri i sve vise se
povlacio u sebe. Za rodendane je imao obicaj da primi
novinare i da im pripoveda o svojim cudesnim
neostvarenim pronalascima i vizijama. Nije
onda ni cudo da se oko ovakve jedne licnosti
ispletu najneverovatnije price niti se treba cuditi
umetnicima i amaterima kojima je on bio
inspiracija.
Za nesto vise od mesec dana u Muzeju "Nikole
Tesle" bice otvorena izlozba umetnickih
predmata iz Tesline zaostavstine, kao i dela
umetnika koji su se na svoj nacin bavili Teslom,
od slikara i vajara do karikaturista. On sam
je inace bio izrazito netalentovan za crtanje, ali je
tokom celog zivota pokazivao sklonost ka
literaturi. Njegovi njujorski prijatelji navode da je
govorio osam jezika i da je u originalu znao
napamet citave delove Gorskog vijenca, Fausta,
Evgenija Onjegina, Bozanstvene komedije,
Hamleta, Cajlda Herolda i drugih dela, a narocito
je voleo srpsku epsku poeziju. U svojoj
autobiografiji cak pominje da je u Ameriku dosao sa
par dolara i sveskom svojih stihova, koja
nije sacuvana. Kasnije je prevodio na engleski pesme
Jovana Jovanovica Zmaja i dopisivao se s
Lazom Kosticem, koji ga je u pismima nagovarao
da se ozeni Lenkom Dunderski. Mark Tven mu je
bio prijatelj koji ga je cesto posecivao u
njegovoj laboratoriji u Njujorku, kao i drugi
njujorski umetnici u cijem drustvu je uzivao.
U literaturu je Tesla usao vec za zivota.
Najpre kao lik u Gernsbekovim SF novelama (vidi
okvir), ali i kao prototip za junake nekih
prica Marka Tvena. Dvadesetih i tridesetih
scenografije laboratorija ludih naucnika u
holivudskim spektaklima bile su replike Teslinih
laboratorija iz Kolorado Springsa i Njujorka,
a Teslin kalem bio je u kinematografiji obavezan
deo aparature za ozivljavanje Frankensajnovih
cudovista. Tesla je inace voleo film, a jedan od
omiljenih bio mu je upravo spektakl horor
majstora Dzejmsa Vejla Bride of Frankenstein iz
1935. godine - gledao ga je na desetine puta.
Posle njegove smrti 1943. njegov mit je polako
rastao. Cuveni Bela Lugosi igrao je 1944.
vampira u filmu The Return of Vampire rediteljskog
para Lu Landers - Kurt Nojman. Kako Kolumbija
nije dala prava da se vampir nazove Drakula
(iste godine je snimila film House of
Frankenstein sa Borisom Karlofim i Dzonom Karadinom
kao Drakulom), grozni vampir u filmu je
nazvan - Tesla. U jednoj epizodi popularnog stripa
Supermen iz cetrdesetih naslovni junak se
suprotstavlja ludom naucniku koji svojim zracima
smrti hoce da unisti planetu i koji se,
pogadate vec, zove - Tesla. U popularnom americkom
naucnofantasticnom stripu Transmetropolitan
(1997-2002), britanskog scenariste Vorena
Elisa u kojem se opisuju avanture
ekstravagantnog novinara u multikulturalnom haoticnom
gradu buducnosti, pominje se i Oficijelna
srpska crkva Tesle (Official Serbian Church of
Tesla) ciji vernici veruju u postojanje
"polifaznog unutrasnjeg elektricnog polja" poznatijeg kao
"dusa". Godine 1956. pojavila se knjiga
Margaret Storm Return of the Dove, u kojoj je Tesla
junak koji u Ameriku nije dosao iz Like, vec
ravno sa planete Venere, i to jasuci na velikoj
beloj golubici, e da bi Zemljane naucio da
koriste cistu energiju i kontrolisu svoje fizicke i
mentalne moci. Ovaj mit ce iskoristiti i
Dejvid Bouvi u The Man Who Fell to Earth. Lori
Anderson ce mu na albumu United State Live 1
posvetiti pesme Dance of Electricity i Three
Walking Songs (for Tape Bow Violin), a 1986.
u Sakrementu ce nastati hard rok grupa pod
imenom Tesla, koja ce izmedu ostalih snimiti
albume sa nazivima inspirisanim njihovim
omiljenim frikom - Mechanical Resonance, The
Great Radio Controversy, Psychotic Supper.
Kao lik pojavljuje se u filmu reditelja
Ildikoa Enjedija My Twentieth Century, kao i u nedavnom
filmu Krega Boldvina Spectres of the
Spectrum. Spilberg je jos 1991. godine otkupio prava na
ekranizaciju cuvene Tesline biografije
Margaret Cejni Tesla, covek van vremena, a za igrane
filmove koji bi se bavili Teslom bili su
svojevremeno zainteresovani i Dejvid Linc, Robert
Zemekis, pa cak i Dzek Nikolson. U
televizijskoj seriji Tajna Nikole Tesle, uradenoj u
jugoslovensko-americkoj produkciji
osamdesetih, Teslu je igrao Petar Bozovic, a Orson Vels
cuvenog finansijera Dz.P. Morgana.
Tesla je junak bezbrojnih SF storija, ali i
"ozbiljnijih" zanrova knjizevnosti. I danas se u
Beogradu igra pozorisna predstava Tesla ili
prilagodavanje andela, uradena po tekstu
Stevana Pesica. Crnjanski takode ima dramu
Tesla, dok je kanadski pisac Dejvid G. Frejzer
1995. godine dramatizovao cuveni "rat struja"
i sukob izmedu Edisona i Tesle u svojoj drami
Teslino elektricno drustvo. U pomenutom ratu
za prevlast jednosmerne ili naizmenicne struje,
Edison je, da bi dokazao stetnost naizemnicne
struje konstruisao elektricnu stolicu, koja je u
SAD i danas u upotrebi.
Tesla je i junak romana Wildwood iz 1987.
americkog kultnog pisca fantastike Dzona Farisa,
a Luis Perdju je 1985. godine napisao krimi
triler pod nazivom Teslina ostavstina. U ovom
romanu Perdju opisuje Tesline poslednje dane,
zatim njegovu smrt (otrovan od strane FBI-ja)
i sudbinu njegovih tajnih rukopisa i
proracuna koji sadrze tajnu mocnog "Teslinog tajnog
oruzja", a oko kojih se otimaju razne
obavestajne sluzbe. Prica o famoznom tajnom oruzju
jedna je od omiljenih misterija koja svako
malo puni novine zeljne senzacija. Po jednoj od
mnogobrojnih verzija ove misterije,
neposredno po Teslinoj smrti 1943. godine, iz njegove
sobe u hotelu Njujorker u Njujorku, FBI je
uzeo sve kljucne Tesline papire koje sadrze
njegove tajne eksperimente i pronalaske -
"zrake smrti" (elektrostaticki plazmeni snop, cija je
replika nedavno napravljena u cuvenoj vojnoj
bazi "Rej Peterson" - oruzje danas glomazno i
neupotrebljivo, ali koje je Tesla nudio
svima, od americke i engleske vlade do kralja
Aleksandra, i sam izjavljivao da mu je Lenjin
za njih nudio tovare zlata), resenje bezicnog
prenosa energije, energetskog stita ili
aparata za izazivanje meteorolskih poremecaja. Delovi
fajlova FBI-ja nastali pracenjem Tesle (kao
sto su praceni i ostali americki naucnici) odavno
su dostupni na internetu. Inace, fama o
Teslinom tajnom oruzju dobijala je neverovatne
razmere - da su navodno 1993. godine
pripadnici zloglasne sekte Aum Sinrijko trazili po
Beogradu i Njujorku podatke o Teslinim
tajnama, da tajne Tesline spise zapravo cuva famozna
Grupa 69 zaduzena za paranormalno u Vojsci
Jugoslavije, pa cak da se Teslino tajno oruzje
nalazi u rukama bosanskih Srba, koji su ga
svojevremeno cak i isprobali u bosanskom ratu.
Sigurno je moguce naci one koji ce se zakleti
da su ga u Bosni jednom uperili na jednu
jedinicu mudzahedina koja je naprosto -
iscezla, kao i one koji ce vam potvrditi da je cuveni
"nevidljivi" bombarder F-117 oboren u
Budanovce bas nekim Teslinim oruzjem. Za vreme
najblizih ratova moglo se cuti da je
Zirinovski doneo u Srbiju nacrt Teslinog oruzja
neverovatnih sposobnosti pod nazivom
"elipton", koji je trebalo da konstruise izvesni
krusevacki proizvodac nosa koje sviraju.
Ispostavilo se da je "elipton" u stvari naziv jedne
vrste ruske votke.
Tesla je odrzavao kontakte sa raznim ljudima
koji su se bavili tada modernim okultnim,
ezotericnim i spiritistickim fenomenima, od
lorda Kelvina do Vilijema Kruksa. Mihajlo
Mihajlov je nedavno posvedocio da se u
memorijalnoj biblioteci Edgara Kejsija Virdzinija Bic,
poznatog posvecenika u paranormalne svetove,
nalazi nekoliko debelih svezaka Teslinih licnih
zapisa na parapsiholoske teme. Sam Tesla je
prema svakoj vrsti spiritualnog iskustva bio
prilicno skeptican, sto nije smetalo njegovim
tumacima da ga proglase paranormalnim cudom,
kao na primer da je u svojim eksperimentima u
Kolorado Springsu odredio frekvenciju i vrstu
modulacije mentalnog plana zivih ljudi, ali i
mrtvih s kojima moze da komunicira. Svako malo
se u casopisima tipa "Trece oko" ili "Zona
sumraka" pojave tekstovi kako je Tesla ili jos ziv, ili
se sa onog sveta javlja odabranima, ili sa
druge planete salje poruke Zemljanima, ili
reinkarniran u liku nekog osobenjaka hoda
Beogradom.
Teslin blizak prijatelj bio je novinar
Dzulijan Hotorn, sin slavnog Natanijela Hotorna, koji je
jednom napisao da je Teslin mozak toliko
razvijen da svakako ne moze pripadati obicnom
coveku, vec bicu sa Venere, koji je na Zemlju
dosao da pouci ljude tajnama prirode. Mnogo
kasnije neki su u ovo poverovali
najbukvalnije. Sekta po imenu Unarius (UNiversal ARticulate
Interdimensional Understanding of Science),
sa sedistem u El Kajonu u Kaliforniji, veruje da je
Nikola Tesla zapravo arhandel Mihajlo koji je
okoncao svoje zemaljsko bivstvovanje,
Unarijancima se sada javlja iz svoje kuce
koja se nalazi na planeti Parhelion u sredistu
kosmicke federacije Unarius i saopstava
svakakve zanimljive stvari koje su oni sabrali za sada
u 13 tomova. Inace, Tesla im je jednom
prilikom vizuelno preneo sliku svoje sadasnje kuce -
to je sedmostepena piramida izgradena od
materijala nalik na staklo, osnove od 1,5 km. Na
vrhu zgrade nalazi se veliki projektor nalik
na teleskop koji moze da odasilje informacije i slike
na 33 frekventna podrucja, odnosno u isto
toliko prostorno-vremenskih dimenzija. Unarijanci
su inace deo kosmickog bratstva privremeno
zatocenog na Zemlji, sviraju renesansne
instrumente, uce o reinkarnaciji arhandela i
cekaju svoju svemirsku bracu koja je prosle
godine trebalo da dodu da ih pokupe, ali je
nesto iskrslo. Imaju kanal na kablovskoj televiziji
odakle sire svoja ucenja i povremeno
organizuju parade kroz gradic, voze se automobilima na
koje nakace makete letecih tanjira i natpise
"Welcome Space Brothers!".
Za takve stvari najmanje je kriv - Nikola
Tesla.
Nebojsa Grujicic
Tesla i SF
Hjugo Gernsbek, glavni urednik casopisa
"Electrical Experimenter", koji je u nastavcima
objavljivao Teslinu autobiografiju, bio je
dugogodisnji Teslin prijatelj. Mozda se deo razloga
za velik broj fantasticnih elemenata u Mojim
pronalascima moze pripisati urednickoj
umesnosti samog Gernsbeka. Naime, Gernsbek
je zasluzio svoje mesto u svetskim
enciklopedijama kao rodonacelnik naucne
fantastike kao zanra. Ime science fiction prvi
put se pojavljuje 1926. godine, i to u
casopisu pod nazivom "Amazing stories", koji je
pokrenuo upravo Gernsbek. Naucnu fantastiku
Gernsbek je definisao kao "ocaravajuce
povesti u kojima su pomesani naucni fakti i
prorocke vizije", dok je moto "Amazing
stories" glasio: "Ono sto je ekstravagantna
fikcija danas bice hladne cinjenice sutra".
Gernsbek je i sam pisao fantasticne novele.
Ovaj rodeni Luksemburzanin, koji je po
dolasku u Ameriku posle nekoliko trgovackih
poduhvata pokrenuo dva naucnopopularna
magazina "Electrical Experimenter" i "Modern
Electrics", godine 1911. objavio je novelu
Ralph 124C 41+, u cijem prvom poglavlju nije
tesko prepoznati lik Nikole Tesle. U prici
The Magnetic Storm, objavljenoj 1926. u
"Amazing Stories", Tesla se pojavljuje likom i
imenom. Inace, Gernsbek je posle Tesline
smrti dao da se izradi njegova posmrtna maska,
koja se danas nalazi u Muzeju "Nikole
Tesle". Jednu kopiju, oblozenu bakrom, drzao je na
zidu svoje kancelarije. Danas najprestiznija
americka nagrada iz oblasti SF-a njemu u cast
nosi ime "Hugo's Award".
Filadelfijski eksperiment
Jedna od onih legendarnih prica obavijenih
velom misterije o kojoj se pisu knjige i snimaju
naucnofantasticni filmovi jeste tzv.
Filadelfijski eksperiment. Naime, oktobra 1943. u
Filadelfiji je navodno izveden tajni
eksperiment s magnetnim generatorima, kojim se
razarac "eldrige DE-173" usidren u
filadelfijskoj vojnoj luci dematerijalizovao, zatim se na
nekoliko sekundi pojavio u luci u Norfolku,
350 km daleko odatle, a onda se ponovo
materijalizovao u Filadelfiji. Polovina
mornara sa broda je nestala, neki su poludeli, neki su
se sami od sebe zapalili, a neki su stekli
osobinu da se po svojoj volji pojavljuju i
iscezavaju. Po jednoj od verzija,
eksperiment je uraden na osnovu Teslinih rukopisa koje je
posle njegove smrti uzeo FBI. Po drugoj je
sam Tesla rukovodio citavim projektom pod
nazivom "Projekat duga" (u koji je, po
nekima, bio ukljucen i Albert Ajnstajn), sve do
1942. kada je namerno poceo da ga sabotira
svestan njegovih posledica po covecanstvo.
Zbog toga je Tesla ubijen, a po njegovim
proracunima eksperiment je napravljen, ali je
nesto poslo naopako. Kasnije je ovaj
projekat nastavljen u smeru ovladavanja "vremenskim
tunelima" pomocu kojih se moze putovati kroz
vreme. Rezultati su naravno bili povoljni,
uz jednu teskocu. U proslost se moze
putovati bez granica, dok je put u buducnost iz
nekog razloga put ogranicen samo do 2011.
godine, kada ce doci ili Vanzemaljci ili Bozji
sin ili smo ga ugasili.
Srbi i Hrvati
Jedna od najsmesnijih stvari vezanih za
Nikolu Teslu je svojatanje od strane Srba i Hrvata.
Dok za Amerikance nema nikakve sumnje da je
u pitanju americki pronalazac, Tesla je u
zavinosti od trenutnih srpsko-hrvatskih
odnosa bio srpski, hrvatski ili jugoslovenski
naucnik. U Hrvatskoj se cesto navodi njegova
navodna izjava kako se "ponosi svojim
srpskim poreklom i hrvatskom domovinom",
iako je to formulacija koju je upotrebio
Vlatko Macek u jednoj prigodnoj rodendanskoj
cestitki, na koju je istim recima Tesla
kurtoazno odgovorio. Postanske marke s
njegovim likom u jednom trenutku imale su i
Srbija i Hrvatska i Republika Srpska
Krajina. Negova rodna kuca u Smiljanu bila je
zapaljena u toku Drugog svetskog rata, a
obnovljena 1956. godine, da bi 1976. od nje
napravljen spomen-park. Godine 1991. sa nje
su odneseni crep, vrata i prozori, a sa
gospickog trga odnesen je i unisten Teslin
spomenik, a trg preimenovan. Danas Republika
Hrvatska ima orden Red hrvatske Danice s
likom Nikole Tesle.
Meseceva palata
Nikola Tesla se pojavljuje u romanu Meseceva
palata, jednog od najvaznijih savremenih
americkih pisaca Pola Ostera. Jedan od
junaka romana bio je od detinjstva fasciniran likom
i napisima slavnog pronalazaca koji je
potresao Ameriku. Prvi susret s njim 1900.
promenice tok njegovog zivota. Drugi ce se
desiti mnogo kasnije. Oster opisuje ludog i
mocnog Teslu u punoj snazi, ali prikazuje i
ostarelog, zaboravljenog i propalog
pronalazaca:
"Jednoga dana, u leto trideset devete...
zastali smo da se odmorimo u Brajant parku. Tada
sam ponovo video Teslu... Na samo pet metara
od nas nalazio se starac koji je hranio
golubove. Stajao je, a oni su leteli oko
njega, spustali mu se na glavu i ruke, desetine
golubova koji su gukali, srali mu po odeci,
jeli s njegovih dlanova dok im je starac pricao
nazivajuci ih srce, duso, andele...
Osamdesetogodisnjak. Prozracno beo, mrsav, ruzno ga
je bilo gledati, bas kao mene sada. Umalo da
se nasmejem kad sam ga video. Negdanji
genije iz svemira, junak moje mladosti.
Sada, samo skrhan starac, beskucnik. Vi ste
Nikola Tesla, obratio sam mu se, sasvim
jednostavno, bez ikakvih formalnosti. Osmehnuo
mi se uz blag naklon. Sada sam zauzet, rekao
je, mozda bismo mogli da porazgovaramo
neki drugi put. Okrenuo sam se prema Pavelu
i rekao: Daj gospodinu Tesli malo novca,
Pavel, verovatno bi mogao da kupi jos
semenki za ptice. Pavel je ustao, otisao do Tesle i
pruzio mu novcanicu od deset dolara. Bio je
to neponovljiv trenutak, Fog, trenutak koji se
ni sa cim ne moze meriti. Ha! Nikada necu
zaboraviti zbunjenost u ocima tog bednika.
Gospodin Sutrasnjica, prorok novog sveta!
Pavel mu je pruzio novcanicu od deset dolara i
videlo se kako se bori da ga ne pogleda, da
odvoji pogled od novca - ali nije mogao. Stajao
je tako, zureci u novac poput kakvog ludog
prosjaka. A onda je uzeo novac, zgrabio ga iz
Pavelove ruke i strpao u dzep. Vrlo ljubazno
od vas, rekao je vrlo ljubazno. Dusicama je
potrebna svaka mrvica. Zatim nam je okrenuo
leda i poceo nesto da mrmlja pticama. Pavel
me je onda odgurao, i tu je bio kraj. Vise
ga nikada nisam video."
Teslina pesma
Iako je poznato da je Tesla pisao poeziju,
sacuvana je samo jedna njegova pesma. Naime,
tridesetih godina Tesla se sprijateljio sa
danas zaboravljenim nemacko-americkim
pesnikom Georgom Silvesterom Virekom.
Dopisivali su se i razmenjivali pesme. Tesla je
mladog Vireka izuzetno cenio i 31. decembra
1934. posvetio mu jednu od svojih pesama
pod nazivom Delovi bozanskog ogovaranja -
sto je i jedina sacuvana Teslina pesma.
Kasnije je Virek uhapsen i osuden kao
nemacki spijun.
Kroz svemirsku slusalicu
slusam zvezde sta kazuju.
Nekog novog su doveli
pa mu Olimp pokazuju.
"Eno tamo Arhimeda,
sa polugom vazda seta,
kaze da je materija
isto sto i energija,
a zakoni tvoji kruti
da su pusta ludorija."
"Al' na Zemlji ti zakoni
joste vaze i te kako,
a kad cujem sveze vesti,
uopste mi nije lako.
Top svemirski, kazu, prave
one usijane glave."
"E moj, Njutne, ruzno su se
s tvojom slavom nasalili,
a nauku tvoju divnu,
naglavce su postavili.
I jos neki Ajnstajn, luda,
s tobom hoce da se sprda.
Kaze da je materija
isto sto i energija,
a zakoni tvoji kruti
da su pusta ludorija."
"Ja, Kelvine, ne uspevam
te finese da razumem,
makar sam se prevario,
bar sam sve od sebe dao.
Nego, popili smo kafu
i vreme je da se pode,
a ti reci, tvoj drug Tesla,
hoce l' skoro da nam dode?"
"Ma taj Tesla uvek kasni,
nema smisla da se ceka,
na tog zaludnog coveka."
Tad svemirska veza puce
i iz moje slusalice,
vise nisam cuo nista
osim buke sa ulice.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
